Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

[Дошљак]

Колико је баш паметно да такви објекти буду уз водотокове?

 

[Buba]

Imam 10ak godina star mobilni telefon koji više ne funkcioniše (verovatno je baterija problem, a moguće i još svašta nešto).
1. Da li znate gde bih mogao da odnesem telefon za reciklažu?
2. Postoji li način da vratim telefon na fabrička podešavanja odnosno da izbrišem sve podatke sa njega ako telefon ne može uopšte da se upali.

Pozdrav

 

[Bender Rodriguez]

1. Da li znate gde bih mogao da odnesem telefon za reciklažu?

Potraži na guglu ''reciklaža elektronskog otpada'' i tu možda naiđeš na neko preduzeće koje otkupljuje ili preuzima besplatno. Ali sumnjam da se isplati jer većina nije zainteresovana, ako im doneseš na noge uzeće ga, ali obično su negde u bestragijama a neće da dolaze samo zbog jednog malog uređaja.

2. Postoji li način da vratim telefon na fabrička podešavanja odnosno da izbrišem sve podatke sa njega ako telefon ne može uopšte da se upali.

Trebalo bi da može u nekom od servisa.

 

[Гага]

Imam 10ak godina star mobilni telefon koji više ne funkcioniše (verovatno je baterija problem, a moguće i još svašta nešto).
1. Da li znate gde bih mogao da odnesem telefon za reciklažu?
2. Postoji li način da vratim telefon na fabrička podešavanja odnosno da izbrišem sve podatke sa njega ako telefon ne može uopšte da se upali.

Pozdrav

Погледај следеће, можда ти буде одговарало
http://reciklazakompjuteraikatalizatora.co.rs/reciklaza-mobilnih-telefona.html , овд ети је и њихов ценовник

Интересантна је и рециклажа електронског отпада, беле техника итд код супермаркета Универекспорт. Они имају и одељење рециклаже, а добијају се ваучери за куповину у њиховим супермаркетима. Погледај на https://univerexport.rs/sr/aktuelnosti/15/recikliranje-je-lako-jer-univerexport-zna-kako

https://www.google.com/search?q=rec...ABY4gBY5IBATGYAQCgAQHIAQrAAQE&sclient=gws-wiz

 

[solecar]

To što je okačeno na sajtu Univerexporta nije njihova firma. To je firma koja nudi vaučere za Univerexport i za Tehnomaniju. Dolaze na kućnu adresu i nose stvari. Nedavno sam se rešio nekih uređaja koji su mi stajali na terasi i u hodniku. Crkao mi je zamrzivač, pa sam morao da ga izbacim u hodnik, i onda sam pozvao ove što nose i odneli još par stvari koje su mi crkle ali nisam mogao da ih iznesem napolje, jer em nisam toliko snažan, em što bi zakrčile prostor gde se pristupa kontejnerima, od strane Gradske čistoće.

 

[MC_]

Potrebno je dodatno destimulisati prodaju plasticnih proizvoda.
Recimo taksa od 50 din na kese i pica iz PET ambalze.

 

[Bender Rodriguez]

Potrebno je dodatno destimulisati prodaju plasticnih proizvoda.
Recimo taksa od 50 din na kese i pica iz PET ambalze.

Ovakvi stavovi i izjave, koji sve češće struje kroz etar i medije, samo pokazuju moderno odsustvo bilo kakve elementarne informisanosti o materiji a preveliko prisustvo nekih eko-fašističkih stavova gde bi svi nekog za nešto da kažnjavaju, ali uglavnom običnog čoveka, dok glavne krivce ignorišu. I to čak i onda kada je više nego jasno da kažnjavanje i maltretiranje neće ništa pomoći niti promeniti. Da se razumemo, nisam ni ja stručan u ovoj oblasti, ali bar se najpre informišem o osnovnim stvarima. A ako u nečemu pogrešim, korigujem stavove i izjave. Ne idem i dalje glavom kroz zid i protiv celog naroda.

Prvo, da li si upoznat sa time da postoje različite varijante PET ambalaže? I da li znaš da se neki od njih mogu reciklirati?

Drugo, da li si iakd razmišljao ili proguglao kako neki otpad dospeva u neke sredine? I ko je za to odgovoran? Evo najprostije rečeno, ako ja uredno bacam svoju plastičnu ambalažu u kesu, koja potom ide u kontejner, pa u Vinču... da li sam ja kriv ako tu flašu neko izbaci iz kontejnera (recimo cigosi kad rovare, pa izbace pola sadržaja na ulicu jer j' im se) pa ona završi u Dunavu, pa u Crnom moru, pa jednog dana u nekom okeanu? Da li sam ja odgovoran za to? Da li sam ja bacio tu flašu u vodu? Pa ne. Odgovorni su oni koji su nadležni za te materije od trenutka kad ih bacim u kontejner do trenutka kad stignu na deponiju ili reciklažni centar.

Treće, da li se ovde nekad kritikuje Gradska čistoća, Grad i ostale institucije i službe koje ne rade svoj deo posla korektno? Pa nisam baš primetio. Zašto niko nikad ne odgovara za tradicionalne godišnje požare u Vinči? Zašto se kasni sa reciklažnim centrom? Zašto ne postoji razrađen sistem na nacionalnom nivou za reciklažu elektronskog otpada a postoji more raznih hohštapelrskih folirantskih taksi koje već preskupu elektroniku koja u Srbiji zavisi od par kartela i mafijaša, čine još skupljom?

Četvrto, koliko su efektivne dosadašnje ''glavom kroz zid'' i ''ma k***j kesadžije sve redom!!!!'' prakse koje smo videli ovde u Srbiji? Jeste opala za par procenata prodaja kesa u trgovinskim lancima otkako su počeli da ih naplaćuju, ali da li je opalo i zagađenje kesama? S druge strane, dok se ljudima naplaćuje ona veća, jača kesa, masa njih ode do dela sa voćem i povrćem i tamo uzme drugu plastičnu kesu za džabe. I, šta se time postiže? Osim veće profita za Delez i slične licemere - ama baš ništa. I inače govoreći, kako u Srbiji prolaze sve akcije i ideje koje običnom narodu nešto nameću bez logičnih objašnjenja i rezultata? Jel budu prihvaćene oberučke i sprovedene u rezultate... ili pak češće budu napenaljene, a raja u roku od odmah nađe način da ih zezne i izbojkotuje?

Peto, kako se upotrebljavaju viškovi profita i zarada od dr**nja ljudi naplaćivanjem kesa, naplaćivanjem slamčica (nema još, ali biće), naplaćivanjem ekoloških taksi na 1, 2, 3, 4, 56. stvar... ? Da li su Delez i ostatak ekipe višak prihoda od prodaje kesa uložili u neke velike ekološke akcije i napore? Pa ne bih baš rekao. Štaviše, mislim da su postali još gori. Razbacuju se svetlom i strujom, proizvode i hranu pakuju u plastične ambalaže i kutije, objekti im blješte i pucaju ko Las Vegas. Isto tako, da li je možda država od oporezivanja svih tih njihovih dodatnih prihoda napravila neke ekološke promene? Pa opet, nisam baš primetio. Nisam video da su, od miliona i miliona evra viška od trgovinskih lanaca, pravljene neke velike državne akcije čišćenja reka ili recimo zamene starih kotlova i grejnih sistema novijim. Jok. Sve što se radi po tom pitanju, rade uglavnom nezavisni aktivisti. Državu i glavne masne kompanije zabole uvo da se bave time. Istina, državni organi sade dosta drveća i to je pohvalno. Ali to i dalje neće očistiti dno reka niti zaustaviti požare u Vinči ili divlje deponije.

Šesto, dokle će svaki pokušaj zavođenja neke ekologije, odgovornosti, prosvećenosti, žrtvovanja, savesnosti, itd... da se svodi na ''ma udri običnog čoveka po džepu i leđima''? O čemu god da pričamo - ekologija, kolektivizam, odbrana, porezi, energetika, odricanja, stezanja kaiša, pravda, moral... najlakše i najmomičjenije je uvek odrati, odnosno iskoristiti odnosno žrtvovati običnog čoveka. Ali hajde da vidim nekoga da razvije i implementira sistem da se kazne dele u skladu sa težinom (ne)odgovornosti i posledica. Da se kažnjavaju najveći zagađivači. Da se dovedu u red korporativni oktopodi koji, pored toga što zagađuju i krše zakon, se razbacuju resursima. Što nije kažnjivo, ali na nas druge stavlja teret da mi to ispravimo. Hajde da se gleda još šira slika od toga. Da se kažnjavaju proizvođači i korporacije širom sveta koje nameću ljudima konzumeristički stil života u kome se sve olako baca i kupuje novo bez razmišljanaj o brojnim posledicama toga, pa i ekološkim. A moguće je, kada bi svaka država formirala svoju organizaciju za takve ciljeve, i onda držve na međunarodnom nivou formirale svoje kolektive za sprovođenje toga. Tebi mrska Evropa već i ima neke stvari poput toga, ali mislim da je i dalje prespora i previše ''selektivna'' u obuzdavanju moćnika a borbi za običan narod. Elem, da se vratim, hajde za promenu da vidim sve više i više ljudi ili grupa koje će u javnosti da dižu glas protiv takvih. Umesto što se dr**ju ljude za trivijalnosti nad kojima oni često ni nemaju uticaj ili su sve svoje realne dugove već platili i izmirili.


Ono, aj sjašite malo sa grbače običnog čoveka. Pozabavite se malo najvećim, najbahatijim i najštetnijim elementima svakog društva. I to ne govorim samo za reciklažu, govorim za sve aspekte i sve sfere društva i života.

 

[boca-ica]

Bandere +1
Dodaj i 7. i 77. tacku
Džaba....ne kapiraju
A sve tačke da pojednostavim
Ekologija je postala batina u rukama Janjičara ... sve zarad prikupljanja harača....
Ovdi ne ostade ni ,, E ,, od ekologije

 

[MC_]

>Prvo, da li si upoznat sa time da postoje različite varijante PET ambalaže? I da li znaš da se neki od njih mogu reciklirati?

Samo providne flase PET mogu da se recikliraju, i to samo jednom.
I neke druge vrste zapravo mogu, ali nijeisplativo.

Which Plastic Can Be Recycled? | Plastics For Change

As you might know, there are seven different types of plastic being used around the world and as a conscious (and curious) consumer, you might wonder: what types of plastic are recyclable? Well, if you are interested in discovering which plastic can be recycled, keep reading!

www.plasticsforchange.org

 

[Bender Rodriguez]

Da, tacno.

Pitao sam zato sto je moja poenta da nisu sve PET ambalaze lose.

 

[Bender Rodriguez]

I izvini sto sam u proslom postu bio ostriji nego sto bih zeleo. Samo mi u zadnje vreme smeta da se sve iz svih sfera uvek lomi preko ledja obicnog naroda. Vec kao obican covek imam previse kriza i troskova s kojima u ove i narednih godina morati da izadjem na kraj. A sve to zbog bolesti nekolicine centara moci koji nam svima u svetu vuku konce. Ne treba mi na sve to da jos placam i kazne za nesto sto nisam uradio i da ja pokrivam tudji sebicluk ili nemar.

A i ti u zadnje vreme kao da ides i gledas sta mozes da zameris ljudima (prvenstveno Beogradjanima). Nekako promalja taj stav da svako ko zivi iole normalan zivot, on je problem. Mani se toga, gledaj srz i koren problema. O cemu god da je rec, ne samo o ekologiji.

 

[Železničar]

Zasto se tako malo paznje poklanja reciklazi baterija, a one toliko smrtonosno truju podzemne vode i zemljiste?

Baterije su kompaktne, dovoljna bi bila po jedna obicna kutija u prodavnicama za to.

Ја старе батерије носим у Лидл.

 

[orion]

Deca Novog Pazara obišla Reciklažni centar - B92

Deca Novog Pazara obišla Reciklažni centar

www.b92.net

 

[orion]

И у ДМ-у се могу оставити истрошене батерије

Odlaganje istrošenih baterija​

Ako vam ste do sada na pitanje šta radiš sa istrošenim baterijama odgovarali "nemam pojma", sada ćete ponosno moći da kažete: "Odlažem ih u najbližem dm-u", jer od 16.11.2019. u svim dm drogerijama možete pronaći kontejnere za odlaganje istrošenih baterija. Sve sakupljene baterije će biti reciklirane i time zajedno doprinosimo očuvanju naše životne sredine od uticaja teških metala iz baterija.

 

[astrodule]

I šta je problem da ovo postoji i kod nas?

Očigledno im se više isplati da sakupljači (preturači kontejnera) to skupljaju, pa ih vrv manje plate nego što bi plaćali cenu sa konzerve.

