Šta je novo?
Od:
Filteri

Razvoj novobeogradskih blokova

Bender Rodriguez je napisao(la):
Dok se neki ljudi gnušaju otvorenih i prostranih blokova, drugi iz drugih krajeva sveta koji žive u nehumanim košnicama, se zapravo oduševljavaju dizajnom naših blokova
Kliknite za proširenje...
IMG_20220221_150645.jpg
 
Navip je napisao(la):
Blok 29 je, u odnosu na okolne blokove, najgore projektovan. Mračni hodnici između ulaza prepuni golubijih suvenira.
Kliknite za proširenje...
Не знам, мени се свиђа, баш сам пролазио пре неки дан, по мом мишљењу широк потез од Земунског кеја и Хотел Југославије до блока 38 и од Хајата до Ретензије најбоље место за живот у целом граду по сваком параметру.
 
Dzigi Bau je napisao(la):
Не знам, мени се свиђа, баш сам пролазио пре неки дан, по мом мишљењу широк потез од Земунског кеја и Хотел Југославије до блока 38 и од Хајата до Ретензије најбоље место за живот у целом граду по сваком параметру.
Kliknite za proširenje...
Blokovi 28 i 30 su mnogo bolje projektivani od 29-og.
 
Znaci onda je i Belvil soc-modernizam?

I A-blok.
I Airport City.

I svs su to grozna i nehumana mesta za stanovanje odnosno kancelarije. I niko ih nece.

Jel sam dobro razumeo?
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Znaci onda je i Belvil soc-modernizam?

I A-blok.
I Airport City.

I svs su to grozna i nehumana mesta za stanovanje odnosno kancelarije. I niko ih nece.

Jel sam dobro razumeo?
Kliknite za proširenje...
Па ипак ниси:)

Како може бити Ерпорт сити, продукт израелских капиталиста, соц. модернизам, све и да су лабуристи били на власти у Израелу тада - а био је Ликуд;)?

А блок нема везе са модернистичким насељима, Белвил има сличности. Ал тешко да је "социјалистички" са све Делта ситијем.

Модернизам - Интернационални стил - Атинска повеља, па све то у контексту социјалистичког друштва, и добијеш социјалистички модернизам. Мада је то више у Москви - оно што је дошло после соцраелизма, а код нас је чистији интернационални стил. Ал` то је све прошлост - то се сад више тако не ради.
 
Боље рећи полуотворени. Имаш доста класичан улични фронт у А блоку нпр, и дуж Гагарина и Омладинских бр. са локалима у приземљу. А фамозна "удаљеност између зграда и прозора2 је много мања него у старим модернистичким насељима. Свима доступног јавног простора је, такође, много мање.
 
Sve u svemu, ne vidim ništa strašno u otvorenim blokovima - bilo starijim bilo modernim, bilo istočnjackim, bilo zapadnjačkim - koji između zgrada imaju fudbalske terene, zelenila, vrtiće...

Dok se ljudi ovde sablažnjavaju nad prizorom zelenila usred bloka i groze otvorenosti i sunčeve svetlosti, te ugledaju na mentalno oboleli kanjonski Menhetn kao neki uzor... ono što ne znaju je da u toj Americi, pored Menhetna, postoje i blokovska naselja koja dele neke odlike kao otvoreni blokovi Novog Beograda. Nisu isti, ali nisu ni toliko različiti kao što se ovde na forumu često implicira, dok se žudi za Menhetnizacijom Beograda.

Mislim da deo ljudi ovde previše romantizuje neke aspekte zapadnjačkog sveta i načina života, pa samim tim i njegov prepoznatljivi nagon da kanjonizuje svoje gradove. Kao neko ko je lično video te njihove gradove, ne vidim ništa lepo ni humano u tome. Interesantno svakako jeste. Prvih 5 puta dok se gledaju te kanjončine. Ali svako ko je proveo više od nekoliko noći i dana u prosečnom američkom većem gradu, zna i prednosti ali i mane njihovog urbanizma. Ali dugogodišnje iskustvo me je naučilo da ljudi u Srbiji moraju nešto lično da iskuse i dožive (čitaj - da udare k... u ledinu) da bi promenili stav, tako da kapiram da je i ovde isto. Neki ljudi će da shvate neke stvari tek kad se Beograd iskanjoniše i dehumanizuje kao Menhetn, ili kada i sami vide na šta liče američki gradovi, tačnije njihove kanjončine po centrima.

Naravno da ne mora svaki blok da bude toliko otvoren kao npr Blok 21 NBG. Ali ja mislim da mnogi ovde ne bi bili zadovoljni ni sa poluotvorenim. Mislim da mnogi ljudi ovde gaje opsesiju prema ovome. Jer se ovde ipak odrastalo na Holivudu. Što je uglavnom bolje nego nešto drugo. Ali je usadilo ljudima u glavu neke iluzije da Beograd može i treba da bude Njujork, i da Srbi mogu i treba da budu Amerikanci.
 
Ако ћемо да будемо потпуно фер, то је више разлика у количини вегетације, има гомила комшилука која су сасвим пријатни за живот упркос затвореним блоковима (Париз, Барселона итд.) а зато што су преплављени зеленилом и лепом архитектуром. Као што постоји гомила бивших совјетских градова који су ужас за живот иако прате принцип отворених блокова.

Лично бих најрадије да се комбинују оба на начин који би омогућио истовремен живот и ушушканост улица затворених блокова уз зеленило и јавне садржаје отворених. Имали смо доста интересаннтих експеримената на ту тему до сада (Церак виногради) и то заслужује више пажње и интелигентније урбанистичко планирање.
 
Штета што није остала пруга са денивелацијама.
 
Ako misle dobro ovom kraju NBG (blok 68), pre nego što krenu ozbiljnije da grade, Agostina Neta i produžetak Marka Hristića i Antifašisticke borbe moraju da idu u 3+3, a čitav blok da raspoluti jedna saobraćajnica 2+2 sa obostranim parking mestima (paralelno JG).
 
Blok 67 i okolina kombinacija šiblja i betona, na ovim slikama se baš vidi kako je na par lokacija protraćen prostor
 
Dzigi Bau je napisao(la):
Pogledajte prilog 131318
Kliknite za proširenje...
Ceo život ovde živim i jeste loše projektovan što se tiče ulaza i što se tiče količine sunčeve svetlosti u stanovima. Ulazi su uski, liftovi mali, a u stanu ka unutrašnjoj strani zgrade i preko dana mora da se pali svetlo, pritom i ceo taj unutrašnji deo odzvanja. Ako neko prdne u zgradi a prozor mu je otvoren, bar pola zgrade to zna.
S druge strane ima svojih lepih strana, a to je zatvoren unutrašnji deo bloka bez saobraćaja i dosta zelenila između svih zgrada. Nadam se da će se konačno održati i drveće zasađeno na ovoj velikoj poljani. Naravno o blizini i povezanosti sa ostalim delovima grada ne treba trošiti reči.
Najveći problem je napravila Građevinska direkcija koja je na parceli koja takođe pripada Bloku 29 nabila zgradu na zgradu bez imalo zelene površine i sad svi ti ljudi dolaze u ovaj stari deo bloka, pošto tamo mogu deca da im se igraju jedino na parkingu koji ih okružuje sa svih stana. Da je taj deo ostao po prvobitnom planu koji je pravljen, daleko bi drugačija slika bila celog ovog dela ili da su u Direkciji imali malo sluha i pameti za bilo šta drugo, osim za kvadrate. Inače kada sam odrastao tu je bila ogromna livada, tako da boljeg prostora za "puštanje dece s lanca" nije bilo. Samo nas pokupe uveče matorci, ako ne dođemo kući sami kad padne mrak.
Sve u svemu, jeste lepo mesto za život i pored svih svojih vrlina i mana.
 

U planu veći broj parking mesta na Novom Beogradu​


novaekonomija.rs

U planu veći broj parking mesta na Novom Beogradu - Nova Ekonomija

Nekoliko blokova na Novom Beogradu moglo bi u budućnosti da dobije veći broj parking mesta, ali i sistem upravljanja zahtevima za parkiranjem vozila, razmatra se u planu koji je od danas stavljen na rani javni uvid. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid u...
novaekonomija.rs novaekonomija.rs
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh