Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

Ona na kružnom toku kod opštine.
Ni ona, inače, nema perspektivu, pa kad dođe na red, ode.

to je već slika propasti koje su nam doveli ovi sada, sa uništavanjem poslednjeg velikog građ preduzeća. Taj objekat kod opštine je izuzetno reprezentativan, sa impozantnim unutrašnjim holom, a da postane prodavnica nameštaja 🤮🤮
još gore ako će da ga ruše u nekoj budućnosti
 
Јесте репрезентативан, али и изузетно нерационалан (растрошан) и неодржив. Као и нпр. 15-ак година млађа зграда НИС-а у Новом Саду. Прегазило време, врло брзо.
 
Ove stvari bi sve morale da se rade iz investicionong odrzavanja a ne preko gradskih sluzbi. Ali to je problem kada 50 godina niko ne placa odrzavanje.

Pri tom lose su regulisane finansije stambenih zajedinca. Morala bi se donese nova zakonska regulativa da se naplata odrzavanja naplacuje preko infostana po iznosu koji opredeli skupstina te zgrade po svojim potrebama ali ne manje od odredjenog iznosa koji je neophodan za tu lokaciju i za gabarite objekta koji bi trebalo da odredi gradska sluzba. Od toga da 30% ide za rezervu za investiciono odrzavanja 70% za tekuce. Ovo bi resilo mnogo problema.
Šta je sa održavanjem koje se plaća svakog meseca preko Infostana?
Jesu ovde i stanari krivi, ali isto tako i država svakog meseca bez greške naplaćuje održavanje i te pare odlaze u bunar, ništa se ne akumulira i sa njima ništa ne možeš da uradiš. Pritom kada pišeš zahteve Stambenom, oni ne odgovore preko godinu dana na zahteve iako se ponavljaju, kada ti daju ponude, obično je 3 do 5 puta veća od realne cene i tako....
Može preko Infostana i sada da se naplaćuje, ali ti onda oni uzmu 10% i sad npr na 60.000, oni ti uzmu 6.000, na godišnjem nivou 72.000, a to su opet pare sa kojima nešto može da se uradi.
 
Укинули су пре неку годину то акумулирање пара у Инфостану. Нема ништа.

А ко ће ову плочу да обнови, баш ме занима.
 
Ove stvari bi sve morale da se rade iz investicionong odrzavanja a ne preko gradskih sluzbi. Ali to je problem kada 50 godina niko ne placa odrzavanje.

Pri tom lose su regulisane finansije stambenih zajedinca. Morala bi se donese nova zakonska regulativa da se naplata odrzavanja naplacuje preko infostana po iznosu koji opredeli skupstina te zgrade po svojim potrebama ali ne manje od odredjenog iznosa koji je neophodan za tu lokaciju i za gabarite objekta koji bi trebalo da odredi gradska sluzba. Od toga da 30% ide za rezervu za investiciono odrzavanja 70% za tekuce. Ovo bi resilo mnogo problema.
Ovako ti sve sto pises je vec regulisano
Većina ovdje mjesa gradsko stambeno i infostan znaci naplata je po novom zakonu krenula
Naplaćuje se posebno investicjono održavanje posebno tekuće posebno lift posebno čišćenje
Takodje zgrada moze preko infostana da skuplja pare infostan to radi za procenat
Sto se tice visine zakonovavac je odredio minimalne iznose zavisnosti od starosti zgrade ali stanri mogo staviti i veće iznose ako žele
 
Укинули су пре неку годину то акумулирање пара у Инфостану. Нема ништа.

А ко ће ову плочу да обнови, баш ме занима.
Pare se za GS nisu akumulirale kod infostana vec na posebnim računima kod GS Da razjasnimo infostan je samo protocni bojler za lakšu naplatu za procenat
Onog trenutka kad mi GS nije htelo dati izveštaj finansijski o stanju para na računu
I koliko smo skupili koliko njima platili tog trenutka smo se pozdravili
 
Ovako ti sve sto pises je vec regulisano
Većina ovdje mjesa gradsko stambeno i infostan znaci naplata je po novom zakonu krenula
Naplaćuje se posebno investicjono održavanje posebno tekuće posebno lift posebno čišćenje
Takodje zgrada moze preko infostana da skuplja pare infostan to radi za procenat
Sto se tice visine zakonovavac je odredio minimalne iznose zavisnosti od starosti zgrade ali stanri mogo staviti i veće iznose ako žele
U medjuvremenu sam procitao da upravnik moze da odluci da vrsi naplatu preko info stana. Cudno mi je da to vise ljudi ne radi posto bi onda naplata bila preko 90%.

Mislim da je bitno da stambene zajednice same upravljaju svojim novcem i po tenderu/ugovoru rade sva odrzavanja ukljucujuci fasada, liftova, ostala investiciona itd... Ne treba mesati gradske sluzbe u to uopste osim vezano za naplatu jer ce sigurno biti sporije i losije. Po tom pricnipu info stan isplacuje na mesecno nivou naplatu fisknu i prosledjuje stambenoj zajednici a oni trose pare po svom nahodjenju.

Jedna anegdota. Upravnik 3 poslovne zgrade (YBC) dobije na sudu prvostepenom presudom vlasnika nekoliko lokala za naplatu odrzavanja i koriscenja zajednicke struje posto se prikacio na zgradu a nije placao. Ovaj da bi izbegao to placanje napravi svoje paralelno udruzenje za tu zgradu gde mu se nalaze lokali i donese odluku da nije nista duzan da placa. Videcemo kako ce se zavrsiti na kraju. Nemoguce sta ljudi mogu sve da smisle, pri tom je covek vrlo uspesan tako da novac nije problem.
 
Мислим да може да има ако су два одвојена улаза. У згради где сам живео у Бранковој, двориште је било засебна стамбена заједница са својим управником и ако су пролазили кроз наш улаз од зграде.
 
Razumijem i nisam mislio prvenstveno na stanogradjnu. Nego su mi ti marketi sa ogromnim parkingom ispred nesta najodvratnije.
 
Pa kako zamišljaš da bude slobodan objekat bez parkinga? Nije izvodljivo, a ni isplativo svuda imati podzemne garaže. Drugo, da li ti je odvratno što Sava centar ima ogroman parking ispred?​
 
Smijem valjda da izrazim, da su mi takvi objekti ruzni, a bez da pripremam neke alternative. Sava Centar je ogroman objekat sa ogromnim parkingom.
Inace da ne bi Lidl pretezno bio slobodan objekat, mozda bi cak i bio isplativ podzemni. Recimo u Hamburgu postoji inicijativa, da se transformisu parcele na kojima su Lidl i Aldi marketi, da bi se stvorilo vise mjesta za potrebnu stanogradjnu.
No da ne davim, svidja mi se ideja Lidla u SC i to je to.
 
A što pa moramo baš svaku parcelu da "zapišamo" sa stanogradnjom / poslovnom zgradom i marketom u prizemlju?
Зато што је разумније, лепше, боље искоришћен простор, смањује зависност од аутомобила и употребу фосилних горива а самим тим и гужве у саобраћају, омогућава мање куповине и оставља више простора за зеленило. У нормалним Европским градовима без комунистичке прошлости мегамаркети и тржни центри су на самим периферијама града док су малтене у целом граду маркети и радње (у домаћем власништву) у стамбеним зградама

У Амстердаму нпр. је чак и Лидл у згради и до њега се долази пешке или бициклом, нико не окупира јавни простор масивним бетонским паркингом. То је амерички фазон


Иначе, приметио сам како никоме од критичара Трга Републике не сметају мегапаркинзи који се бетонирају на све стране по граду
 
@Klinker
Kakve veze ima izražavanje mišljenja sa mojim komentarom? Ne znam gde si to video da ti branim da izraziš mišljenje, ili da tražim od tebe neku alternativu.

To šta sve postoji u inostranstvu, ne znači da i kod nas treba da bude tako, Niti oni funkcionišu kao mi, niti mi kao oni, već je to nešto između.

A kad smo već kod stanogradnje, radije bih da vidim i predimenzionirani (ne znači da mislim da su postojeći parkinzi megamarketa takvi) parking, nego stanogradnju / poslovnu zgradu. Kao što mislim da je parking Sava centra adekvatan za zgradu te veličine, tako mislim i za parkinge megamarketa.

Stvari možemo posmatzrati i sa druge strane, a to je da je rekonstrukcija Sava centra potpuni promašaj i da je trebalo da se nadogradi desetak spratova i da se dobije jedna fina poslovna zgrada, a da se na prostoru postojećeg parkinga prvo izgradi podzemna garaža na nekoliko nivoa, a iznad nje stanogradnja sa 10 -15 spratova minimum.

@Kailan
Beograd nije normalan grad, to smo odavno ustanovili, kao i da to tvoje pisanije o neboderima koji bi omogućili više zelenila, ne pije ovde vodu, i zašto. Ali raspravljati / razglabati na tu temu je isto kao raspravljati sa nekim članovima na temu klimatskih promena.​
 
Земљиште у граду је ограничено и стога мора да служи људима а не аутомобилима. Стога је стамбена зграда у чијем се приземљу налази маркет далеко боље употребљен простор од једног једноспратног маркета са паркингом намењен искључиво том маркету.

Београд и није нормалан град јер је од Другог светског рата развијан да се ослања искључиво на аутомобилски саобраћај са мизерним јавним превозом који не може да га смислено обухвати и цео тај систем је дошао до тачке пуцања.
 
Ako sam dobro razumeo, ovako izgleda današnji Beograd:

stroad.jpg


Inače, po ko zna koji put se potvrđuje da su najveći zagovornici ''izgradnje Beograda po svaku cenu'' (tovarenjem kvadrata i precenjenih praznih stanova) oni koji žive u delovima grada gde se ne tovari toliko. Ili gde barem ima toliko prostora da po izgradnji neće izgledati kao desna obala Save još 20ak godina.

Čak smo nedavno na jednoj drugoj temi od pripadnika iste ekipe imali priliku da pročitamo kako je vetar u gradu nepoželjan i kako ga treba dodatno smanjiti i oslabiti - zgradama.
Vrlo ekološki, nema šta.

P.S.
Još jedna tema pretvorena u blog o zlu komunizma. Sjajno. Još samo i Kosovо da se nekako ubaci pa da bude pun doživljaj.
 
Poslednja izmena:
Богами ова слика коју си окачио неодољиво подсећа на Савску магистралу од моста на Ади до петље за Ибарску. И Зрењанинац је сличан амбијент само за једну траку мање, а биће слично и у Вишњичком малом метроу.
 
Ne boj se, i to će sve natovariti zgradurinama. Moja poenta ovde je da se previše drami i kmeči što se s vremena na vreme neko usudi da pomisli da je ok graditi ovako nešto u Beogradu. Horor, zaista. Bolje da sve bude minijaturizovano, pomešano i natrpano kao u Kowloon-u. Da ne pričam koliko je nezrelo pisati kako treba prodavnice pune hrane da budu ispod nečijih stanova, ako postoji alternativa da ne bude tako. Opet stojim pri stavu da takve stvari mogu da pišu samo oni koji nisu videli i osetili ništa od toga što predlažu - zatvorene blokove, kanjone, pomešane sadržaje, prodavnice ispod stana i magacine u podrumu, zbijenost i prenaseljenost. Pa im deluje kao neka egzotika.

Pritom Lidl nije tip prodavnice kao mini Maxi ili male Idee i slično, pa da je i sa aspekta funkcionalnosti razumno da se smešta u male objekte i ispod nečijih stanova. To su mega marketi, i u skladu sa time se prave u zasebnim objektima ili tamo gde ima mesta i za njih i za njihove potrebe i logistiku. To što je neko ugurao Lidl u prizemlje stambene zgrade je sjajno, svaka im čast. Samo što to ne znači da je to i normalno. Niti da je norma. Jer koliko ja znam od mojih izvora oko dragstora, Lidl većinski pravi objekte zasebno ili traži postojeće objekte ali sa dovoljno prostranog prostora. Jer prosto kapiraju ljudi da ne ide mega market u haustor stambene zgrade...

Daleko je Beograd od Američkog uređenja, kao i od opasnosti da se pretvori u njihove gradove. To je jasno svima koji žive ovde, a posebno na desnoj obali Save, gde više nema gde igla da padne. A kome je do borbe protiv automobilskog urbanizma, bolje nek se bavi dizanjem tužbi protiv lokalnih samouprava zbog ukidanja trotoara, nego što diže dževu i demagogiju zato što Lidl napravi otvoreni parking. A oko parkinga i travnjak i zelenilo, kakve Beogradski investitori nikada ne bi. Nije problem stotine ulica po Beogradu u kojima pešaci moraju da hodaju kolovozima, a problem je 20 Lidla izvan centra grada što na prostranim ulicama prave otvorene parkinge sa zelenilom pored. Ma važi.
 
Nije problem tip megamarketa kao što je Lidl, koji je pored nekog magistralnog puta na kraju grada i da se do njega stiže kolima i isključivo kolima jer je tako zamišljen. Problem je kad se taj isti megamarket smesti bliže centru, nego periferiji, jer onda velika rastojanja pravi još većim. Da je ceo Beograd 10km u prečniku i da je infrastruktura dobra, retko kome bi trebao auto. Ali kad smestiš Lidl na 5 km od centra, onda tih 500 ljudi što je moglo da živi na mestu Lidla se premešta za 200m dalje, i tako u krug. Što više takvih konstrukcija, to šire mora da se gradi i veća potreba za automobilima, itd... Gusta naseljenost nije uopšte loša, kad ne ide na uštrb zelenila, terena i drugih javnih površina.
 
Lidla u Beogradu nema ni 20.

S druge strane, kao neko ko je ceo život na desnoj obali Save, znam preko 100 ulica u ovom delu grada koje pršte od guste naseljenosti i ''maksimalnog iskorišćenja prostora'' pa su postale nehumane, zbijene, ružne i disfunkcionalne zbog opšte grabeži i razbojništava investitora. Ironično, ne videh od ljudi koji su malopre ovde kukali na automobile i ekologiju, da su ikad rekli bilo šta vezano za to. Jok, njima je to egotika. Sve je bolje od groznih otvorenih komunjarsko-američkih blokova.

Ovde se laje na pogrešno drvo, maši se poenta debelo. I da, čak i jedan Lidl sa parkingom ispred ali i zelenilom i drvećem pored, je humaniji nego ono što postaje norma u Beogradu.

I da... ne ide megamarket u haustor zgrade. Prosto ne ide. Jedino ako je zgrada od starta pravljena tako, pa dole ima veliki prostor u istom nivou a iznad su stanovi. Ali to retko gde ima, bar na desnoj obali Save. A na silu uvoditi tako nešto je em glupo em neodrživo. Da kažem da nije čak ni ekološki, kad već neki ovde vole da se koriste tim terminom.
 
Vrh