Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

spatiotecte":39gam6bp je napisao(la):
Problema Novog beograda kao i svakog naselja koji je planiran po arhitektonskim principima Atinske povelje je sto takav urbanizam nije planiran da se "dogradjuje".
Ali naravno da ocekivati da nesto iz 60ih ostane u tom izvornom stanju nije realno jer postoji investitorski pritisak koji je posledica povecanja gustine grada kroz vreme i potraznja stambenog prostora koja ce uvek da raste.
Zato i dolazi do mesavine otvorenih blokova koji se popunjavaju na razne nacine i onda se dobija nesto sto nema nikakve logike.
Nabacani objekti raznih dimenzija i raznih gabarita.
Opet ne znam koliko se mogu okriviti danasnji investitori zbog tog stanja s'obzirom da je jako nezahvalno imati projektni zadatak koji podrazumeva dopunjavanje jednog bloka iz 60ih sa postojecim objektima koji se jako cesto nalaze po sred bloka i zauzimaju dragocen prostor pa se mora onda graditi po raznim praznim povrsinama koje stoje na razpolaganju izmedju tih postojecih solitera.
Prostor jeste dragocen ali njegova vrednost je mnogo veca stanovnicima nego alavom
"neoliberalnom" kapitalizmu, kojijesamo po meri 5% svetskih bogatasa.
To sto 'vi' arhitekte imate takve (zaista teske) projektne zadatke, govori dosta i o vasem nedostatku stava i podanickom odnosu.

U jurnjavi da investitor bas vas izabere, pristajete da pogazite sve postojece, sto je apsurdno, jer nikad ne moze biti da sve postojece ne valja.
Pristajete i na spavace sobe sa prozorom u minijaturni svetlatnik...

Ne spatio, bojim se da vi niste zrtve, vec da ste saucesnici degradiranja zivota obicnih gradjana.

P.S.
Interesantno je da zagovornici "kosnica" koji uporno trube da se mora ziveti u zgisnutim i tesnim naseljima i jos tesnijim gradovima i da je to jedino odrzivo, bez problema svuda u svetu zive u ogromnim vilama, sa ogromnim dvoristima, u kojima su bazeni, teniski tereni, parovi, ruzicnjaci, zimske i letnje baste i sl.
Al obicnom plebesu ponovi gnusnu laz 10 puta i on pocinje da veruje da je samo to apsolutna istina ;)

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Samo neka seku ove ogromne kanadske topole (uz auto-put), čiji polen izaziva mnogima teške alergijske reakcije.
 
Super ako je tako.

Ali, neka onda sade druge vrste drveća, kao kompenzaciju za ono što iseku.
 
Laki,
Mislim da se nismo razumeli...
Ovde nije investitor taj koji vrsi pritisak vec drustvo koje ima potrebu za stanovanjem.
Investitor je samo odgovor toj potrebi a arhitekta sprovodi tu potrebu u planove.
Projektni zadatak je projektni zadatak, ne mozes kriviti arhitekte za ono za sta nisu nuzno krivi.
Pri tom oni nisu madjionicari pa da su svemocni u smislu da mogu da bitno menjaju strukturu nekog bloka.

Upotpuniti blok koji je izgradjen po Atinskoj Povelji zna zaista da bude u odredjenim situacijama veoma komplikovan zadatak, pa cak i da ne kazem nemoguc da nesto dobro ispadne.
A tu nije kriv ni arhitketa ni investitor vec sama Atinska povelja koja je tako koncipirana da nije zamisljena da se popunjava drugim zgradama.

Ne znam kako bi to mogao objasniti da svi mogu da shvate, ali probacu...

Kad imas otvoreni blok, projektanti 60ih 70ih su imali pristup da izgrade par solitera i par duguljastih zgrada koje ce biti okruzene zelenilom. Taj pristup tj koncept otvorenog bloka nije uzimao u obzir da ce kroz 60 godina doci novi ljudi i da ce trebati da se grade dodatne zgrade da se namiri potreba za stanovanjem tih novih ljudi. Jer je jako tesko uglaviti nove zgrade u bloku koji ima 5-6 razbacanih zgrada koje nemaju kalkane vec imaju prozore na svim fasadama i onda moraju da se ispostuju propisi da nova zgrada mora biti udaljena x metara od postojece sto moze da pravi problem jer se onda dobijaju haoticne situacije jer se onda uglavljuju zgrade tamo gde ima prostora a jako cesto taj prostor nije idealan za novu zgradu jer je prvobitno bio zamisljen da bude prazan a ne popunjen novom zgradom.

U konceptu zatvorenog bloka zgrade se grade na obodu bloka i kako se doseljuju ljudi i stvara potreba za novim zgradama, tako se i te zgrade dizu jedna do druge time sto se nova zgrada prikaci na kalkan neke vec postojece. I tako se polako popunjavaju parcele jednog bloka dok se blok potpuno ne zatvori i dobije se oivicen blok potpuno kompaktan.
Time je zatvoreni blok ostavio mogucnost da se naknadno izgrade nove zgrade i samim tim u sebi sadrzi mogucnost evolucije i razvoja koji ce pratiti potrebe grada.

Atinska Povelja nije imala propise za raspored zgrada unutar blokova, raspored je bio slobodan, mogao si da ubacujes solitere, duguljaste zgrade po rasporedu koji si ti hteo kao projektant. Postojali su samo propisi o visini i o rastojanju izmedju zgrada unutar jednog istog bloka kao i o rastojanju izmedju ulice ali takvi blokovi nisu bili zamisljeni da se naknadno dogradjuju i to je problem danasjnice gde potreba za izgradnjom novih zgrada postoji zbog priliva ljudi a koncept kojim je izgradjen NBG ne daje odgovor tj mogucnost na tako nesto.
Zato se dobijaju stihijski popunjeni blokovi za zgradama nabacanim izmadju onih iz 60ih kao sto je danas slucaj.

Ljudi moraju da shvate da je prosto nemoguce da NBG ostane zaledjen u vreme kao kad je izvorno izgradjen jer je pritisak prvenstveno drustevene prirode a ne investitorske.
Juce je NBG bio periferija beograda, danas 60 godina kasnije on se nalazi maltene u centralnoj zoni.
Investotori i arhitekti su samo ti koji sprovode u delo tu potrebu sa daljim naseljavanjem i koji moraju da nadju resenja da grade nesto sto ce imati neku koheziju sa nasledjenim urbanizmom iz 60ih koji jednostavno nije predvidjao bilo koju naknadnu gradnju novih zgrada.
U tome lezi cela problematika.
 
A zašto krećeš od toga da mora da se gradi unutar starih blokova? Imamo toliko praznih blokova po NBG gde može da se gradi bilo kakav blok po bilo kakvoj povelji.
 
Ne krecem ja od toga. To nije neka moja ideja ili neka moja zelja.
Drustevni pritisak je taj koji diktira potrebe i projektne zadatke. Ako postoje nove zgrade u starim NBG blokovima, to nije zato sto je to neki arhitekta ili investitor zeleo vec zato sto je postojala potreba ljudi da tu stanuju i da dodatno nasele ta mesta.

Demografski priliv mi pogresno nazivamo "investitorskim pritiskom" a zapravo ne vrsi investitor pritisak nego masa ljudi KOJA ZELI da se doseli u odredjene delove grada.

Dakle taj demografski pritisak, on ne prepoznaje i ne pravi razliku da li je neki blok otvorenog tipa kao u Novom beogradu ili zatvorenog tipa kao na Dorcolu ili Vracaru, on ne pravi razliku da li je neka zgrada Secesija ili je brutalizam.
Ne, taj demografski pritisak on ne vidi nista od toga, taj pritisak samo odredjuje cenu kvadrata prema jednom epicentru i rasporedjuje ljude prema njihovim zeljama i finanansijskim mogucnostima.
Dakle neki NBG blok ce imati svakako veci demografski pritisak tj vecu atrakciju ljudi nego neki blok u Batajnici ili Ovci jer je blize centru.
Takodje nisu svi blokovi NBG isti, ovaj sto je popunjen stihijski je sigurno imao vecu atrkativnost i vrednost o nekog drugog bloka na NBG-u koji je i dalje prazan zato sto je mozda previse udaljen, zato sto mozda ima neki spor, zato sto mozda vlasnik nece da proda jer je njegova dedovina, itd.
To sto postoji negde neki prazan prostor, ne znaci da ce ljudi biti zainteresovani da zive tamo, tj ne znaci nuzno da postoje uslovi da se nesto i gradi.

I zato problem nastaje kad moraju da se namire demografske potrebe na podrucju gde nije zamisljeno da ce jednog dana morati da se dograde dodatne zgrade.
 
Nije to toliko vezano za sam koncept urbanizma, odnosno da li je u pitanju koncept otvorenih ili zatvorenih blokova koliko je do poštovanja zakona, ideja i pravila iz ranijih vremena koji se kod nas jednostavno ne poštuju i tu nema nimalo doslednosti.

Može da bude neki blok i otvorenog tipa ili zatvorenog tipa, ali ako je, po prethodnim idejama, taj blok završen, onda ne sme da se dozvoli ni dodatna gradnja na slobodnim zelenim površina, ukoliko postoje, niti bilo kakva nadogradnja i rast u visinu, kao što imamo u Starom gradnju kad je reč o konceptu zatvorenih blokova i tačka.

Gradovi koji to ne poštuju neminovno se pretvaraju u favele i taj slučaj imamo u celom Beogradu, a svaka investicija u kupovinu nekretnina je uvek pod znakom pitanja, šta će biti u budućnosti, ko će odlučiti šta i gde da gradi i kome će gradske vlasti dati dozvolu za šta..... Tako da vrlo brzo nekadašnje elitno naselje sa skupim kvadratima može u bliskoj budućnosti da postane favela u kojoj niko ne želi da živi. Sve je to do poštovanja zakona, ideja i doslednosti.

Ukoliko u nekim gradovima postoji rast broja stanovnika i povećana tražnja stanova, onda gradovi mogu da šire infrastrukturu i planiraju razvoj novih naselja ili pak da sprečavaju ikakvu gradnju, pa da to utiče na rast cena nekretnina, što bi teoretski moglo da potpomogne decentralizaciju države koja je svim država potrebna iz više razloga. Tako rade ozbiljne države poput Norveške, Danske, Austrije i drugih.
 
Grad da ima volje, ne bi dozvolio da nikne nova zgrada u Blokovima, već bi rekao "ne može tu, gradite u Bloku 29 uz autoput, ili gradite preko puta Arene, ili hajde da iselimo IMT pa tu gradite"

Ovako biraju najlakši i (najčešće) najružniji način i podilaze to demografskom i investitorskom pritisku.

Da razmišljaju o daljoj budućnosti (ne samo o vremenu svog mandata) grada tako bi se (g)radilo.

Po meni je dobar primer Belvil, Blok gde je Crvenkapa i ćošak Bloka 19a (ka pruzi).

I nikako ne bih dozvolio gradnju samo jedne manje zgrade. Pa ono što karakteriše NBG je istovremena gradnja celog Bloka kao celine.

@Propeler me pretekao pa napisao dosta stvari gde se poklapamo
 
To sto vi zamisljate ili prizeljkujete vezano za ocuvanje izvornog Novog Beograda jednostavno ne moze da se sprovede u delo i to iz vise razloga.

Prvo NBG nije zasticena arhitektonsko urbanisticka celina. (postoje par zgrada koje su zasticene da se ne sruse i to bi bilo to, nigde u zakonu ne pise da ne moze da se grade nove zgrade u tim istim blokovima)

Drugo NBG se prostire na ogromnoj povrsini i ne moze da se zaledi izgradnja novih zgrada na povrsini gde zivi 250000 stanovnika.

Trece postavilo bi se pitanje da ako se NBG tretira kao zasticena zona gde nema dozvoljene nove gradnje automatski stari deo grada bi na osnovu postojanja istorijskih zgrada morao da uziva isti status zbog istorijsko kulturnog znacaja svojih zgrada koje su jos starije od zgrada na NBG.
To znaci da maltene nigde u gradu ne bi moglo da se grade nove zgrade gde postoje zgrade pre 1975.

Isto tako kao sto ne postoji zakon da pored Art Deko zgrada ne moze nista da se gradi jer bi narusilo ambijent tog Art Deko tako isto ne postoji zakon da pored brutalizma ne sme nista da se ne bi narusio Brutalizam.

I morate da shvatite da NBG zgrade ne uzivaju nikakav status koji bi ih stavio iznad ostalih zgrada u beogradu, ni po pitanju arhitekture ni po pitanju urbanizma te ne mogu da budu zasticene u tom pogledu.
 
rekao bih da problem nastaje tamo gde prestaje zakon i planiranje. nadogradnja u starom delu grada i stihijska dogradnja u novom posledice su slabljenja drzave i nepostovanja zakona, postojecih planova, cesto mita i korupcije i jacanja moci pojedinaca koji licni interes stavljaju ispred ospeg bez straha od konsekvenci.

naravno da nbg treba i mora da se razvija i svedoci smo manje vise dobrih primera kako citavih novih blokova tako i dogradnje starih. ima i katastrfalno losih primera i ovaj blok mi se cini kao jedan od ociglednijih, narocito obzirom na odlicnu lokaciju i cenu kvadrata koju ona nosi. moram da kazem da mi je u citavom bloku najgora upravo verovatno prva izgradjena zgrada, energoprojekt.. moguce da cu naici na osudu i da se ljudima taj ozidani fabricki hangar svidja ali meni je nepotrebno prostran i umesto da izgleda kao malo bolja garaza mogao je i morao da ide u visinu.. sve ovo posle je samo budzenje skupih kvadrata na vrhunskoj lokaciji
 
samo bih rekao da nbg blokovi nisu prazni "u sredini". Blokovi oko fontane, i 37 i 38 u svojim sredistima imaju ili skole ili vrtice - skoro svi. u mom, trecem bloku - dva vrtica i skola. A ako nemaju takve ustanove, neophodne za zivot, onda imaju sportske terene i parkove na kojima (ok, nisu parkovi nesto odrzavani, ali to je problem sa svime u gradu) mogu da im pozavide i zitelji west 65, bloka A, SavaAde itd...kao i ovog bloka, koji nemaju nista u sebi osim basta kafica na betonu i radnjica.
 
Za jedno je stvarno spatiotecte u pravu. Demografaki odnosno trzisni pritisak stvara potraznju a nju ovde diktira (kako drugacije) nas mentalitet. Ovakva zgrada je bez problema mogla da legne posle blokova u Ivana Ribara, i ? Sta mislite koliko bi potencijalni investitor netto zaradio u odnosu na ovu lokaciju ? A kod nas bi svi u centar, tj sto blize centru desavanja, da vide i da budu vidjeni i zato su spremni platiti cak i na ustrb kvaliteta stanovanja. A gde ima potraznje nadje se i investitor i arhitekta to da isprati. Pre 50 god se gradilo ne samo planski vec i programski (kako partija kaze) te da je kojim slucajem pstalo sve isto danas bi NGB u slicnom duhu stigao do Surcina. Mogao si da kupis(dobijes) stan tamo gde ti kazu i da skaces 0d srece bio ti istinski srecan ili ne. Danas, kada imamo "slobodnu trzisnu ekonomiju" na terenu je ogledalo nase stvarnosti. Oni koji para imaju, ukusa najcesce nemaju, pa se zato i gradi gde se gradi i kako se gradi. Sistem da se to koliko toliko upristoji i divljanje ogranici mi fala Bogu nemamo a i da imamo kompleksi bi nasli nacin da ga zaobidju.

Konlretno, meni u ovom bloku je jedino ovaj Kineski kulturni centar ko kost u grlu. Ne, nemam nista protiv Kineza, to i jeste tu bilo njihovo, al mogla im se ustupiti ona parcela do YUBC ili da se sa intezom ispregovara pa makar onaj cosak da zatvore kad su vec centralnu zgradu od Delte uzeli, a na tom mestu da se napravi pristojan park.
 
Ima li neko informaciju dali ce se glavna ulica na Ledinama Surcinski put u neko skorije vreme rekonstruisati i urediti i eventualno prosiriti a takodje hoce li proci kanalizacija bar na prvom delu do stare okretnice. Naselje se sve vise siri i gradi a jos uvek deluje neuredjeno, takodje fali i koji lanac velikih prodavnica, dom zdravlja itd. da bi bilo pravo kultivisano naselje kao i svako drugo..
 
Spatio mislim da nisi upravu kad kazes postoji potreba stvara se lazna slika onda sledi pritisak pa se docrtavaju zgrade u vec zavrsenim blokovima
Da krive su tvoje kolege arhitekte itekako
U urbanistickom zavodu sjede neke arhitekte prostorni planeri urbanisti vecinom po koji saobracajac ...
Konkretno ova zgrada energoprojekta je u prvom renderu koji je bio na javnom uvidu prije par godina bila daleko bolja od ovog rendera sad
Drugo mislim da vec tema postoji pisali smo o ranijem rijesenju negdje cak je i bila vjest na bb
Primjer bloka 44 gdje su se stanari organizovali i na vrijeme pobunili da sprojece utrpavanje zgrada
Pitao sam tada gospodju iz zavoda zasto to rade zasto diraju stare blokove koji su odavno zavrseni .
Zasto ih ne proglase zakljucanim nema mjenjanja orginalnog plana zavrsi kako je zapoceto
Odgovor je bio znate izracunali smo da moze tu javna namjena ove parcele da se pretvori u stanovanje jer za javnim objektima nece biti potrebe ni u buducnosti zasta je ostavljen prostor
Na moje pitanje zasto zgrada visa od svih postojecih u bloku nesto je pricala ko kisa oko kragujevca
Na pitanje a kako netreba javnih objekata kad vrtica vec sad fali i parkinga Ona je rekla to je kratkotrajna potraznja procice a evo sad vec ove gofine ce biti oboren rekord sto se vrtica tice potraznje djece 23 000 i raste
Na pitanje da ce nova zgrada generisati novu trazmju za parkingom i vrticima i opteretiti postojecu infrastrukturu i unazaditi zivot u bloku
Pa znate bice podzemna garaza a novo igraliste za djecu to nista ...itd
To utrpavanje zgrada je degradacija zivota sadasnjih stanovnika gdje god vidis livadu uglavi zgradu
 
Ništa od toga sigurno još dugo. Gradiće se put od obilaznice do Jurija Gagarina da bi se povezao AP Beograd- Požega sa NBg-om u skorije vreme, pa će povezati i opštinu Surčin na taj put, a možda i neka spojnica do aerodroma, tako da širenja Surčinskog puta sigurno neće biti u skorije vreme, a i bolja bi opcija za čitav taj potez bila da to ostane put 1+1 uz izgradnju trotoara i eventualno biciklističkih staza od blokova, B. Kose do Surčina. Ključno za Ledine, Surčin, a i dobar deo Bež. Kose bi bilo završavanje SMT u tom delu, ali ni od toga ništa neće biti još dugo. Veoma korisno za Ledine i veći deo Bež. Kose bi bilo makar povezivanje Norveške ulice na Bež. Kosi sa Surčinskim putem, ali ni od toga ništa još dugo, jer treba izmestiti dalekovod.

Kanalizacija se ne gradi ni na Senjaku, niti u delovima Dedinja, a to su najelitnija i najskuplja naselja, pa se očito neće graditi ni na Ledinama još dugo.

Dom zdravlja ne postoji ni na Bež. Kosi i nije ni u planu, a to je mnogo veće naselje od Ledina. Pri tom Ledine imaju neku manju ambulanticu. Uostalom, domovi zdravlja su najnepotrebniji deo zdravstva. Ključno bi bilo izgraditi jedan kliničko- bolnički centar na NBg-u, s obzirom da NBg nema niti jednu bolnicu ( KBC B. Kosa pripada opštini Zemun ) ili makar širiti kapacitete KBC B. Kose, s obzirom da se tu leči većina stanovnika NBg-a i Surčina, a kapaciteti su nedovoljni.

Čitav potez od NBg-a do Surčina ima dosta prodavnica uključujući i neke veće trgovinske lance, tako da će teško tu doći još neko veći.

Veoma potrebno za Ledine bi bila izgradnja trotoara uz prethodnu pravilnu i logičnu organizaciju i formiranje isključivo jednosmernih ulica, s obzirom da nedovoljna širina ne dozvoljava organizaciju dvosmernih, uz postavljanje velikog broja ležećih policajaca radi bezbednosti, ali ni od toga ništa u skorije vreme. Takođe bi bilo neophodno striktno zabraniti izgradnju zgrada sa većim brojem stambenih jedinica što se masovno radi, jer bedna infrastruktura to ne može da podrži, niti će moći da se širi. Ali to bi bilo, kada ne bismo imali morone na vlasti i na svim ključnim pozicijama u državi već dugo vremena......
 
E ti bi sad kanalizaciju u 21 veku, ti bi trotoare, dom zdravlja, bolnice ...svašta. .Šta će to nama.Prvo treba završiti beograd na vodi, fontane, jarbole ...pa polako, Možda i kanalizacija i okončana legalizacija uđu u planove za naredni vek.
 
Ali ne moze da se proglasi zaklucanim i da se zamrzne gradnja gde postoji ogromna potraznja za stanovima a za NBG svakako postoji velika potraznja.
Takodje ne mogu blokovi da dobiju status kulturnih objekata od izuzetnog znacaja kao sto imaju neki objekti u centru grada jer urbanisticki zavod smatra da nisu arhitektonski vredni objekti te da nema potrebe da se zastite.
To sto je nesto izgradjeno od jednom ne znaci da predstavlja neki arhitektonski raritet. Blokovi nisu raritet ni u kakvm slucaju vec bas naprotiv te i nema osnova da uzivaju status bilo kakve zastite.

Zato me ne cudi da si u urbanistickom zavodu dobio ovakve odgovore jer oni jednostavno ne smatraju blokove necim sto treba da se zastiti, jednostavno ih je briga za to. Njima sta vise cak i smetaju blokovi jer ne moze da se gradi onoliko koliko bi trebalo.
 
Obzirom da je na Vračaru, Starom gradu još veća potreba, ja ne znam zašto onda tamo ne dozvole lepo izgradnju 10+ spratova, pa da lepo dodatno ukanjone sve ulice u tim potezima. A mi ovde pljujemo bezbeze investitore koji tamo izgrade tri, četiri sprata preko dozvole, a ljudi lepo samo ispunjavaju demografski pritisak na tim lokacijama.
Mislim ako je samo do potražnje.
 
Inače, vrh im je ovo Renome u nazivu projekta :)

sve objašnjava.
 
@Propeler
To povezivanje sa J. Gagarina će ići onim "donjim" pravcem ispod Ledina?
 
Jedna stvar mi nije jasna, ako je toliki demografski pritisak na NBG pa se moraju postojeći, odavno završeni blokovi popunjavati novim zgradama, kako to da je staro Sajmište ostalo van vidokruga investitora tako da i dalje imamo polururalnu sredinu u srcu Beograda. Jel ne postoje urbanistički planovi ili je nešto drugo u pitanju?
 
gotova infrastruktura-napravish ulaz na parking/garazu i to je to sto se tiche saobracajne infrastrukture. isto sto se tiche vodovoda/grejanja/kanalizacije. Plus jasno se zna cije su parcele za razliku od starog sajmista.
A koliko ce da potraje "Demografski pritisak" ne znam - taj pritisak nastaje zbog priliva stanovnistva iz unutrasnjosti a ne zbog nataliteta u Beogradu i ne znam koliko mi to imamo vishe bogatish ljudi iz nekih drugih gradova koji ce moci da kupuju novogradnju od 1700+ evra.
Ko god kupi kvadrat ovde, svaka mu cast - posadio se u kosnicu
 
Daleko od toga da je ostao van vidokruga, ali kod Starog Sajmista su placevi i objekti u privatnoj svojini jos od 1939. pa to malo "znacajnije poskupljuje" investiciju. Sto se blokova tice, svi koji su zavrseni predstavljaju ambijentalne sredine, gradjeni su tako da ih odlikuje prostranost, sa velilkim parkovskim i javnim povrsinama. Pa ipak, nerealno je za ocekivati da se zakonom zastite od dalje gradnje, iako bi ja to prvi voleo, jer zivim u jednom takvom bloku i ne bi mi bilo svejedno da mi nikne zgradurina pod prozorom. Nazalost, ta "rupa" odnosno nedostatak u zakonu je ono sto investitori koriste jer su za njih to marketinski idealne lokacije. Vec postoji gotova infrastruktura, zelenilo (vec formirani parkovi sa zrelim stablima), bogatstvo sadrzaja, blizina grada... sve sto im treba za € 3000+ po kvadratu i više... Pa ko ne bi to uzurpirao ??? Nadam se samo da to nece uzeti toliko maha pa da bude kao u Podgorici (takodje imaju slican deo grada gradjen '60tih, gde su sve moguce povrsine unutar blokova vec odavno nacickali zgradicama) jer sem otvorene pobune i revolta stanara, ne vidim sta drugo preostaje.
 
Vrh