Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije
- Začetnik teme 442doBGD
- Datum pokretanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 5.064
Konkretno gde su zavrsili pomocni stubovi mosta na Adi ?
Bilo bi lepo da se leva Dunavska obala oko mostova polako utvrdjuje za buduci kej oko mostova upravo starim izlupanim besplatnim betonom bar da zapocnemo , pa ce se jednom i uraditi kej
Kad smo kod ponovne upotrebe odbacenih stvari kao vid reciklaze
negde na BBu sam procitao odlican predlog, da se stari zeleznicki pragovi iskoriste
kao zastitni stubici zelenih povrsina
Naravno ne centralnih parkova vec velikih perifernih zelenih povrsina (duz puteva)
Bilo bi lepo da se leva Dunavska obala oko mostova polako utvrdjuje za buduci kej oko mostova upravo starim izlupanim besplatnim betonom bar da zapocnemo , pa ce se jednom i uraditi kej
Kad smo kod ponovne upotrebe odbacenih stvari kao vid reciklaze
negde na BBu sam procitao odlican predlog, da se stari zeleznicki pragovi iskoriste
kao zastitni stubici zelenih povrsina
Naravno ne centralnih parkova vec velikih perifernih zelenih povrsina (duz puteva)
vladimir79
Higher intermediate
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 5.064
Poslovi ciscenja grada ne bi trebalo posmatrati tako jednostrano i jednostavno
bez duboke zakonske regulative i dobrog nadzora, sta sprecava ,,sitnog cistaca,, da ne pravilno ,,uklanja,, opasni otpad
o kome javnost ima slabo razvijeno interesovanje za nadzor i proveru, vec je dovoljna izjava ,, mi to radimo po propisu,,
Primer: medicinski otpad iz malih privatnih klinika a koje pripadnu maloj privatnoj kompaniji za ciscenje
hoce li pravilno i po skupoj tehnogiji biti unisten ili ce ga psi lutalice razvlaciti po nekim divljim deponijama
naravno tada vec bez mogucnosti ikakvog utvrdjivanja odakle i cijji je ?
Primer: Gradjevinski sut koj sadrzi azbest, vec sada je pitanje kako se postupa sa njim
Zbog ,,pohlepe,, za ogromnim kolicinama korisnog reciklaznog otpada
koj sada ,,monoplolisticki,, pripada JKP gradskoj cistoci
zaboravljamo da uz njega ide i opasan otpad kome male kompanije niisu dorasle
ni po interesovnju ni po ispunjenosti uslova niti po nj. finasiskim mogucnostima
Treba forsirati specijalizovane kompanije po vrstama reciklasnog otpada
a nikako ,,ukidati ,, JKP gradsku cistocu , koja vec ima svu organizaciju i kakave takve razradjene sisteme
bez duboke zakonske regulative i dobrog nadzora, sta sprecava ,,sitnog cistaca,, da ne pravilno ,,uklanja,, opasni otpad
o kome javnost ima slabo razvijeno interesovanje za nadzor i proveru, vec je dovoljna izjava ,, mi to radimo po propisu,,
Primer: medicinski otpad iz malih privatnih klinika a koje pripadnu maloj privatnoj kompaniji za ciscenje
hoce li pravilno i po skupoj tehnogiji biti unisten ili ce ga psi lutalice razvlaciti po nekim divljim deponijama
naravno tada vec bez mogucnosti ikakvog utvrdjivanja odakle i cijji je ?
Primer: Gradjevinski sut koj sadrzi azbest, vec sada je pitanje kako se postupa sa njim
Zbog ,,pohlepe,, za ogromnim kolicinama korisnog reciklaznog otpada
koj sada ,,monoplolisticki,, pripada JKP gradskoj cistoci
zaboravljamo da uz njega ide i opasan otpad kome male kompanije niisu dorasle
ni po interesovnju ni po ispunjenosti uslova niti po nj. finasiskim mogucnostima
Treba forsirati specijalizovane kompanije po vrstama reciklasnog otpada
a nikako ,,ukidati ,, JKP gradsku cistocu , koja vec ima svu organizaciju i kakave takve razradjene sisteme
vladimir79
Higher intermediate
За медицински отпад одавно постоје фирме које обављају посао одношења, стерилисања, паковања и одлагања смећа. Ништа није неправилно. Велика је контрола истих. Сви који се баве специфичном врстом отпада веома професионално раде тај посао.
