Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

[Kokili]

Дошљак » 22 Jul 2021 06:42 pm[/url]":a0qjg81v]Искрено, мени би одговарало да се укину пластичне флаше за пића и да буду у стакленим флашама на кауцију.

To je katastrofa za prirodu. Na pranje stakla ode ogromna količina pitke vode, za proizvodnju mnogo energije…

 

[marrecar]

U okviru kompleksa za reciklažu stakla onda staviti i pogon za prečišćavanje te vode koja se koristi za pranje flaša, pre nego što se ispusti dalje. Energija mora da se troši u svakom slučaju, pa i za prvu proizvodnju staklenih ambalaža i drugih materijala. Tako da je opet bolje tu energiju utrošiti u reciklažu umesto u ambalaže jednokratne upotrebe.

 

[MC_]

Sta milite kako su stari Grci nekada cuvali ulje? Imali su amfore. Nije bio nikakav problem da se toci ulje.

 

[solecar]

Šta mislite, kako je nastala planeta Zemlja?

 

[nekianonimnilik]

marrecar » Sub Jul 24, 2021 5:45 pm[/url]":15rtvt25]U okviru kompleksa za reciklažu stakla onda staviti i pogon za prečišćavanje te vode koja se koristi za pranje flaša, pre nego što se ispusti dalje. Energija mora da se troši u svakom slučaju, pa i za prvu proizvodnju staklenih ambalaža i drugih materijala. Tako da je opet bolje tu energiju utrošiti u reciklažu umesto u ambalaže jednokratne upotrebe.

нажалост далеко је јефтиније, и мање воде и енергије тражи, направити десетине нових флаша из нафте него опрати стаклену, управо ту и јесте проблем, пластика се прелако производи, толико прелако да је једва исплативо возити је до депоније кад се баци, зато приватним нафтним лобијима треба стати на пут државном регулацијом и законима

може да се уведе кауција и на пластичне флаше, ја сам размишљао о неком систему жетона, где би жетон био замена за флашу, значи на трафици даш жетон и добијеш кокаколу за регуларних 60ак динара, а после празну флајку оставиш на неком месту за замену и добијеш жетон назад, е сад фора је да тај жетон буде јако скуп, типа 500 динара, тако да људи добро пазе да их не губе, ово не би појефтинило рециклирање, али поред дестимулисања употребе пластике би драстично смањило количину отпада који се баца насумично по улици, рекама, језерима, шумама, парковима... а после те флаше је најјефтиније и најбоље да се спале, депоније су превазиђене, загађују подземне воде, и опасне сз, често се запале, а спаљивање је само убрзан природни процес труљења, осим што је код пластике још боље јер се природним распадом ослобађа микропластика, које нема кад се спаљује

 

[astrodule]

MC_ » 22 Jul 2021, 12:26[/url]":24z64jc0]Onda treba zabraniti upotrebu nozeva. Na njih jos vis emozes da se poseces.
Treba da budemo kao deca do 3 godine i da se plasimo opasnih predmeta.

Odlično rečeno, iako je šala.

Naime, mnoge vrlo korisne stvari su na crnoj listi zato što ljudi ne umeju da ih koriste, tj. zato što ih zloupotrebljavaju (nuklearna energija, barut, TNT...)

Tako je i plastika.

Doduše, postoji taj problem sa mikroplastikom i to je jedini realni problem koji se veoma teško može izbeći. Nagomilavanje plastike (ne mikro) u prirodi je lako rešivo pa makar pakovali sve, apsolutno sve, u plastiku.

 

[MC_]

Da li se u kontejnere za recikliranje limenki od piva bacaju i ostale konzerve?
Jednom su mi rekli da ne, jer se u stvari reciklira samo aluminijum.

 

[boca-ica]

MC_ » 16 Avg 2021 14:36[/url]":2zqt3pxe]Da li se u kontejnere za recikliranje limenki od piva bacaju i ostale konzerve?
Jednom su mi rekli da ne, jer se u stvari reciklira samo aluminijum.

Mufljuzi obični, mrze ih da odvoje ,,gvozdene,, ( rible i sl)
od aluminijumskih konzerv (i sok pivo )
Oce sve na gotovo bez dodatnog troška samo profit po Kg je bitan

,,Gvozdene,, idu za Smederevo na pretapanje - reciklaža al manja cena za Kg
u odnosu na aluminijum
Čista i dobra namera ne pravi razliku za recikliranje
Pohlepna i gramziva i te kako razlikuje visoko profitnu reciklažu zato od ljudi prave magarce kad ih odbijaju odgovorom da se reciklažni materijal ne reciklira

 

[astrodule]

Ima li neko iskustva sa kompostiranjem u urbanom okruženju?
Komšinica nam malopre predložila da negde u kraju napravimo kontejner za kompost. Kaže da je čula da negde kod Cvijićeve to rade.

 

[MC_]

U Holandiji sam video kontejnere od zicane mreze koji su se punili odozgo.
Kao korpe od mreze.
Samo se postavlja pitanje da li u okruzenju ima pacova koji bi mogli biti zaintresovani ako se kompostiraju i ostaci od hrane.
U principu koimpostiranje biljnog otpada je prilicno bezbedno i higijenski.
Kontejner bi trebao da stoji na zemlji, ne na betonu da moze da se ocedi kisa i da gliste i crvi imaju pristup odozdo.

 

[boca-ica]

Ja sam probo biljni 1 m3 u vikendici.
umesto kontejnera koristi se mreža jer je ne ophodan i vazduh. Potrebno je vreme i rad ( prevrtanje, zalvanje i dr. )
Ima mnogo primera na yutubu.
Obično u urbanim sredinama vecini naj skuplje je vreme...
Ko ima vremena, snage prostora moze da kompostira i u gradu

 

[MC_]

Kako se recikliraju plasticni tetrapaci od jogurta i dali se recikliraju?

 

[boca-ica]

Ne samo od jogurta vec od sve tetra pak ambalaže

-Eko table -
lice po malo na table iverice .
Na žalost po kvadratu su malo skuplje od tabli OSB ploća
po svojstvima bolje su od svih dr. tabli
proizvodnja čini mi se Čačak teško se pronalaze na tržištu Bgda. Odlicne za ,,patosiranje,, krova ispod crepa i dr.
Za info
Pisno je na starijim stranicama ove teme
a ima i kod čika googla

 

[Astrotrain]

Еко плоче сам ја употребио да ставим преко стиропора на таванској плочи зато што су водоотпорне за разлику од ОСБ које су влагоотпорне. Мана им је што су лошије механичке чврстоће, али за ову примену могу да прођу.

Sent from my Redmi Note 8T using Tapatalk

 

[astrodule]

Ja napišem pismo Zelenilu i Čistoći gde im predlažem da se postave stanice za kompostiranje, a Zelenilo mi napiše sastav o tome kako oni rade kompostiranje. Dobro, barem sada znamo šta rade (vrv piše i to negde na njihovom sajtu, ali nisam tražio)

Поштовани,



ЈКП „Зеленило-Београд“ је јавно комунално предузеће основано од стране Скупштине града Београда, које уређује и одржава јавне зелене површине на основу Одлуке о уређењу и одржавању паркова, зелених и рекреационих површина („Службени лист града Београда“, број 12/01, 15/01, 11/05, 23/05, 29/07 - др. пропис, 2/11, 44/14,17/15 и 35/15).

Предузеће свакодневно одржава скоро 3000 хектара зелених површина широм Београда што, између осталог, подразумева кошење травнатих површина, орезивање шибља, плевљење леја са цвећем, грабуљање опалог лишћа, орезивања стабала, итд.

Током извођења свих ових радова на одржавању зелених површина ствара се велика количина разноврсног биолошког отпада. “Зеленило” се у складу са техничким могућностима труди да све што је биљног порекла и све што је разградиво преради у корисне продукте и користи у даљој производњи и раду.

Полазећи од принципа одрживог развоја и очувања животне средине Предузеће је формирало сопствену депонију за прераду биолошког отпада (обловина, грањевина, лишће, кошевина) који има своју употребу у пословима Предузећа.

Сав биолошки отпад (обловина, грањевина, лишће, кошевина) са зелених површина, одвози се у Биобазу ЈКП “Зеленило-Београд”, Београд , где се даље прерађује и као такав има своју употребу у пословима из делатности нашег Предузећа које изводе остали организациони делови. У Биобази се врши примарна селекција крупнијих делова стабала и грана која имају употребну вредност за огрев и користе се за грејање објеката (стакленика) за производњу садног материјала.

Ситније гране се прерађују биодробилицама, а добијена дробљена маса се користи на јавним зеленим површинама, за малчирање садница у циљу заштите од корова и исушивања земљишта.

Зељасти делови стабла, лишће, као и кошевина се компостирају, при чему се добија супстрат који служи за прихрану испошћене и неквалитетне земље. Добијени компост се користи у процесу производње украсних биљака, али и на јавним зеленим површинама као квалитетан, хранљиви супстрат приликом извођења радова на озелењавању јавних зелених површина.

С поштовањем,



Центар за информисање

 

[solecar]

Na kraju ćemo na osnovu tvojih prepiski sa njima saznati čime se sve zvanično bave, i zašto ne mogu da izađu na teren po pozivu.

 

[11030]

Kompost je ok ako je isključivo biljni otpad. Ima i onih varijanti mini komposta na terasi za kućnu upotrebu. Mi imamo na vikendici i od nedavno u kući, sve može biljnog porekla samo ne stavljajte grane njima je potrebna večnost da se razgrade.

 

[MC_]

U Cara Dusana nalazi se prodavnica elktromaterijala (preko puta Medkom grupe).
Oni sakupljaju baterije o svom trosku i nose ih na reciklazu.
Za svaku pohvalu!

Dok recimoi prodavnica baterija na Bajl. pijaci kojoj je to osnovna delatnost ne preuzima stare baterije.

 

[orion]

11030 » 13 Сеп 2021 12:00 pm[/url]":1kk8imdi]Kompost je ok ako je isključivo biljni otpad. Ima i onih varijanti mini komposta na terasi za kućnu upotrebu. Mi imamo na vikendici i od nedavno u kući, sve može biljnog porekla samo ne stavljajte grane njima je potrebna večnost da se razgrade.

Осим коре цитруса и важно је да буде пола зелена па пола браон (сушена) маса.

Компостирање је неправедно запостављено, а недостатак копмпостирања је један од највећих проблема. Када се биљни оптд баци на депонију и разлаже без присуства кисеоника настаје метан а када се компостира настаје органско ђубриво, дакле двострука корист.

Ја такође имам компостер у дворишту.

 

[MC_]

Treba obratiti paznju na recikliranje elektronike.
Ljudi kupuju previse cesto nove telefone, televizore.
Staa elektronika se vecinom spaljuje d abi se vadio bakar uz oslobadjanje toksicnih materija.

Zato ja vec 12 godina imam isti telefon.

 

[orion]

astrodule » 21 Авг 2021 10:56 am[/url]":1cn6p880]Ja napišem pismo Zelenilu i Čistoći gde im predlažem da se postave stanice za kompostiranje, a Zelenilo mi napiše sastav o tome kako oni rade kompostiranje. Dobro, barem sada znamo šta rade (vrv piše i to negde na njihovom sajtu, ali nisam tražio)

Поштовани,



ЈКП „Зеленило-Београд“ је јавно комунално предузеће основано од стране Скупштине града Београда, које уређује и одржава јавне зелене површине на основу Одлуке о уређењу и одржавању паркова, зелених и рекреационих површина („Службени лист града Београда“, број 12/01, 15/01, 11/05, 23/05, 29/07 - др. пропис, 2/11, 44/14,17/15 и 35/15).

Предузеће свакодневно одржава скоро 3000 хектара зелених површина широм Београда што, између осталог, подразумева кошење травнатих површина, орезивање шибља, плевљење леја са цвећем, грабуљање опалог лишћа, орезивања стабала, итд.

Током извођења свих ових радова на одржавању зелених површина ствара се велика количина разноврсног биолошког отпада. “Зеленило” се у складу са техничким могућностима труди да све што је биљног порекла и све што је разградиво преради у корисне продукте и користи у даљој производњи и раду.

Полазећи од принципа одрживог развоја и очувања животне средине Предузеће је формирало сопствену депонију за прераду биолошког отпада (обловина, грањевина, лишће, кошевина) који има своју употребу у пословима Предузећа.

Сав биолошки отпад (обловина, грањевина, лишће, кошевина) са зелених површина, одвози се у Биобазу ЈКП “Зеленило-Београд”, Београд , где се даље прерађује и као такав има своју употребу у пословима из делатности нашег Предузећа које изводе остали организациони делови. У Биобази се врши примарна селекција крупнијих делова стабала и грана која имају употребну вредност за огрев и користе се за грејање објеката (стакленика) за производњу садног материјала.

Ситније гране се прерађују биодробилицама, а добијена дробљена маса се користи на јавним зеленим површинама, за малчирање садница у циљу заштите од корова и исушивања земљишта.

Зељасти делови стабла, лишће, као и кошевина се компостирају, при чему се добија супстрат који служи за прихрану испошћене и неквалитетне земље. Добијени компост се користи у процесу производње украсних биљака, али и на јавним зеленим површинама као квалитетан, хранљиви супстрат приликом извођења радова на озелењавању јавних зелених површина.

С поштовањем,



Центар за информисање

Градска чистоћа у Новом Саду по утврђеном календару одвози баштенски отпад.
https://www.cistocans.co.rs/usluge/ukla ... kog-otpada
У Београду уопште не постоји решење за то. Баштенски отпад је забрањено бацати у канте и уопште не постоји прописан начин за одлагање баштенског отпада. Као да постоји прећутни договор да се он у Бг спаљује

 

[MC_]

gde reciklirati staru elektroniku? miseve, pokvarene tastature itd?

 

[ink]

astrodule » 16 Aug 2021 10:10 pm[/url]":3crcjdni]Ima li neko iskustva sa kompostiranjem u urbanom okruženju?
Komšinica nam malopre predložila da negde u kraju napravimo kontejner za kompost. Kaže da je čula da negde kod Cvijićeve to rade.

Možda malo kasno odgovaram na pitanje al' eto, rekoh da se uključim.

To kolektivno kompostiranje uglavnom ne funkcioniše. Jeste šteta bacati u običan kontejner sav taj kuhinjski otpad koji je realno veoma koristan ali...

Ne može lako da se objasni ljudima šta ide u kompost (uglavnom otpad od svežeg povrća), a šta ne ide (ljuke jajeta, bilo šta kuvano, hleb... itd.). Znam da ne deluje komplikovano ali se ljudi ne drže pravila tako da taj kompost često bude primamljiv pacovima. Ako se baca samo otpad od povrća, to pacovima nije zanimljivo ali sve te ostale stvari privlače pacove.

 

[orion]

Мислим да није могуће (на овом нивоу свести) да се организује колективно компостирање на начин на који се организује одлагање амбалажног отпада из просто разлога што је код амбалажног отпада могуће и накнадно извршити сепарацију.

Али извозљиво је да се група станара договори да баца отпад а да се при томе сви едуккују шта сме да се баца. Ако заиста постоји свест о томе може се савладати шта се баца а шта не, није то нека висока наука.

 

[boca-ica]

... Али извозљиво је да се група станара договори да баца отпад а да се при томе сви едуккују шта сме да се баца. Ако заиста постоји свест о томе може се савладати шта се баца а шта не, није то нека висока наука.

To je čista utopija
Kolektivno kompostiranje NIJE moguce u urbanoj sredini sprovesti.
i to zbog:
Količina materijala bi bila poveca na jednom mestu u neposrednoj blizini stanova koj bi tako bili izloženi svim
procesnim fazama kompostiranja
- Vizuelnim, mirisnim, bakterijološkim pa i hemiskim nus efektima.
a takodje bi bilo teško zaštititi je od ne odgovornog zagadjenja od strane pojedinaca (hemiskih rastvora).

Očigledno nikada nisi ni video vecu količini zelene trave odloženu u metalni veliki (gradjevinski) kontejner.
Za tvoju informaciju nakon par dana pretvara se u vreliku žitku smrdljivu braon
zelenu masu jer nema dovoljno kiseonika u kontejneru.
Van kontejnera ta gomila je podložna rasturu od raznih ,,sila,,

U kompstiranju postoji deo posla - faze -(prevrtanje) kako bi masa dobila kiseonik , razlažuće bakterije bolje raspredile itd....
Ko bi te ne prijatne i teške faze redovno radio, da bi se dobio kvalitetan kopost ?

Kompost se pravi za individualne potrebe
Grupni kopost iz stambene zgrade je utopiska ideja