Šta je novo?
Od:
Filteri

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

U vezi ranije spominjanog ivičnjaka na savskom keju kod bloka 70 i 70A:

mogu da zamislim koliko je popizdeo čovek kojeg nije mrzelo da nabaca ovo granje i kamenje

DSC_0611_zps5830251c.jpg


DSC_0612_zps37d86cce.jpg


krivo mi je što se nisam našao da mu (im) pomognem.


edit -sad primetih - postavio sam poruku na pogrešnoj temi
 
Узети једну даску, у њу укуцати 50 ексера, ода даску поставити и благо прекрити земљом да се сама даска не види, и --- чекати прву мајмунчину, по могућству неку са Порше Кајеном ...
 
Recikleri traže posebno Ministarstvo ekologije
Utorak, 25. 03. 2014.|12:29 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -ekologije

Udruženje reciklera Srbije založilo se danas za formiranje samostalnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer smatra da će to omogućiti predvidivo poslovanje u narednim godinama i dobijanje podsticajnih sredstava.

Udruženje navodi da je reciklažna industrija i dalje u jako teškoj situaciji, da preduzeća još nisu dobila podsticajna sredstva za tri kvartala 2013. godine, kao i da javni konkurs za sredstva za ovu godinu još nije objavljen, iako je rok, po važećim propisima bio 28. februar.

Oni napominju da i dalje ne postoje uslovi za predvidivo poslovanje u 2014. i narednim godinama, podsećajući da je ta industrija investirala oko 50 mil EUR u opremu, kako bi odgovorila zahtevima za reciklažu opasnog i neopasnog otpada.

- Reciklažna industrija je samim implementiranjem reciklaže po evropskim standardima spremna da ispuni preduslove za započinjanje pregovora o pristupanju EU, sadžanih u poglavlju 27 - navodi se u saopštenju, uz konstataciju da se ne radi na rešenju opstanka reciklažne industrije, koje bi se rešilo formiranjem zelenog fonda.

Recikleri traže posebno ministarstvo, podsećajući da je to najavila ministrka Zorana Mihajlović, na otvaranju međunarodnog sajma ekologije Eko-Expo.

Ona je tada izjavila da su u toj oblasti potrebne ozbiljne investicije i projekti vredni više od 10 mlrd EUR, u kontekstu početka pristupnih pregovora i usklađivanja sa zahtevima predviđenim u najzahtevnijem Poglavlju 27 vezanom za životnu sredinu kako sa finansijskog tako i sa tehničkog i tehnološkog aspekta .

Recikleri su podsetili da životna sredina ima samostalna ministarstva u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Bugarskoj.
 
Uskoro izgradnja Centra za sekundarnu separaciju otpada u Pirotu
Sreda, 26. 03. 2014.|08:45 | Izvor: eKapija

Regionalna deponija Pirot nastavlja sa postepenom realizacijom svojih planova u cilju unapređenja posla i efikasnijeg iskorišćenja otpada. Posle završetka projekta na deponiji će ubrzo početi izgradnja Centra za sekundarnu separaciju otpada. Direktor Deponije, Zoran Stanković, kaže da se analiziraju sva pozitivna iskustva postojećih postrojenja kako bi se stvorila dobra osnova za dalju nadgradnju budućeg Centra za separaciju, navela je Opština Pirot na svom sajtu.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... a-u-Pirotu (ceo tekst)
 
stf":182uvy88 je napisao(la):
Узети једну даску, у њу укуцати 50 ексера, ода даску поставити и благо прекрити земљом да се сама даска не види, и --- чекати прву мајмунчину, по могућству неку са Порше Кајеном ...
Kliknite za proširenje...

Ха ха, какав акциони план! :lol:
Метода ми личи, на жалост, управо на манире таквих сподоба.
Ја бих радије то бушио оружано, лепше бих се осећао. Када сам већ крут нешто, да као ови момци, наши соколови са форума, пријављујем. Да се борим са апаратом и бирократијом. А то вероватно јесте прави пут за решење, када би имао ко да те чује, схвати.
 
Народ је ст***. Данас сам прошао поред лепе канте за рециклажу, са одвојеним деловима за пластику, алуминијум и папир, која је била пуна хране ис другог материјала који се не може рециклирати. Па ако не желе да рециклирају, не морају, али зашто упропаштавају и ускраћују ту могућност другима? Такав безобразлук!
 
Za reciklažnu industriju 320 miliona dinara u 2014.
Četvrtak, 03. 04. 2014.|13:33 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ara-u-2014

reciklazaindustrijskiotp.jpg

Za reciklažnu industriju u ovoj godini planirano je 320 miliona dinara, ali bi rešenje problema sa kojima se ova grana privrede suočava moglo da bude formiranje zelenog fonda, koji bi trebalo da funkcionise samostalno, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva energetike Dejan Novaković.

On je novinarima na prvoj Regionalnoj ekološkoj konferenciji na Tari, rekao da je planirano formiranje tog fonda, koji bi samostalno donosio odluke i radio na projektnom finansiranju.

Novaković je podsetio da je predstavnicima reciklažne industrije do sada isplaćen novac za otpad prerađen u prvom kvartalu prošle godine, a da je problem u daljoj isplati nastao zbog nedostatka novca u budžetu.

U narednom periodu bi zbog toga trebalo više računati na pomoć finansijskih institucija, odnosno na sredstva Svetske banke ili EBRD, koji odvajaju novac za pomoć zelenim fondovima u regionu.

Novaković je rekao da je jedan od takvih primera Hrvatski fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, kao i Zeleni fond u Sloveniji.

Predstavnici reciklažne industrije upozorili su u više navrata u proteklom periodu da otežano posluju, zbog toga što im je novac isplaćen samo za prvi kvartal 2013.
 
毋不敬，儼若思，安定辭":32hwhvyw je napisao(la):
Народ је ст***. Данас сам прошао поред лепе канте за рециклажу, са одвојеним деловима за пластику, алуминијум и папир, која је била пуна хране ис другог материјала који се не може рециклирати. Па ако не желе да рециклирају, не морају, али зашто упропаштавају и ускраћују ту могућност другима? Такав безобразлук!
Kliknite za proširenje...

Navešću jedan primer iz Praga pre nekih 5-6 godina,bakica od nekih 80-tak godina izlazi iz tramvaja (naravno dvoje joj ljudi pomaze da izadje), približava se kanti i štapom sabija djubre koje je malo bilo iznad kante.
 
Tender za projektovanje i gradnju deponije Kalenić kod Uba do septembra 2014.
Nedelja, 06. 04. 2014.|15:05 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... embra-2014

reciklaznicentarkalenic0.jpg

Do septembra će biti gotova projektna dokumentacija kako bi bio raspisan međunarodni tender za autora glavnog projekta i izvođača radova na regionalnoj deponiji za 11 opština, u Kaleniću kod Uba, čija se izgradnja planira u 2015. godini.

Kako je rečeno novinarima, Ministarstvo energetike Srbije potvrdilo je da donacija Evropske unije (EU) od 17 mil EUR neće biti ugrožena ako se ti poslovi završe na vreme.

Deponija u Kaleniću sa pratećim objektima gradiće se na 75 hektara devastiranog zemljišta kopova Rudarskog basena "Kolubara" - 54 hektara je na području opštine Ub, a 21 hektar na području opštine Lajkovac.

Na toj deponiji komunalni otpad odlagale bi opštine Kolubarskog okruga - Valjevo, Lajkovac, Ub, Ljig, Mionica i Osečina, Koceljeva i Vladimirci iz Mačvanskog okruga, kao i obodne beogradske opštine Lazarevac, Obrenovac i Barajevo.

Njen kapacitet je 5,8 miliona kubnih metara komunalnog otpada za oko 600.000 stanovnika. Bila bi finansirana sa 17 mil EUR pretpristupnih fondova (IPA) EU. Preostalih 13 mil EUR bilo bi učešće Vlade Srbije i opština - osnivača.

Na deponiji u Kaleniću biće i centar za reciklažu, a planirane su i "transfer stanice" u Valjevu, Obrenovcu, Lazarevcu i Koceljevi.

U Valjevu bi se prikupljao otpad i iz Mionice i Osečine, u Lazarevcu još i iz Ljiga, u Koceljevi i iz Vladimiraca, u Obrenovcu samo otpad iz te opštine, dok bi Barajevo i Ub svoj komunalni otpad dovozili direktno u Kalenić.

Kako je ranije saopšteno, izgradnja deponije bi trajala dve godine, počev od momenta izrade projekata i obezbeđivanja sredstava. To je jedna od 29 regionalnih deponija za koje se svojevremeno opredelila Vlada Srbije strategijom zbrinjavanja komunalnog otpada i zaštite okoline.
 
