Regionalna infrastruktura i autoputevi
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
Kineski most se gradi jer je neophodno izbaciti tranzit iz centra grada, a taj most ima najmanje ulaganja koje može da radi posao. Mislim da tu leži sva logika.
Wile E. Coyote
Advanced
Само што се мостом на том месту транзит измешта из центра на периферију, а не удаљава се из града. Поента је управо у томе што си рекао: најмање улагања. Зато и кажем да су спојили два моста у један.
Ambassador
Advanced
je*******iga.
Wile E. Coyote
Advanced
Ne sumnjam...
Линк:http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/274720/Zatvoren-novi-most-izmedju-Padeja-i-AdeDVA GRADA OSTALA BEZ JEDINE VEZE
Zatvoren novi most između Padeja i Ade
Nedeljko Kolundžija | 02. 09. 2011. - 02:02h | Komentara: 0
ČOKA - Građevinski inspektor u Opštini Čoka, Željka Petrinjac, na osnovu anonimne prijave građana, juče je izdala rešenje kojim se zabranjuje upotreba prilaznog puta mostu između Ade i Padeja sa banatske strane iz bezbednosnih razloga.
Novi most na Tisi bez saobraćaja
Ovim je zabranjen javni saobraćaj preko novog mosta na Tisi, a radnici koji imaju prebivalište na jednoj strani, a zaposlenje na drugoj, kao i učenici, kojima je juče bio prvi dan u novoj školskoj godini, moraju ići zabilaznim putem dužim osamdesetak kilometara u oba pravca, jer je otvaranjem mosta padejska skela prestala da saobraća i izvučena je na obalu.
Rešenje je dostavljeno izvođaču radova „Voj-putu“ koji izvodi radove na priključnim putevima do mosta od Padeja i iz pravca Bočara. Most između Ade i Padeja otvoren je 24. decembra prošle godine, iako putevi sa banatske strane nisu bili u potpunosti završeni. Međutim, i pored toga koristio ga je veliki broj građana severnobanatskih naselja, kao najkraću sponu između Kikinde i mesta na drugoj, Bačkoj obali.
- Meni smeta nečija potreba da se bavi politikom po sistemu „Što gore – to bolje“. Najbolja stvar koja se dogodila u Čoki u proteklom periodu, bio je most između Ade i Padeja koji je povezao bačku i banatsku obalu Tise. Ali, nekome su zasmetale rupe na još nezavršenom putu. Nisam upoznat sa detaljima, ali znam da je rešenje o zabrani korišćenja ovog puta izdato na osnovu anonimne predstavke građana - ogorčen je predsednik opštine Čoka, Predrag Mijić.
Padejska skela na suvom. Za porinuće potrebno 1,5 miliona dinara
Opštinska inspektorka je reagovala u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima i iz bezbednosnih razloga izdala rešenje kojim su naložene mere, a put zatvoren za javni saobraćaj. Predsednica Saveta MZ Padej, Stana Đember, izjavila je da je zatvaranje puta donelo velike nevolje Padejčanima.
- Ova situacija me nije me iznenadila, jer je most 24. decembra prošle godine otvoren bez ikakve najave. Problem je što osam kilometara dug pristupni put mostu iz pravca Padeja nije završen. Saobraćajnica je puna rupa, a od meštana čujem da su postavljeni saobraćajni znaci i upozorenja koja nalažu da putem smeju da se kreću samo vozila izvođača radova. Do otvaranja mosta radila je skela, koja je prevozila 170 godina, ali od 15. decembra skela više ne saobraća. Da bi ona ponovo saobraćala potrebno je oko 1,5 miliona dinara. Meštanima je za odlazak u Adu trebalo dvadesetak minuta. Sada će putovati duže i skuplje, jer će u Adu morati da odlaze preko mosta na Tisi u Senti - rekla je Stana Đember.
Poklon nemačkog grada Filšhofena
Gradnja mosta, čija konstrukcija je dar nemačkog grada Filšhofena, započeta je 2007. godine. Dugačak je više od 245 metara, širok je 11 metara, a pored dve kolovozne trake ima i dve pešačke staze. Od tri stuba na kojima je postavljen, samo jedan je u koritu reke, a na njemu je jedinstven pilon visine 75 metara koji nosi konstrukciju mosta. - Ovo je jedan od najvećih i najmodernijih mostova koji je izgrađen u proteklih nekoliko decenija, a pored velikog privrednog i poljoprivrednog značaja, spojiće severni Banat sa koridorom 10, severnu Bačku sa Rumunijom i prepoloviti razdaljinu između gradova severne Bačke i Banata. Istovremeno, to je jedan od najvećih i najsloženijih građevinskih poduhvata koji je koštao 2,2 milijarde dinara što obuhvata troškove izgradnje ovog velelepnog mosta, ali i oko 20 kilometara pristupnih puteva, - rekao je dr Bojan Pajtić, predsednik Pokrajinske Vlade, puštajući most u saobraćaj na Badnji dan po novom kalendaru, 24. decembra prošle godine.
Извор:Блиц
Nick Slaughter
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.07.2009.
- Poruke
- 416
- Pohvaljen
- 163
Pozdravi je, pitaj da li mogu dobiti njenu e-mail adresu :kk:KimIlSin":2re3w5gk je napisao(la):
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 38.914
- Pohvaljen
- 45.309
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/287985/U-put-na-Zlatiboru-uvode-grejanje evo konacno i usrbiji da su se sjetili da urade nesto pametno
Wile E. Coyote
Advanced
Ако ово стварно буде, биће екстра. :kk:
Nick Slaughter
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.07.2009.
- Poruke
- 416
- Pohvaljen
- 163
Letos sam išao putem Paraćin - Zaječar, i video da se verovatno celom dužinom izvode radovi na proširenju kolovozne konstrukcije kao i kompletno presvlačenje novim slojevima asfalta.
Može li da se otvori neka tema posvećena tome, i ako eventualno neko ima neke nove informacije i fotografije da dostavi?
Može li da se otvori neka tema posvećena tome, i ako eventualno neko ima neke nove informacije i fotografije da dostavi?
Wile E. Coyote
Advanced
Још да су заобишли и сва насељена места и денивелисали одвајање према Бору... 
Nick Slaughter
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.07.2009.
- Poruke
- 416
- Pohvaljen
- 163
Veruj mi nije to ništa strašno, vrlo brzo se prolazi pored ponekih naseljenih mesta.Wile E. Coyote":18cp856t je napisao(la):Још да су заобишли и сва насељена места и денивелисали одвајање према Бору...
Čak i odvajanje prema Boru mislim da nije problematično, naravno uvek je najbolje da svaka petlja bude denivelisana, ali nisam primetio uopšte neke gužve ili zagušenja.
Inače predeli kroz koje se vozi od Paraćina do Bora i Zaječara su zaista prelepi, vožnja je išla odličnim tempom čak i po izgrebanom asfaltu.
Kada bude završena i rekonstruisana cela ta deonica, vožnja će zaista biti pravo uživanje.
Wile E. Coyote
Advanced
Прошао сам и ја неколико пута туда. Природа је заиста предивна.
Они причају о неком аутопуту или брзој магистрали до Зајечара, сад су лепо могли да направе обилазнице (нема их много, 2 или 3 места успут) и да реше проблем на дуже стазе, као што су направили код Бољевца. Питам се како је тамо кад је сезона пољопривредних радова па кад на пут излећу трактори?
Слажем се да на одвајању за Бор нема гужве, али то су ипак два најпрометнија пута у источној Србији.
Него, средише ли онај један мост који је био затворен?
Они причају о неком аутопуту или брзој магистрали до Зајечара, сад су лепо могли да направе обилазнице (нема их много, 2 или 3 места успут) и да реше проблем на дуже стазе, као што су направили код Бољевца. Питам се како је тамо кад је сезона пољопривредних радова па кад на пут излећу трактори?
Слажем се да на одвајању за Бор нема гужве, али то су ипак два најпрометнија пута у источној Србији.
Него, средише ли онај један мост који је био затворен?
Njile, samo u paraćinskoj opštini imaš dva sela koja izlaze na magistralu, s tim što je kod Donje Mutnice ovaj put i napravljen kao obilazni, a onda je selo sišlo na put.
Ovako napamet odmah mogu da kažem da su na putu Donja Mutnica, Izvor i ozloglašeno Lukovo (gde stoji pandurski kiosk).
Poljoprivrednih radova nema previše, jer nema ni mnogo ljudi na većem delu trase, niti ima mnogo zemlje. Više se čuva st***..
Ovako napamet odmah mogu da kažem da su na putu Donja Mutnica, Izvor i ozloglašeno Lukovo (gde stoji pandurski kiosk).
Poljoprivrednih radova nema previše, jer nema ni mnogo ljudi na većem delu trase, niti ima mnogo zemlje. Više se čuva st***..
То што није спречено да се граде куће поред путева је један од највећих неуспеха комунистичке власти. Да се томе на време стало на пут (no pun intended), данас не би било толико проблема са ниском максималном брзином на путевима, водоводом, канализацијом и превозом у насељима ширине две куће која се пружају око регионалних путева широм Србије као иње на паучини. Обележавам урбана подручја на Google Maps, и неки градови као Смедерево, Сомбор и Шабац су ме намучили - изгледају као хоботнице. О селима да и не говорим.
Nick Slaughter
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.07.2009.
- Poruke
- 416
- Pohvaljen
- 163
To bih voleo da vidim, ali čini mi se da ako sam dobro zapamtio da rade na 2-3 mala mosta kojima ispravljaju izuzetno nezgodne i opasne krivine ispred tunela.Wile E. Coyote":25egjmx5 je napisao(la):
I to kada srede biće mnogo lakši i bezbedniji prolaz.
Wile E. Coyote
Advanced
Све знам.medjutim":3qtqkhp5 je napisao(la):
Проблем је у томе што је Арноријан рекао, да се дозволило да село изађе и на обилазницу. Кад су то већ дозволили, требало је да направе обилазнице око сва 3 села. Ионако се планира да то буде брза магистрала, па је требало одмах да изврше експропријацију, јер би сутра све ишло много брже. Овако неће моћи.
gundeljbananko
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 09.11.2011.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 159
Kojom brzinom rade na obnovi ovog puta sva sela oko njega će opusteti dok ga završe Lukovo već izgleda kao avetinjsko mesto, Donja Mutnica ionako nije uz sam put tako da jedino Izvor predstavlja realnu opasnost zbog ljudi na klovozu. Mostove su sredili konačno sve do Zaječara a put su "sredili" na većini deonica do skretanja za Grzu, mada je kvalitet novog asfalta blagi užas, tako da Preduzeće za puteve Zaječar i dalje ostaje na mojoj top listi naj očajnijih :notok: .
Od skretanja za Grzu do Selišta (skretanje za Bor) radovi su u "toku" mada nikako da vidim neku mehanizaciju samo puno iskopina... Ono što me je najviše razočaralo što nisu planirali da urede treću traku na još dva uspona na kojim fale (potez od Lukova do Boljevačke deponije). Dalje ka Zaječaru nisam skoro išao tako da neznam kakvo je stanje.
Po mojoj laičkoj gruboj proceni ovaj put neće "srediti" barem još godinu dana.
Lukovo već izgleda kao avetinjsko mesto, Donja Mutnica ionako nije uz sam put tako da jedino Izvor predstavlja realnu opasnost zbog ljudi na klovozu. Mostove su sredili konačno sve do Zaječara a put su "sredili" na većini deonica do skretanja za Grzu, mada je kvalitet novog asfalta blagi užas, tako da Preduzeće za puteve Zaječar i dalje ostaje na mojoj top listi naj očajnijih :notok: . Od skretanja za Grzu do Selišta (skretanje za Bor) radovi su u "toku" mada nikako da vidim neku mehanizaciju samo puno iskopina... Ono što me je najviše razočaralo što nisu planirali da urede treću traku na još dva uspona na kojim fale (potez od Lukova do Boljevačke deponije). Dalje ka Zaječaru nisam skoro išao tako da neznam kakvo je stanje.
Po mojoj laičkoj gruboj proceni ovaj put neće "srediti" barem još godinu dana.
Karlo del Ponte
Advanced
KREDIT ZA AUTOPUTEVE, KOJI JE :bash:
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/65886-Sumnjivi-kredit-Azerbejdana-Srbiji.html
1. Medjunarodni politicki odnosi. Da li je vredno da za "saku dolara", koja cak nije ni to, nego politicarski povoljan i ekonomski nepovoljan kredit, pljunemo po nekoj maloj zemlji? Koliko malih zemalja je tako nesto uradilo protiv Srbije u poslednjih 20 godina?
2. Medjunarodni ekonomski odnosi. Ne znam podatke o uvozu nafte iz Azerbejdzana u Srbiju, ali cisto sumnjam da Srbija vise izvozi u Az, nego sto uvozi iz Az. Nacin na koji se gradi odrziva ekonomija u takvim slucajevima je ili povecati izvoz u Az. ili sklapati izvozne poslove za srpska gradjevinska preduzeca. To je jako dobro funkcionisalo za vreme Tita, pa su SFRJ gradjevinske firme jako puno gradile na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Vozovi koji se koriste za Beovoz su kupljeni po osnovu Sovjetskog duga, a na osnovu tog duga smo mogli dobiti i metro, da se braca Hrvati i Slovenci nisu pobunili...
3. Nacin kreditiranja.
3.1.Rusi su krajem 2009. ponudili kredit od milijardu evra, od cega 200miliona za krpez budzeta, a 800 miliona za zeleznicku infrastrukturu. Kredit za krpez budzeta je odavno povucen, a za zeleznicku infrastrukturu se jos vode pregovori. Ruski kredit nema grejs period, kamatnu stopu od 4% eksperti iz vlade smatraju nepovoljnom, jedan od razloga je bila nepotpunost projektne dokumentacije, a sporno je i ucesce Ruskih kompanija, koje je u sadasnjoj fazi pregovora 70%.
3.2 Francuski kredit za Metro u Beogradu iznosi 500 miliona evra, grejs period 5 godina, kamatna stopa 5%. Ne samo da gotovo sve radove treba da izvrse Francuske kompanije, nego i insistiraju cak i na izboru tramvajskih, a ne klasicnih metro vozila za metro. Francuzi zahtevaju da im se namesti taj i takav posao Metro Beograd za podrsku kandidaturi za EU, i niko se ozbiljno ne buni, niti kritikuje. Izrada projekta je u toku, a radovi bi trebalo da pocnu sredinom 2013. Zavrsetak radova je predvidjen za kraj 2017. Kredit ce placati drzava, dok dodatnih 200 miliona do pune finasijske konstrukcije ce da se zaduzi grad. Beograd je vec ispucao vecinu mogucnosti zaduzivanja u periodu 2006-2012. a u narednih 10 godina ce moci da se zaduzi 300 miliona evra (u njih je uracunata i dopuna finasijske konstrukcije za metro). Kod kopanja tunela je uvek moguce prekoracenje i troskova i rokova, i pitanje je kako ce se isfinasirati ukoliko troskovi metro-a budu ozbiljno prekoraceni.
3.3. Azerbejdzanski kredit. Za njega je sve napisano u prethodnom tekstu. Ukratko, kamata 4%, grejs period 3 godine, politicko uslovljavanje, zahtevi za ucesce azerbejdzanskih firmi kao glavnih izvodjaca.
4. Vizija kreditiranja. U prethodnoj izbornoj kampanji je izuzetno malo pominjan saobracaj. U spotovima su se i SPS i DS hvalili drumskim saobracajnicama, dok zeleznicki, vodni, i intermodalni transport nisu ni pominjani, makar i u negativnom kontekstu. Standardnu politiku ulaganja u autoputeve smo vec videli u Grckoj i Hrvatskoj. Uvozni krediti, da imaju gde da se voze uvezena kola, pokretana uvoznom naftom, na pocetku stvaraju privid blagostanja, a naplata posle bude vrlo bolna i teska. Produbljuje se jaz izmedju regiona u samoj drzavi, produbljuje se jaz izmedju bogatih i siromasnih. Socijalni nemiri posle mogu, ne samo da zaustave ekonomiju, nego i da je prilicno vrate u rikverc. Po pitanju bezbednosti, visoke putarine ce oterati siromasnije drumske prevoznike sa losije odrzavanim vozilima na lokalne puteve kroz naselja. Zbog nemogucnosti kontrole pretovara, mnogi lokalni putevi ce biti unisteni, a ozbiljne su i posledice po bezbednost.
5. Ekologija, odrziv transport. Po pitanju ekologije, unistava se poljoprivredno zemljiste, zagadjuju podzemne vode, presecaju stanista divljih vrsta. Praksa je pokazala da oni "prelazi i prolazi za srne, lije i zeke" budu slabo korisceni, jer se zivotinje plase konstantne buke i vibracija od intenzivnog drumsog saobracaja. U teoriji autobuski putnik potrosi 7 puta manje nafte nego automobilski. U praksi, izuzetno malo onih kojima materijalne mogucnosti dozvoljavaju da putuju kolima ce koristiti autobus, dok zeleznica moze biti izuzetno dobro prihvacena. Zato vecina gradova Zapadne Evrope, koja je ukidala tramvaje 50-tih i 60-tih godina XX veka u poslednjih par decenija ponovo gradi tramvajske mreze. Lokalne zeleznice, koje su gotovo potpuno unistene u Srbiji, imaju ogromnu finansijsku podrsku lokalnih vlasti i drzava u Zapadnoj Evropi. I te zemlje imaju vrlo jasnu racunicu, koliko im se isplati svako drumsko vozilo manje u saobracaju, a narocito automobil.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/65886-Sumnjivi-kredit-Azerbejdana-Srbiji.html
1. Medjunarodni politicki odnosi. Da li je vredno da za "saku dolara", koja cak nije ni to, nego politicarski povoljan i ekonomski nepovoljan kredit, pljunemo po nekoj maloj zemlji? Koliko malih zemalja je tako nesto uradilo protiv Srbije u poslednjih 20 godina?
2. Medjunarodni ekonomski odnosi. Ne znam podatke o uvozu nafte iz Azerbejdzana u Srbiju, ali cisto sumnjam da Srbija vise izvozi u Az, nego sto uvozi iz Az. Nacin na koji se gradi odrziva ekonomija u takvim slucajevima je ili povecati izvoz u Az. ili sklapati izvozne poslove za srpska gradjevinska preduzeca. To je jako dobro funkcionisalo za vreme Tita, pa su SFRJ gradjevinske firme jako puno gradile na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Vozovi koji se koriste za Beovoz su kupljeni po osnovu Sovjetskog duga, a na osnovu tog duga smo mogli dobiti i metro, da se braca Hrvati i Slovenci nisu pobunili...
3. Nacin kreditiranja.
3.1.Rusi su krajem 2009. ponudili kredit od milijardu evra, od cega 200miliona za krpez budzeta, a 800 miliona za zeleznicku infrastrukturu. Kredit za krpez budzeta je odavno povucen, a za zeleznicku infrastrukturu se jos vode pregovori. Ruski kredit nema grejs period, kamatnu stopu od 4% eksperti iz vlade smatraju nepovoljnom, jedan od razloga je bila nepotpunost projektne dokumentacije, a sporno je i ucesce Ruskih kompanija, koje je u sadasnjoj fazi pregovora 70%.
3.2 Francuski kredit za Metro u Beogradu iznosi 500 miliona evra, grejs period 5 godina, kamatna stopa 5%. Ne samo da gotovo sve radove treba da izvrse Francuske kompanije, nego i insistiraju cak i na izboru tramvajskih, a ne klasicnih metro vozila za metro. Francuzi zahtevaju da im se namesti taj i takav posao Metro Beograd za podrsku kandidaturi za EU, i niko se ozbiljno ne buni, niti kritikuje. Izrada projekta je u toku, a radovi bi trebalo da pocnu sredinom 2013. Zavrsetak radova je predvidjen za kraj 2017. Kredit ce placati drzava, dok dodatnih 200 miliona do pune finasijske konstrukcije ce da se zaduzi grad. Beograd je vec ispucao vecinu mogucnosti zaduzivanja u periodu 2006-2012. a u narednih 10 godina ce moci da se zaduzi 300 miliona evra (u njih je uracunata i dopuna finasijske konstrukcije za metro). Kod kopanja tunela je uvek moguce prekoracenje i troskova i rokova, i pitanje je kako ce se isfinasirati ukoliko troskovi metro-a budu ozbiljno prekoraceni.
3.3. Azerbejdzanski kredit. Za njega je sve napisano u prethodnom tekstu. Ukratko, kamata 4%, grejs period 3 godine, politicko uslovljavanje, zahtevi za ucesce azerbejdzanskih firmi kao glavnih izvodjaca.
4. Vizija kreditiranja. U prethodnoj izbornoj kampanji je izuzetno malo pominjan saobracaj. U spotovima su se i SPS i DS hvalili drumskim saobracajnicama, dok zeleznicki, vodni, i intermodalni transport nisu ni pominjani, makar i u negativnom kontekstu. Standardnu politiku ulaganja u autoputeve smo vec videli u Grckoj i Hrvatskoj. Uvozni krediti, da imaju gde da se voze uvezena kola, pokretana uvoznom naftom, na pocetku stvaraju privid blagostanja, a naplata posle bude vrlo bolna i teska. Produbljuje se jaz izmedju regiona u samoj drzavi, produbljuje se jaz izmedju bogatih i siromasnih. Socijalni nemiri posle mogu, ne samo da zaustave ekonomiju, nego i da je prilicno vrate u rikverc. Po pitanju bezbednosti, visoke putarine ce oterati siromasnije drumske prevoznike sa losije odrzavanim vozilima na lokalne puteve kroz naselja. Zbog nemogucnosti kontrole pretovara, mnogi lokalni putevi ce biti unisteni, a ozbiljne su i posledice po bezbednost.
5. Ekologija, odrziv transport. Po pitanju ekologije, unistava se poljoprivredno zemljiste, zagadjuju podzemne vode, presecaju stanista divljih vrsta. Praksa je pokazala da oni "prelazi i prolazi za srne, lije i zeke" budu slabo korisceni, jer se zivotinje plase konstantne buke i vibracija od intenzivnog drumsog saobracaja. U teoriji autobuski putnik potrosi 7 puta manje nafte nego automobilski. U praksi, izuzetno malo onih kojima materijalne mogucnosti dozvoljavaju da putuju kolima ce koristiti autobus, dok zeleznica moze biti izuzetno dobro prihvacena. Zato vecina gradova Zapadne Evrope, koja je ukidala tramvaje 50-tih i 60-tih godina XX veka u poslednjih par decenija ponovo gradi tramvajske mreze. Lokalne zeleznice, koje su gotovo potpuno unistene u Srbiji, imaju ogromnu finansijsku podrsku lokalnih vlasti i drzava u Zapadnoj Evropi. I te zemlje imaju vrlo jasnu racunicu, koliko im se isplati svako drumsko vozilo manje u saobracaju, a narocito automobil.
CBET
Intermediate
@Karlo del Ponte
Све што стоји под бројем четири је тачно. Међутим, шта је алтернатива? Не градити ништа?
Што се тиче кредита из Азербејџана, колико сам обавештен, њихове фирме ће радити 51% посла, али је занимљиво да ће бити ангажоване само приликом асфалтирања, што је најлакши део. Дакле, неко се изгледа и ту дебело уградио тако да српске фирме обаве најтежи посао, а да Азербејџанци покупе кајмак. Уз наравно одређену провизију коме треба.
Све што стоји под бројем четири је тачно. Међутим, шта је алтернатива? Не градити ништа?
Што се тиче кредита из Азербејџана, колико сам обавештен, њихове фирме ће радити 51% посла, али је занимљиво да ће бити ангажоване само приликом асфалтирања, што је најлакши део. Дакле, неко се изгледа и ту дебело уградио тако да српске фирме обаве најтежи посао, а да Азербејџанци покупе кајмак. Уз наравно одређену провизију коме треба.
Pedja_vozd
Novice
Све што стоји под бројем пет је тачно. А посебно ово " Po pitanju ekologije, unistava se poljoprivredno zemljiste, zagadjuju podzemne vode, presecaju stanista divljih vrsta". О томе је причао лик из XL Аустралије који се бави отпадним водама у оклини великих саобрацајница у Аустралији, причао је отоме како велика пилот постројења за предраду отпадних вода у околини саобаћајница која морају да буду постављена у нашој земљи дуж великих саобраћајница и аутопута, како би кишницу и друга текућа средства попут ( улја, горива, бензин и све што користе возила као гориво),предалие до те мере која неби загадиле средину око саобрћајнице и причао је о томе да Србија нема декларацију о томе како би требало да се користе мокри чвор на сплавовима. Јер сплавови спадају у речне сабраћајнице, и бродови су такодје исто ту који својим учешћем учествују у узагађивању речних саобраћајница. Тако има пуно тог истраживања на ову тему " Ekologija, odrziv transport", то се Зелена омладина Србије под именом " Зелена економија" мало више бави на ову тему " Ekologija, odrziv transport". Зелена омладина Србије има лог и слогана " Крећи се зелено", то се мисли на превоз попут ( бицкла, воза, аутобуса итд.). Али видим да се овде помиње и бука то је тачно уз сваку велику саобрацајницу иде и бука која је последица обима возила. Зато иде густи појас шуме уз атопут и велике жичане ограде како животиње неби могле да прелазе саобрацајницу. Тачно је и то када се гради нека велика саобрацајница мора да се води рачуна о Екологији и одрживости.
о томе ја причам на теми viewtopic.php?f=9&t=819
изградњом непотребне километраже/густине мреже аутопутева довешћемо се у ситуацију да не можемо да их одржавамо јер нису економски исплативи.
занимљив чланак о аутопутевима где се прича између осталог и о неосновано густој планираној мрежи аутопутева
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=661159
изградњом непотребне километраже/густине мреже аутопутева довешћемо се у ситуацију да не можемо да их одржавамо јер нису економски исплативи.
занимљив чланак о аутопутевима где се прича између осталог и о неосновано густој планираној мрежи аутопутева
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=661159