25. 11. 2012. 13:46h | Tanjug| foto: N. Marković-Ilustracija
Gradski kafići i restorani sakupljaju ambalažni otpad
U okviru akcije “Sekopak” kompanije “Odbaci loše navike”, kojoj se priključilo tridesetak kafića i restorana u Beogradu, do sada već sakupljeno 20 tona ambalažnog otpada, od čega najveći deo čini staklena ambalaža.
Direktor operacija u “Sekopaku”, vodećoj firmi u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, Ivana Pavlović, rekla je da je već nadmašena tonaža ukupno prikupljenog otpada za celu prošlu godinu, a da je akcija uključivanja beogradskih kafića i restorana dobar primer i za druge gradove Srbije.
- Počeli smo u Beogradu budući da je on najveći grad pa se u njemu i generišu najveće količine ambalaže i ambalažnog otpada. U septembru smo na lokacijama ugostiteljskih objekata postavili kante za odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada - posebne za staklo, pa za plastiku, pa limenke... - objasnila je Pavlović.
Ideja sakupljanja ambalažnog otpada u ugostisteljskim objektima sprovedena je najpre u onima pored reka, jer se tu provodi najviše vremena tokom leta, a samim tim tu postoje i najveće količine ambalaže za otpad, dodala je Pavlović.
Kasnije je akcija proširena i na kafiće na Slaviji, u centru grada, ali i na drugim lokacijama.
Govoreći o sakupljanju i reciklaži ambalažnog otpada, Ivana Pavlović je rekla da je pojedine sredine u Srbiji imaju dobro razvijen sistem selekcije i odvojenog sakupljanja, a da je najvažnije da ta vrsta otpada ne završi na deponiji.
Dobri primeri takvih centara u kojima se otpad odlaže i razvrstava su Novi Sad, Jagodina, Subotica, Obrenovac, regionalna deponija Duboko kod Uziča...
Pavlović je podsetila da je na teritoriji Novog Sada postavljeno 8.000 seko-kanta u domaćinstvima za odvajanje reciklabilnog materijala koji se potom šalje na reciklažu, i da je odziv odličan - više od 70 odsto gradjana se uključilo u tu akciju.
- Pomaci postoje i u drugim sredinama, a komunalna preduzeća preuzela su obavezu da sve više uključe građanstvo. To je ozbiljan i veliki posao, građani se moraju priključiti i dati doprinos kako bi bilo efekata - objasnila je sagovornica Tanjuga.
Pavlović je rekla da će cilj „Sekopaka“ u narednoj godini biti da se pokrenute akcije nastave, kao i da se pažnja posveti edukativnim programima, kako bi građani prepoznali da ambalažu treba odložiti na pravo mesto i da ambalaža nije samo flaša, već i limenka od piva, tetrapak ambalaža od mleka, konzerva od tunjevine....
U okviru akcija „Sekopaka“ prošle godine sakupljeno je više od 20.000 tona ambalažanog otpada, a ove godine ta cifra dostignuta je već u septembru.
- Imajući to u vidu, očekujem da ćemo do kraja godine doći do nekih 25.000 tona sakupljenog ambalažnog otpada - rekla je Pavlović.
Ona je istakla da iako je za reciklažnu industriju ovo bila teška godina, nije bilo pada u sakupljačkim sistemima i da su komunalna preduzeća zabeležila porast u količinama sakupljenog otpada.
- Uvek može bolje, ali mora puno da se radi sa građanstvom, sa zaposlenima u
preduzećima, da bi se uopšte javnosti predočilo koji su naši benefiti i ciljevi - rekla je Pavlović.
Prosečno, svaki stanovnik Srbije dnevno “napravi” 0,76 kilograma otpada, što znači da četvoročlana porodica godišnje odbaci oko tonu, a primetno je da se u „modu“ u trgovinama vraćaju platnene kese i torbe kako se ne bi koristile plastične kese čija razgradnja traje godinama.
Kada je u pitanju sakupljanje i reciklaža drugih vrsta otpada, direktor kompanije “Božic i sinovi BiS Reciklazni centar” Nikola Egić rekao je da je porast pravilno zbrinutog električnog i elektronskog otpada znatno manji u odnosu na količine koje se generišu.
U Srbiji se godišnje sakupi oko 400 grama takvog otpada po stanovniku, a cilj je minimum četiri kilograma, koliko propisuju odredbe za pristupanje EU. Srbija se, kako je rekao, obavezala da do 2015. godine skupi prosečno bar polovinu toga.
Egić je rekao da je problem što ne postoji adekvatan sistem za prikupljanje elektro- otpada, odnosno organizovana sakupljačka mreža. On je naglasio da je veliki problem što je urušen finansijski sistem ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine, pa reciklerima nisu uplaćena sredstva -nadoknade, koja pod zakonskim aktima potiču od taksi koja plaćaju uvoznici elektronske i električne opreme i da zato neće moći da se ostvare planirani ciljevi.
Evidentan je i problem da zbog nedostatka novca određene opasne materije neće moći da budu izvežene, i tako u skladu sa zakonskom regulativom budu trajno bezbedno zbrinute, naveo je on.
Egić je rekao da se ipak nada da će taj problem biti brzo prevaziđen i da će reciklažna industrija nastaviti da funkcioniše bez većih problema.
2012 © - blic.rs