Sve je to lepo ali se ni ta deponija ne radi kako bi trebalo. Kad tad ce imati problem sa vodama ciji se nivo trenutno vestacki odrzava vodenim pumpama za potrebe Kolubare. Onda kada se oni povuku odatle i ne budu imali vise interesa da ispumpavaju vodu iz svojih rovova dobicemo deponiju-jezero.
 
Mi u belvilu ssmo potpisalu neku odluku da ove obične kontejnere zamenimo kontejnerima za pet, staklo, papir...

Javljam šta će da bude od toga.

Послато са GT-N7100 уз помоћ Тапатока
 
ponedeljak 21.04.2014. | 14:43
Reciklaža: Profit i zapošljavanje
Izvor: Danas
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=838956

Beograd -- Povećanje procenta naplate ekoloških taksi uslov za oživljavanje reciklažne industrije, upozoravaju učesnici konferencije lista "Danas".

99370715953551279ad90a99.jpg

Država bi trebalo da poveća procenat naplate ekoloških taksi na bar 40 odsto, kako bi se omogućio nesmetani rad reciklažne industrije u Srbiji, poručili su učesnici konferencije "Reciklažna industrija i proces pridruživanja EU“, koju je organizovao "Danas konferens centar".

Neka od neizbežnih pitanja koja se nameću u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji svakako su i ona: da li je reciklažna industrija Srbije spremna za primenu evropskih standarda i koja je uloga države u tom procesu.

Dilema, koju takođe treba razrešiti, odnosi se na to da li reciklažna industrija treba da bude sirovinska baza ili proizvođač finalnih proizvoda za tržište različitih vrsta reciklata u državama Evropske unije. Pred panelistima ovog skupa našlo se i pitanje: koje su države EU najbolje tržište za reciklate iz Srbije i kako se ta saradnja može proširiti.

Veoma je važno utvrditi i to da li Srbija ima održiv sistem prikupljanja ambalažnog otpada iz domaćinstava i kako na ekonomski održiv način rešiti taj problem. Utoliko pre što je Srbija jedina evropska država koja nema sistemski rešeno pitanje finansiranja reciklažne industrije, što bi mogla da bude jedna od prepreka u procesu pridruživanja EU.

"Prošle godine naplata ekološke takse, koja je jedan od glavnih izvora finansiranja naknada, odnosno podsticajnih sredstava, reciklažnoj industriji za prerađeni otpad, iznosila je samo 20 odsto, odnosno izraženo u dinarima, naplaćeno je pet milijardi", kaže Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije.

"Uprkos tome, nijedna kompanija koja nije platila ekološku taksu nije kažnjena, niti je sproveden proces prinudne naplate. Ukoliko bi naplata ekološke takse bila 100 odsto, to bi omogućilo da se prepolovi visina iznosa te takse koja je uračunata u cenu pojedinačnih proizvoda, bilo da je reč o keksu ili o automobilima", naglasila je ona.

Predsednica Udruženja reciklera Srbije upozorila je da su zbog nemara države, koja nije isplatila naknadu za prikupljeni i prerađeni otpad za poslednja tri kvartala, članice tog udruženja 2013. sakupile i preradile 25 odsto otpada manje nego prethodne godine, odnosno oko 60,5 miliona kilograma.

"Potrebno je da se shvati da reciklažna industrija ne košta državu, već zagađivače i građane koji to plaćaju kupovinom svakog proizvoda, i zato ne vidim nijedan razlog da država ne isplaćuje naknade reciklerima za prerađeni otpad. Zbog značaja oblasti zaštite životne sredine nova vlada bi trebalo da formira posebno ministarstvo za ekologiju koje bi probleme rešavalo brže i efikasnije. Potrebno je obezbediti i predvidivost poslovanja reciklera, odnosno ne odstupati od prakse da se svake godine 28. februara raspiše konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za prikupljen i prerađen otpad", ističe Ana Petrović Vukićević.

Ona smatra da bi svaka tri meseca trebalo da se kontrolišu prerađene količine otpada, kao i da recikleri s državom potpisuju ugovore o naknadi koja bi se isplaćivala kvartalno, dok bi oni koji moraju da plate taksu trebalo da budu kontrolisani u istom intervalu.

Ukazala je i na podatak Udruženje reciklera Srbije okuplja 15 kompanija koje zapošljavaju 1.000 radnika i pokrivaju 80 odsto tržišta, dok njihova skupljačka mreža broji oko 10.000 ljudi.

"U Srbiji od 2009. godine beležimo ubrzan trend razvoja kompanija koje se bave reciklažom. Na to ukazuje i podatak da je izdato oko 2.000 dozvola za upravljanje otpadom, bilo da je reč o transportu, skladištenju ili tretmanu tog otpada. Reciklažna industrija u Srbiji ima veliku perspektivu i mogla bi da bude motor za sprovođenje politike 'agresivnog' zapošljavanja koju najavljuje buduća vlada", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

On je podsetio i na to da se približava 2020. godina kada više nećemo moći da izvozimo opasni otpad, što trenutno činimo. Radović je dodao da, uprkos tome što su obezbeđeni provajder i izvori finansiranja, nije pronađena adekvatna lokacija, "najviše zbog nerazumevanja lokalnog stanovništa“.

Prisutnima na konferenciji obratio se i Jovica Božić, vlasnik reciklažnog centra "Božić i sinovi“, koji živi i radi na relaciji London-Beograd, a 2006. godine je pokrenuo reciklažni biznis u Srbiji, primenjujući ideje i tehnologije koje se koriste u Evropskoj uniji.

"Podsetiću da se Srbija, još pre 14 godina, izjasnila da želi u Evropu, i da je 2009. usvojen set zakona i pravila iz Bazelske konvencije prema kojima zagađivač mora da plaća ekološku taksu za proizvode koje plasira na tržište. Stvoren je sistem, usvojeni zakoni i pravilnici, osnovan Fond za zaštitu životne sredine iz kojeg su sredstva namenjena isključivo za razvoj reciklažne industrije i finansijsku podršku ekološkim projektima", podsetio je on.

"S obzirom na to da se na ekologiju odnosi gotovo 30 odsto zakona i uslova koje Srbija treba da ispuni pre ulaska u EU, jasno je da je ta oblast jednako važna kao bilo koje političko pitanje koje je uslov za pristupanje", upozorio je Božić.

Prema njegovim rečima, reciklaža i reciklažna industrija doživele su najveći procvat u periodu od 2009. do 2012. godine. Problem je, tvrdi on, nastao 2012. kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine koji je bio zakonski i finansijski garant za opstanak reciklažne industrije.

"Reciklažna industrija ne može da opstane bez finansijskih nadoknada za tretirani otpad. Takva je praksa u svim evropskim zemljama, što ne čudi s obzirom na to da je reciklaža skupa, pa je nemoguće pokriti troškove tretmana prodajom sirovina. Ukidanjem fonda ceo sistem se urušio i reciklažna industrija je ušla u probleme i velike dugove", kaže Božić.

"Takav scenario, koji podrazumeva da se investitorima ponude povoljni uslovi i odgovarajuća zakonska regulativa a onda se, posle dve do tri godine, propisi ili uopšte ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno, mnogo puta je viđena. Svima bi trebalo da bude jasno da se pravila poslovanja, dogovorena sa investitorima, ne mogu menjati preko noći, jer svaki ozbiljan privrednik pravi biznis planove na minimum pet do 10 godina", navodi on.

I on se složio s konstatacijom da bi reciklažna industrija i zaštita životne sredine trebalo da dobiju posebno ministarstvo, a ne da bude podstanar u Ministarstvu energetike. Prema njegovim rečima reciklaža je, već pet godina unazad, najprofitabilniji biznis.

"Reč je o grani, koja je jedina ostvarila rast i u vreme svetske ekonomske krize. Zato od države očekujemo da, u saradnji sa privrednicima, definiše održivi sistem i da u skladu s tim usvoji odgovarajuću zakonsku regulativu čiju će primenu kontrolisati“, zaključio je Božić.

Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka, istakla je da je ta kompanija za tri godine sakupila i reciklirala gotovo 60.000 tona ambalažnog otpada. Ona je dodala da da je samo u 2013. godini Sekopak sakupio više od 30.000 tona otpada za reciklažu, dok učinak ostvaren u prethodne četiri godine premašuje 90.000 tona.

Prema njenom mišljenju potreban je postepeni rast opštih i specifičnih ciljeva u narednih pet godina do približavanja ciljevima Evropske unije, koje mora da prati rast sakupljačke mreže, posebno u delu komunalnog otpada.

