Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije
- Začetnik teme 442doBGD
- Datum pokretanja
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
И ја имам стакла колико хоћеш, има ли где контејнера за то , сем оног ортопедовог контејнера у дворишту Владе Србије, где нормални смртници не могу ни да приђу? ....MilisaV":1n9v2b85 je napisao(la):
Једино где ја знам да се може рециклирати буквално све, је погон Градске чистоће у Вишњичкој улици. Ту откупљују све сировине, ја сам до сад тамо давао папир и ПЕТ. Још добијеш неку сићу за кафицу....
jovanovm
Advanced
@stf
Osim ponovnog korišćenja stakla (za tegle, projekte, zimnicu, čak i za izolaciju), mislim da postoje neki kontejneri ispod Studentskog trga, pored Šeih Mustafinog turbeta.
Osim ponovnog korišćenja stakla (za tegle, projekte, zimnicu, čak i za izolaciju), mislim da postoje neki kontejneri ispod Studentskog trga, pored Šeih Mustafinog turbeta.
Felix
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.09.2008.
- Poruke
- 221
- Pohvaljen
- 381
stf":2ysh5zuk je napisao(la):
Ne znam u kom si kraju, ima kontejnera za pet, staklo i papir u Mirka Tomića na Dedinju.
Mogli bi da počnu makar od toga da kontejneri za reciklažu budu postavljeni pored osnovnih škola u svakoj opštini. Em edukacija klinaca, em svi bi znali gde mogu da odlažu.
Druga opcija je npr kao u Londonu. Da se u kese različitih boja razvrstava otpad za reciklažu a "Lejkersi" pokupe u određenim danima i molim lepo.
Zamolio bih nekoga da postavi ovu fotografiju na temu jer nisam vičan tome, a ilustrativno pokazuje kako se čovečanstvo zatrpava otpadom. U pitanju je plastični otpad koji je bacan u okean, a s obzirom koje vreme je potrebno da se on razgradi, plutaće još dugo Pacifikom, zato što niko nije spreman da finansira nekoliko desetina milijardi dolara, za njegovo uklanjanje, niti su države spremne da se obavežu da će sankcioisati svako neodgovoro odlaganje đubreta u mora i okeane.
http://www.dailygalaxy.com/photos/uncategorized/2007/12/30/trashpattern_2.gif
Pogledajte i sajt Plastiki ekspedicije, koja je imala za cilj da utiče na svest ljudi da je neophodno nešto preduzeti da se reši problem neodgovornog bacanja otpada u okean.
Sam brod-jedrenjak koji je prešao od Amerike do Australije je napravljen od recikliranih plastičnih flaša i simbolično prikazuje da je moguće iskoristiti plastični otpad u korisne svrhe.
http://www.theplastiki.com/
http://www.dailygalaxy.com/photos/uncategorized/2007/12/30/trashpattern_2.gif
Pogledajte i sajt Plastiki ekspedicije, koja je imala za cilj da utiče na svest ljudi da je neophodno nešto preduzeti da se reši problem neodgovornog bacanja otpada u okean.
Sam brod-jedrenjak koji je prešao od Amerike do Australije je napravljen od recikliranih plastičnih flaša i simbolično prikazuje da je moguće iskoristiti plastični otpad u korisne svrhe.
http://www.theplastiki.com/
Uzegli Zejtin
Intermediate
Идеја са мапирањем рециклажних острва уопште није лоша! 
У породици већ скоро 10 година рециклирамо папир (може се предати код пијаце у Блоку 44, мислим да је цена 3,5 дин за кг), а од ове године смо почели да одвајамо и пластичне флаше. Како на Бежанији нема контејнера за разврставање отпада, када се накупи већа количина флаша ја их стрпам у гепек и бацим у контејнер за пластику у Гоце Делчева када кренем на кеј или до Шиша. Имам огроман проблем са стаклом, појма немам где то могу бацити! А накупило се, богами, једно 6-7 гајбица и кутија разноразне стакларије. :/
У породици већ скоро 10 година рециклирамо папир (може се предати код пијаце у Блоку 44, мислим да је цена 3,5 дин за кг), а од ове године смо почели да одвајамо и пластичне флаше. Како на Бежанији нема контејнера за разврставање отпада, када се накупи већа количина флаша ја их стрпам у гепек и бацим у контејнер за пластику у Гоце Делчева када кренем на кеј или до Шиша. Имам огроман проблем са стаклом, појма немам где то могу бацити! А накупило се, богами, једно 6-7 гајбица и кутија разноразне стакларије. :/Uzegli Zejtin
Intermediate
direktor":3dhcohcd je napisao(la):
Нема овог за стакло, у питању су папир, ПЕТ и метална амбалажа.
Нисам знао где другде да поставим ово
Grejaćemo se na komunalni otpad
„Gradska čistoća“ planira da na deponiji „Vinča“ gradi postrojenje za spaljivanje otpada koje će proizvoditi toplotnu i električnu energiju. U toku je izrada studije izvodljivosti, a spalionica otpada trebalo bi da bude izgrađena u narednih nekoliko godina.
Spalionica otpada biće izgrađena na deponiji "Vinča"
U „Čistoći“ objašnjavaju da bi u tom postrojenju spaljivali polovinu otpada koji se prikupi. Kako navode, električna i toplotna energija koja bi se tako proizvodila, delom bi se koristila za sopstvene potrebe, a deo bi odlazio u distributivnu mrežu iz koje bi moglo da se snabde najviše 35.000 domaćinstava električnom, a oko 100.000 toplotnom energijom.
-Spaljivaće se deo komunalnog otpada koji je organskog porekla. Neće se spaljivati ono što može da se reciklira, kao ni opasan otpad. Izgradnjom spalionice deponija “Vinča”, inače jedina legalna u gradu, neće biti zatvorena jer će se tu i dalje odlagati deo otpada. Ta deponija, koja zauzima 70 hektara, sada ima kapacitet za odlaganje smeća za narednih 20 godina, ali će izgradnjom spalionice ona biti u upotrebi znatno duže - navodi Aleksandar Stamenković, direktor “Čistoće”.
Inače, izgradnja ovakvog postrojenja predviđena je Lokalnim planom upravljanja otpadom gradskog Sekretarijata za zaštitu živodne sredine. U “Čistoći” navode da u tom Planu stoji da bi ova investicija mogla da košta oko 6,5 milijardi dinara, ali kažu da taj iznos treba uzeti sa rezervom, jer to pre svega zavisi od vrste tehnologije koja će se primenjivati.
Ono što je sigurno, kažu u tom preduzeću, spalionica će imati savremenu
tehnologiju i ispuniće najviše ekološke standarde Evropske unije.
-Neće biti opasna po životnu sredinu, jer će svi gasovi bili kontrolisani i prolazili bi kroz proces filtriranja. Pepeo koji je opasan deponovaće se u specijalne kontejnere - ističe Stamenković.
U gardskoj Upravi za energetiku kažu da bi izgradnja takvog postrojenja predstavljala jedno od rešenja u problemu sigurnog snabdevanja i racionalne potrošnje energije.
- Srbija ima nedovoljne količine nafte i gasa. Struju uglavnom proizvodimo iz uglja u termoelektranama, a dobijamo je i iz hidroelektrana. Procene su da će rezerve uglja u Srbiji biti istrošene do 2050. godine, a u narednih 20 godina očekuje se znatan rast potrošnje struje, do 60 odsto. Zbog toga je neophodno naći alternativne izvore energije. Mnoge evropske prestonice komunalni otpad odavno su prepoznale kao značajan energetski resurs, a samo u Beču ima nekoliko spalionica otpada koje proizvode energiju - navodi Srećko Šević iz Uprave za energetiku.
[box]Ekolozi protiv spalionice
U ekološkom fondu “Ecotopia” ukazuju da su mnoge države, poput Velike Britanije i Francuske, počele da gase spalionice otpada, jer je utvrđeno da negativno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi i ističu da su protiv izgradnje bilo kakve spalionice otpada. U “Čistoći” objašnjavaju da su te spalionice koristile zastarelu tehnologiju, što neće biti slučaj sa postrojenjem koje će se graditi u Vinči.[/box]
[box]U Beogradu se sakupi i deponuje otpada:
dnevno: 1.700 tona
mesečno: 51.000 tona
godišnje: oko 600.000 tona[/box]
Линк: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/319119/Grejacemo-se-na-komunalni-otpad
Grejaćemo se na komunalni otpad
„Gradska čistoća“ planira da na deponiji „Vinča“ gradi postrojenje za spaljivanje otpada koje će proizvoditi toplotnu i električnu energiju. U toku je izrada studije izvodljivosti, a spalionica otpada trebalo bi da bude izgrađena u narednih nekoliko godina.
Spalionica otpada biće izgrađena na deponiji "Vinča"
U „Čistoći“ objašnjavaju da bi u tom postrojenju spaljivali polovinu otpada koji se prikupi. Kako navode, električna i toplotna energija koja bi se tako proizvodila, delom bi se koristila za sopstvene potrebe, a deo bi odlazio u distributivnu mrežu iz koje bi moglo da se snabde najviše 35.000 domaćinstava električnom, a oko 100.000 toplotnom energijom.
-Spaljivaće se deo komunalnog otpada koji je organskog porekla. Neće se spaljivati ono što može da se reciklira, kao ni opasan otpad. Izgradnjom spalionice deponija “Vinča”, inače jedina legalna u gradu, neće biti zatvorena jer će se tu i dalje odlagati deo otpada. Ta deponija, koja zauzima 70 hektara, sada ima kapacitet za odlaganje smeća za narednih 20 godina, ali će izgradnjom spalionice ona biti u upotrebi znatno duže - navodi Aleksandar Stamenković, direktor “Čistoće”.
Inače, izgradnja ovakvog postrojenja predviđena je Lokalnim planom upravljanja otpadom gradskog Sekretarijata za zaštitu živodne sredine. U “Čistoći” navode da u tom Planu stoji da bi ova investicija mogla da košta oko 6,5 milijardi dinara, ali kažu da taj iznos treba uzeti sa rezervom, jer to pre svega zavisi od vrste tehnologije koja će se primenjivati.
Ono što je sigurno, kažu u tom preduzeću, spalionica će imati savremenu
tehnologiju i ispuniće najviše ekološke standarde Evropske unije.
-Neće biti opasna po životnu sredinu, jer će svi gasovi bili kontrolisani i prolazili bi kroz proces filtriranja. Pepeo koji je opasan deponovaće se u specijalne kontejnere - ističe Stamenković.
U gardskoj Upravi za energetiku kažu da bi izgradnja takvog postrojenja predstavljala jedno od rešenja u problemu sigurnog snabdevanja i racionalne potrošnje energije.
- Srbija ima nedovoljne količine nafte i gasa. Struju uglavnom proizvodimo iz uglja u termoelektranama, a dobijamo je i iz hidroelektrana. Procene su da će rezerve uglja u Srbiji biti istrošene do 2050. godine, a u narednih 20 godina očekuje se znatan rast potrošnje struje, do 60 odsto. Zbog toga je neophodno naći alternativne izvore energije. Mnoge evropske prestonice komunalni otpad odavno su prepoznale kao značajan energetski resurs, a samo u Beču ima nekoliko spalionica otpada koje proizvode energiju - navodi Srećko Šević iz Uprave za energetiku.
[box]Ekolozi protiv spalionice
U ekološkom fondu “Ecotopia” ukazuju da su mnoge države, poput Velike Britanije i Francuske, počele da gase spalionice otpada, jer je utvrđeno da negativno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi i ističu da su protiv izgradnje bilo kakve spalionice otpada. U “Čistoći” objašnjavaju da su te spalionice koristile zastarelu tehnologiju, što neće biti slučaj sa postrojenjem koje će se graditi u Vinči.[/box]
[box]U Beogradu se sakupi i deponuje otpada:
dnevno: 1.700 tona
mesečno: 51.000 tona
godišnje: oko 600.000 tona[/box]
Линк: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/319119/Grejacemo-se-na-komunalni-otpad
Гага
Professional
Јуче на Зеленом венцу снимих ова возила (три камиончића) рециклажног центра Свифт, чији су радници односили стару хартију, стаклену и пластичну амбалажу и остали отпад из једне зграде.
Пошто се многи чланови питају где и како да се реше свакојаког отпада, ево нека погледају сајт овог центра и тамо има објашњењe за све. Сајт адреса се види на церади камиончића, али ипак ево: www.swift.rs , а на самом сајту има и доста интересантних података, слика и видео записа.
Овај рециклажни центар се налази на Звездари у улици Ђанга Рајнхарта б.б.
Пошто се многи чланови питају где и како да се реше свакојаког отпада, ево нека погледају сајт овог центра и тамо има објашњењe за све. Сајт адреса се види на церади камиончића, али ипак ево: www.swift.rs , а на самом сајту има и доста интересантних података, слика и видео записа.
Овај рециклажни центар се налази на Звездари у улици Ђанга Рајнхарта б.б.
Гага
Professional
Па ето, сад знашSomi303":lg2at4ys je napisao(la):Нисам знао да тако нешто постоји код нас
Гага
Professional
Може да користи:
Предузеће "Цинос", Центар за рециклажу а.д. Београд, највеће предузеће за рециклажу у Србији и часопис за аутомобилизам "Ауто Билд" имају заједничку акцију "очистимо Србију од аутомобилских олупина". Желе да уклоне и рециклирају што је могуће више оваквих олупина да што мање загађују природу у Србији и наравно да се пробуди свест људи о очувању природе и о екологији.
Тражи се подршка свих људи добре воље и љубитеља природе да им се пријаве олупине аутомобила, камиона, аутобуса, разних пољопривредних машина и стари пнеуматици (гуме) ма где се то налазило на територији Србије.
Сваку олупину, која је на зеленој површини, обали реке, језера, неког потока или већ, би требало пријавити. Кажу да при томе не треба пријављивати напуштене аутомобиле који стоје на паркинзима.
Слике олупина са подацима места где се налази(е) треба слати на е-адресу: reciklaza@ringier.rs , а адреса рециклажног центра Цинос је: Томе Буше 14, 11250 Железник, 011/258-05-86, http://www.czr.co.rs
Предузеће "Цинос", Центар за рециклажу а.д. Београд, највеће предузеће за рециклажу у Србији и часопис за аутомобилизам "Ауто Билд" имају заједничку акцију "очистимо Србију од аутомобилских олупина". Желе да уклоне и рециклирају што је могуће више оваквих олупина да што мање загађују природу у Србији и наравно да се пробуди свест људи о очувању природе и о екологији.
Тражи се подршка свих људи добре воље и љубитеља природе да им се пријаве олупине аутомобила, камиона, аутобуса, разних пољопривредних машина и стари пнеуматици (гуме) ма где се то налазило на територији Србије.
Сваку олупину, која је на зеленој површини, обали реке, језера, неког потока или већ, би требало пријавити. Кажу да при томе не треба пријављивати напуштене аутомобиле који стоје на паркинзима.
Слике олупина са подацима места где се налази(е) треба слати на е-адресу: reciklaza@ringier.rs , а адреса рециклажног центра Цинос је: Томе Буше 14, 11250 Железник, 011/258-05-86, http://www.czr.co.rs
Uzegli Zejtin
Intermediate
Коначно, после година чекања, нађох место где је могуће бацити старо стакло - испред Темпа код Кванташа стоје 3 контејнера за метал, пластику и стакло - коначно! :kk: :kk: :kk: САд када избацим 10-15 гајбица стаклених флаша и тегли које чувам јер ми је жао да их бацим у контејнер видећу неку корист од подрума! :laugh:
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Prazni i u korov zarasli građevinski placevi
bi mogli uz simboličnu nadoknadu da se izdaju na 1 god. (tj. do započinjaja gradnje)
mini punktovima u centru grada
ovako je jako nezgodno građanima
Donošenje uredbe-odluke
bi se regulisala dozvoljen kapacitet i vreme ,,pražnjenja,, kako ne bi punkt ličio na deponiju.
bi mogli uz simboličnu nadoknadu da se izdaju na 1 god. (tj. do započinjaja gradnje)
mini punktovima u centru grada
ovako je jako nezgodno građanima
Donošenje uredbe-odluke
bi se regulisala dozvoljen kapacitet i vreme ,,pražnjenja,, kako ne bi punkt ličio na deponiju.
Uzegli Zejtin
Intermediate
sizif":3dzgwtcn je napisao(la):Има ли какав сличан пункт у околини Зире, Вука, Поштанске штедионице?
Само испред Темпа на Ади, Вилиним Водама и Кванташу, мада се можеш распитати код организатора целе акције
. Линкови:Темпо-рециклажна острва - линк
Делта-пак, организатор, фирма која се бави прикупљањем амбалажног отпада - линк
Суботом и недељом од 10 до 16 имајунеку промо акцију - ако донесеш отпад на рециклажу добијеш цвеће, или тако нешто.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Jedan od reciklaznih problema Beograda o kome se cuti je reciklaza starog izlomljenog betona
stari beton se nosi na deponiju gde mu definitivno nije ni mesto ni svrha
Beograd ima ne uredjenu levu obalu Dunava i naravno ne treba je svu i urediti
ali deo oko Pancevackog i Kineskog mosta treba urediti sto je dugotrajni i mnogo fazni posao
jedna od bitnih faza je i grubo UTVRDJIVANJE obale
Zasto da posebno placamo dovlacenje kamena za grubu utvrdjivaanje oble a lomljeni stari beton uz placanje bacati na deponiju ?
Kada se grubo utvrdi obala , gotovo besplatnim-reciklaznim betonom
onda ide finija faza , uredjenje buduceg samog keja
Sasvim jasno da je stvar dobre volje i gradske odluke koje jednostavno nema :rant:
stari beton se nosi na deponiju gde mu definitivno nije ni mesto ni svrha
Beograd ima ne uredjenu levu obalu Dunava i naravno ne treba je svu i urediti
ali deo oko Pancevackog i Kineskog mosta treba urediti sto je dugotrajni i mnogo fazni posao
jedna od bitnih faza je i grubo UTVRDJIVANJE obale
Zasto da posebno placamo dovlacenje kamena za grubu utvrdjivaanje oble a lomljeni stari beton uz placanje bacati na deponiju ?
Kada se grubo utvrdi obala , gotovo besplatnim-reciklaznim betonom
onda ide finija faza , uredjenje buduceg samog keja
Sasvim jasno da je stvar dobre volje i gradske odluke koje jednostavno nema
:rant: 
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.417
- Pohvaljen
- 47.233
Za info stari beton se drobi u kao sto se asfalt melje bar to radi beograd put .Sve vrste iskopanog matrijala se deponuju na odgovarajucoj deponiji u okviru baza begrad puta taj matrijal se kasnije koristi.Recimo za nasipanje ,zemlja se razvrstava prema kvalitetu pa se snjom kasnije popunjavaju zelene povrsine to su informacije kojima ja raspolazem
