Šta je novo?
Od:
Filteri

Razvoj novobeogradskih blokova

Pišem krajnje precizno.

Kralja Petra i Jovanova su problem u Beogradu?

Kad su menjali staro drveće novim na Bulevaru revolucije, vezivali se neki forumaši za platane. A ovde, u tipu grada koji traži još desetinu hiljada stabala da bi bio, kako se to ovde naivno kaže, 'human', ništa.

Posle će da bude čudno što ljudi sedaju u 'automobilčine' da pređu 500 metara.

Evo i današnjeg apdejta:

Širine-širine, daljine-daljine... (Arsen Dedić):
20220702_151848.jpg


I obližnja blagoslovena ušuškanost grada sa 'krmačama', koje Beobild sa svojim urbanističkim znanjem iz 1955. prezire:
20220702_152034.jpg

20220702_152057.jpg

20220702_152124.jpg


Nažalost, dalje niz Ho Ši Minovu, iza Telekoma, opet idu 'širine-širine', za starije ljude uz pesmu 'O mladosti' i bez Parobroda Rex da zaplovi kanjonom krmača.
 
Pa zbijenost prezire onaj ko u njoj zivi. Kao sto rekoh, ljudima je romanticno ono sto nisu iskusili.

A i vise su nego ocigledne pristrasnosti kod tebe i Kailana kada se govori o ovim stvarima jer prezirete SFRJ pa samim tim i sve vezano za nju. Mislim i onda kada ima veze sa SFRJ i onda kada nema.

I jedan i drugi se cvrsto drzite tih nekih naopakih i granicnih rezona po kojima ispada da je sve izmedju 1945 i 1990 prstalo od bede, naopakosti i problema, a sve pre i posle toga je tip top. Pogotovu jos ako je umesana neka privatna inicjativa ili zapadnjacki uticaj (al ne previse zapadno, jer ne zelite ni Detroit). To se vidi i a drugim temama o drugim stvarima. Iz vas kipi bes i prezir prema svemu SFRJ-related (sto bi rekli na engleskom) i opcinjenost prema svemu pre, a posebno posle nje.
Posle će da bude čudno što ljudi sedaju u 'automobilčine' da pređu 500 metara.
Kliknite za proširenje...
Nece biti cudno. Srbi su vecinski lenja sebicna st*** i to je manje vise to. Da imaju idealan grad i standard, opet bi se ponasali kao sebicna lenja st***. I to je to sto se toga tice.
 
Da, jeste, mrze ljudi sve evropske gradove koje vredi videti, sigurno. Bolji je Blok 29 nego Rim, 'Dolce vita' se vezuje za Fontanu i Studenjak, a u Beogradu nikog ne zanima centar, nego Blok 61.

Kakva SFRJ? U njoj se uveliko shvatilo da se ovako ne pravi grad i osamdesetih su građena bolja naselja, čak i jedna makrocelina Novog Beograda, Bežanijska kosa. Ovo je zaostavština Švajcarca Koribizjea i Henrija Forda.
 
Rim je brlog gori nego Beograd.

Znam da na forumu postoji kolektiv koji romantizuje sokacine i favelcine Mediterana ali svakome ko je imao prilike da vidi nesto od sveta i vidi prostrane gradove koji disu, to moze biti simpaticno samo kao atrakcija i kuriozitet, nikako kao model kome treba stremiti.

Iako Urban jeste bio papa u tom Rimu. Ali uprkos raznim promenama na bolje, ostade ukorenjena ta sklonost ka zbijenosti, ka sokacika, ka mracnim kanjonima i ka opstim guzvetinama na svakom koraku, sto pesaka sto kolovoza. Uvek sam se grozio tih mediteranskih zbijenih brloga. I svih nalik njima - bliskoistocnih, indijskih i svih slicnih. Daleko bilo, neka hvala.
 
Poslednja izmena:
Mediteranski brlog, nego sta. Zanimljiv za videti i iskusiti ali daleko od humanog i funkcionalnog grada

Njegovi obozavatelji koji ne mogu bez njega mogu da nadju mnoge zamene i u Beogradu. Npr Cincar Jankova, gde ce ljudi deliti ne samo ulicu nego i mirise vecere pa i zvuke i prizore iz spavacih soba. I pozare, ako ikada dodje do toga, posto vatrogasna vozila tu moci nece vise.
 
Poslednja izmena:
Evo i kako treba da izgleda ulica u savremenom gradu, oslobođenom korbizijanskih 'širina':

20220703_164806.jpg

Nekoliko stepeni Celzijusa manje nego prekoputa, na trotoaru iz starih, dobrih vremena. Plus sadržaji uz ulicu, naspram salona automobila na otvorenom.
 
Мени је на НБГ већи проблем одсуство разумне пејзажне архитектуре него сама ширина између објеката у суседним блоковима. Али то је мана недовршености свих тих нових насеља.
 
A, pa gledaj, ovi centralni blokovi su proglašeni za spomenike kulture, što znači da bi i pejzaž tu morao da bude - izvoran; a pejzažna arhitektura u 28. bloku je bila jako bogata: dve fontane i dva potoka, drveni most između dva brežuljka, indijanski vigvami...

Hoće li to da bude obnovljeno? Kako da neće. Uzgred, na ostacima debla koje je nekad, sa drugim deblima činilo jedan od valjda tri amfiteatra (izostao je razvoj atinske demokratije) sin mog druga i komšije se nedavno gadno povredio.

Smeće se, naravno, i dalje slabo prazni i onda se raznosi po travnjacima. Navodnjavanje travnjaka - sećam ga se oko 1985. kod Starog Merkatora, na ledini koja je sad divlji buvljak (a realno je od starta razbacivanje prostora u siromašnoj zemlji, jer ima mesta za jedno 200 stanova) - niko, naravno, ni ne pominje.

I smislenog pošumljavanja - Đilas bio najavio neko pošumljavanje, vredno 100 mil € na nivou Beograda, šta je s tim? - nigde.

Glavne pešačke arterije, poligon sunčanice (a i zimi se čiste od snega, kad nisu uz zgrade i ulaze, mhm, da - sva sreća što kola tu nelegalno parkiraju (!), pa se hoda po kolotrazima).

I kao imamo neki kvalitet? To je kao neko 'humano' naselje? Ajde, bre. Smučilo mi se, beži mi se odavde i na kraju ću da kupim kuću na kraj sela.
 
Пантограф je napisao(la):
Evo i kako treba da izgleda ulica u savremenom gradu, oslobođenom korbizijanskih 'širina':

Pogledajte prilog 140339
Nekoliko stepeni Celzijusa manje nego prekoputa, na trotoaru iz starih, dobrih vremena. Plus sadržaji uz ulicu, naspram salona automobila na otvorenom.
Kliknite za proširenje...
Ovo je sasvim ok, ovo je otprilike nesto nalik onome o cemu sam pricao u postu ranije danas.

P.S.
Rekao bih da je dosta razlicito od Rima.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Mediteranski brlog, nego sta. Zanimljiv za videti i iskusiti ali daleko od humanog i funkcionalnog grada

Njegovi obozavatelji koji ne mogu bez njega mogu da nadju mnoge zamene i u Beogradu. Npr Cincar Jankova, gde ce ljudi deliti ne samo ulicu nego i mirise vecere pa i zvuke i prizore iz spavacih soba. I pozare, ako ikada dodje do toga, posto vatrogasna vozila tu moci nece vise.
Kliknite za proširenje...
Ne znam Bendere, sa mnogim stvarima se slazem sa tobom u vezi Bga, pogotovo sto se tice saobracaja. Medjutim, ako sam u nekom gradu proveo dosta vremena, to je Rim, poslovno (blizu je nasim partnerskim kompanijama, i cesto svratimo do njega). Prvo kada ga okusis, niti je sinonim sa cistocu, niti za saobracaj, niti za uredjenost. Medjutim, on jeste haos koji je uredjen. I to veoma uredjen. Ja tamo u spic nikada nisam upao, kao sto je u Beogradu rec, da kola stoje i ne pomeraju se. Broj turista necu da pominjem, jer je Beograd jedva i sa Final Four ziveo. Gde god sam zeleo brzo sam prolazio, bez zagusenja, i sa gradskim saobracajem, i sa taksijem (na koji nikad nisam cekao kao u Beogradu, iako Rim vazi sa los grad u Italiji vezano za saobracaj, deset puta je bolje organizovaniji nego Beograd). Dakle, ne bih da krecem sa poredjenjem Bga sa nekim drugim metropolama zapadne Evrope, pogotovo Mediterana.
 
Poslednja izmena:
Zar Rim ne pati od strasnih guzvi?
Takodje mi nije jasno - pitam samo, bez pritiska - ako sam prvo kazes da je daleko od cistog, sredjenog i prohodnog, kako onda ispada da je uredjen haos?

A ako sam pogresio za njega, ok, ispravicu se. Meni je svejedno za njega, nit mi smrdi nit mi mirise. Ne secam se ni kako dodjosmo do njega. Vrv jer ljudi vole da se vataju za besmislena poredjenja a u pokusajima pravdanja favela i brloga cesto navode taj argument "ali tako je na Mediteranu". Kao da sad zbog toga svi treba da padnemo na dupe i da prisvojimo i slavimo favelsko-kosnicarski nacin gradnje i zivota i delimo spavace sobe i razgovore sa komsijama prekoputa jer - "Tako je na Mediteranu".
A mene iskren da budem bas onako zabole kako je na Mediteranu. I Rio de Zaneiro je lep na svoj nacin i u nekim aspektima, pa ne bih tamo ziveo sve da mi plate. I ne zanima me.

Niti zelim otvorene blokove u megalomaniji i cistinama, niti zelim kanjoncine i faveletine (ma kog stila i smeka). Zelim, kao i u svemu, zlatnu sredinu, balans izmedju toga. I drugo sto zelim je da ljudi pocnu stvari da zovu pravim imenima. A ne da se svaki komad biljaka koje zivot znace naziva poljanama, svaka favelcina i sokak smekom Mediterana, svaka kaldrma kulturnim blagom...
 
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez je napisao(la):
Niti zelim otvorene blokove u megalomaniji i cistinama, niti zelim kanjoncine i faveletine (ma kog stila i smeka). Zelim, kao i u svemu, zlatnu sredinu, balans izmedju toga. I drugo sto zelim je da ljudi pocnu stvari da zovu pravim imenima. A ne da se svaki komad biljaka koje zivot znace naziva poljanama, svaka favelcina i sokak smekom Mediterana, svaka kaldrma kulturnim blagom...
Kliknite za proširenje...
Sad kad ti krenu sa pričom: "Ali tako je u Brazilu. To je šmek Brazila..." :D
 
Evo sad videh - novoizgrađene zgrade na uglu Nikole Dobrovića i Tošinog bunara su takođe odličan primer balansa. Dovoljno daleko od ivičnjaka da ulica jednog dana može da se širi i/ili da ne bude klaustrofobično, a opet dovoljno blizu da pešak nema osećaj da je sve predaleko i da se traći previše prostora.

Nažalost nemam sliku jer me ''iznenadiše'' dok sam se vozio automobilom, ali verovatno će većina znati na šta mislim. Dakle, ugao Dobrovića i Tošinog, prekoputa INEXa.
 
Вожд je napisao(la):
Pogledajte prilog 140348
Kliknite za proširenje...
И умало затворише "шесту у Европи" пре коју годину, доста је "Ратко Митровић" у 38, рекоше. Иако у оближњем 33. блоку никад није ни саграђена школа, ено је празна пољана.

Тако је и "Радоје Домановић" доста на потезу од Дунава до Саве (Енјуб-Блок 30-Блок 29-Блок 28-Белвил-Сакура парк и Ластавице), уз три празне пољане за основне школе.
Нема деце...

Чекамо Златно доба и једносменску наставу.
 
Poslednja izmena:
Биће да се штеди на изградњи школа и посебно вртића.
 
Vrtića na NBGD hronično manjka, dok škola ima i previše.

Tačno je da je broj dece u konstantnom padu, ali je još tačnije da, dok su sva deca morala pohađati osnovnu školu, predškolsko vaspitanje nije bilo toliko zastupnjeno pre 40-50 godina, pa je veći fokus bio na izgradnji škola.
 
Има ту и други процес, условљен неградњом школа (и вртића). Пример: Блок 30. Усељено пре више од 50 година, школа и вртићи остављени "за касније" (остала пољана до данас). После 30 година, насеље постало старачко. После још 10 година, старци помрли, трећина станова се издаје. И ко се усељава? Студенти, самци... проститутке. Породични људи? Има, али мање; далеко школа.
 
Blok 30 je prilicno pun dece. Tesko da ima previse studenata jer je preskup za njih.
 
Е, ако је пун деце, нек направе школу, пошто је предвиђена једна само за њега.
 
Slazem se da je ta skola odavno neophodna, kao i vrtic (mada u bloku postoje tri privatna vrtica, nemaju neki kapacitet), samo se ne slazem da je blok staracki. 6 godina zivim tu i u svaki stan koji se proda maltene bez izuzetka useli se mladi bracni par.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Evo sad videh - novoizgrađene zgrade na uglu Nikole Dobrovića i Tošinog bunara su takođe odličan primer balansa. Dovoljno daleko od ivičnjaka da ulica jednog dana može da se širi i/ili da ne bude klaustrofobično, a opet dovoljno blizu da pešak nema osećaj da je sve predaleko i da se traći previše prostora.

Nažalost nemam sliku jer me ''iznenadiše'' dok sam se vozio automobilom, ali verovatno će većina znati na šta mislim. Dakle, ugao Dobrovića i Tošinog, prekoputa INEXa.
Kliknite za proširenje...
Да те исправим @Бендер.
На углу улица Николе Добровића и Тошиног бунара нема никавих изграђених зграда, на том месту су породичне куће и једно циганско насеље (ушушкано тако да се не види!). А прекопута нема више никавог Инекса !
Мислио си на ново изграђене зграде ("Лековита башта", "Ексинг" зграда, "Цептера" зграда у Блоку 65) на углу Булевара хероја са Кошара и Тошиног бунара. "Погрешио" си зато што на оном ј....м гуглу пише за Булевар Хероја са Кошара да је Николе Добровића. Они то никако да исправе, а колико сам чуо намерно су тако урадили. Да знам како се то исправља , то бих урадио, али не знам!
 
Ja sam mislio da su Heroji sa Kosara blize Mostu na Adi a da je od Oml Brigada do brda (i uzbrdo) Ulica Nikole Dobrovica.

Hvala na ispravci. 👍

Ali kako Inex ne postoji vise? Iseljeni su?
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh