Šta je novo?
Od:
Filteri

Razvoj novobeogradskih blokova

Zamislite ovaj pravac između zgrada ko neki mali beogradski "central park" znam da zvuči smešno, ali to uopšte nije tako teško postići, kada bi se ovakvi urbanistički problemi mogli rešiti barem u bloku od 10 zgrada, zatim takvo rešenje reklamiralo i drugi ljudi bi zaželeli isto, mogli bi se dobiti i određeni EU grantovi pošto oni prosto obožavaju takve stvari, ali sve u svemu izgradnja garaža deluje kao jedan značajan način za ozelenjivanje NBG ali i rešavanje drugih urbanističkih problema, a opet ne vidim da je to toliko komplikovano i problematično za državu.
 
U Finskim blokovima je verovatno projektovano više parking prostora nego kod nas ili u SSSR-u.
Generalno je u komunizmu projektovan mali broj parking mesta negde sam čuo po jedno na svaka 3 stana, ali i tu ima izuzetaka npr. Poljska koja je na vreme krenula da predviđa veći broj parking mesta.

Evo par zanimljivih linkova:

www.upi.com

Soviet dream: parking space for every car - UPI Archives

Cars are jammed onto sidewalks and crowded against buildings in the Soviet Union because there are not enough parking lots and garages, a Soviet newspaper...
www.upi.com www.upi.com

www.curbsideclassic.com

Back To The USSR – Part II, A Few Words On Parking And Garage Collectives - Curbside Classic

(first posted 6/26/2016) Some time around 1955 as the campaign for country-wide construction of prefab concrete apartment blocks (‘Khruschev barracks’ as they became known ) picked up pace, the government […]
www.curbsideclassic.com www.curbsideclassic.com

https://www.google.com/download/article/governparkingspaceit

Što se tiče izgradnje garaži pitao sam jednog čoveka koji radi u građevinskoj firmi, kaže da je vrlo teško zaraditi pare na garažnim mestima, zato ih ni ne prave više nego što moraju.
1. Beton je bio skup i pre ove inflacije, sada sa inflacijom podzemne garaže po nivou koštaju samo za beton 500.000eur - 1000.000eur - 1.500.000eur (u zavisnosti od površine etaže)
(to je glavni i najveći trošak);
2. Dosta su pooštrili poštovanje pravila koja se tiču manevarskog prostora u garaži (i bilo je krajnje vreme) - to znači da na istoj površini manje ostaje za garažna mesta;
3. Što se više ide u dubinu mora više da se uloži u hidro izolaciju, pumpe i sl.
Npr. neki se sećaju da je na 2016te u A bloku na drugom nivou garaže bilo čestih poplava, u Savadi poplavi nije bilo jer postoji samo jedan nivo garaže.

Danas se čak i garsonjere retko projektuju - samo zato što i za nju mora da se obezbedi 1,1 ili 1,2 parking mesta po stanu.
 
Duleban97 je napisao(la):
Zamislite ovaj pravac između zgrada ko neki mali beogradski "central park" znam da zvuči smešno, ali to uopšte nije tako teško postići, kada bi se ovakvi urbanistički problemi mogli rešiti barem u bloku od 10 zgrada, zatim takvo rešenje reklamiralo i drugi ljudi bi zaželeli isto, mogli bi se dobiti i određeni EU grantovi pošto oni prosto obožavaju takve stvari, ali sve u svemu izgradnja garaža deluje kao jedan značajan način za ozelenjivanje NBG ali i rešavanje drugih urbanističkih problema, a opet ne vidim da je to toliko komplikovano i problematično za državu.
Kliknite za proširenje...

Није смешно, то је одлична идеја; градњом подземних гаража између (ових степенастих) зграда би се ослободиле и постојеће надземне гараже и могла да им се да нова сврха. Рецимо поплоча тај асфалт и у те празне надземне гараже сместе радњице, бутици, кафићи и сл. чиме би се избацили аутомобили из блокова а они постали много занимљивији за пешаке, људе да се прошетају, седну, обиђу итд. Да је то урађено на време избегла би се потреба за овим мегамаркетима који су иначе грађени а те радњице и пиљаре би биле у домаћем власништву.

Чак би могло онда и да се ти бежанијски блокови повежу у суперблокове без аутомобила и додатно уради на зеленилу чиме би се добила огромна површина за биљке и животиње да се природа опорави а деца иду слободно без бриге родитеља да ће их нешто прегазити

Проблем је ја мислим што је земљиште на Новом Београду неквалитетно за подземну градњу и склоно је плављењу јер је то некад било мочвара. Могуће је градити подземне гараже али је скупље него што би иначе било па сви избегавају. Лично бих то подржао па макар за неких 20-30 милиона евра годишње чисто да би очували и додатно оплеменили СФРЈ архитектуру која би онда била додатно значајна са културноисторијског и туристичког аспекта.
 
Ugovorac je napisao(la):
U Finskim blokovima je verovatno projektovano više parking prostora nego kod nas ili u SSSR-u.
Generalno je u komunizmu projektovan mali broj parking mesta negde sam čuo po jedno na svaka 3 stana, ali i tu ima izuzetaka npr. Poljska koja je na vreme krenula da predviđa veći broj parking mesta.

Evo par zanimljivih linkova:

www.upi.com

Soviet dream: parking space for every car - UPI Archives

Cars are jammed onto sidewalks and crowded against buildings in the Soviet Union because there are not enough parking lots and garages, a Soviet newspaper...
www.upi.com www.upi.com

www.curbsideclassic.com

Back To The USSR – Part II, A Few Words On Parking And Garage Collectives - Curbside Classic

(first posted 6/26/2016) Some time around 1955 as the campaign for country-wide construction of prefab concrete apartment blocks (‘Khruschev barracks’ as they became known ) picked up pace, the government […]
www.curbsideclassic.com www.curbsideclassic.com

https://www.google.com/download/article/governparkingspaceit

Što se tiče izgradnje garaži pitao sam jednog čoveka koji radi u građevinskoj firmi, kaže da je vrlo teško zaraditi pare na garažnim mestima, zato ih ni ne prave više nego što moraju.
1. Beton je bio skup i pre ove inflacije, sada sa inflacijom podzemne garaže po nivou koštaju samo za beton 500.000eur - 1000.000eur - 1.500.000eur (u zavisnosti od površine etaže)
(to je glavni i najveći trošak);
2. Dosta su pooštrili poštovanje pravila koja se tiču manevarskog prostora u garaži (i bilo je krajnje vreme) - to znači da na istoj površini manje ostaje za garažna mesta;
3. Što se više ide u dubinu mora više da se uloži u hidro izolaciju, pumpe i sl.
Npr. neki se sećaju da je na 2016te u A bloku na drugom nivou garaže bilo čestih poplava, u Savadi poplavi nije bilo jer postoji samo jedan nivo garaže.

Danas se čak i garsonjere retko projektuju - samo zato što i za nju mora da se obezbedi 1,1 ili 1,2 parking mesta po stanu.
Kliknite za proširenje...
Naveo si konkretne probleme i stvari, sve je tačno.
S tim da je po meni bitno, da se uprkos svemu pokuša uopšte ova tema lansirati ne samo kao legitimna nego i urgentna kod vlasti, grada, države. I da se o njoj sve više i više priča, da se smišljaju nove ideje, na kraju krajeva ne moraju uvek u svugde nužno da se gradi pod zemljom, poželjno je, ali može negde i nadzemna garaža koja bi opet smanjila betonske okolne površine.
Jedino lično ne znam, da li su nadzemne barem malo jeftinije od podzmenih?

Pogotovo što se tiče SSSR-a dominantan vid prevoza je bio voz i javni prevoz, tek kasnijih godina 70-tih i 80-tih automobili postaju manje ili više normalna stvar za većinu ljudi, i ni tadašnja infrastruktura to nije ispratila niti su oni zamišljali da će to toliko da eksplodira, a kamoli sad gde svako maltene ima 2 ako ne i više automobila.
A problem parkinga i kod Rusa i njihove gradnje nakon 90-tih godina je ustvari samo gori, sada imaju one zgrade od 30 spratova gde živi 20k ljudi i samo automobile načičkane pored, još jezivije neko kod nas.
Ali u svakom slučaju treba se poštriti zakon, treba insistirati na ovoj temi i stvarno pokušati nešto, siguran sam da možemo smisliti razna kreativna i održiva rešanja, pa makar da se rastereti za nekih 30-40% ako ništa drugo za početak.
Prosto sam ljubomoran kada vidim ta finska naselja, mada i po drugim zemljama, koja po nekom dizajnu nisu ništa drugačija od naših ili ruskih, ali te "male" stvari ta naselja toliko transformišu, da je odjednom život u tim naseljima 10x bolji.
Slična stvar je i sa fasadama i izolacijom, nažalost...
 
Nadam se da će nova odluka gde se dozvoljava privatnicima da grade i upravljaju garažama biti pun pogodak.

Ipak, to ne može da se primeni na NBG tako lako.

A zašto Grad je pravi garaže - već sam izneo svoju teoriju - to je nešto što se isplati tek za 5-10 godina, a tada oni koji su započeli gradnju garažu vrv više neće biti na vlasti i ostaviće zlatnu koku narednoj vlasti, a to ne žele.

Privatnik se jednom opekao sa garažom u Baba Višnjinoj (dali im sve dozvole, ali pred kraj rekli puj pike ne važi i prisvojili tu garažu, tj, dobar deo profita)
 
Ne postoji nikakav zakon niti propis koji privatnicima zabranjuje da grade i iznajmljuju garaže i upravljaju njima.
Baba Višnjinu je radila firma TITAN DEVELOPMENTS Doo koja je propala pre završetka garaže i otišla u stečaj.
Grad je dao neka sredstva da se završi, pa da upravlja neki broj godina.
Firma Hidro Baza Inženjering je kupila garažu u stečaju, šta će biti dalje kada gradu istekne zakup videćemo,
 
221B74BD-4AE6-4ED9-85D2-EBE931A7A16D.jpeg
 
Мени је драго што је, таква - дивља, елиминисана, али са друге стране, то ћоше ће сада бити још ружније.

Морао би тај комплекс крша да се склони одатле, али то неће бити могуће уз притуп "Блок 1 је заштићени споменик културе - на ћошету не сме ништа да се гради, мора да се врати пољана", јер никад неће бити враћена и у том случају остаје овај крш.
 
Има ли ишта у том ћошету да је легално, од Дурмитора преко Максија, перионица, кинеске брзе хране, све до Централ Паба? Да не заврши све како оно мање ћоше у Блоку 29.
 
Pa to bi možda i bilo najbolje, ali je nerealno.

Mislim da su svi ti ćoškovi blokova u tom delu NBG predviđeni kao objekti javne namene.

Tako imamo Infostan, Poštu i intesu/Uniqa-u na kraju Narodnih heroja, Mek Donalds i Fontanu na početku NH.

Šta napraviti na ovom ćošku, a da liči na nešto?

Meni se recimo sviđa koncept Ramble u Barseloni, a to je ulica / šetalište sa restoranima, a ovaj potez je već dobrim delom to (sa dodatkom perionice, kozmetičkih salona i sličnih objekata)
 
paradox polje je napisao(la):
Има ли ишта у том ћошету да је легално, од Дурмитора преко Максија, перионица, кинеске брзе хране, све до Централ Паба? Да не заврши све како оно мање ћоше у Блоку 29.
Kliknite za proširenje...
Верујем да је првобитни Перпер легалан, па онда и Макси. А вероватно и још понешто. Ту онда нема ништа од "чишћења".

Истина је да не знам да ли је ишта првобитним планом ту било предвиђено - посве је реално да није; Перпер је улетео у време "поправљања" града осамдесетих. Правили су ДУП почетком века, за мислим петоспратницу, али не верујем да то може да се исплати, с обзиром на објекте. Ако се мене пита, узана кула са локалима у приземљу не би сметала, али то неће бити дозвољено, због заштите "Експерименталног насеља". Што значи да ће остати прчварнице/пилићарници.
 
Poslednja izmena:
Duleban97 je napisao(la):
Zamislite ovaj pravac između zgrada ko neki mali beogradski "central park" znam da zvuči smešno, ali to uopšte nije tako teško postići, kada bi se ovakvi urbanistički problemi mogli rešiti barem u bloku od 10 zgrada, zatim takvo rešenje reklamiralo i drugi ljudi bi zaželeli isto, mogli bi se dobiti i određeni EU grantovi pošto oni prosto obožavaju takve stvari, ali sve u svemu izgradnja garaža deluje kao jedan značajan način za ozelenjivanje NBG ali i rešavanje drugih urbanističkih problema, a opet ne vidim da je to toliko komplikovano i problematično za državu.
Kliknite za proširenje...
Nema računice u tome da se prave tolike garaže na NBG, osim da se istovremeno bukvalno zabrani parking na pola postojećih mesta (npr pretvore Japanska, Evropska u čiste bulevare bez parkinga). Kako je navelo par forumaša iznad, to je dosta skupo za izgradnju, plus za upravljanje posle, ako bi bile iole tržišne cene istih. A o reakciji stanara da i ne mislim, zato što sada možda 10% stanovnika ima 10-15k da da za parking mesto.

Stepenasti blokovi imaju između zgrada već sada značajne zelene površine, ali se ni njima ne upravlja dovoljno dobro da se iste unaprede, tj i kada se nešto uradi, pusti se da propadne kroz 5-6 godina. Razlog je jednostavan, i dalje smo relativno siromašno društvo. Parkić koji se vidi na jednoj od slika u 62 bloku je već zreo za investiciono održavanje dobrog dela rekvizita, a relativno je skoro napravljen.

Dodatno, vezano za snimke, zbog same konfiguracije ovih blokova se ni ne vidi količina zelenih površina u istima, pa otud svi van blokova su ubeđeni da su iste zgrade zgurane jedna uz drugu, što u najvećem delu nije slučaj. Ovo i same slike drona potvrđuju, fokus je na ovakvim snimcima, ne na unutarblokovskim površinama.
 
Крематоријум је нека врста спалионице.
 
Možda glupo pitanje: Jel na tom groblju ljubimaca planirano da se zakopavaju životinje u sanducima, ili da samo budu kremirane i onda prenesene u urne? Drugim rečima - jel će biti pravi pravcati grobovi ili samo urne?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh