Šta je novo?

Rekonstrukcija autoputa kroz BG

Данас нешто пре 13 часова код Душанивачке пијаце. Гужва у оба смера.

52b5f7293d8b13068f01f6e3fa87a6ad.jpg
 
@Pantograd Jbm li ga - ja bih tako radio (kolima do voza). Naravno, ja sam manjina. Tih 2 x 30 minuta u vozu bih iskoristio na pametne načine (čitao knjigu, završavao posao na lap topu, igrao online šah...)

Nešto se mora uraditi, ali ne samo jedna stvar već više stvari odjednom, kao deo nekog plana.
 
Да, само што ми од плана из 1950. нисмо остварили ни трећину, тако да не бих рекао да смо добри у томе. А сви остали су изградили отприлике све што су планирали. Треба нешто другачије да радимо.
 
Da li neko može da napise ili stavi mapu trase kojom se kretao saobraćaj od Brankovog mosta do izlaska iz grada ka jugu, tokom šezdesetih godina, do otvaranja Gazele i čitave deonice do Bubanj potoka.

Za nbg i Zemun mislim da znam
 
Мислим да се транзит кретао Смедеревским путем и преко Белог потока и Авале.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=808508#p808508:1ft2o1bt je napisao(la):
Boki123 » 30 Дец 2020 07:59 am[/url]":1ft2o1bt]Dodavanjem traka na autoput će naptaviti još veće gužve, jednostavno tako funkcioniše saobraćaj. Ono što nama treba je alternativa u vidu javnog prevoza. Nešto sam pročitao pre neki dan da se planira žuta traka na Gazeli, nisam siguran za detalje, ali ako je ovo istina bilo bi super
Жута трака ће се вратити на садашњи део ауто-пут кроз град, кад се изгради обилазница у пуном профилу до Бубањ потока, значи негде од краја 2022.године. Тада ће тај део ауто-пута од петље "Београд", укрштање ауто-путева А3 (Е70) и А1 (Е75) до петље "Бубањ поток", бити (постати) градски булевар тј. прећи ће у надлежност града, сад још увек је у надлежности републике тј. "Путева Србије". На том потезу ће и бити жуте траке, сем на појединим местима, као што је на мосту "Газела", успон код ВМ Луга, а и са друге стране брда код самог Бубањ потока.
 
Mislim da nije sve u širini. Zastoje kod nas izazivaju neadekvatne rampe kako na uključenjima/isključenjima tako i na izlazima sa semaforima. Osim toga proširenje bi komplikovale petlje i izlazi, iako bi Gazela ostala usko grlo. Mislim da bi novac racionalnije iskoristili ulaganjem u mitigaciju izvora usporavanja saobraćaja na postojećoj osi Istok-Zapad, uz pokrivanje novih pravaca koji bi dodatno rasteretili pomenuti pravac. Kako reče Pantograf, imamo "levak". 401 iz Toronta s 18 traka nam svakako ne treba kad 90% grada nije pokriveno brzim gradskim saobraćajnicama. Dabldeker ne dolazi u obzir zbog nadvožnjaka, uključujući i prugu kod Autokomande. Teoretski izvodljivo je cutr&cover rešenje uz ukidanje razdelnog ostrva i zaustavnih (7+7 u dva nivoa, 7 u tunelu, 7 na sanduku), dve gazele pored, rušenje postojeće ili sprovođenje tunela ispod Save (cepanje na dva TBM ili jedan ili dva potopna sanduka), međutim pri tolikim ulaganjima možemo pokriti više delova grada uz postizanje boljeg efekta.

Dobar primer novog urbanog autoputa svakako jeste 471 u Tel Avivu (Petah Tikva):

Petlja Ono, desni izlaz: https://www.google.com/maps/@32.0700163 ... 312!8i6656

Levi ulaz/izlaz sa autobuskim stajalištem: https://www.google.com/maps/@32.0676618 ... 312!8i6656

Dakle, ne samo što je nemarom nadležnih izostavljena tranzitna obilaznica u sistemu nacionalne A mreže (putevi IA reda), već nedostaje i unutrašnja urbana obilaznica od Aerodroma do Laste, pri čemu fale i radijalni pravci. Uz to postojeći uslovi potpuno su prevazišli planirane projekcije realizovanog rešenja. Ne samo što danas ta jedna osa ne zadovoljava ni trenutne potrebe, kamoli buduće, nego grad nema mrežu puteva koji se međusobno dopunjuju. Sada veliki deo opterećenja na toj osi pada na saobraćajnicu u postojećem stanju, što je neprihvatljivo.

Nažalost priča se tu ne završava. Iako će će metro biti građen, ovako trasiran neće izazvati željeni efekat sve dok se ne izvrše korekcije otvaranjem novih linija, što znač da će jop dugo drumski koridori morati da prime dodatno opterećenje, uz sve te silne napredne kvadrate propraćene garažama, visokim stepenom motorizacije.

Apropo brzih gradskih saobraćajnica dodao bih i ovo:

Brze gradske saobraćajnice sa betonskom ogradom umesto razdelnog ostrva treba da izgledaju ovako, čak i u nivou (denivelisana deonica Joe DiMaggio Highway kao produžetak Henry Hudson Parkway na zapadnom delu Menhetna duž obale reke Hadson): https://www.google.com/maps/@40.7778182 ... 384!8i8192

FDR Drive na istočnom delu Menhetna duž reke Ist Rivera: https://www.google.com/maps/@40.7538218 ... 384!8i8192

FDR Drive ima uže trake od Hadsona (3 umesto 3,5m), a ograničenje na oba je 40MPH (65km/h) osim na Hadsonu ka severu (45MPH/72km/h). FDR je takoreći gradski bulevar sa denivelisanim ukrštanjima, poput deonice UMP Crvene-Armije-Careva Ćuprija.

Na nekim mestima je uz obalu sproveden kao dabldeker zbog ograničenog prostora: https://www.google.com/maps/@40.7717394 ... a=!3m1!1e3

Uključenja mogu biti sprovedena do unutrašnje trake (što je idealno za Rusku uz pomeranje trake desne trake ka pruzi): https://www.google.com/maps/@40.7606497 ... a=!3m1!1e3

Inače, treba podsetiti da sa padom brzine pada i kapacitet putnog koridora po saobraćajnoj traci, što znači da je paralelno sa obaranjem ograničenja brzine neophodno dodavanje traka, u suprotnom se izaziva brže postizanje limita, samim tim i zastoja. Postojeća osa Istok Zapad izgrađena je u profilu nacionalne A mreže Vmax=130km/h (nekada 120). Kada se obori na 80 oni koji bi normalno prošli čekaju da da se uključe, a kada se dodatno uspori zbog rampi i semafora problem postaje još veći što za posledicu ima kolone i u okolnim ulicama. Na taj način izaziva se domino efekat stani-kreni režima lošeg po životnu sredinu, samim tim i zdravlje ljudi i životinja. U teoriji gradski autoputevi bi trebalo da su a) znatno širi (nadomešten kapacitet zbog pada brzine, odnosno protoka) ili b) znatno brži (radi povećanja protoka, samim tim i kapaciteta bez proširenja, i to pod uslovom da se uska grla saniraju blagovremeno shodno potrebama) što je nepraktično u gradskim uslovima. Nije praktično ni povećati broj traka zbog ograničenog prostora, no skupi tuneli, dabldeker deonice, eksproprijacije opravdava obim saobraćaja, visok BDP lokalne samouprave kroz koju prolazi. Ovo treba da zavisi i od projekcija opterećenja, pri čemu male izmene mogu izazvati teške, dalekosežne i dugoročne posledice (5% redukcije budžeta može izazvati 50% probijanja unapređenja decenijama unapred). Većina urbanista kratkovida je, dok se na rešenja šačice sa vizijom prevrće očima (uz nazivanje megalomanima i sl.). Dobro, sad nek njihovim delima čukununuci prevrću očima na Autokomandi.

U Njujorku gradnja nove kule na mestu Grand Hajata kod Grand Central Stanice obuhvata i proširenje metro stanice Leksington linije o trošku investitora. Ne bi bilo loše uvesti oblik razvojne takse (development tax) u vidu takse na dodato opterećene saobraćajne infrastrukture (added traffic demand tax). Investitor koji želi da gradi kulu u krugu od 500m od metro stanice mora da plati shodno izazvanom opterećenju. Isto može biti primenjeno na sve razvojne projekte, što bi obuhvatalo i ulaganja u rasterećenje putne mreže, samim tim i optimizaciju postojećih, izgradnju novih brzih gradskih saobraćajnica. Naravno da sve to u slučaju BnV sve pada u vodu.
 
Oko 16:30 bilo manji lančani sudar kod Bubanj potoka u pravcu Niša, bilo je i povređenih.
Tu je totalno nelogično ograničenje od 130km/h, koje ka Nišu počinje kod kasarne. Tu je uvek gužva, pogotovo na petlji ka Obilaznici, a sada su i radovi. Bude tu prosečno 60.000 vozila dnevno a ima dana i sa preko 120.000

Prošle nedelje u utorak na Gazeli u pravcu NBG isto. Kada nije gužva ljudi divljaju. Zapravo, kad nije zakrčenje, jer je čitav dan gužva.
Čekamo bojanje saobraćaja za 2020. ali mislim da na Gazeli ide dosta preko 100.000
 
Otprilike na istom mestu sudar i danas. U pravcu ka Nišu put nije radio neka dva sata, možda i više.
I kroz grad totalni kolaps u tom pravcu.

I posle mi neko zamera kad kažem da su Obilaznica i stara deonica kroz grad najbitnije deonice u Srbiji.
 
Uzrok sudara su danasnja kisa ali i novootvoreni radovi na petlji Bubanj Potok, zbog kojih je traka ka Nisu zatvorena, a saobracaj se preusmerava u suprotnu traku. To je najgore moguce mesto za zatvaranje trake autoputa, posle dugackog brda i iza nepregledne krivine. Danas je kolona u tom delu bila od vrha (Veliki Mokri Lug) pa sve do Ikea-e. Obzirom da ce radovi trajati do novembra, mislim da nas ocekuje haos na ovoj deonici celog leta, pa i duze.
 
E ljudi moji danas na Autokomandi haos. A evo i zašto. Domino efekat:

1. zaguši se pristup Gazeli (ili ne daj bože dođe do sudara na njoj ili u NBG)
2. formira se korona do Autokomande
3. uključenje usko i kratko blokira Ustaničku i to na samoj raskrsnici
4. autobusi ne mogu da prođu pa blokiraju sve trake - pred drugim semaforom samo 100m dalje (saobraćajni policajac pišti bespomoćno, žali bože naših para)
5. banjički tok ometa ove sa rampe iz suprotnog smera
6. rampa blokirana, autobusi se ređaju usput zauzevši obe trake (dve kolone kola, pa autobus, pa dve kolone kola, pa autobus)
7. rampa blokira izlaz u suprotnom smeru
8. izlaz blokira autobuse
9. autobusi blokiraju smer ka Banjici
10. ovi ka Banjici blokiraju izlaz
11. izlaz blokira traku za ubrzavanje koju koriste autobusi
12. kolona do Deligradske

Znači bukvalno je stvorena lančana reakcija koja je zbog genijalnog rešenja autokomande prešla na drugu stranu kolovoza! Rušite to!

Mostar i Autokomanda su uska grla zbog preuskih pristupa kombinovanih sa semaforima. Te petlje-raskrsnice treba izbegavati obzirom na to da su same po sebi recept za katastrofu, a već na primeru Tel Aviva pomenuh da izlaze treba dimenzionisati prema budućim potrebama.

Još na jednu bitnu stvar treba obratiti pažnju prilikom projektovanja denivelisanih saobraćajnica u gradskom području, a to je udaljenost izlaza. Usko grlo lako može da formira kolonu do sledeće rampe, usput je blokiravši. Koliko mi se puta dasilo da zbog Dušanovca rampe ka gradu i Banjici budu prazne jer je izlaz blokiran celom dužinom. Dakle obavezno je dodavanje traka u tim zonama. Praktično što su ti bliži izlazi sa kratkim pristupom malog kapaciteta to više traka treba da izgradiš kako ne bi ometao glavni tok. Ovo su Amerikanci odavno uvideli, te su odvajali ekspres trake, postavljali kamere i kažnjavali (ako se radi o putu sa dve kolovozne trake). Tamo gde je bilo finansijski opravdano gradili su više kolovoznih traka (4 kolovoza, svaki sa po nekoliko saobraćajnih traka plus zaustavne).

Pomenuti princip je prihvaćen od Njujorškog metroa. Dve spoljne su lokalne za te česte izlaze, dve centralne su ekspres trake za tranzit.
 
autoput.jpg

Ozbiljna gužva skroz od Zmaja do Malog Požarevca. Bio sam dokon pa sam 10 minuta brojao i prošlo 948 vozila ka Nišu, što je preko 5000 na sat samo u tom pravcu. Kad se prođe Plavi most dosta se smanjuje gužva ali se povećava adrenalin u krvi vozača sa Kosmaja.
:lool:
 
Наравно да су у плану, пројекат је завршен, пре месец дана сам разговарао са пројектантом. На молбу пројектанта још не могу да објавим све детаље и цртеже. Могу само да кажем да ће букобрани бити висине 7 метара. Толико за сад.
 
Bilo je planova i da se na razdelnim ostrvima i pored puta postave "zeleni" "prvi u svetu" bukobrani...pojeo vuk magarca


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Ланчани судар на ауто-путу према аеродрому, повређена једна особа
Једна особа је повређена у ланчаном судару који се догодио на ауто-путу Београд–Шид према аеродрому "Никола Тесла", сазнаје РТС.

Како је РТС-у потврђено, око 15 часова сударила су се два теретна и два путничка возила.
Ланчани судар на ауто-путу према аеродрому, повређена једна особа
Дошло је до прекида саобраћаја, који је након 45 минута поново успостављен.
https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/4431829/lancani-sudar-auto-put-beograd.html
 
Ауто-пут кроз Београд претвара се у булевар, да ли ће нестати "шпиц"
По саобраћајним гужвама у такозваном "шпицу" рекло би се да ауто-пут кроз Београд и сада личи на булевар. Хоће ли се од Бубањ Потока до петље "Београд" брже стизати када та деоница званично постане градска улица?
https://www.rts.rs/page/stories/ci/stor ... levar.html
 
Створиће се услови и за нове прикључке.

"Неке од саобраћајница у будућној мрежи да прикључимо и тиме скратимо дистанце које у данашњем третману функционишу у кружном систему где ви морате да изађете на један излаз и направите велико путовање кроз урбани део града па поново изађете на ауто-пут. Ранг ове саобраћајнице ће бити као што је делимично изведени унутрашњи магистрачни полупрстен", каже Стојичић.

До краја године биће урађена студија о режиму саобраћаја у зауставним тракама, новим прикључцима и начину одржавања. Потом треба урадити пројекте за планиране измене и, наравно, све то изградити.

Ne vidim gde se mogu dodati novi priključci? Možda Kaluđerica.

Ne bih ja tu ništa dir'o.
 
Па наравно, петља на Душановцу, то су и помињали као приоритет.
 
Vrh