Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

Upravo tamo gde počinje Glavna, počinje i prirodno - istorijski gledano, Zemun. Sve ostalo se tačno vidi da pripada NBG, ako se izuzme manji deo 22. oktobra, ne samo po tome što nose NBG blokovske oznake, nego i po stilu gradnje.
 
Upravo tamo gde počinje Glavna, počinje i prirodno - istorijski gledano, Zemun. Sve ostalo se tačno vidi da pripada NBG, ako se izuzme manji deo 22. oktobra, ne samo po tome što nose NBG blokovske oznake, nego i po stilu gradnje.
Шта је онда насеље Сава Ковачевић, јел ни то није Земун, говориш о старом језгру Земуна, а не о Земуну као данашњој целини.
 
Šta su blokovi 9, 9a, 9b i 11?

Zemun je počinjao od onog dela gde je Gradski park. Tu su bili postavljeni punktovi za ulazak u Austrougarsku, kao i karantin, gde si morao da provedeš par dana da bi se utvrdilo da li si zdrav ili ne. Ne mogu da se setim da li je to važilo stalno, ili samo jedan period. Sve ostalo je bilo močvarno - deltno područje reke Save.

A što se tiče naziva železničke stanice, to mu dođe kao nazivi stanica prve metro linije, dobrim delom.
 
Zemun je bio sve do Save do 1. aprila 1934, kada je pripojen Beogradu. Dotle je Zemun uveliko bio sagradio industrijsku zonu na prostoru oko današnje OŠ 'Kralj Aleksandar', ili što bi njen učenik Ulemek Legija rekao - 'Žarko Zrenjanin'. Tu je bila fabrika aviona Ikarus, kao i stara Galenika.

A taj kontumac, tj. karantin je radio u 18. veku. I sedelo se malko duže od 'par dana'.
 
Zemun je bio sve do Save do 1. aprila 1934, kada je pripojen Beogradu. Dotle je Zemun uveliko bio sagradio industrijsku zonu na prostoru oko današnje OŠ 'Kralj Aleksandar', ili što bi njen učenik Ulemek Legija rekao - 'Žarko Zrenjanin'. Tu je bila fabrika aviona Ikarus, kao i stara Galenika.
A Sava nekad bila sve do Gradskog parka. ;)

A taj kontumac, tj. karantin je radio u 18. veku.
(y)
 
Šta su blokovi 9, 9a, 9b i 11?
Блок 9 = Земун
Блок 9а = већи део Нови Београд, мањи део Земун, општинска граница је улица Кларе Цеткин
Блок 9б = Земун
Блок 11 = Земун

Црвене стрелице означавају општинску границу Земун-Нови Београд у том делу
https://www.openstreetmap.org/#map=17/44.83357/20.41370

блокови 9, 9а, 9б, 11.JPG
 
Kad tako striktno gledaš, jeste to sve tačno i to nije sporno, ali samim davanjem brojeva i načinom (koncepcijom) izgradnje, sugeriše se da je NBG u pitanju. Iako smo ranije pričali o tome, da je ovako urađeno zbog trase stare pruge, i dalje ostaje ta neprirodnost celog koncepta, tačnije te dve stvari koje se prepliću. Plus što uz Dunav imamo gradnju u NBG stilu sve do Glavne ulice, odnosno Keja oslobođenja. Tek odatle počinje da se nazire ono što liči na Zemun, tj. što te ne asocira na NBG.
 
Baš sam ovih dana dosta razmišljao o ž. stanicama u Srbiji i CG) i skoro svuda je glavna ž. stanica daleko od centra grada. Tako imamo i ovde stanicu staru stanicu Zemun koja je daleko od centra Zemuna, pa je vrv samo zato taj potez, po meni, neprirodno, priključen opštini Zemun.
 
Tako izgleda kada se gleda na Guglu, ali recimo u 45. bloku na ovoj skici nije ucrtan aslalt između zgrada. Jeste drveće tu, ali tu su parkinzi.

Evo recimo, ovaj prostor poznajem i kada se zagleda centralni deo vidi se parking između drveća.

E sad, šta znači zelenilo na gornjim skicama? Trava ili drveće?

Ove asfaltne površine u novijim blokovima će postati iste kao u 45. ako je posađeno drveće.

blok45 parking zelenilo.jpg
 
Čak i da nije zelenilo u bloku 45, pogledajte samo koliko manje površine zauzimaju zgrade u odnosu na West 65, i ne samo West 65, već je ceo 65. blok takav. Je l' bi mogao neko ko je kupio stan u takvom okruženju da mi opiše proces razmišljanja pre kupovine?
 
West 65 je ekstrem.

Recimo A blok na skici izgleda loše, ali realno nije toliko zauzeće zgradama. Realnost je da parking (za stanare) mora da ide pod zemlju, a prostor između zgrada ne sme da bude sav u asfaltu.
 
Čak i da nije zelenilo u bloku 45, pogledajte samo koliko manje površine zauzimaju zgrade u odnosu na West 65, i ne samo West 65, već je ceo 65. blok takav. Je l' bi mogao neko ko je kupio stan u takvom okruženju da mi opiše proces razmišljanja pre kupovine?
Блокови 45 и 70 имају највећу густину насељености у Београду (или бар јесу раније) а уједно су и међу најзеленијима. То су постигли управо солитерима који су дупло виши од зграда у Весту. Зато ја стално инсистирам овде на градњи у висину.


Исти је број људи из ових зградица Вест-а могао да се потрпа у још једну кулу дијагонално од постојеће а све остало буде зелена површина, тај блок би онда био најзеленији у Београду. Ако желимо Београд са што више зелених површина онда је важно да се манемо романтизовања приземљуша већ се усресредимо на високу градњу (бар ван старог језгра) и зацртамо јасне квоте заузетости парцеле.

У најмању руку да променимо порез тако да кажњава градњу у ширину а награђује градњу у висину пошто тренутно ради супротно.
 
Radi se suprotno jer im je tako jeftinije, tj. tako im je veća zarada. Najjeftiniji kvadrat se dobije sa zgradamo od oko 8 spratova, mada to zavisi od više faktora. Neka me ispravi neko ako grešim. Porez proporcionalan ovim uštedama bi verovatno promenio stvari na bolje. Naravno, propisana zauzetost i planiranje bi bilo najbolje rešenje.
 
Čak i da nije zelenilo u bloku 45, pogledajte samo koliko manje površine zauzimaju zgrade u odnosu na West 65, i ne samo West 65, već je ceo 65. blok takav. Je l' bi mogao neko ko je kupio stan u takvom okruženju da mi opiše proces razmišljanja pre kupovine?
Živim u Beogradu i samim tim sam uspeo u životu. Sada mogu da se hvalim u svome selu, svaki put kada ga obiđem i da pravim zazubice drugima. ;)
 
Блокови 45 и 70 имају највећу густину насељености у Београду (или бар јесу раније) а уједно су и међу најзеленијима. То су постигли управо солитерима који су дупло виши од зграда у Весту. Зато ја стално инсистирам овде на градњи у висину.


Исти је број људи из ових зградица Вест-а могао да се потрпа у још једну кулу дијагонално од постојеће а све остало буде зелена површина, тај блок би онда био најзеленији у Београду. Ако желимо Београд са што више зелених површина онда је важно да се манемо романтизовања приземљуша већ се усресредимо на високу градњу (бар ван старог језгра) и зацртамо јасне квоте заузетости парцеле.

У најмању руку да променимо порез тако да кажњава градњу у ширину а награђује градњу у висину пошто тренутно ради супротно.

Živim u bloku 70 u petnaestospratnici. Jeste blok 70 zelen, ali mnogo je stanara u svakoj zgradi po dva lifta, od kojih jedan obicno ne radi, a menjani su pre nekih 5 godina. Tako da baš i nisam pristalica visokih zgrada.

Što se tiče zelenila, jedan primer od pre par dana me je malo nagnao na razmišljanje. Kukamo svi na investitore kako svaki komad trave pretvore u beton, a evo kod šuraka u Pregrevici situacija u novogradnji je sledeća. Investitor je iza zgrade ostavio zelenu površinu gde deca mogu da se igraju, i koristili su to. Međutim ovog vikenda su sami stanari sve to lepo poploačli, valjda da se deca ne prljaju. Tako da ne treba bacati drvlje i kamenje samo na invesitore. Mislim da mi kao narod baš nešto i ne marimo za zelenilo, osim u izjavama.
pre:
1652718134801.png


posle:

1652718170842.png


1652718180683.png
 
Zelenilo je i trava, i žbunje i drveće, kao i cveće, ali treba prilikom sagledavanja neke situacije treba sagledati celokupnu sliku, koja je često šira od one "posekli stabla u kraju" ili "zabetonirali zelenu površinu". Primera radi, nije isto kada imaš dženariku tik uz kolovoz i kada ti raste na nekoj površini van saobraćaja. U prvom slučaju zna da pravi probleme, jer em što brzo raste, zna i da ima grane koje su dugačke a ne previše jake, pa dolazi do pucanja i potencijalnog oštećenja vozila, a tu su i plodovi koji znaju da "uflekaju" kola. U drugom slučaju ista ta biljka ne predstavlja uopšte problem. Isto se može primeniti i na zemljanu površinu gde imaš samo travu ili čak ni to.​
 
Vrh