Šta je novo?

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Nekad se i suncokretovo ulje pakovalo u staklene flaše. Doneseš praznu da bi mogao da kupiš ulje.
Taj depozitni sistem je jos viši nivo organizacije.
Ono što sam napisao može da bude neka baza, početak svega toga. A novca za to ima jer je inkorporiran u poreski sistem. No ocito je da se taj novac troši nenamenski.
A suština svake politike se vrti oko novca. I života.
Odnosno raspodele novca.

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
 
Sve se može, ali mora se imati u vidu koliko plastika smanjuje cenu proizvoda jer je jeftinija plastična flaša nego staklena. Većinu ljudi zabole za životnu sredinu već samo gledaju kako jeftinije da prođu. Zato mora da postoji zaokružen proces.

Evo npr. pivo. Svi znaju da je pivo u staklu najbolje, čak je i jeftinije nego u konzervi i zato mnogi nose flaše u prodavnicu i ne smeta im taj vid depozitnog sistema.

Na žalost, većina ljudi počne da razmišlja o tim stvarima tek kada osete to u svom novčaniku.
 
Zato i kažem da nema bolje motivacije od novca.
Pretvoriš ekologiju u novac i svi smo na dobitku.
Za novac ne treba edukacija.

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
 
Za mene je to i stvar principa. Ne želim da odvajam otpad ako pored ekološke koristi grad nema finansijsku korist a ne da se odvaja za privatnika koji će na tacni dobiti odvojen otpad umesto da za to recimo angažuje dodatne radnike.

Dakle odvajamo otpad ali da dobit od reciklaže ide u gradski budžet a ne u privatne džepove.
 
Ja bih to ovako...da novac ide u naše ruke umesto u gradski budžet. Ako sad već plaćamo ambalažu koju bacamo, lepo da nam se novac vrati kad ambalažu razvrstamo i damo na reciklažu. Depozitni sistem kao u Nemačkoj za flaše a za ostalo smanjena naknada na infostanu za iznošenje smeća.

Meni je žao kad staklenu ambalažu moram da bacim u običan kontejner koji završi u Vinči, umesto da imam reciklažni u blizini. Hajde karton i tako to se razgradi ali staklo...tuga.
 
Где однети старе фарбе, разређивач, стара машинска уља?
 
Dobro pitanje...

Jel bi bilo neodgovorno ako se razređivač sipa u odvod, da posluži kao (takoreći) zamena za Cevtok? Mislim... i Cevtok je teška hemija, pa ga sipamo u kanalizaciju i time u reke... Što bi bilo drugačije sa razređivačem? Pitam samo.
 
И шут може бити ресурс, а зарада од њега скоро 500 милиона евра годишње

Процењује се да се у Србији годишње генерише око 100 милиона тона грађевинског отпада. Више од две трећине заврши на депонијама а могао би поново да се искористи.

"Ада Хуја, као једна од великих депонија и комуналног и грађевинског отпада, постаје јако проблематична за будућу градњу јер је тешко поставити шипове зато што је унутра и бетон и арматура и све и свашта, и то тло не може да се стабилизује", каже Аца Поповић из Привредне коморе Србије.

Око 80 одсто грађевинског отпада може се поново искористити. У скандинавским земљама и више од 90 одсто.

"Ми правимо бетон користећи природне сировине што данас представља нешто што је скоро па неприхватљиво и идеја је да заједнички пројекат свих нас буде да што мање користимо природне сировине, а што више рециклиране", каже доц. др Јелена Драгаш са Грађевинског факултета.

Додаје да су истраживања, али и светска пракса показали да је то могуће, али и корисно.

Материјал који остаје од рушења, адаптација, реновирања, реконструкција чини две трећине отпада у Србији, а у ЕУ једну трећину.

"Суштина је да се што мање минералних сировина користи у изградњи нових објеката. У Европи постоји већ дуго времена забрана вађења шљунка и песка из река, они тако штите животну средину, а све друго што раде кроз обнову, рушење, кроз мењање разгледница града, у ствари се користи као нови материјал да би се заштитили природни ресурси", каже Дејан Бојовић из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

Зато се, каже, тај посао и зове "Урбано рударство".

Према неким рачуницама, Србија би, уколико почне да рециклира грађевински отпад и употреби га као ресурс, могла да оствари добит од око 500 милиона евра годишње.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... isnje.html
 
Napokon su i kod mene zamenili "Đilasov" podzemni kontejner sa reciklažnim. Zna li neko kako se prazne, jer do ovog ne može nikad da priđe kamion zbog parkiranih vozila?
52fae6ff64644677ef6346083201c94a.jpg
f9bbb3388d2e2c345bf74fa2d49060d0.jpg


Poslato sa telefona
 
Sad čitam malo bolje šta piše, tj, kako su preveli PET ambalažu - opaque bottles, used for home cleaning products.

E sad, gore piše providne plastične boce od napitaka i jestivog ulja - da li tu spada i zelenkasta flaša od kisele vode?

Ili bolje, šta ovde ne bi trebalo da se stavlja od platike?
 
Ovo je skolski primer kako se ne radi "sirenje svesti o reciklazi". Sada ce neki politicar da dodje i kaze kako je u gradu postavljeno xxxx novih kontejnera za sakupljanje reciklaznog otpada (bonus ce biti dodatak i da su zamenjeni Djilasovi kontejneri koji su upropastili grad) i kako se oni zalazu za cistiji grad. A u realnosti, em sto je kontejner postavljen na nedostupnom mestu za odnosenje otpada, em sto sugradjani nisu informisani i edukovani sta je potrebno odvajati i sta se sme stavljati u tu u kantu.
Astrodule, slobodno mozes da stavis i tu zelenkastu flasu od kisele vode. Svaka reciklaza plastike mora da podrazumeva u jednom svom delu i sortiranje otpada po boji. Pogotovo sto su tako sturo naveli "cepove", koji su i kod providnih flasa obojeni. Osim ako gradska cistoca nema tu tehniku za odvajanje, sto je krajnje suludo jer je takva reciklaza onda primitivna i kontejneri su bespotrebni, onda mogu da zaposle radnike koji ce rucno da sortiraju plastiku iz ostalog otpada.
 
Zanimljivo za pogledati...
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=leNIHvVEMoY[/youtube]
 
Da li postoji neko mesto u Beogradu gde se može odložiti korišćeno ulje (jestivo) da ga ne prosipam u odvod?
 
Postoje firme koje bi trebalo da ga odvoze iz restorana kako sto ima i za medicinski otpad
 
Lidl je na vocu uveo nove kese lice mi na one u italiji pod rukom isti materijal za razliku od ovih nasih ostalih ovdje...
 
Енергија и ђубриво уместо бацања хране и спаљивања
У Србији се само један проценат биолошког отпада сакупља и прерађује. Програм Уједињених нација и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске, упутили су јавни позив за суфинансирање иновативних решења за управљање биоразградивим отпадом.

Од остатака из прехрамбене индустрије, ресторана, самопослуга и домаћинстава, уз зелени отпад из башта и паркова, годишње се у Србији сакупи око 900.000 тона биоразградивог отпада.

Припремила Славица Глигоровић
Око 70 одсто тог отпада заврши на депонијама и од њега се ствара метан који узрокује пожаре и загађење ваздуха. Жетвени остаци на њивама који би могли да се искористе, спаљују се. Годишње се баци 250.000 тона хране.

„Постоје три начина да се користи отпад од хране. Један је компостирање, производимо ђубриво које може да унапреди квалитет земљишта, друго је за производњу чисте обновљиве енергије. Трећи начин јесте да се храна из супермаркета и са пијаце која је и даље исправна за употребу, дистрибуира народним кухињама“, каже Франсин Пикап, стална представница УНДП у Србији.

Шведска улаже пола милиона евра да помогне у збрињавању биолошког отпада.

„Шта се дешава са отпадом пијаце из других извора биолошког отпада и како се може чак и зарадити на коришћењу тог отпада? Можда као гориво, можда као нешто друго од значаја за привреду и за радна места. Ово ће отворити једно ново поглавље у српској привреди и даће нова радна места“, рекао је Јан Лундин, амбасадор Шведске у Србији.

Због неискоришћености биоотпада, Србија губи 50 милиона евра годишње. До краја године очекује се Стратегија управљања отпадом до 2025. године.

„Србија тежи да у наредним годинама достигне те циљеве Европске уније када је у питању рециклажа отпада. Тај неки средњорочни циљ је да се до 2035. године постигне 65 посто рециклаже отпада и такође да се до 2035. мање од десет посто отпада одлаже на депоније“, изјавила је Биљана Филиповић Ђушић, помоћница министра заштите животне средине за међународну сарадњу и европске интеграције.

Да би органски отпад постао ресурс неопходно је уредити систем одвојеног сакупљања, као што се то на пример ради у скандинавским земљама.

Осло има 650 хиљада становника и највећи број њих рециклира. Остаци хране из целог града доспевају у овај погон за прераду хране у биогас, а биогас као погон за возила користи и градска управа.

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/sto ... egija.html
 
Mnogi ljudi smatraju "da im je ispod casti" da recikliraju.
 
велика је штета што се не компостира биоотпад, то би свако ко има двориште требало да ради (можда чак и на тераси ако неко има простора и ако је ентузијаста).

Проблем је у томе што ако се биоотпад затрпа са осталим отпадом и разлаже без присуства кисеоника онда настаје метан а тиме и пожари.
Улолико се разлаже уз присзство кисеоника онда настаје компост који је јако користан за обогаћивање земљишта.
 
Spalionica u Vinči u izgradnji, a Beograd još nema sistem za recikliranje

https://balkangreenenergynews.com/rs/sp ... ikliranje/

Beograd će zbog spalionice otpada koja se gradi u Vinči usporiti napore Srbije da dostigne ciljeve koje je EU propisala za recikliranje, tvrde aktivisti i naglašavaju da grad nema razvijen sistem za recikliranje. Beo čista energija je izmenila svoju studiju o uticaju na životnu sredinu da bi je uskladila s novim propisima o kontroli zagađenja.

Suez i Itochu već godinu dana grade novu deponiju i spalionicu komunalnog otpada u Vinči, dok Grad Beograd i dalje pokušava da unapredi sistem za recikliranje. Beo čista energija, projektna firma koju su osnovali Suez i Itochu, održala je javnu raspravu o svojoj ažuriranoj studiji uticaja na životnu sredinu, nakon što ju je izmenila radi usklađivanja s novim pravilima koje je uvela Evropska unija.

Ja sam lično prestao da nosim svoj kućni otpad na reciklažu i počeo da ga ostavljam pored kontejnera. Primetio sam da ako ga odvojim na staklo, papir/karton i PET ambalaže i ostavim dovoljno rano ujutru, uvek će neko da odnese. Mirno spavam pošto i ovako i onako ne znam gde će taj otpad da završi, a ovo mi je lakše nego da sedam u kola kako bi ga nosio do reciklažnog kontejnera (koji i nije tako daleko ali dok se nakupi ne mogu da nosim sve u jednoj turi). A i nije samo lakše nego računam da je neko procenio da od tog mog otpada može da ima ličnu korist.
 
Obratite paznju i na reciklazu sitnog papirnog otpada, etiketa, kesica, papirica. Neverovatno koliko se toga nakupi.

Sto se tice plastike, vecina plasticnih proizvoda, osim PET ambalaze u stvari se i ne reciklira.
 
Ne reciklira se sva plastika ?

A od cega se prave one bele plasticne mini kašičice za kafu ?

Pa od sakupljene III razredne plastike iz kontejnera , a pre ptetopljavanja ta masa se čak ni ne opere....


:sesir:
 
Vrh