Sve u svemu, ne vidim ništa strašno u otvorenim blokovima - bilo starijim bilo modernim, bilo istočnjackim, bilo zapadnjačkim - koji između zgrada imaju fudbalske terene, zelenila, vrtiće...
Dok se ljudi ovde sablažnjavaju nad prizorom zelenila usred bloka i groze otvorenosti i sunčeve svetlosti, te ugledaju na mentalno oboleli kanjonski Menhetn kao neki uzor... ono što ne znaju je da u toj Americi, pored Menhetna, postoje i blokovska naselja koja dele neke odlike kao otvoreni blokovi Novog Beograda. Nisu isti, ali nisu ni toliko različiti kao što se ovde na forumu često implicira, dok se žudi za Menhetnizacijom Beograda.
Mislim da deo ljudi ovde previše romantizuje neke aspekte zapadnjačkog sveta i načina života, pa samim tim i njegov prepoznatljivi nagon da kanjonizuje svoje gradove. Kao neko ko je lično video te njihove gradove, ne vidim ništa lepo ni humano u tome. Interesantno svakako jeste. Prvih 5 puta dok se gledaju te kanjončine. Ali svako ko je proveo više od nekoliko noći i dana u prosečnom američkom većem gradu, zna i prednosti ali i mane njihovog urbanizma. Ali dugogodišnje iskustvo me je naučilo da ljudi u Srbiji moraju nešto lično da iskuse i dožive (čitaj - da udare k... u ledinu) da bi promenili stav, tako da kapiram da je i ovde isto. Neki ljudi će da shvate neke stvari tek kad se Beograd iskanjoniše i dehumanizuje kao Menhetn, ili kada i sami vide na šta liče američki gradovi, tačnije njihove kanjončine po centrima.
Naravno da ne mora svaki blok da bude toliko otvoren kao npr Blok 21 NBG. Ali ja mislim da mnogi ovde ne bi bili zadovoljni ni sa poluotvorenim. Mislim da mnogi ljudi ovde gaje opsesiju prema
ovome. Jer se ovde ipak odrastalo na Holivudu. Što je uglavnom bolje nego nešto drugo. Ali je usadilo ljudima u glavu neke iluzije da Beograd može i treba da bude Njujork, i da Srbi mogu i treba da budu Amerikanci.