Razvoj novobeogradskih blokova
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
KartmenBG
Higher intermediate
uopste se ne trude nego samo rokaju asvalt i pale narod umesto da dizu lestvicu u izvedenim radovima oni roknu asvalt i to je to .
astrodule
Professional
Za ovakve široke bulevare i široke trotoare gde nema nekog sadržaja - asfalt je OK.
E sad, imamo primer Bulevara Zorana Đinđića (od Bulevara umetnosti do Milentija Popovića) gde su se malo potrudili i stavili behaton kocke i tu ne znam da li da mislim da li je to bacanje para ili nije.
U centru grada bih zabranio asfalt na trotoarima.
E sad, imamo primer Bulevara Zorana Đinđića (od Bulevara umetnosti do Milentija Popovića) gde su se malo potrudili i stavili behaton kocke i tu ne znam da li da mislim da li je to bacanje para ili nije.
U centru grada bih zabranio asfalt na trotoarima.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=394880#p394880:9mfihzf4 je napisao(la):
Pogledajte prilog 1
Plan centralnog dela Novog Beograda iz 1996 godine.
Lepo kažeš ne sećaš se za kritiku novog dela bloka 29 i bloka 22, ali ne znači da nije bilo kritike. Nije to neki primer, taj deo grada, novi delovi bloka 29 i bloka 22 i sam blok 25 (arena sa dve stambene zgrade) na Novom Beogradu. Ne moramo da radimo simulaciju prostora dovoljno je samo da odeš u te blokove, nove delove blokova 22, 25 i 29 u radno vreme jednom i drugi put posle radnog vremena, da vidiš koji lokali su u funkciji i imaju promet, a koji nemaju promet i prazni su (zatvoreni). Takođe možeš da anketiraš stanare, a i ne moraš kako je živeti u pojedinim stanovima, pogotovu u ovim stanovima na raskrsnicama glavnih arterijskih saobraćajnica, jer i bez ankete stanara možeš da se uveriš. Takođe možeš da vidiš koji su stanovi useljni sa porodicama, a koji su pretvoreni u poslovni prostor. To je veoma važno jer je reč o prethodnom praznom prostoru gde ničega nije bilo, a on je sveden na urbanizam koji liči kao de se gradilo na mestu posle seoskih kuća i ulica, pa su izgrađene zgrade na tim osnovama prostora. :!: :?:
Ceo projekat je iz 1996/97 godine ti novi delovi bloka 29 i bloka 22 sa blokom 25 (arena) to je sve nastalo kao idejno rešenje 1996/97 godine. Arhitekta je dobio nagradu 1998 za novi stambeni deo sa 9 stambenih zgrada u bloku 22 (7. zgrada) i 25 (2. zgrade). Tada je samo jedna zgrada bila završena u bloku 25 dok se u susednom novom delu bloka 22 tek počinjalo sa gradnjom na jednoj zgradi, a arhitekta je dobio nagradu za izvedeno delo kompletnog prostora sa tim novim delom bloka 22 i bloka 25 i ako nije bilo završeno. Žurilo im se za nagradu jer tako lakše ubeđuju kada dele stanove da su stanovi dobri. Dok je za novi deo bloka 29 urađen samo prostorni plan objekata, njihova pozicija, oblik i veličina koja je sada, ali bez detaljne arhitekture zgrade. Energoprojekt taj svoj deo u bloku 29 koji je dobio kao kompenzaciju zbog izgradnje arene počinje da gradi od 2000 god, a GP "Napred" svoj deo koji je dobio za kompenzaciju od izgradnje arene u vidu prostora za gradnju u novom delu bloka 22 i 25 počinje da gradi od 1996/97 godine.
Evo i treći put da napišem kritike je bilo, međutim u zemlji koja je pod Slobinom blokadom i u svom društvenom nesavršenstvu (Slobizam) dešavaju se neke stvari kao na primer 1997 godine ubijen je general srpske policije načelnik javne bezbednosti i zamenik ministra policije Radovan Stojčić Badža, u jednom restoranu, i kažu da je tada kod sebe imao neki kofer pun novca, a to je bilo samo prvo ubistvo koje će se preko još ubistva, a to je direktor JAT-a 2000 godine, pa Željka Ražnatovića Arkana (recimo da on nije bio državni službenik) i ubistva tada aktuelnog ministra odbrane Pavle Bulatovića 2000 godine. Završiti preko pobune JSO jedince 2002 godine ubistvom premijera dr Zorana Đinđića 2003 godine. Zar misliš da bi neko u tim okolnostim glasno kritikovao master plan oko arene na Novom Beogradu?
Tih godina od 1997 godine je svaki novoizgrađeni metar ulice bio senzacija, a kamoli stambena zgrada ili naselje koje je pri tome bilo pravljeno za semeštaj istaknutih imena članova vladajuće većine od 1997 godine u novom delu bloka 22 i 25. Da ne grešimo dušu bilo je i zaslužnih pripadnika policije i sportista u tim novim stanovima u bloku 25 i novi deo bloka 22. Pošto je tada bio SPO na vlasti u gradu par stanova dobijaju i oni, od tvoraca (SPS-a i JUL-a) projekta naselja. Međutim samo mali broj arhitektonski stručnih ljudi u zemlji shvata posledice takve gradnje, možda njih 20-tak, u centru Novog Beograda, ali kao što napisah gledano iz tih godina kada je gradnja ograničena na visinu od samo 8 spratova zgrade teško je kvalitetno kritikovati. :wink: U tom novom delu bloka 22. stan je imao i sadašnji presednik Srbije, T. Nikolić ne znam da li je kupio ili dobio stan, ali ga je prodao posle promene naziva bulevara u kome je živeo u naziv Bulevar dr Zorana Đinđića.
Inače 2004 godine nije se moglo ništa izmeniti jer je teren već bio zauzet početkom gradnje od 2000 godine u bloku 29 (obnova zemlje 2000 godine, "1000 stanova za godinu dana u celoj Srbiji") započeli su dve zgrade u temeljima. Tako da je nastavljena gradnja 2002 godine za potrebe novog društva prema planu koji si postavio tog novog dela bloka 29 na Novom Beogradu. Neke zgrade su Energoprojektove, a neke su Građevinska direkcija Srbije (zbog onih "1000 stanova za godinu dana" iz 2000 godine) u tom novom delu bloka 29.
Poslednja stambena zgrada od celog tog master plana blokova 22, 25 (arena) i bloka 29. zvršena je 2013 godine u bloku 29 (one male dve zgrade u sredini gde je kancelarija Građevinska direkcija Srbije). To je period od 17 godina gradnje tog master plana ta tri bloka, 22,25 i 29.
Arena je trebala imati svoju biletranicu sa konferensijskom salom, a to je totalno posebna prizemna zgrada mislim na uglu ulice Španskih boraca i Bulevara dr Zorana Đinđića. To je potpuno nezavisan objekat neposredno pored arene. Takođe zamislili su i hotel od 16 spratova kao soliter tekođe neposredno uz arenu gde je sada javni teren za košarku. Dok pomoćna hala za trening koja je sada izgrađena ukopana ispod severnog ulaza arene trebala je biti pored arene u okviru konferencijskog dela. Sve se to vidi na ovom planu koji sam postavio iz 1996 godine.
Koliko su bili bahati hteli su i VMC u bloku 22 Novi Beograd da sruše i parkić pored da zauzumu (sve se vidi na ovom planu), ali su uspeli da ih "zamole" da to ne urade.
Ovo je bilo ukratko napisano jer se to teško može prepričati.
Izvedeno sadašnje stanje.
Treba isto reći da Novi Beograd još nije završen da bi se na primer moglo objasniti neke prazne celine unutar starog dela bloka 29, jer je ona namenjena za zgradu srednje ili osnovne škole isto kao prazan plac u bloku 30 i u još nekim blokovima. Jedino danas kompletani blokovi oko arene su blokovi 21,22,23 i 28. Ono što je meni zanimljivo je kako se danas koriste te nove zgrade oko arene i kako to sve funkcioniše. Ima lokala koji funkcionišu, ali ima i stanova u kojima niko nikada nije živeo već su preuređeni u poslovni prostor kao neki u novom delu bloka 29. To isto govori da nisu sve zgrade morale biti stanovi.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
Mair,
Hvala na iscrpnoj politicko ekonomskoj analizi vezanu za blokove 22, 25 i 29, ja sam imao neke casopise iz 2002 gde sam video deo tog master plana.
Meni je jasno da su oni izgradjeni u sled veoma politicko nestabilnim okolnostima i pod protektoratom drzave i vecih drzavnih firmi tako da kao sto si lepo objasnio nije niko u to vreme smeo da kritikuje neki drzavni projekat u Vreme Slobodana Milosevica. Pod kritikom sam mislio na Beobuild-u da nisam primetio da je bilo nekih negativnih komentara oko tog bloka.
Inace slazem se potpuno sa konstatacijom da je kvalitet arhitekture u tim blokovia potpuno osrednji i definitivno je moglo nesto mnogo bolje da se uradi.
Ja sam samo pricao o urbanoj formi tih blokova vise nego o samoj arhitekturi.
Pominjes 1996-tu godinu kao pocetak realizacije ovog masterplana, zeleo sam da objasnim da su se vec tada potpuno ignorisali principi Novog Beograda kakav je bio zamilsjen u perdiodu 1945-1980 sa otovrenim blokovima i da su se urbanisti vratili na tradicionalne uivicene zgrade i zatvorene ili poluzatvorene blokove i da se taj trend kasnije i potvrdio izgradnjom blokova kao sto su YBC, Zgrade za mlade naucnike, West 65 ili ABlok.
Dakle neko je u jednom trenutku rekao u urbanistikom zavodu ili u direkciji za gradjevinsko zemljiste: "Vise ne gradimo otvorene blokove, prekidamo sa izvornim urbanizmom Novog Beograda i primenjujemo klascinu organizaciju prostora koja se primenjuje u centru grada, a to su zatvoreni blokovi i spratnost P+6.
To je samo neka konstatacija ako gledamo sta se izgradilo od 1985 do danas i vidim da se taj trend nastavlja.
A jos vise potvrdjuje konkurs bloka 18 da se definitivno odustalo od modernisticke organizacije prostora i da se primenjuju druga resenja.
Po mom misljenju je prostor NBG u fazi mutacije gde jedan brutalisticki grad zamisljen kao periferija grada "A la Korbusier" se polako pretvara u gusto naseljeno podrucje jedne evropske metropole kako bi se smanjile razlike u prostornoj organiaciji grada sa obe strane reke.
NBG polako poprima odlike Starog grada po pitanju urbane forme (naravno ne i arhitekture)
Hvala na iscrpnoj politicko ekonomskoj analizi vezanu za blokove 22, 25 i 29, ja sam imao neke casopise iz 2002 gde sam video deo tog master plana.
Meni je jasno da su oni izgradjeni u sled veoma politicko nestabilnim okolnostima i pod protektoratom drzave i vecih drzavnih firmi tako da kao sto si lepo objasnio nije niko u to vreme smeo da kritikuje neki drzavni projekat u Vreme Slobodana Milosevica. Pod kritikom sam mislio na Beobuild-u da nisam primetio da je bilo nekih negativnih komentara oko tog bloka.
Inace slazem se potpuno sa konstatacijom da je kvalitet arhitekture u tim blokovia potpuno osrednji i definitivno je moglo nesto mnogo bolje da se uradi.
Ja sam samo pricao o urbanoj formi tih blokova vise nego o samoj arhitekturi.
Pominjes 1996-tu godinu kao pocetak realizacije ovog masterplana, zeleo sam da objasnim da su se vec tada potpuno ignorisali principi Novog Beograda kakav je bio zamilsjen u perdiodu 1945-1980 sa otovrenim blokovima i da su se urbanisti vratili na tradicionalne uivicene zgrade i zatvorene ili poluzatvorene blokove i da se taj trend kasnije i potvrdio izgradnjom blokova kao sto su YBC, Zgrade za mlade naucnike, West 65 ili ABlok.
Dakle neko je u jednom trenutku rekao u urbanistikom zavodu ili u direkciji za gradjevinsko zemljiste: "Vise ne gradimo otvorene blokove, prekidamo sa izvornim urbanizmom Novog Beograda i primenjujemo klascinu organizaciju prostora koja se primenjuje u centru grada, a to su zatvoreni blokovi i spratnost P+6.
To je samo neka konstatacija ako gledamo sta se izgradilo od 1985 do danas i vidim da se taj trend nastavlja.
A jos vise potvrdjuje konkurs bloka 18 da se definitivno odustalo od modernisticke organizacije prostora i da se primenjuju druga resenja.
Po mom misljenju je prostor NBG u fazi mutacije gde jedan brutalisticki grad zamisljen kao periferija grada "A la Korbusier" se polako pretvara u gusto naseljeno podrucje jedne evropske metropole kako bi se smanjile razlike u prostornoj organiaciji grada sa obe strane reke.
NBG polako poprima odlike Starog grada po pitanju urbane forme (naravno ne i arhitekture)
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.832
- Pohvaljen
- 50.864
Moжда је једино Белвил од све новоградње на Новом Београду до неке мере задржао изворну НБГ форму.
Ја сам се искрено надао да су решења попут Ју бизнис центра и блокова 22, 25 и 29 плод једног турболентног времена и транзиције, али ме овај пројекат за блок 18 плаши.
Ја сам се искрено надао да су решења попут Ју бизнис центра и блокова 22, 25 и 29 плод једног турболентног времена и транзиције, али ме овај пројекат за блок 18 плаши.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
U pravu si za Belville Dosljak.
Inace meni je recimo blok gde je West 65 izgradjen prihvatljivo resenje razvoja novobeogradksih blokova, mozda zbog malo kvalitetnije arhitekture.
Inace meni je recimo blok gde je West 65 izgradjen prihvatljivo resenje razvoja novobeogradksih blokova, mozda zbog malo kvalitetnije arhitekture.
@spatio
Koreni jesu duboki počinju iz 1984 godine kada je uvedena zabrana gradnje visokih objekata za stambene zgrade većih od 8 spratova. Međutim ne treba zbog toga kritikovati izgrađen Novi Beograd pogotovu ne blokove 21,22,23,28,29,30 koji su izgrađeni u periodiu od 1968 blok 21, preko blokova 22 i 23 završeni 1976 godine do blok 30. 1980 godine zvršen. Ta celina od tih 6 blokova: 21,22,23,28,29 i 30 je ako nisi znao u isto to vreme oko 1988 godine zaštićena od rušenja kao arhitektonsko dobro od prethodnog značaja tačnije neponovljivog i retkog izvedenog u svetu, kamoli u gradu Beogradu.
Novi Beograd nije periferija već je neposredni poslovni trgovački stambeni centar, centru Beograda, a izgradnjom bloka 18 se samo posle pola veka čekanja spaja sa centrom Beograda. Dok od brutalističkog stila (goli beton) ima samo tri, četiri stambena bloka, a to su 22,23 i pola 61 i pola bloka 62 sve ostalo su zgrade sa veoma luksuznim fasadama svog vremena.
Na Novom Beogradu se pre svega radi o saobraćaju i o saobraćajnicama 3+3 sa trotoarima izračunatog kapaciteta da bi sve te stanovnike primio i da bi u tim blokovima 400x150m u kojima arhitekte koje ne zanima toliko urbanizam koliko njihova zgrada mogu da popunjavaju i grade svoje vajarske zgrade. Pri tome da ne utiču na najvažniju stvar zbog koje se i zove Novi Beograd, a to je neometan drumski i pešački saobraćaj u novom gradu, Novi Beograd. Takođe razmak od saobraćajnica omogućuje provetravanje naselja od zagađenja i smanjuje buku, a u nekima je potpuna tišina u stanovima stambenih zgrada. Dok središnje parcele za školu i vrtić u okviru bloka (naselja) omogućuju bezbrižan i bezbedan boravak dece najosetljivijeg uzrasta u saobraćaju, a to je do 16 godina. Ovo su najvažnije stvari zbog koje se zove Novi Beograd. Pogrešno je povezivati 1948 godinu sa Novim Beogradom. To rade oni koji ništa ne znaju o urabnizmu Novog Beograda, jer je sadašnji urbanistički raspored nastao kao plan 1965, a kao izvedeno stanje saobraćajnica u 95% izgrađenosti tek 2005 petlje kod arene i 2009 godine kod Belvila ulica Marka Hristića i spajanje ulice Španskih boraca sa ulicom Đorđa Stanojevića. Do 2003 godine je bilo jedva 60% izgrađenih planiranih saobraćajnica.
Isto veoma bitno, a koje verovatno nehotice spominješ, a to je da nema graža izgrađenih na Novom Beogradu u starim blokovima. Bukvalno svaki blok ima privatnu garažu ili više garaža još od 1960 godine. Takođe sama arhitektura novog dela bloka 29 i kvalitet gradnje je meni sasvim uredu, to je već lični ukus.
Koreni jesu duboki počinju iz 1984 godine kada je uvedena zabrana gradnje visokih objekata za stambene zgrade većih od 8 spratova. Međutim ne treba zbog toga kritikovati izgrađen Novi Beograd pogotovu ne blokove 21,22,23,28,29,30 koji su izgrađeni u periodiu od 1968 blok 21, preko blokova 22 i 23 završeni 1976 godine do blok 30. 1980 godine zvršen. Ta celina od tih 6 blokova: 21,22,23,28,29 i 30 je ako nisi znao u isto to vreme oko 1988 godine zaštićena od rušenja kao arhitektonsko dobro od prethodnog značaja tačnije neponovljivog i retkog izvedenog u svetu, kamoli u gradu Beogradu.
Novi Beograd nije periferija već je neposredni poslovni trgovački stambeni centar, centru Beograda, a izgradnjom bloka 18 se samo posle pola veka čekanja spaja sa centrom Beograda. Dok od brutalističkog stila (goli beton) ima samo tri, četiri stambena bloka, a to su 22,23 i pola 61 i pola bloka 62 sve ostalo su zgrade sa veoma luksuznim fasadama svog vremena.
Na Novom Beogradu se pre svega radi o saobraćaju i o saobraćajnicama 3+3 sa trotoarima izračunatog kapaciteta da bi sve te stanovnike primio i da bi u tim blokovima 400x150m u kojima arhitekte koje ne zanima toliko urbanizam koliko njihova zgrada mogu da popunjavaju i grade svoje vajarske zgrade. Pri tome da ne utiču na najvažniju stvar zbog koje se i zove Novi Beograd, a to je neometan drumski i pešački saobraćaj u novom gradu, Novi Beograd. Takođe razmak od saobraćajnica omogućuje provetravanje naselja od zagađenja i smanjuje buku, a u nekima je potpuna tišina u stanovima stambenih zgrada. Dok središnje parcele za školu i vrtić u okviru bloka (naselja) omogućuju bezbrižan i bezbedan boravak dece najosetljivijeg uzrasta u saobraćaju, a to je do 16 godina. Ovo su najvažnije stvari zbog koje se zove Novi Beograd. Pogrešno je povezivati 1948 godinu sa Novim Beogradom. To rade oni koji ništa ne znaju o urabnizmu Novog Beograda, jer je sadašnji urbanistički raspored nastao kao plan 1965, a kao izvedeno stanje saobraćajnica u 95% izgrađenosti tek 2005 petlje kod arene i 2009 godine kod Belvila ulica Marka Hristića i spajanje ulice Španskih boraca sa ulicom Đorđa Stanojevića. Do 2003 godine je bilo jedva 60% izgrađenih planiranih saobraćajnica.
Isto veoma bitno, a koje verovatno nehotice spominješ, a to je da nema graža izgrađenih na Novom Beogradu u starim blokovima. Bukvalno svaki blok ima privatnu garažu ili više garaža još od 1960 godine. Takođe sama arhitektura novog dela bloka 29 i kvalitet gradnje je meni sasvim uredu, to je već lični ukus.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
Sto se tice glavnih saobracajnica koje cine granice svakog bloka, tu nemam sta lose reci, veoma su dobro koncipirane i cine voznju po celom NBG jako prohodnom. Profili 2x2 i 2x3 su obezbedili prohodnost za narednih 100 godina saobracaja i toje po mom glavni adut i najveca prednost NBG.
E sad sto se tice unutrasnjih saobracajnica tih blokova, tu moram biti mnogo kriticniji prema resenjima.
Prva stvar koja moze zasmetati vozacu koji nije iz NBG je da svaki blok vodi svoju politiku po pitanju tih servisnih saobracajnica i jako je tesko za nekog ko je iz drugog dela grada da se snadje u njima, jednostavno imaju neke kruzne putanje oko bloka ili se uvlace unutra nekim po meni cesto nelogicnim putem. prvo treba naci ulaze u te servisne saobracajnice, a kad si ih nasao onda ne znas gde ces zavrsiti. jednostavno te vode cesto tamo gde nisi hteo. Onda ide problem broja ulaza, to je tek posebna prica, jednostavno nisu uocljivi i moras lutati po bloku da nadjes adresu. To su iskustva koje sam ja imao a i iskustva koje sam cuo od ostalih ljudi. Tesko se vide brojevi i nije dovoljno uocljiva njihova pozicija u bloku.
Sasvim mi je razumnjivo da nekome ko tamo zivi bude smesno kad cuje ovakve price ali ljudima najrealnije nije lako da se snadju tamo.
O parking mestima i garazama sad:
Nikad nisam rekao da ne postoje garaze, znam vrlo dobro da ih ima, rekao sam samo da PODZEMNE garaze postoje samo od nedavno, sto je po meni plus jer parkiranje u blokovima je meni jedan veliki minus organizacije blokova, iako deluje da ima mnogo mesta, u blokovima ipak zivi jako veliki broj ljudi i svedoci smo da vozaci jako cesto uzurpiraju zelene povrsine kolima. A svi ti aoutomobili i sve te povrsine zauzete od strane automobila dodatno kvare utisak bloka koji je prvenstveno zamisljen kao zelena oaza.
O zelenim povrsinama:
jasno je da koncept otvorenog bloka je zeleo da od prirode i zelenila napravi centralnu komponentu i apsolutnu prednost u odnosu na bilo koje urbanisticko resenje. i to je u teoriji jako human koncept i veoma lepa zamisao.
Medjutim teorija se nije odrazila u potpunosti na terenu kad se vidi sta su postale te zelene povrsine.
Cesto covek stekne osecaj da se nalazi na livadi okruzenom objektima. Primarna ideja sveprisutnog zelenila zamisljena da podstakne prijatan osecaj se zbog neodrzavanja i uzurpacije pretvori u bas suprotni osecaj dzungle, nemarstva, uzurpacije prostora od strane automobila a tek zimi kad se sve to ukalja od automobilskih tockova, servisne saobracajnice postaju blatnjave i utisak stvarno bude jeziv.
Ima zelenila na preteku ali nije odrzavano i to zelenilo cesto nema sadrzaja, cesto to budu neki travnjaci presecani nekim betonskim stazama i to nekako deluje bez logike.
Dobra stvar u svemutome su igralista kojih ima dosta ali globalni utisak nije parkovsko uredjenje vec zapustene livade i to je ono sto mnogo kvari imidz blokova. ZAPUSTENOST koja se prvenstveno i vidi kroz siromasni urbani mobilijar ili jednostavno nepostojanje istog.
O arhitekkturi:
Da je NBG bio luksuzan u svoje vreme, pa siguro i jeste, to je predstavljeno kao remek delo i najmodernije sto je postojalo u to doba i to je definitivno istina.
Znao sam za blokove 21, 22, 23 i 28, 29 I 30 da su zasticeni blokovi i smatram da neki blokovi treba da ostanu netaknuti kao svedoci arhitekture svog doba.
Nesporno je takodje da su stanovi jako funkcionalne u tim zgradam i da prosecna kvadratura jednog NBG stana nudi vise prostora nego zitelju centra i to je sigurno jos jedna prednost tih zgrada.
E sad o lepoti istih, hmm, jako je tesko imati pravedni i objektivan pogled na njihovu estetiku i to bi zavisilo od mnogo parametra posto je lepota u oku posmatraca.
Ako se uzme u obzir ono sto se gradilo u ono vreme, sigurno je NBG jedan uspesniji primerak te gradnje u svetu ma da mislim da ljudi preteruju kad kazu da je to najbolji modernisticki grad na svetu jer ja u Parizu u toku studija nigde nisam ni u jednom udzbeniku video primer NBG (a citao sam mnogo knjiga o istoriji arhitekure) vec samo Braziliju ili Chandigar i tako jos neke gradove. Dakle misljenja sam da je ta prica malo naduvana ali ok nek bude i da je jedan od uspesnijih.
Sa druge strane, ako se uporede zgrade NBG sa celokupnom arhitetkurom u istoriji covecanstva iz svih vekova, meni je lepota tih zgrada na veoma nisoj lestvici u odnosu na sta je sve osmisljeno. I ako mozda futuristickog izgleda, te zgrade, ali ne samo ove novobeogradske nego sve one modernisticke u celom svetu ne mogu nikako da pariraju nekim drugim pravcim po ptanju lepote.
dakle ako uporedimo estetiku modernizma sa prozivodnjom stambenih zgrada iz prava Secesije, Akademizma, Art nouvo-a, romantizma ili bilo kog predratnog pravca, meni jednostavno te NBG zgrade ne mogu nikako da pridju tim ostalim pravcima po pitanju lepote, mozda bi jedino mogao da kazem da su lepse od tranzicione arhitekture ma da se desi i tu da se pojavi neki svetli primer.
A to ne pricam kao neki ostrasceni stanovnik predratne zgrade vec kao neko ko je u Francuskoj bas ziveo u takvoj jednoj modernistickoj zgradi a i vecina ljudi na zapadu je misljenja da takve zgrade jednostavno ne predstaljvaju neki estetski kanon i jako su cesti slucajevi da se one ruse kako bi se izgradile nove zgrade umeto njih posle 40-50 godina postojanja.
Misljenja sam da taj minimalizam fasada i nije losa stvar, pogotovu kad su neke kuce u pitanju, "less is more" itetkako moze biti opravdan motiv ali generalno kad su masovne stambene zgrade u pitanju, taj utisak ne dolazi do izrazaja.
Vise osecam ostrascenost stanovnika samih tih zgrada i navijanje novobeogradjana za taj neki lifestyle iz njima licnih i emotivnih razloga.
jednotavno ljudi su navikli na to okruzenje i njima su te zgrade drage, samim tim brane i njihovu arhitekturu.
E sad sto se tice unutrasnjih saobracajnica tih blokova, tu moram biti mnogo kriticniji prema resenjima.
Prva stvar koja moze zasmetati vozacu koji nije iz NBG je da svaki blok vodi svoju politiku po pitanju tih servisnih saobracajnica i jako je tesko za nekog ko je iz drugog dela grada da se snadje u njima, jednostavno imaju neke kruzne putanje oko bloka ili se uvlace unutra nekim po meni cesto nelogicnim putem. prvo treba naci ulaze u te servisne saobracajnice, a kad si ih nasao onda ne znas gde ces zavrsiti. jednostavno te vode cesto tamo gde nisi hteo. Onda ide problem broja ulaza, to je tek posebna prica, jednostavno nisu uocljivi i moras lutati po bloku da nadjes adresu. To su iskustva koje sam ja imao a i iskustva koje sam cuo od ostalih ljudi. Tesko se vide brojevi i nije dovoljno uocljiva njihova pozicija u bloku.
Sasvim mi je razumnjivo da nekome ko tamo zivi bude smesno kad cuje ovakve price ali ljudima najrealnije nije lako da se snadju tamo.
O parking mestima i garazama sad:
Nikad nisam rekao da ne postoje garaze, znam vrlo dobro da ih ima, rekao sam samo da PODZEMNE garaze postoje samo od nedavno, sto je po meni plus jer parkiranje u blokovima je meni jedan veliki minus organizacije blokova, iako deluje da ima mnogo mesta, u blokovima ipak zivi jako veliki broj ljudi i svedoci smo da vozaci jako cesto uzurpiraju zelene povrsine kolima. A svi ti aoutomobili i sve te povrsine zauzete od strane automobila dodatno kvare utisak bloka koji je prvenstveno zamisljen kao zelena oaza.
O zelenim povrsinama:
jasno je da koncept otvorenog bloka je zeleo da od prirode i zelenila napravi centralnu komponentu i apsolutnu prednost u odnosu na bilo koje urbanisticko resenje. i to je u teoriji jako human koncept i veoma lepa zamisao.
Medjutim teorija se nije odrazila u potpunosti na terenu kad se vidi sta su postale te zelene povrsine.
Cesto covek stekne osecaj da se nalazi na livadi okruzenom objektima. Primarna ideja sveprisutnog zelenila zamisljena da podstakne prijatan osecaj se zbog neodrzavanja i uzurpacije pretvori u bas suprotni osecaj dzungle, nemarstva, uzurpacije prostora od strane automobila a tek zimi kad se sve to ukalja od automobilskih tockova, servisne saobracajnice postaju blatnjave i utisak stvarno bude jeziv.
Ima zelenila na preteku ali nije odrzavano i to zelenilo cesto nema sadrzaja, cesto to budu neki travnjaci presecani nekim betonskim stazama i to nekako deluje bez logike.
Dobra stvar u svemutome su igralista kojih ima dosta ali globalni utisak nije parkovsko uredjenje vec zapustene livade i to je ono sto mnogo kvari imidz blokova. ZAPUSTENOST koja se prvenstveno i vidi kroz siromasni urbani mobilijar ili jednostavno nepostojanje istog.
O arhitekkturi:
Da je NBG bio luksuzan u svoje vreme, pa siguro i jeste, to je predstavljeno kao remek delo i najmodernije sto je postojalo u to doba i to je definitivno istina.
Znao sam za blokove 21, 22, 23 i 28, 29 I 30 da su zasticeni blokovi i smatram da neki blokovi treba da ostanu netaknuti kao svedoci arhitekture svog doba.
Nesporno je takodje da su stanovi jako funkcionalne u tim zgradam i da prosecna kvadratura jednog NBG stana nudi vise prostora nego zitelju centra i to je sigurno jos jedna prednost tih zgrada.
E sad o lepoti istih, hmm, jako je tesko imati pravedni i objektivan pogled na njihovu estetiku i to bi zavisilo od mnogo parametra posto je lepota u oku posmatraca.
Ako se uzme u obzir ono sto se gradilo u ono vreme, sigurno je NBG jedan uspesniji primerak te gradnje u svetu ma da mislim da ljudi preteruju kad kazu da je to najbolji modernisticki grad na svetu jer ja u Parizu u toku studija nigde nisam ni u jednom udzbeniku video primer NBG (a citao sam mnogo knjiga o istoriji arhitekure) vec samo Braziliju ili Chandigar i tako jos neke gradove. Dakle misljenja sam da je ta prica malo naduvana ali ok nek bude i da je jedan od uspesnijih.
Sa druge strane, ako se uporede zgrade NBG sa celokupnom arhitetkurom u istoriji covecanstva iz svih vekova, meni je lepota tih zgrada na veoma nisoj lestvici u odnosu na sta je sve osmisljeno. I ako mozda futuristickog izgleda, te zgrade, ali ne samo ove novobeogradske nego sve one modernisticke u celom svetu ne mogu nikako da pariraju nekim drugim pravcim po ptanju lepote.
dakle ako uporedimo estetiku modernizma sa prozivodnjom stambenih zgrada iz prava Secesije, Akademizma, Art nouvo-a, romantizma ili bilo kog predratnog pravca, meni jednostavno te NBG zgrade ne mogu nikako da pridju tim ostalim pravcima po pitanju lepote, mozda bi jedino mogao da kazem da su lepse od tranzicione arhitekture ma da se desi i tu da se pojavi neki svetli primer.
A to ne pricam kao neki ostrasceni stanovnik predratne zgrade vec kao neko ko je u Francuskoj bas ziveo u takvoj jednoj modernistickoj zgradi a i vecina ljudi na zapadu je misljenja da takve zgrade jednostavno ne predstaljvaju neki estetski kanon i jako su cesti slucajevi da se one ruse kako bi se izgradile nove zgrade umeto njih posle 40-50 godina postojanja.
Misljenja sam da taj minimalizam fasada i nije losa stvar, pogotovu kad su neke kuce u pitanju, "less is more" itetkako moze biti opravdan motiv ali generalno kad su masovne stambene zgrade u pitanju, taj utisak ne dolazi do izrazaja.
Vise osecam ostrascenost stanovnika samih tih zgrada i navijanje novobeogradjana za taj neki lifestyle iz njima licnih i emotivnih razloga.
jednotavno ljudi su navikli na to okruzenje i njima su te zgrade drage, samim tim brane i njihovu arhitekturu.
KartmenBG
Higher intermediate
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=395022#p395022:1sd2wo3v je napisao(la):Igor » Sre Jun 29, 2016 4:07 pm[/url]":1sd2wo3v]Pa sta bi ti granit da stave na obicnu pesacku stazu na NBG? Asfalt je za nase prilike odlican izbor ako se fino uradi pritom ni asfalt nije jeftin ali svakako bolji od behatona
Nisam mislio na granit , vec mogli su da utisnu neku teksturu asvaltu na primer i sa strane da stave bele kvadratne ploce pre ivicnjaka, kao nekada
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.832
- Pohvaljen
- 50.864
spatiotecte одлично изанализиране мане и предности НБГ, треба видети да се побројани проблеми на неки начин отклоне. ЈА предалжем пре свега постављање табли са називима улица/булевара, и бројевима блокова на раскрсницама, као и постављање табли са мапама блокова на којима су боље објашњени бројеви зграда.
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
Neverovatno mi je da je engleska wikipedija o nbg blokovima
https://en.wikipedia.org/wiki/Blokovi
opširnija od srpske verzije
https://sr.wikipedia.org/sr/Новобеоградски_блокови
https://en.wikipedia.org/wiki/Blokovi
opširnija od srpske verzije
https://sr.wikipedia.org/sr/Новобеоградски_блокови
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.832
- Pohvaljen
- 50.864
На српској википедији је написана уопштена страница о НБГ блоковима, док се ова на енглеској односи на све блокове, те ту имамо и њихов списак, док је страница на енглеском доста опширнија, али говори само о жаргонским блоковима, тј. месним заједницама Сава и Бежанијски блокови.
Ево ја позивам све учеснике форума који би могли да допринесу било каквим подацима, да напишемо чланак о сваком појединачном блоку (увод, положај, опис, историја градње, саобраћајне везе, привреда...).
Ево ја позивам све учеснике форума који би могли да допринесу било каквим подацима, да напишемо чланак о сваком појединачном блоку (увод, положај, опис, историја градње, саобраћајне везе, привреда...).
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=397809#p397809:13xxutoc je napisao(la):
Verovatno si slučajno izneo par netačnih podataka, a to je o dimenzijama blokova u centralnom delu Novog Beograda. Blokovi 24,25 i 26 su dimenzija 300x300m, a blokovi koji ih neposredno okružuju 21,22,23,28,29 i 30 su 500x300m. Verovatno jer @spatio ima običaj tako kada mu dođe da kritikuje po NBG krene od tih dimenzija, pa napiše 400x400m i ako blok tih dimenzija ja nisam našao na Novom Beogradu. Evo, ako postoji slobodno ga prezentujte ovde taj blok 400x400m.
Što se saobraćajnica tiče i Novi Beograd je doživeo tragediju '90-tih, pa tako imamo u centralnom delu Novog Beograda 2+2 umesto 3+3 kolovozne trake po jednom smeru. To su saobraćajnice ulica Antifašističke borbe, ulica Španskih boraca i deo Bulevara dr Zorana Đinđića. Već sam pisao iznad zbog čega se to desilo. Takođe ne znam zbog čega si upoređivao sa Moskvom, ali evo ponoviću Novi Beograd nije građen na Staljinističkim principima kako vidim da neki hoće da ga predstave niti tim mega komunizmom iz Kine objektima. Svako to poređenje sa takvim stvarima je klasična ljubomora na Novi-Beograd i vređanje.
Inače ideja o nekom poprečavanju saobraćajnica kroz postojeća naselja (blokove) je totalno maliciozna i čini mi se da potiče od nestručnih ili možda ljubomornih arhitekatra-urbanista na već izgrađena naselja (blokove) u Novom Beogradu, a ima stvarno lepih i urbanistički savršenih primera Novog Beograda koji se danas u svetu grade kao extra, lux, premium... naselja. Na primer naselja (blokovi) 45, 70, 70a, 28, 23, 21, 30, 19a, i 12 (YUBC) su urbanistički kompletirane celine (osim bloka 30) sa zonom usporenog ili negde totalno ograničenog pristupa drumskog saobraćaja gde je pešak prioritet sa parkom i ostalim komercijalnim, ugostiteljskim i obrazovnim sadržajima u naselju u okviru MZ, zbog čega se i zove Novi Beograd.
Skoro svaki blok bi mogao da ima u nazivu prefiks park apartmani, lux i sl. Automobili su u gražama, a garaže jesu ukopane, ali na način da ne budu ispod kote 74m nadmorske visine. To što se danas pojavljuju u proteklih 10 god. dvospratne podzemne garaže u nekim delovima Novog Beograda to je već zbog toga što je izgradnjom prethodnih zgrada u okruženju predmetne lokacije izdominirana geografska priroda terena, pa postoji infrastruktura za odvođenje atmosferskih voda kao i moć investitora da se nadmudruje sa prirodom kada ide u dubinu terena. Za sada znamo da su te nove podzemne dvospratne garaže suve (bez plavljenja usled kiša) i savršeno funkcionišu, a verujem da će tako i ostati dok god održavanje bude funkcionisalo u tim novim objektima.
Evo primer gde ja živim, blok 23, Novi Beograd. On prema svojim sadržajima, urbanističkom rešenju i arhitekturi stanova spada u višu klasu življenja, a ima još takvih primera, naravno sa drugačijom fasadom objekata po celom gradu Beogradu i Novom Beogradu iz tog doba '70-tih i početak '80-tih godina. Blok 23 građen je od 1971-1976 godine, a osnovna škola i dva vrtića u naselju izgrađena su 1977 god.
Pogledajte prilog 1
Leto 2012, ova zgrada je na adresi Milutina Milankovića od broja 36 do 62 i ima 14 ulaza (nezavisnih zgrada) jedan ulaz oko 48 stanova, to je 630 stanova u celoj zgradi. U pravnom smislu ima 14 zgrada (lamela).
Leto 2015, adresa zgrade je Bulevar Arsenija Čarnojeviuća od broja 33 do 59. isto blok 23. takođe ima 14 ulaza (nezavisnih zgrada) jedan ulaz oko 48 stanova, to je 630 stanova u celoj zgradi. U pravnom smislu ima 14 zgrada (lamela).
Ovde se vidi plato koji je u stvari pristupni protivpožarni put, a ispod platoa je garaža. Dok je neposredno uz garažu parking kao što se može videti na fotografiji. Ovo što je sređeno i ofarbano sa klupama to su se komšije same organizovale i sredile taj deo. Sve je to tako izgledalo 1976 god. kada je zgrada završena, naravno zelenilo je bilo manje visine.
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=397987#p397987:2lu712gw je napisao(la):
Истини за вољу, што се да премерити, али и проверити у пројектним документацијама Блокова Централне зоне Новог Београда - димензије Блокова 24, 25 и 26 је 400х400 метара (од осовине до осовине улице), а Блокова 21, 22, 23, 28, 29 и 30 је 600х400 метара (од осовине до осовине улице).
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.119
- Pohvaljen
- 4.853
^ da potpuno si u pravu, moj previd gde sam napisao da je 800x400, hvala na ispravci Gresta, izvinjavam se.
@Mair, nema potrebe da se srdis, niti sam ja ljubomoran na nbg To je meni glavno mesto zivljenja vec 27 godina Sve ima svoje pozitivne i negativne stvari, prosto diskusija, razmena misljenja je normalna stvar
Gresta, izvinjavam se.@Mair, nema potrebe da se srdis, niti sam ja ljubomoran na nbg
To je meni glavno mesto zivljenja vec 27 godina Sve ima svoje pozitivne i negativne stvari, prosto diskusija, razmena misljenja je normalna stvar
astrodule
Professional
400 x 400 je najveći deo "severnog" NBGD. To je zato što su glavne saobraćajnice na 400m (Bulevari Milutina Milankovića, Arsenija Čarnojevića (auto-put), Zorana Đinđića, Mihaila Pupina i Nikole Tesle) a i dosta poprečnih je na 400m.
24, 25, 26, 31, 32, 39, 1, 33, 38, 3, 34, 37, 4, pri čemu poslednja 3 nisu pravilni kvadrati, ali mogu se strpati u grupu ostalih 400x400
ps: da li se ima predstava kako će se zvati nova ulica od mosta na Adi do Tošinog bunara?
Da li je moguće da ćemo dobiti najdužu ulicu bez ijednog broja?
24, 25, 26, 31, 32, 39, 1, 33, 38, 3, 34, 37, 4, pri čemu poslednja 3 nisu pravilni kvadrati, ali mogu se strpati u grupu ostalih 400x400
ps: da li se ima predstava kako će se zvati nova ulica od mosta na Adi do Tošinog bunara?
Da li je moguće da ćemo dobiti najdužu ulicu bez ijednog broja?
@Giorano Angelo
Pokušao sam da izmerim te središnje blokove 24,25 i 26 i izgleda da jeste skoro 400x400m otprilike 380m ili 390m recimo da je 400m. Što se tiče odakle se meri, pa meri se od ivice trotoara ka bloku. Inače blok 24 lepo ima unutar sebe kružnu parking saobraćajnicu tako da same zgrade počinju tek 20m od parkinga, a na nekim mestima je i više udaljen od parkinga, i to daje iluziju da je blok 300x300m kao što sam napisao, ali to je već veština arhitekte kako će prostor koji dobije za projektovanje od 400x400m da uredi i projektuje.
Da li su blokovi 23,22,21,28,29 i 30, 600x400m? To već nisam siguran jer je jedna zgrada u bloku 23 dužine oko 230m do 240m, a prostire se na više od pola bloka. Tako da kada uzmem u obzir i okolni parking unutar bloka dođem do 550 ili 570m dužine placa (bloka) isto mereno od trotoara do trotoara okolnih saobraćajnica.
@milanche
Da, razumem te.
Pokušao sam da izmerim te središnje blokove 24,25 i 26 i izgleda da jeste skoro 400x400m otprilike 380m ili 390m recimo da je 400m. Što se tiče odakle se meri, pa meri se od ivice trotoara ka bloku. Inače blok 24 lepo ima unutar sebe kružnu parking saobraćajnicu tako da same zgrade počinju tek 20m od parkinga, a na nekim mestima je i više udaljen od parkinga, i to daje iluziju da je blok 300x300m kao što sam napisao, ali to je već veština arhitekte kako će prostor koji dobije za projektovanje od 400x400m da uredi i projektuje.
Da li su blokovi 23,22,21,28,29 i 30, 600x400m? To već nisam siguran jer je jedna zgrada u bloku 23 dužine oko 230m do 240m, a prostire se na više od pola bloka. Tako da kada uzmem u obzir i okolni parking unutar bloka dođem do 550 ili 570m dužine placa (bloka) isto mereno od trotoara do trotoara okolnih saobraćajnica.
@milanche
Da, razumem te.
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=398530#p398530:13zm9yph je napisao(la):
Апропо дужине правоугаоних Блокова ЦЗ НБГ - имам читаву документацију свог Блока 21 са свим тачним мерама и димензијама (од урбанизма до станова), тако да сам упознат са свим подацима, како Блока, тако и објеката. Што се тиче мерења, навео сам димензије Блокова ЦЗ НБГ од осовине до осовине, како је иначе наведено у оригиналним решењима и пратећим техничким описима, а које се могу наћи чак у литератури и бројним публикацијама о Новом Београду.
Пре ће бити да је зграда дужа, а не краћа, ако причамо о решењу Мегаблокова А. Стјепановића, Б. Караџића и Б. Јанковића.
На крају, не мораш да ми верујеш. Доступна је цела документација у архиву, тако да се лако све може проверити.
Verujem ti, znam da si jedan od poznavalaca Novog Beograda.
Nego u vezi zgrade u kojoj živim u bloku 23, Milutina Milankovića, a koja je polazna referentna mera nekoristeći geodetski snimak, satelit, plan grada BeoINFO sa daljinarom, google maps i ostala danas dostupna besplatna sredstva. Lako se izračuna dužina zgrade jer znam kolika mi je širina dnevne sobe, ali još bolje razmak nosećih stubova koje se vide spolja. Samo sam prividnu četrvtinu zgrade izračunao i došao do podatka da je 60 metara dužine. Što znači da cela zgrada nije duža od oko 250m.
Što se tiče odakle se meri ceo plac (blok), meri se od trotoara do trotoara ka unutrašnjosti bloka od okolnih saobraćajnica, jer okolne saobraćajnice koje i čine Novi Beograd nisu deo placa (bloka).
Nego u vezi zgrade u kojoj živim u bloku 23, Milutina Milankovića, a koja je polazna referentna mera nekoristeći geodetski snimak, satelit, plan grada BeoINFO sa daljinarom, google maps i ostala danas dostupna besplatna sredstva. Lako se izračuna dužina zgrade jer znam kolika mi je širina dnevne sobe, ali još bolje razmak nosećih stubova koje se vide spolja. Samo sam prividnu četrvtinu zgrade izračunao i došao do podatka da je 60 metara dužine. Što znači da cela zgrada nije duža od oko 250m.
Što se tiče odakle se meri ceo plac (blok), meri se od trotoara do trotoara ka unutrašnjosti bloka od okolnih saobraćajnica, jer okolne saobraćajnice koje i čine Novi Beograd nisu deo placa (bloka).