 

[Bender Rodriguez]

Pre 4 godine, najpovlašćeniji i najuticajniji trgovinski lanac u Srbiji, Delez, odlučio je da uvede naplate kesa uz obrazloženje da je to radi borbe za ekologiju i čistiju sredinu.
U roku od dve godine, i ostali lanci su primenili istu politiku. Kese su najpre 2018. godine koštale 2 dinara. Da bi već sledeće godine cena bila povećana prvo sa 2 na 5. Već od 2020. koštaju 9 dinara. Na sve to, naplatu kesa su brže bolje uveli i drugi objekti - pekare, kiosci, farbare... Ali definitivno niko ne zarađuje na njima toliko kao trgovinski lanci hrane.

Bilo bi jako zanimljivo, i poučno, kada bi 4 godine kasnije neko od medija uradio detaljnu istraživačku reportažu sa odgovorom na nekoliko pitanja kao što su:
1) Koliko su novca zarađenog od prodaje kesa Delez i ostali trgovinski lanci uložili u akcije ili poteze unapređenja ekologije i životne sredine u Srbiji?
2) Kako se praksa i učinak od naplaćivanja plastične kese kotira i poredi sa nekim drugim politikama i praksama koje trgovinski lanci praktikuju, a koji su takođe štetni po okolinu. Pošto tu isto ima razbacivanja materijalima, razbacivanje energijom ili gorivima, razbacivanje hemikalijama, razbacivanje inventarom, itd...
3) Koliko se za ove 4 godine smanjio broj ljudi koji nesavesno rukuju otpadom i plastičnim kesama? To jest, ako smo pre 2018. imali XXX hiljada ljudi koji bez pardona bace najlon kesu gde stignu, a odlučeno je da se naplatom kazni svih 6.8 miliona, da li je u međuvremenu broj ovih što ih bacaju gde stignu smanjen? Da li su najštetniji i najbahatiji ljudi ikako pogođeni ili za sve plaća celokupan kolektiv, sa sve onim ljudima koji uredno i odgovorno rukuju svojim kesama i odlože ih na propisan način na propisano mesto
4) Ako su i Gradu i državi i korporacijama puna usta ekologije i odgovornosti, zašto se toliko oteže sa tehnologijama i postrojenjima za razvrstavanje i reciklažu otpada?
5) Koliko su ove sadašnje kese zaista biorazgradive? Jel su rađeni neki testovi, jel ima nekih dokaza? I još bitnije - šta je sa njihovom toksičnošću, pošto supstance u njima koje pomažu da se degradira najlon, takođe degradiraju kožu ljudi, a posebno prste kasirki koje njima rukuju non stop
6) Ako se u nekim lancima te kese naplaćuju čak 9 dinara, i na njima jasno i ponosno piše kako ''mogu biti upotrebljene više puta'', zašto se neke od njih cepaju i kidaju već pri otvaranju same kese, odnosno već pri stavljanju tovara u njih? Razumljivo je da biorazgradiva kesa treba da bude sklona, jelte, degradaciji. Ali mislim da je ispod standarda i svake časti da taj proces degradacije pa i kidanja počne već sa prvim sekundama opterećenja kese

Naravno, ne sumnjam da će sva ova pitanja ostati neodgovorena i neobrađena, jer kao što je mnogima bilo jasno od početka - ekologija nikad nije ni bila cilj svih tih akcija i politika. Samo sam hteo da podsetim da su evo prošle već 4 godine otkako je to prvo na mala, a onda i na velika vrata nametnuto, i ne vidim da je donelo neki boljitak. A svakako ne vidim da su oni koji su bili najglasniji oko toga, uradili bilo šta konkretno za svoju zajednicu. Tu ujedno leži i odgovor zašto su ljudi, i u Srbiji i globalno, često skeptični i ljuti kada korporacije pokušavaju da im se predstave kao ekološki i moralno nastrojena dobrotvorna društva.

 

[Гага]

Момци су за похвалу

Уместо на пловак, пецају на магнет​

Петак, 24.06.2022. у 14:00 Ана Вуковић
Двојица Обреновчана слободно време користе за магнет фишинг и тако очисте Саву од секундарних сировина, али и да додатно зараде
https://www.politika.rs/scc/clanak/510420/Umesto-na-plovak-pecaju-na-magnet
Све о пецању магнетом https://www.pecanjemagnetom.com/

Алекса Р адосављевић и Никола Видаковић (Фото: лична архива)

 

[Дошљак]

Исто ради и чувени Киди

 

[Piccolo]

@Bender pritom biorazgradive kese na zapadu u svim trgovinskim lancima su skroz drugačijeg materijala, mnogo mekše na dodir i deluje kao nešto što je stvarno biorazgradivo, ovo kod nas je daleko od biorazgradivih. Bio je dobar podcast pre oko 1 god kod Galeba (Agelast) oko ekologije gde su stručnjaci ukazali da na našem tržištu nema pravih biorazgradivih kesa, tj. ne da nisu biorazgradive već su i štetne pošto se ne razgrade u potpunosti i ostaje mikroplastika.

 

[Bender Rodriguez]

Znam, ja sam pisao o svemu tome još 2018. Korisno je imati hemičare među prijateljima.

Zato što su neke prodavnice poručivale kese koje su se lažno označavale kao biorazgradive a nisu to bile. Pa se digla dževa oko toga. A Delez prepodobni brže bolje iskoristio priliku da ućari još koje milionče na konto toga objavivši svoju ''kampanju naplate kesa u cilju očuvanja sredine''. Kao da im svakog meseca ne ostaje 10 miliona dinara samo od čuvenog ''zaokruživanja'' cena (račun 567,35 a naplate ti 568). To je inače ''zvaničan'' podatak koji je bio i u novinama. Svake godine srpski trgovci od tog muljanja sa parama ućare 2 miliona evra.

Da im je zaista stalo do ekologije i prirode, oni bi te ućarene iznose upotrebili za donacije i ekološke akcije. Ali naravno da ih boli uvo, nego profit je profit. 2 po 2 po 2 dinara... i na kraju meseca još koje milionče viška. Milina jedna. A ljudi još pozdravljaju to.

Pričao sam sa prijateljem koji je diplomirani tehnolog i bavio se raznim laboratorijskim i terenskim radom. Halabuka oko kesa definitivno jeste nastala zato što se ispostavilo da su neki proizvođači kesa (koje su koristili i najveći trg. lanci u Srbiji) lažno tvrdili da su njihove kese razgradive posle 4 godine, a u stvarnosti nisu. I onda je krenula ta frka i lov na veštice, vođen Ministarstvom ekologije.

Druga stvar, objasnio mi je kako razlikovati kese koje imaju katalizatore tj. jesu biorazgradive, od onih koje nisu. Kaže one koje počnu da se komadaju i istežu već na prvom nošenju, čak i ako nisu probušene, one najverovatnije jesu razgradive. One koje i posle nekoliko nošenja i oštećenja ili meseci stajanja deluju isto, one nisu razgradive. Bar ne u narednih 10 godina.

Da je trgovinskim oktopodima zaista stalo do okoline, uveli bi kao Lidl papirne kese i kraj priče. Lako se prave, jeftine, od recikliranog papira, praktične, mogu da ponesu dosta, razgrade se za par meseci ako dospu u prirodu. A da je državi zaista stalo do okoline, naterala bi sve te koji naplaćuju kese da te prihode uplaćuju u ekološke fondove ili da ih po svom nahođenju ulože u ekološke akcije ili promene. Ali toga naravno nema, jer ni jedne ni druge nije briga za okolinu već samo za profit.

Treba takođe primetiti da su od te 2018. do danas kese poskupele skoro pa 5 puta. A da li je ekološka situacija u prirodi povezana sa kesama i najlonom iole bolja? Pa nisam baš primetio.

Ali drago mi je da su makar ovi u podcastu pričali o tome, te potvrdili o kakvom se hohštapleraju i licemerju tu radi. Doduše sada je već u neku ruku kasno, narodna masa je 2018. omađijana pričom o ekologiji i brže bolje je pohitala da plaća kese umesto da izbojkotuje taj namet i teško da će se ikad išta promeniti na bolje po tom pitanju.

Ali nek nam bar bude za nauk za ubuduće.

 

[Igor]

Da pohvalim komšije sa Ceraka koji su čekali u redu kako bi napunili reciklomat.

 

[Duleja]

 

[bunanub]

Jedno pitanje:

Imam staru Li-ion bateriju od laptopa koja vise ne radi. Gde da je odlozim/odnesem da je recikliraju?

 

[Trejsi]

Ja sve to rokam u Maksiju u onu kutiju za baterije.

 

[orion]

Ускоро мобилни контејнери за опасан отпад

Где бацити истрошене батерије, боје, лакове, акумулаторе... питање је које већ дуже време мучи суграђане који имају развијену еколошку свест. Хтели или не, већина њих је овакав отпад морала да oдбаци у контејнере или канте јер је у граду било врло мало места за одлагање баш ове врсте смећа...

www.politika.rs