Ne znam gde si ali imaš određene prodavnice koje su specijalizovane za prodaju baterija, tamo možeš dati stare baterije.
Pogledaj www.svebaterije.net
Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
Pogledaj www.svebaterije.net
Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
i ja sam bacio baterije u svebaterije u Belvilu, pošto sam kupovao neke pa usput. Ali generalno nije baš zgodno da mora da se ide u malu radnju i kao evo doneo sam samo da bacim (ukoliko usput ne kupujem neke).
Ne znam sta je bilo sa onom pricom da ce biti kontejneri u najvecim Maksijima.
Ne znam sta je bilo sa onom pricom da ce biti kontejneri u najvecim Maksijima.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 5.064
Evo da podelim jednu pricu sa vama.
Pre par meseci, isao sam na blok nastavu u pogon Otpad na Adi huji. U neku ruku je bilo interesantno upoznati se sa radom tih ljudi, ali sto je vise prica odmicala, na kraju je ispalo da od recikliranja nema nista. Prvo, otpad koji se donosi tamo se prvo sortira, a zatim se balira ono sto moze-limenke, plastika, papir. Ostatak, kao sto su najloni, kese, tkanine i slicno se ne mogu balirati, a time i ne mogu reciklirati i veliki deo ostaje sa strane gde se kasnije odnosi na deponiju. Takodje, sve sto je doslo u dodir sa hranom i pice se ne sme balirati i reciklirati. Drugo, sam taj pogon uopste nije opremljen za reciklazu, vec sve one bale prodaju drugim preduzecima koji se bave time. Na kraju je ispalo da ne postoji nijedna gradska ili drzavna ustanova koja ce vrsiti pravu i krajnju reciklazu.
Zatim, smo posetili i Centar za reciklazu u Zelezniku. Oni se bave, takoreci suprotnim poslom, gde "recikliraju", tacnije prevode u sekundarne sirovine. Bave se preradom metala i metalnom preradjevinama, kucnim elektronskim uredjajima, rastavljanjem automobila i tako dalje. Kao i svaki centar, oni najpre sortiraju i uklanjaju ono "nepotrebno". Evo primer na automobilu. Najpre skidaju gume, elektroniku, akumulator i sve ono sto se ne moze reciklirati zajedno sa ostatkom automobila, kao i ono sto je potencijalno opasno i sadrzi teske metale. Zatim kompresuju i srediraju automobil da bi se usitnjeni metal kasnije "nabacio na gomilu". Gume stoje sa strane jer se one ne mogu reciklirati, kao i sve ono sto sadrzi gumu i teske metale. Slicno je i sa kucnim aparatima gde se isto odvaja ono sto se ne moze reciklirati. I opet isto, ni ovaj centar se ne bavi direkton reciklazom, vec sve sekundarne sirovine koje su dobili prodaju drugim preduzecima.
Pored svega onoga sto znamo, a to je nedovoljna edukacija stanovnistva, nepostojanje dovoljnog broja kontejnera za sortiranje otpada, kao i reciklaza "na crno", na kraju ispada da u Srbiji, ili Beogradu, uopste ne moze da se reciklira, vec se sav reciklazni materijal salje i prodaje, sto uopste nema nikakav ekoloski uticaj, gledajuci da se taj materijal transportuje.
P.S. Ja se izvinjavam na eventualnim greskama, pisem na telefonu.
Pre par meseci, isao sam na blok nastavu u pogon Otpad na Adi huji. U neku ruku je bilo interesantno upoznati se sa radom tih ljudi, ali sto je vise prica odmicala, na kraju je ispalo da od recikliranja nema nista. Prvo, otpad koji se donosi tamo se prvo sortira, a zatim se balira ono sto moze-limenke, plastika, papir. Ostatak, kao sto su najloni, kese, tkanine i slicno se ne mogu balirati, a time i ne mogu reciklirati i veliki deo ostaje sa strane gde se kasnije odnosi na deponiju. Takodje, sve sto je doslo u dodir sa hranom i pice se ne sme balirati i reciklirati. Drugo, sam taj pogon uopste nije opremljen za reciklazu, vec sve one bale prodaju drugim preduzecima koji se bave time. Na kraju je ispalo da ne postoji nijedna gradska ili drzavna ustanova koja ce vrsiti pravu i krajnju reciklazu.
Zatim, smo posetili i Centar za reciklazu u Zelezniku. Oni se bave, takoreci suprotnim poslom, gde "recikliraju", tacnije prevode u sekundarne sirovine. Bave se preradom metala i metalnom preradjevinama, kucnim elektronskim uredjajima, rastavljanjem automobila i tako dalje. Kao i svaki centar, oni najpre sortiraju i uklanjaju ono "nepotrebno". Evo primer na automobilu. Najpre skidaju gume, elektroniku, akumulator i sve ono sto se ne moze reciklirati zajedno sa ostatkom automobila, kao i ono sto je potencijalno opasno i sadrzi teske metale. Zatim kompresuju i srediraju automobil da bi se usitnjeni metal kasnije "nabacio na gomilu". Gume stoje sa strane jer se one ne mogu reciklirati, kao i sve ono sto sadrzi gumu i teske metale. Slicno je i sa kucnim aparatima gde se isto odvaja ono sto se ne moze reciklirati. I opet isto, ni ovaj centar se ne bavi direkton reciklazom, vec sve sekundarne sirovine koje su dobili prodaju drugim preduzecima.
Pored svega onoga sto znamo, a to je nedovoljna edukacija stanovnistva, nepostojanje dovoljnog broja kontejnera za sortiranje otpada, kao i reciklaza "na crno", na kraju ispada da u Srbiji, ili Beogradu, uopste ne moze da se reciklira, vec se sav reciklazni materijal salje i prodaje, sto uopste nema nikakav ekoloski uticaj, gledajuci da se taj materijal transportuje.
P.S. Ja se izvinjavam na eventualnim greskama, pisem na telefonu.
Потврђујем, рециклажа је лепа реч. У неким озбиљним фирмама у којима се производи постоје поређани контејнери за све могуће материјале и један за мешовити, неодређени или комунални отпад. Марљиво се скупља, одваја, цео процес се контролише и лупају се пецке за непоштовање ове процедуре. После се сви испразне у једну велику кесу и на палети однесу на отпад. Поента је да је то интерна процедура, која се поштује у свим земљама где компанија ради, а у земљама где рециклаже нема, само је фарса за посетиоце.
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
Kakva je budućnost odvajanja otpada?
Nemački sistem razdvajanja otpada važi kao jedan od najboljih na svetu. Ali on je i prilično skup, a u mnogim gradovima počinju da se pitaju koliko sve to ima smisla.
http://www.dw.de/kakva-je-budućnost-odvajanja-otpada/a-16946810
Nemački sistem razdvajanja otpada važi kao jedan od najboljih na svetu. Ali on je i prilično skup, a u mnogim gradovima počinju da se pitaju koliko sve to ima smisla.
http://www.dw.de/kakva-je-budućnost-odvajanja-otpada/a-16946810
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 5.064
Sadašnji jednosmeran put kojim u svaku kuću ulazi reciklažni otpad mora postati dvosmeran
tj. istim putem i nacinom da se vraca proizvodjaću
Pojednostavljen primer za papir - dnevne novine:
Za deset dnevnih pročitanih novina na kiosku mogu se dobiti jedne ,,sveže,, ili novac u toj vrednosti
Dostavljač novina tako i tako svakodnevno prelazi isti put dostavljajuci ,,sveže,, te može vratiti nazad i te ,,bajate,,
Skladišta više nisu puna kao nekada , te u nj. ima dovoljno mesta da sačekaju isporuku ogromnih rolni iz fabrike papira
te ni oni ne bi se vracali prazni, vec bi bili puni jeftine ,,sirovine,, za naredni krug proizvodnje. . .
Jednostavan princip ,,Reciklažni otpad gde smo nabavili tu ga i vracamo,,
glavna prepreka su trgovci koj žele samo nabavka-prodaja =laka zarada
te izbegavaju da prihvate dvosmerni put nabavka-prodaja-povracaj otpada=poštena zarada
Edit
Blagodeti dvosmernog puta vec sada koristimo i kod nas u Bgd
Dobar primer je u apotekama gde vracamo bajate lekove . . . .
tj. istim putem i nacinom da se vraca proizvodjaću
Pojednostavljen primer za papir - dnevne novine:
Za deset dnevnih pročitanih novina na kiosku mogu se dobiti jedne ,,sveže,, ili novac u toj vrednosti
Dostavljač novina tako i tako svakodnevno prelazi isti put dostavljajuci ,,sveže,, te može vratiti nazad i te ,,bajate,,
Skladišta više nisu puna kao nekada , te u nj. ima dovoljno mesta da sačekaju isporuku ogromnih rolni iz fabrike papira
te ni oni ne bi se vracali prazni, vec bi bili puni jeftine ,,sirovine,, za naredni krug proizvodnje. . .
Jednostavan princip ,,Reciklažni otpad gde smo nabavili tu ga i vracamo,,
glavna prepreka su trgovci koj žele samo nabavka-prodaja =laka zarada
te izbegavaju da prihvate dvosmerni put nabavka-prodaja-povracaj otpada=poštena zarada
Edit
Blagodeti dvosmernog puta vec sada koristimo i kod nas u Bgd
Dobar primer je u apotekama gde vracamo bajate lekove . . . .
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
Mislim da se sistem prodaje odnosno nase potrosacko drustvo mora korenito menjati, a u nekim stvarima vracati i u proslost.
Dok su postojale kaucije za flase a flase bile staklene nije bilo problema sa plasticnom ambalazom od flasa, koja se inace pojavljuju na svakom snimku u kome se prikazuje unistena priroda. Resenje bi mozda bilo da se uvede kaucija i na plasticne boce. Ako npr koka kola od 1.5 litar kosta 100 din, nek kosta 150, ali kada doneses flasu, platis, 100. Ako nije dovoljno 100, onda nek kosta 200. Dok nisu postojale plasticne kese, odnosno nisu bile tako jeftine, i nisu se delile na tone po prodavnicama, niste mogli skoro nigde ni da vidite plasticnu kesu u prirodi, a svi smo isli u kupovinu. Nosili smo cegere, torbe...
Sami proizvodi se radi marketinga farbaju u toksicne boje, pakuju u pakovanja ciji je cilj da budu atraktivna a ne jedino-iskljucivo podredjena reciklazi,
Kada to budemo prelomili i ostalo ce lakse ici.
Dok su postojale kaucije za flase a flase bile staklene nije bilo problema sa plasticnom ambalazom od flasa, koja se inace pojavljuju na svakom snimku u kome se prikazuje unistena priroda. Resenje bi mozda bilo da se uvede kaucija i na plasticne boce. Ako npr koka kola od 1.5 litar kosta 100 din, nek kosta 150, ali kada doneses flasu, platis, 100. Ako nije dovoljno 100, onda nek kosta 200. Dok nisu postojale plasticne kese, odnosno nisu bile tako jeftine, i nisu se delile na tone po prodavnicama, niste mogli skoro nigde ni da vidite plasticnu kesu u prirodi, a svi smo isli u kupovinu. Nosili smo cegere, torbe...
Sami proizvodi se radi marketinga farbaju u toksicne boje, pakuju u pakovanja ciji je cilj da budu atraktivna a ne jedino-iskljucivo podredjena reciklazi,
Kada to budemo prelomili i ostalo ce lakse ici.
Slicno tome je bio jedan kratki film na Green festu prethodne godine. Trenutno je u svetu taj "otvoreni lanac" gde se uzimaju resursi iz prirode, preradjuju, dobijaju se proizvodi, stanovnistvo kupuje i na kraju se taj otpad samo baci. Dok bi "zatvoreni lanac" bio i sa recikliranjem gde bi se ponovo dobili isti proizvodi ili nesto drugo od istog materijala, kao i vracanje resursa prirodi (na svako poseceno drvo se sade nova stabla i slicno).
Ako nekog zanima, vrlo zanimljivi filmovi, mozda dosadi od price, ali je poucno. U pitanju su poslednja tri filma, The story of... A ono o cemu sam govorio je ovaj prvi, The story of stuff.
Ako nekog zanima, vrlo zanimljivi filmovi, mozda dosadi od price, ali je poucno. U pitanju su poslednja tri filma, The story of... A ono o cemu sam govorio je ovaj prvi, The story of stuff.