Nažalost, u ovom slučaju odgovornost za ove pojave leži i na samim načelima kojim su dizajnirana neka naselja do pre 30 godina. Primera radi, na Crvenom krstu ima ona 4 solitera, i nekoliko lamela u istom stilu i godišta kao i one. U tim lamelama postoje nizovi i nizovi lokala. Koji stoje prazni i zapušteni već 30 godina, još pre pojave velikih tržnih centara i online usluga i kupovine.
Razlog? Pa zato što ih je bilo previše i zato što su stavljani na mesta koja nisu primamljiva zakupcima lokala da ih uzmu i naprave biznis tu. Jer iako ima ljudi okolo, niko ne želi lokal koji nije pristupačan sa ulice, ili se nalazi na manje prometnom mestu u koje niko ne zalazi.
A neki su prosto i čudne konfiguracije
Primer i mesto o kome pričam -
https://goo.gl/maps/eFWvZbKT5E4Rwhrp6
Primer s druge strane, sa čudnom konfiguracijom -
https://goo.gl/maps/kVyRMzdekApfgHQg6 Nit' je za kafić, nit je za butik, nit je za servis... nego onako nešto od svega pomalo a ništa konkretno. Još ovako skučeno, u tunelu zidova širine 3 metra a spolja ograničeno prilazom i parkingom... Ne ide, niko ne želi takav lokal.
U tim zgradama lokali nisu samo u prizemlju gde se slabo prolazi i nije baš prijatan ambijent, nego se nalaze i na prvom spratu/nivou (vide se rešetke iznad ograde na prvom linku). Takvi lokali su osuđeni na propast. Jer su na mestima koja jesu tehnički non stop u blizini ljudi, ali su sama mesta odbojna ili loše pristupačna. Kao ovde npr, gde se očekuje od klijenta da se pentra na gornji nivo betonske ploče da dođe do lokala - niko danas ne želi takav lokal.
Ah, evo vidim da su Dzangrizalo i Savoir već lepo objasnili.