Violeta Belanović Kokir očekuje od nove vlade da usvoji novu uredbu za period do 2019. godine kojom bi se, na adekvatan način, regulisala ova oblast. Prema njenom mišljenju neophodno je pratiti iskustva iz okruženja, napraviti reviziju zakonske regulative, pojačati inspekcijski rad na terenu i kontrolu svih učesnika.

"Revizija postojeće zakonske regulative neophodna je naročito u delu definisanja obaveza svih učesnika u lancu upravljanja ambalažnim otpadom. Potrebno je usvojiti i uredbu o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2015. do 2019. godine sa jasno definisanim nacionalnim ciljevima", poručila je ona.

"Treba pojačati inspekcijski nadzor obvezničke industrije, operatera sistema, sakupljača i reciklera. Važno je, takođe, da se podignu kapaciteti sakupljanja komunalnog ambalažnog otpada, kao i sakupljačkih sistema svih vrsta ambalažnog otpada kako bi se postojeći reciklažni kapaciteti popunili i otvorili novi", dodala je Violeta Belanović Kokir. Ona je napomenula da je potrebno i pomeranje fokusa sakupljanja na sve vrste ambalažnog otpada a ne samo tržišno profitabilnih.

Prema rečima Milana Vukasovića, izvršnog direktora kompanije Verano motors, od prošle godine, prema Direktivi EU, u 27 zemalja članica, proizvođači su u potpunosti odgovorni za kompletni životni vek vozila, što uključuje rastavljanje i brigu o otpadu.

"Prema Direktivi EU od 2015. godine 95 odsto težine vozila moraće da se nadoknadi, a 85 odsto biće reciklirano. Rezultati Pežo Citroen grupe su u skladu sa tim ciljevima. U 23 od 27 zemalja ispunjeni su uslovi te Direktive, dok je u Francuskoj postignuta delotvorna reciklažna stopa od 88 odsto. Osim toga, Pežo je u cilju usavršavanja efikasnosti svojih motora u poslednjih nekoliko godina investirao u različite tehnologije kako bi pronašao nova tehnička rešenja, bez uskraćivanja uživanja u vožnji", rekao je Vukasović.

Njegov stav je da bi one kompanije koje ulažu u reciklažu trebalo da plaćaju umanjeni iznos za ekološku taksu i da bi deo novca iz ekološke takse trebalo uložiti u recikliranje stranih automobila.

Od ukupne količina otpada u Srbiji reciklira se samo 10 do 15 odsto, što je znatno niže od procenta recikliranog otpada u razvijenim zemljama Evrope.

Jedan od najboljih primera u Evropskoj uniji je Belgija, koja reciklira više od 90 odsto otpada. U Srbiji se najbolji rezultati postižu u recikliranju ambalažnog otpada - reciklira se oko 20 odsto. U reciklažnoj industriji u Srbiji, direktno i indirektno, angažovano je oko 30.000 ljudi.
 
Akcija na Adi Huji: Reciklirajte limenku i dobićete drvo sa svojim imenom
R.B. | 25. 04. 2014. - 15:04h izmena vesti 16:19h | Foto: P. Marković | Komentara: 2

Posetioci "Supernaturala" koji u nedelju, 27. aprila na Adi Huji od 15 do 17 sati budu reciklirali barem jednu limenku, dobiće do kraja godine zasađeno drvo sa svojim imenom u Apatinu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/460722 ... jim-imenom (ceo tekst)
 
У самој згради општине Нови Београд у приземљу, кад се иде према фотокопирници, а испод степеништа за први спрат, постоје два пластична контерјнера за "електронски и електрични отпад" и једна еко картонска кутија за скупљање свих врста сијалица. Tакође испред општине је један већи метални контејнер исто за скупљање "електронског и електричног отпада".

 
Crko mi je bojler nedavno, i malo guglah na netu da vidim gde da bacim stari, kada naiđoh na sajt... http://www.zerowaste.rs/#

Postoji cenovnik koliko vrednuju stare tehničke stvari i belu tehniku, i to je bolje nego da ga bacim pored kontejnera.

Tako da ako nekome zatreba eto mu linka. :)
 
E, da sam ovo znao pre tri meseca...
 
Само чекам да прочитам: "Крива је претходна власт."

Која је, додуше, обавезе према рециклерима плаћала.
 
Reciklaza ti je kod nas tek poslednja rupa na svirali tako da i ako je zavrnuta slavina nista me ne cudi. Velika greska ljudi da ne shvataju potencijal ove grane koja je jedna od najbrze rastucih danas.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh