Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

Sve to stoji, a iza toga ne stoji želja grada da nama bude bolje, nego da oni zarade što više novca.

To je spojeno i sa bliskom vezom investitora i Grada i što nas Grad gleda kao nižu kastu.

Naši otvoreni blokovi su idealni za te stvari i naravno da nisu ludi da ih zaštite kao neku ambijentalnu sredinu (niti mislim da to treba da urade).

Možemo reći da je u osnovi našeg neslaganja to kako vidimo Grad. Ja ga vidim kao nekoga ko gleda da svim stanarima bude bolje, a ti ga gledaš više kao neko profitabilno preduzeće koje ne zanimaju želje svih građana.

Tvoje stanovište bih još i razumeo da nema gde da se gradi (van otvorenih blokova), ali mesta ima sasvim dovoljno.
 
Pazi da se razumemo i da razdvojim neke stvari.
Ja nisam pristalica otvorenih blokova, to sam rekao vise puta, iz razloga sto u vise gradova u svetu vidim da se desavaju ovakve stvari kakve se desavaju na Novom Beogradu.
To naravno ne znaci da sam pristalica toga da se ubudze zgrade u blokove. To mi je tek katastrofa jer je je to za mene urbanisticka anarhija. Ti blokovi tako popunjeni stihijski mi tek ne lice ni na sta.
Dakle nisam za Budzenje da se razumemo.
Ali ne mogu da negiram tu realnost, to je nesto sa cim moramo da se suocimo.

E sad, ja gledam da shvatim zasto se upravo takve stvari desavaju, probam da razumem jednostavno kakvi faktori stoje iza takvih odluka i zasto se uopste tako nesto radi.
Ove stavove koje sam izneo su samo moje licno misljenje u odnosu na ono sto vidim na terenu i ono sto mogu da zakljucim na osnovu analize satelitskih snimaka grada i svog poznavanja arhitekture, urbanizma i stilova koji su se primenjivali u arhitekturi.
Ja se takodje ne zalazem za stvaranje kasta u gradu ali nazalost imam nekako osecaj da se to na neki tihi nacin gura ali na vrlo perfidan nacin. Ja bar osecam tu podelu stanovnika i zgrada prvog reda i stanovnika i zgrada drugog reda u Beogradu. Vidim da se neki delovi grada stite, i vidim da se neki delovi urnisu.

To sto grad radi nije dobro za odredjen broj ljudi u gradu i to je skroz tacno. To je cak vrlo nefer. Sa druge strane, razumem iz odredjene tacke gledista zasto se to i desava jer kao sto smo ustanovili novac je tu najveci krivac, tj grad koji gleda da dodje do profita sto lakse ali opet sa druge strane, svaka rekonstrukcija, investicija ili odrzavanje postojecih zgrada je podvrgnuta novcu. Dakle novac je nazalost motor razvoja jer bez njega postoji samo stagniranje i propadanje.
A sad da li postoje ekonomski, socioloski i finansijski mehanizmi koji mogu da ucine da grad nesto promeni u svom ophodjenju prema ljudima i nasledstvu u toj piramidi vrednosti koju je sam stvorio, to vec ne znam.
 
Spatio,
evo jedan zanimljiv članak vezano za izložbu u MoMa.
https://www.pressreader.com/serbia/nin/ ... 7996701764
Spominje se i NBG i njegova arhitektura, pristup projektovanju. Ne bi bilo loše da je pročitaš pa ćeš videti da je tvoje mišljenje nije nikakav aksiom već prosto tvoj lični stav, da neki drugi arhitekti sa referencama koje su možda jače od tvojih imaju drugačije mišljenje. a ovo je mapa nepokretnih kulturnih dobara u bg. naćićeš i tu delove Nbg. http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... -model.pdf
Što se tiče ulaganja grada u fasade i pešačke zone u centru i zemunu meni je to sasvim ok i nemam ništa protiv, iako je to ulaganje u nečiju privatnu imovinu, samo bih voleo da deo novca koji se skupi na nbg od poreza na imovinu (to je recimo oko 300 000e od poreza i oko 150 000e godišnje vojnograđevinskoj ustanovi za održavanje samo od stanara mog bloka) uloži u obnovu javnih površina u bloku.
 
