Нови Београд, је царство великих површина са пуно растиња. Али је очигледно да не постоји право решење за неговање и унапређење тог великог дара који нам је преостао из неког другог и другачијег доба о коме многи други градови могу само да маштају. Али о лепо уређеној природи у нашем граду, за сада, како изгледа и нама остаје само да маштамо.
Понекад с пролећа све изледа чисто и уредно, али у наставку приче следи иста иста стара прича. Трава у време цветања и ватромета боја покошена уз огромну буку машина током неколико дана и то обично најлепших постаје сено које стоји пожутело и спречава раст нове траве и појаву цветова. Како су пролећа све краћа убрзо долазе врели дани после којих остаје испуцало тло са понеком сасушеном сламком и пуно прашине.Гомиле посечених грана и прућа стоје недељама. Та слика је допуњена са отпатцима који се шире око контејнера и ђубријера, о чему је било недавно речи.
На месту где би требало да су тргови стоје паркинзи. На местима предодређеним за сусрет људи стоје контејнери за ђубре, полако али извесно стопама старог Београда у коме су скоро сви дрворедни травњаци, већ давно замењени асфалтом и паркинзима - наставља се сада и на Новом Београду, плански подигнутом са великим надама у здравије и човекомерније место за становање и рад у светлој будућности.
И што је можда и најбитније, сем појединих станара, нико ко би био надлежан се не бави довољно садњом нових врста растиња, подизањем цветних леја поред стаза и садњом дрвећа где има места, а има . У сваком случају потребно је да се нашом најближом природном средином баве људи који су ту свакодневно присутни који сарађују са станарима на неговању постојећег растиња и стварању новог, на чувању и унапређењу простора природе којима је Нови Београд пребогат, као и цео Београд. А такво или слично решење још увек не постоји.