Nije nista cudno sto u Momi u New Yorku lepo pisu o modernistickoj arhitekturi kad je Moma zapravo muzej savremene umetnosti u New Yorku. I u SNS-u lepo pricaju o Vucicu.
Procitao sam onaj clanak, naravno da doticni pisu sve o superlativu kad su oni ti koji su projektovali te zgrade, nisam ocekivao da spomenu svoj rad u negativnom kontekstu. Samo su malo preterali u nekim izjavama tipa da je NBG jedini grad na svetu izgradjen na taj nacin, malo (vise) su preterali ali dobro.
Isto tako je potpuno raznumno da modernisticki ahitekti poput ovih iz teksta imaju lepo misljenje o modernizmu, bilo bi cudno da je obrnuto. Time dodatno ne vidim da to daje neku tezinu njihovim tvrdnjama kad je njihov pogled na stvar podvrgnut njihovim licnim arhitektonskim afinitetima.

Podseticu da pristup tih istih modernista prema arhitektonskom nasledju i svega toga sto je izgradjeno pre njihje bio prilicno fasisticki nastrojen.

Evo primera sta je ikona modernizma Le Corbusier predlagao za Pariz: Rusenje kompletnog centra grada.
Ono sto je bio Hitler u politici, to je bio Le Corbusier u urbanizmu, jedan diktator zaludjen svojim idejama i idealima.
Tako da misljenje modernista i nije bas merodavno.

plan-voisin-corbusier-2.jpg

b4d807e17e7e8aaf15bc6ba1d26b9015.jpg
 
MoMa je samo jedan od najuticajnih muzeja savremene umetnosti u svetu. Postavio sam taj link jer stalno govoris kako arhitektura NBG nema nikakvu vrednost. Nije to izlozba u nekoj mesnoj zajednici pa da je poredis sa AV. Pre par godina je bila i izlozba u Becu.

"Sudeći po panou dugom šest metara Novi Beograd je bio u fokusu priređivača izložbe?

- On je za inostrane arhitekte i dalje fascinantan! Oni su stalno po Beogradu otkrivali noviju arhitekturu i uvek su je “podmlađivali”. Recimo, kuću Mihajla Mitrovića u Siminoj 14 iz 1964. “datirali” su u 1984. Bili su potpuno zbunjeni činjenicom da je u jednoj socijalističkoj zemlji bilo moguće 1964. praviti tako naprednu arhitekturu. A, u Novom Beogradu je svaki blok zasebna priča što nije slučaj drugde u Evropi.

* Internacionalnu arhitekturu Novog Beograda drugi prepoznaju i cene a mi ne?

- Upravo tako. Zato zaštita i obnova arhitekture kod nas mora da se digne dve klase iznad današnjeg stanja."

http://m.novosti.rs/vesti/kultura.71.ht ... -sta-imamo

Dakle ima jako puno arhitekata koji o arhitekturi NBG govore u superlativu.
 
Te izjave treba vratiti u kontekst u kome je modernizam bio primenjen.
Naravno da je 60ih godina to bilo ultra moderno i predstavljalo je nesto skroz novo i revolucionarno.
Ja ne sporim te cinjenice, kazem samo da je taj koncept bio na glasu u tom periodu 1945-1975 i posle je arhitektonska struka resila da odbaci principe modernizma i okrene se drugim pravcima.
 
Niko ne spori da u 21 veku ne treba graditi zgrade kao 60ih godina. modernizam je prevazidjen, kao ustalom i svi pravci pre njega. ali to ne znaci da postojece blokove treba devastirati novogradnjom jer za nju ima dovoljno mesta u neizgradjenim delovima nbg. postojeci blokovi su zaokruzene celine i kao takvi imaju svoju vrednost i deo su naseg arhitektonskog nasledja. mozda ce neke nove generacije to znati vise da cene.
 
Cena je kljuc svega.

Socijalizam se zavrsio, u fazi smo kapitalizma, i to onog haoticnog, pocetnog, pa se u skladu sa tim i gradi na nacin na koji funkcionise i sve ostalo u zemlji. Drzava nema novca godinama da renovira jedan muzej u centru Beograda, a stitice neke dobre parcele gradjevinskog zemljista zarad secanja na socijalizam.

Zasto se ne gradi na okolnim livadama nego bas na slobodnim parcelama uz glavnu ulicu Novog Beograda?
Pa zato sto je mnogo jeftinije. Ne treba graditi novu infrastrukturu, saobracajnice, dovoljni su samo lokalni prikljucci na postojecu infrastrukturu. Doci ce na red i livade kada se ono povoljnije potrosi, ali nista na kraju nece ostati slobodno.
Lepotu neka cuva onaj koji je poseduje, vlasnici stanova u blokovima. Niko njima ne brani da kupe to zemljiste, skupe par miliona, i neka cuvaju lepotu i sjaj svojih nekretnina. Na kraju, to se i tice samo njihove vrednosti, ja od toga nemam nista.

Pitate se ko kupuje te stanove?
Ljudi koji nadju svoju racunicu da odmah izadju na glavnu ulicu, stignu do posla za 5-10 minuta, imaju svoje garazno mesto. Njihovoj deci miris detinjstva vise nije Plazma, vec Oreo. To su ljudi koji kapitalizam nesto brze prihvataju od ljudi iz blokova. I oni ne razmisljaju sta ce da bude za 20-30 godina. Mobilni su, stan gledaju kao vrednost, ako im ne odgovara brzo ga menjaju za drugi.

Ceo Beograd se utiskuje koliko god moze u postojece okvire jer smo siromasni i nemamo novca za drugu vrstu razvoja.
Ono sto nije dobro je sto se to radi haoticno, a moglo je da bude mnogo bolje odradjeno. To je vec cena tranzicije i stanja drustva u kom zivimo.
 
Живот са бучном саобраћајницом испод прозора је за мене мањи квалитет живота.
Што се тиче парцела по НБГ, искрено, оне на којима може да се гради су разграбљене деведесетих, где је било рачунице изграђене су стамбене јединице у архитектонско-урбанистичким стилу тог времена (црвенкапа, 22, 29, 32 блокови). Ево толики притисак је на тржиште да најатрактивнији блок 26 и даље стоји већим делом запуштен, са базом Енергопројекта и са изграђеним само црквом и две пословне зграде на ћошковима. А цео је разграбљен, чак сам чуо да је најзапуштенији ћошак, од цркве ка Арени купио Мило Ђукановић. И зашто ту није никао неки нови Белвил, А блок, Савада, Вест 65, Ерпорт сити, Гарден и сл?
 
Blok pripada energoprojektu i napred zato je onaj mamlaz preuzeo energoprojekt
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=556971#p556971:fonz71yw je napisao(la):
Дошљак » Sub Avg 04, 2018 9:08 am[/url]":fonz71yw] И зашто ту није никао неки нови Белвил, А блок, Савада, Вест 65, Ерпорт сити, Гарден и сл?

Zato što se to proračunato ostavlja kao najatraktivnija lokacija na Novom Beogradu za objekte visoke spratnosti. Misliš da nisu uradili cost-benefit analize?
 
U principu Kanta je prilično realno objasnio kako stvari stoje; po meni je ovo sve vrlo očigledno i čudno mi je da neko može da ne vidi kako stvari funkcionišu i zašto se rade baš kao što se rade. Čak mi se graniči sa naivnosti nadati se drugačijem modelu.

Da li je to lepo, društveno korisno? Nije. Da li mislite da nekoga ko donosi odluke to dotiče? Naravno da ne.
 
По том принципу онда Напредове две пословне зграде нису ни требали да граде а могли су и целу околину Арене да сачувају за високе објекте.
 
Druže to uopšte nije ni približno uporediva stvar u vremenskoj liniji dogadjaja.

“Investitori” nisu jedan organizam, niti kolonija insekata sa maticom. Tu ima malih, velikih, domaćih, stranih, onih koji planiraju na 2 i onih koji planiraju na 22 godine. Različita je struktura vlasništva parcela (privatno, drzavno, jedan ili više vlasnika), a različite su i finansijske mogucnosti. Kad sve to uzmeš u obzir, potpuno je jasno zašto se nešto gradi na nekoj lokaciji. I sve ovo sto Kanta opisuje se jednostavno dešava, hteli mi to da vidimo i prihvatimo ili ne.

Ali ok, nikad nemam želju / potrebu da se raspravljam, a ni vremena. Ako je nešto očigledno, a ljudi to ne vide, ok, nije moj problem.
 
+1 Upravo sve vreme pokusavam da objasnim istu stvar.
Tako da se u potpunosti slazem sa ccc i clanom kanta.
 
Moжда грешим, али мислим да су власници слични, Напред и Енергопројект, и да су исти баш и градили новоградњу по блоковима око Арене. Но, све у свему, кад се подвуче црта, стари концепт НБГ на местима где је изведен како треба и где су формиране целине у потпуности и није оставио неког простора за убуџивање, накарадно су попуњени само голи простори по неким блоковима, а таквог простора је све мање и мање на НБГ.
 
Na neizgrađeno zemljište u bloku 26 koji je najatraktivniji u svakom pogledu na NBg-u se sigurno plaća izuzetno visok porez, pošto zvrji prazno i neiskorišteno, kao u svakoj normalnoj državi? Zar ne?
 
Koje su kvadrature 1. i 1.5 stanova u bloku 45 u soliterima jel zna neko?
 
Нека размишљања о промени структуре Блокова 45 и 70 (зграде у облику слова П) с краја осамдесетих година ХХ века.
 
Zanimljivo. Eto primera kako može da se radi "ubudživanje" zgrada kada nestane slobodnog prostora za gradnju na NBG.

Evo kako izgledaju te zgrade sada

Pogledajte prilog 1

Kad smo već kod slobodnog prostora, zašto u Bloku 70 nema još jednog niza tih П zgrada do nasipa? Loše zemljište ili nešto treće. Taj poslednji niz su dvospratnice.



Takođe, vidimo u Bloku 44 koliki je prostor zauzeo nikad izgrađeni akva-park. Naravno, tu bi mogle neke četvorospranice da niknu, jer mislim da to uopšte nije dobro mesto za sadržaje tipa akva-parka.

Akva-park bi mogao negde ka Galovici.
 
Исти је број редова (пет укупно). Ширина појаса реке је различит.

Не верујем. Превише би била скупа таква инвестиција, а била би потребна и подршка локалне заједнице. Пре сам става да ће бити настављена пракса попуњавања јавних зелених површина, а интензитет исте зависиће од притиска самих станара постојећих објеката (као у примеру Блока 70а).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557279#p557279:2lqvu0u5 je napisao(la):
astrodule » 05 Aug 2018 01:31 pm[/url]":2lqvu0u5]http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?t=2899
Hvala dule :kk:
 
file.php


Ovo je bas interesantan pristup dogradnje blokova, i moram priznati da mi se cak i svidja. :kk:

Inace mislim da je ovakav predlog nadogradnje bloka moguc iz razloga sto ove postojece zgrade imaju kalkane koji kao sto sam ranije naglasavao jedini omogucavaju kacenje novih zgrada na stare.
 
Vrh