Razvoj novobeogradskih blokova

[Ventilator_BGD]

Eto upravo sam pricao o toj potrebi mnogih da se nesto izgradi. ZASTO??? Zasto zameniti ovo za zgrade? Samo da bi se priblizili nekoj "klasicnoj" matrici?: https://www.google.com/maps/@44.8298655 ... 312!8i6656

 

[spatiotecte]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 14 Nov 2019 11:42 pm[/url]":1azfo6tv]Сад имамо и праве улице... У ствари аномалије из прошлости које су у суштини настале у неким срединама из нужде, а не као добро и паметно урбанистичко решење, као што је уосталом и цела наша цивилизација настала на сличан начин.

Неки људи се баве питањима нашег савременог урбанизма, а изгледа не знају да су и тзв. праве улице тј. - канале, као лош производ, нездравог града, наслеђен из прошлости, урбанисти и архитекте настојали да превазиђу стварањем модерног града и сасвим другачијих решења - још пре читавог једног века !

Али каква су нам и колика знања, таква нам је и стварност. Да је јавност мало упућенија, не би виђали све то што имамо на сцени свуда око нас.
На жалост зато ће се претрпавање градског ткива наставити и од града са ретко лепим ширинама, природним пределима и лепим изгледима, добићемо густо умешено тесто у коме се не види даље од најближе фасаде...

Klasican zatvoreni blok nasledjen iz proslosti ne mora nužno da bude loš ako je dovoljno širok i u sebi sadrzi zelenu povrsinu. Sa drvecem i klupama, poput nekog unutrašnjeg vrta, to moze lepo da izgleda a širina bloka bi omogućila da komsija komsiji ne viri u stan.

 

[Drakche]

Ventilator_BGD » 15 Nov 2019 08:47 am[/url]":z1l41tik]Eto upravo sam pricao o toj potrebi mnogih da se nesto izgradi. ZASTO??? Zasto zameniti ovo za zgrade? Samo da bi se priblizili nekoj "klasicnoj" matrici?: https://www.google.com/maps/@44.8298655 ... 312!8i6656

Ovaj kraj nije primer gde bi moglo da se gradi po "klasicnoj" matrici, nema tu prostora za to, ne treba da se dira.
Ali pomenuta J. Gagarina i Bezanijski blokovi, tu bi vec nesto moglo.

 

[astrodule]

Nije sporno da ima mesta, ali pitanje je da li saobraćajna, vodovodna, kanalizaciona, energetska i ko zna još koja mreža može to da izdrži.

Ja lično otvorene blokove smatram najhumanijim mestom za život u Beogradu i takva organizacija životnog prostora gde imamo školu i vrtić u skoro svakom bloku sa gomilom zelenila unutar bloka smatrama idealnom za decu i za porodice.

Parking mesta mogu da se reše na uštrb zelenila (po obodima postojećeg zelenila), "i ja tu ništa ne bih dir'o"

 

[spatiotecte]

Ja ne sporim da takva organizacija prostora sa zgradama usred bloka moze nekima da odgovara ali samo smatram da u vremenu nije odrziva jer je planirana za odredjen broj stanovnika i ne moze da prati razvoj grada tj rast populacije. A problem je sto niko ne moze da odredi gde ce se graditi a gde nece, to odredjuje trziste.
Ti Astrodule kazes zasto se ne gradi treci beograd ovča borča itd umesto sto se popunjavaju NBG blokovi ali mi ne mozemo da uticemo na to gde ko zeli da zivi.
Znaci ako postoji potraznja za NBG tamo ce se i graditi a sad ja razumem tebe sto ti smeta ta navala novih zgrada i novih ljudi u sred blokova.
Prosto ne moze da se utice na to i to treba prihvatiti.

 

[astrodule]

Tu je osnova našeg neslaganja. Ja kažem da može da se odredi gde će ko da živi, a ti kažeš da ne može.

Po tvojoj logici, sutra će se pojaviti neki investitor koji će da potegne veze (promeniće se GUP, DUP i ostalo) i izgradiće stambeni blok u Tašmajdanskom parku. Pa ko ne bi želeo da živi na toj lokaciji?

Kada se pravio Novi Beograd, ne verujem da je iko želeo tu da živi jer tu nije bilo ničega. Isto tako može i Treći Beograd da nastane (ne mora Ovča, Borča, ali postoje lokacije).

 

[solecar]

Ako se ne ponudi u Borči , Ovči , delu od Pupinovog mosta ka Borči , kako može da se sa sigurnošću tvrdi da to ne bi bilo popularno? Pogledajmo samo primer ekspanzije Padine u Braće Jerković

 

[Дошљак]

Проблем са буџењем НБГ јесте у томе што је садашња инфраструктура (саобраћајнице, канализација, водовод, енергетска мрежа, број школа и вртића...) изграђена за овакав НБГ какав је и замишљен. А и већ је на ивици преоптерећење, из више разлога: пресељење пословне активности из центра на НБГ, густа новоградња на НБГ, развој насеља која се ослањају на НБГ...

 

[mradulovic]

ako pricamo o razvoju Novog Beograda, moramo poceti od razvoja infrastrukture i tu ne mislim na povrshinske parking prostore, jer bi to znachilo devastiranje zelenih povrshina koje su zastitni znak Novog Beograda. Nek porade na metrou i poboljsanju javnog prevoza koji je sve gori i gori ( na liniji 75 vec pola godine, praktichno nema duplih autobusa sto dovodi da je izuzetno tesko uci ujutro, pre 9).
Ali ima josh jedna stvar, na kojoj bih radio pre svega. Krajnja je sramota sto svako vece,ne mesecima vec godinama, kruzni tok kod opstine i ukrstanje Omladinskih brigada i AVNOJ-a smrde na govna.

 

[solecar]

Проблем са буџењем НБГ јесте у томе што је садашња инфраструктура (саобраћајнице, канализација, водовод, енергетска мрежа, број школа и вртића...) изграђена за овакав НБГ какав је и замишљен. А и већ је на ивици преоптерећење, из више разлога: пресељење пословне активности из центра на НБГ, густа новоградња на НБГ, развој насеља која се ослањају на НБГ...

Ako ćemo pravo , ni u drugim delovima grada nije mnogo bolja situacija , jer i tamo nije infrastruktura predviđena za ovolika silna budženja... A to rešavamo sužavanjem i ovako već neadekvatnih saobraćajnica...

mradulovic » Pet Nov 15, 2019 7:32 pm[/url]":2mzk6iat]ako pricamo o razvoju Novog Beograda, moramo poceti od razvoja infrastrukture i tu ne mislim na povrshinske parking prostore, jer bi to znachilo devastiranje zelenih povrshina koje su zastitni znak Novog Beograda. Nek porade na metrou i poboljsanju javnog prevoza koji je sve gori i gori ( na liniji 75 vec pola godine, praktichno nema duplih autobusa sto dovodi da je izuzetno tesko uci ujutro, pre 9).
Ali ima josh jedna stvar, na kojoj bih radio pre svega. Krajnja je sramota sto svako vece,ne mesecima vec godinama, kruzni tok kod opstine i ukrstanje Omladinskih brigada i AVNOJ-a smrde na g***.

Mi kuburimo i ovako sa vozačima , a ne još da idu dva autobusa jedan za drugim. Ali o tome smo beć pričali u temi o autobusima.

 

[mradulovic]

ok, onda barem reshimo problem konstantnog mirisa fekalija u centru novog beograda pa da pricamo dalje o nekom razvoju, koji nadam se nece da ukljucuje samo nove trzne centre i stambenjake.

 

[spatiotecte]

astrodule » 15 Nov 2019 01:35 pm[/url]":dmivvqwg]Tu je osnova našeg neslaganja. Ja kažem da može da se odredi gde će ko da živi, a ti kažeš da ne može.

Po tvojoj logici, sutra će se pojaviti neki investitor koji će da potegne veze (promeniće se GUP, DUP i ostalo) i izgradiće stambeni blok u Tašmajdanskom parku. Pa ko ne bi želeo da živi na toj lokaciji?

Kada se pravio Novi Beograd, ne verujem da je iko želeo tu da živi jer tu nije bilo ničega. Isto tako može i Treći Beograd da nastane (ne mora Ovča, Borča, ali postoje lokacije).

Za pocetak kreni od sebe, da li bi ti živeo u trecem Beogradu kad bi imao novca da zivis negde bliže? Pa verovatno ne bi, ljudi koji žive tamo su uglavnom ljudi koji nisu imali finansijske mogucnosti da žive negde drugde. Ja lično ne bi zeleo da živim u trecem Beogradu pa makar to bila vila u pitanju.

Tu gde se ne slažemo je sto ti smatraš da bi moglo zakonski da se zabrani ili u velikoj meri ograniči novogradnja na Novom Beogradu dok ja mislim da je to prosto nemoguće u okvirima države kakva je Srbija.
Druga stvar teško da bi mogao da postoji administrativni mehanizam koji bi omogućio da se zaledi izgradnja na toliko velikoj površini kao sto je NBG a i samim tim bi se napravila diskriminacija u odnosu na druge opstine jer bi automatski centralne opstine poput starog grada, vračara ili savskog venca tražile isto takvo pravo.

Dakle takvom odlukom ne bi se faktički više nigde gradilo i to je prosto nemoguće.

Posle uklanjanja železničke stanice i sina u SA mi uopšte ne deluje nemoguće da neki Vučić 2.0 jednim Lex Specijalisom krene sa gradnjom na Tašmajdanu.
Da se razumemo mala je to verovatnoća ali prosto moraš da sagledaš realno stanje na terenu, svi delovi grada pa i NBG se grade jer je trenutno bum u izgradnji i prosto NBG kao opstina koja gravitira direktno ka centru a i taj centar gravitira ka NBG ne može da ostane netaknut. Ne možeš zaustaviti investitore, ne možeš zaustaviti ljude.
Ako sutra postoji potražnja da ispred tvoje zgrade u tvom bloku bude izgradjena jedna nova zgrada budi uveren da neće postojati mehanizam da se to spreči i dobićeš novu zgradu hteo to ili ne.
Poenta je sto tim uglavljivanjem novih zgrada tamo gde modernisticki urbanizam nije to predvideo dolazi do problema ali to je prirodni proces jednog velikog grada kao sto je Beograd. Prizemljuše iz 19og veka su poklekle pred cetvorospratnicama u 20om veku, tako i ovaj 21 vek donosi svoj novi urbanizam na NBG jer se modernizam i njegovi principi ugasio odavno.

Prosto jedno vreme gazi drugo i tako dalje. Novi ljudi, nove zgrade, novi grad.

 

[Пантограф]

Spasiotekt,

Jasno je da će se na preostalom slobodnom građevinskom zemljištu graditi, i priče da bi se to moglo obustaviti su, naravno, nerealne.

Ipak, neće se ostvariti tvoj scenario sa radikalnom transformacijom već izgrađenih blokova, jer, prostora gde bi se mogle udenuti čitave zgrade, zapravo, nema. Postoje izuzeci: prva mi na pamet pada poljančina u mom bloku 2 duž Pupinovog bulevara; taj prostor bi, verujem, mogao da 'poklekne' pred investitorima, posebno kad se izgradi metro. Kasniji blokovi su, međutim, ipak gušće građeni, a poljane unutar njih po pravilu su namenjene nikad izgrađenim školama i vrtićima. Ako i mogu da zamislim JPP u okviru kojeg investitor sazida vrtić u prizemlju a stanove iznad, za škole to ipak ne bi moglo.

E, a sad ono što je moguće: zamena jednih zgrada drugima. I tu je spratnost ključna. Bojim se da dvospratnice duž Save u blokovima 70 i 45 neće opstati na duži rok - naravno, pod uslovom da vlasti ne stave te blokove pod neki stepen zaštite, što ne bih rekao da će biti.

Za rušenje čestvorospratnica već ne znam da li se isplati; ako bi se gradili ormani i plakari kao u BnV, onda verovatno da. I tu se vraćamo na mediokritetni i malograđanski krik ovog foruma protiv jedne fine žene samo zato što se zove Žaklina: dokument koji reguliše visinu objekata ovo je mogao da spreči i obuzda, sad ga nema i, bojim se, tu nema nazad.

Takođe, Mek kod Fontane sigurno će jednom postati kula sa Mekom u prizemlju itd.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Сврха и смисао урбанизма је у тражењу најбољих решења у циљу стварања лепе и здраве животне средине за становање, ако тога нема, нема ни културе града и градских вредности које укључују много тога од архитектуре и грађевинарства до пејсажних вредности, уметничких и еколошких...

Да ли ће се неко усудити да руши да би градио? Није немогуће. Једноличност блоковских насеља и понављање истог изгледа, значајно и битно смањује вредност таквих дела архитектуре. Али можда једног дана на местима блокова никну породичне куће ?

Будућност зна да изненади!

пс. само не започињите рушење блокова од двоспратница блока 45 и 70, јер ту је Београд на најбољи и најлепши начин сишао на реку, мада има места за - усавршавање !

 

[Agent001]

spatiotecte » 15 Nov 2019 01:12 pm[/url]":8nc5yoq1]Ti Astrodule kazes zasto se ne gradi treci beograd ovča borča itd umesto sto se popunjavaju NBG blokovi ali mi ne mozemo da uticemo na to gde ko zeli da zivi.
Znaci ako postoji potraznja za NBG tamo ce se i graditi a sad ja razumem tebe sto ti smeta ta navala novih zgrada i novih ljudi u sred blokova.
Prosto ne moze da se utice na to i to treba prihvatiti.

Takav stav je bas ogoljeni primer kapitalizma, definicija late stage kapitalizma.

Uz adekvatno planiranje i postovanje tog planiranja - zasto Treci Beigrad u Borci, Ovci itd ne bi bio moguc kao atraktivno naselje.
Podjimo od toga sta je prosecnom coveku neophodno da bi naselje bilo atraktivno u danasnjem vremenu - uredjena infrastruktura, dovoljan broj parking mesta, skola, vrtica, zdravstvenih ustanova, marketa, eventualno trznih centara, blizina posla.

Ako se isplanira X stambenih blokova sa jedne strane, jos ako se humano isplaniraju - nezgusnute zgrade sa skolama i vrticima, zelenilo, nekoliko vecih parcela za poslovne centre a-la centri na Nbg, mozda jedan trzni centar, zatim da se infrastruktura u startu projektuje za neke vece potrebe, a ne ulice sa po jednom trakom, pa se ostave prazne parcele za neke buduce potrebe (na kojima nece nici crkve na ustrb doma zdravlja kao u nekim ustanovama). Zamisli eventualno i neka metro linija da pokrije taj deo grada, pa se i to izgradi pre potpune izgradjenosti naselja :shok:

Grad to svakako moze da stimulise - nacina je mnogo, od inicijalnog sredjivanja infrastrukture, pravljenja atraktivnog i smislenog urbanistickog plana, obezbedjivanja postovanja istog, davanja subvencija, ubrzanog dobijanja gradj. dozvola itd, do eventualnog "probijanja leda" izgradjom preko Gradjevinske direkcije Srbije.

Naravno, bojim se da je ovo ne toliko realan scenario i da ce se svaka slobodna veca njiva razvijati kao vecina naselja u prethodnih 30ak godina (Altina, Ledine, Kaludjerica, delovi pomenutih Borci, Ovci itd)

 

[bushwick]

znaci cupacemo kose sto odavno srušena djumrukana nije iznova sagradjena ali je ok ako su po pažljivo osmisljenim zelenim površinama na NBG uvaljuju proizvoljne zgradurine jer “novi ljudi, nove zgrade, novi grad”, ljudi bi tu da žive, ko smo mi da ih zaustavimo? nije sad to neka posta u katanicevoj pa da može da se sruši, svašta.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

На жалост зелене површине Новог Београда нису не само пажљиво него - уопште нису смишљане. Све се воде као грађевинско земљиште, све сем једне једине која има статус - парка. Зато и јесу у таквом стању, једноставно нису ни смишљене као вртне површине, одржавају се само хигијенски ... Већину растиња су садили, саде и негују станари, што је појава која се допушта, али би било боље да станари и струка стварају вртне просторе у складу са искуствима пејсажне архитектуре и вртне културе.

 

[solecar]

Kao što napisah , kako možeš znati da ljudi ne žele nešto apriori , ako im to drugo ne ponudiš , da bude isto što nudiš i na NBG ili nekoj sličnoj lokaciji , ili da apriori žele da žive u centru ili na NBG , zato što je neko smislio da mu je tako lakše da gradi. Ako hoćeš da prodaš stan na NBG , sve što treba da uradiš je da sazidaš zgradu. Ako hoćeš da prodaš stan u Trećem Beogradu , ti moraš da najpre izgradiš ili urediš put , pa onda infrastrukturu , pa da izgradiš vrtić , školu , dom zdravlja , market sa ili bez bez pijace i sl. , pa tek onda da pristupiš izgradnji zgrade. A tu se postavlja naravno i pitanje gradskog prevoza. Da li ga ima i u kojoj meri?
Ja nikad nisam patio za time da moram da živim u centru , niti me je on nešto specijalno privlačio. Oduvek sam bio sklon naseljima dalje od centra , a koja su bogata zelenilom. Čak ni na NBG ne bih mogao da živim bilo gde , jer i tu ima humanih , manje humanih i nehumanih krajeva , u urbanističkom smislu. Možda ja nisam najbolja osoba za tako nešto , kada je reč o merodavnosti šta je dobro , a šta ne , jer trista nekih stvari mora da mi se poklopi da bih mogao da kažem da želim da se preselim da tu živim. Znam za više slučajeva , što lično , što iz priča , da su ljudi brzopleto birali , pa se sada kaju zbog toga , ili su se preselili.

 

[Giorano Angelo]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 15 Нов 2019 11:39 pm[/url]":ksbh596s]На жалост зелене површине Новог Београда нису не само пажљиво него - уопште нису смишљане.

Ова теза не држи.

Прво, препоручујем да погледаш детаљније биро Вртна архитектура. Изненадићеш се колико је једна екипа жена архитеката посветила пажњу пејзажном и хориткултуралном уређењу појединих новобеоградских блокова (навешћу пар: 28, 33, 38, 9а, ...) током седамдесетих година прошлог века, настављајући тако традицију Јелисавете Начић с почетка ХХ века у београдској архитектури. То што се данас те уређене површине не одржавају и то што су данас све запуштене - понајмање има везе са архитектонском и урбанистичком струком. То више говори о нашем менталитету и нашим навикама.

Друго, заборавља се чињеница да у том добу, када је био императив изградити што више станова (конкретна ситуација на НБГ-у), није било довољно времена да се посвети пажња том, не мање битном, питању. Тада се у урбанистичким плановима често појављивао појам зелена површина, који, заправо, није био прецизно дефинисан, нити се знало шта се под њим тачно подразумева. Зато се у пракси дешавало да су то, углавном, биле травнате површине без икаквог садржаја, са евентуално ниским растињем и дрвећем, о чему се тада доста писало као једном великом проблему нових стамбених насеља (студије о Блоковима 21 и 38 на пример). То, ипак, говори да је код тадашњих пројектаната и планера постојала свест о том проблему, али и органичавању и неразумевању од стране одлучујућих фактора.

ГЛАС ПРИРОДЕ » 15 Нов 2019 11:39 pm[/url]":ksbh596s]Већину растиња су садили, саде и негују станари, што је појава која се допушта, али би било боље да станари и струка стварају вртне просторе у складу са искуствима пејсажне архитектуре и вртне културе.

Треће, самоиницијативне акције су одувек постојале, било појединачно, било организовано (да ли су већина - та теза ми је дискутабилна; пре сам става да то варира од блока до блока). У доба социјализма, када су заиста функционисале месне заједнице (или стамбене заједнице), што данас, нажалост, није случај, становници насеља су могли да одлучују о многим питањима (без јачег уплива Града и Општине). Тако је у мом насељу на пример, на захтев становника, подигнута чесма у центру МЗ (на основу пројектантског решења арх. Б. Хајдина), направљена је читава зона кедрова (коју данас, парадоксално, ЈКП Градско зеленило систематски уништава) и тако даље. Занимљив је био захтев појединаца да се једна зелена површина између зграда претвори у велики паркинг простор, што је одлуком већине становника одбијено (данас је то мисаона именица - сетимо се, на пример, велике борбе за Пети паркић).

Оно што нажалост не примећујем у твојим тезама (спој архитектуре и природе), изнетим на многим темама Беобилда, а што ми је у једну руку забрињавајуће, а у другу фрапантно за неког историчара уметности, у најмању руку за једног академски образованог грађанина овог града и земље, јесте да не помињеш тадашњу тенденцију постављања скулптура у зелене просторе новобеоградских блокова, њиховог изласка из атељеа уметника и приближавања (савремене) уметности широј публици. То је, такође, у ванинституционалном смислу неки облик оплемењивања таквих простора, што, и поред горе изнетих чињеница, оповргава твоје тезе. Само ћу поменути да је било много новинских написа архитекте Александра Ђокића на ту тему током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Јасно ми је да не владаш овом темом (мислим конкретно на НБГ), а не сумњам да је на делу нека зла намера, али бих, ипак, очекивао један, чињенично поткрепљенији, аргументованији и објективнији став о томе. Нови Београд није идеалан. То нико не каже. Али то не значи да је све црно и бело. Субјективна крајност никада, у било ком облику, није била добра, нити је водила ка добром путу.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Друго, заборавља се чињеница да у том добу, када је био императив изградити што више станова (конкретна ситуација на НБГ-у), није било довољно времена да се посвети пажња том, не мање битном, питању. Тада се у урбанистичким плановима често појављивао појам зелена површина, који, заправо, није био прецизно дефинисан, нити се знало шта се под њим тачно подразумева. Зато се у пракси дешавало да су то, углавном, биле травнате површине без икаквог садржаја, са евентуално ниским растињем и дрвећем, о чему се тада доста писало као једном великом проблему нових стамбених насеља (студије о Блоковима 21 и 38 на пример). То, ипак, говори да је код тадашњих пројектаната и планера постојала свест о том проблему, али и органичавању и неразумевању од стране одлучујућих фактора. Giorano Angelo


Пре свега хвала ти на једној лепој и чињенично утемељеној поруци, какве се на жалост ретко појављују, посебно у тематици природе и вртног уређења иначе врло занемареној на форуму колико и у стварности.

Увек су постојале лепе замисли и велики планови, у томе никад нисмо оскудевали. Комунизам је један од тих лепих сањаних и недосањаних снова. Динарски човек воли да машта и зна да буде посвећен некој мисли и замисли до које је дошао, али невоља је што често све остаје на томе - на мисли без дела !

И наш Нови је једна таква мисао, велика мегаломанска, започета и никад довршена како је замишљана. Шта се променило од времена када се писало о травнатим површинама без садржаја до данас? И дан данас имамо травњаке чији изглед и уређеност зависи од предузимљивости појединих становника и дан данас имамо појам зелене површине који мени значи само површину пребојену зеленом бојом. И ако је неко приметио за разлику од других - не користим га. Недостатак статуса природних целина у насељима- је суштинско питање и препрека за боље и смисленије уређење !

пс. што се скулптуре тиче, о томе не пишем као што не пишем о много чему што знам и што ми је чак струка, али то о чему пишем је више ствар која је насушна па морам, иако често немам времена ни за то... Иначе иако нисам писао, често мислим о недостатку скулптура у нашим вртовима и јавним просторима. Имамо сјајне вајаре и старије и младе, штета је да лепе скулптуре чаме по шупама. На жалост имамо више скулптура на фасадама него доле на трговима и вртовима.

 

[Giorano Angelo]

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века рађене су бројне студије (прва с леве стране, први ред - тиче се зелених површина (прим. непосредна околина стамбених зграда - Блок 38 и Коњарник)). Нешто из моје приватне библиотеке.

 

[Гага]

@Ђорано, интересује ме студија зелених површина (непосредна околина стамбених зграда – Блок 38) пошто сам становао у Блоку 38 неких 30-так година, а мајка ми још увек ту живи. Шта каже студија ? Зелених површина у овом блоку има доста, а управо је сад у току реконструкција једне од њих-конкретно великог парка код тржног центра. Поставио сам слике о томе у теми „Паркови“.

 

[SerbPacker]

Možda nekog zanima, da stavim i ovde...

Diskusija:Učešće građana u urbanističkom planiranju Savskog keja

https://www.facebook.com/events/445526313059607/

Spojler

Pozivamo vas da prisustvujete i učestvujete u panel diskusiji na temu “Prakse učešća građana u procesu urbanističkog planiranja_Studija slučaja- Savski kej na Novom Beogradu”, koja će se održati u petak, 22. novembra od 12.00 do 14.00 časova u MZ Sava u bloku 45.

Ova diskusija predstavlja nastavak aktivnosti i saradnje sa inicijativom Ne dam kej koje imaju za cilj unapređenje pozicije građana u procesu urbanističkog planiranja Savkog keja i njihovog učešća u istom.

Ciljevi diskusije se odnose na upoznavanje građana novobeogradskih blokova 45, 44, 70 i 70a, kao i ostalih građana sa procesom planiranja i razvoa Savskog keja i njihovom ulogom u istom, iz perspektive nadležnih institucija. Takođe, cilj je da se uspostavi početni oblik saradnje i komunikacije između nadležnih institucija i građana radi rešavanja pitanja direktnog učešća građana u procesu urbanističkog planiranja Savskog keja, odnosno pitanja građanske inicijative i peticije, potreba građana i njihovih prikupljenih i artikulisanih predloga za razvoj Savskog keja.

Govorićemo o postojećoj planskoj dokumentaciji koja pokriva područje Savskog keja uz novobeogradske blokove 45, 44, 70, 70a; nacrtima planova detaljne regulacije blokova 45 i 70, i mogućnosti za učešće građana u procesu izrade navedenih planova; kao i o mogućnostima i ograničenjima učešća građana u procesima urbanističkog planiranja Beograda, odnosno Savskog keja kroz formalne i neformalne mehanizme participacije.

Na ovu diskusiju pozvani su predstavnici Urbanističkog zavoda Beograda, Uprave grada Beograda - Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Uprava gradske opštine Novi Beograd - Odeljenje za građevinske i komunalne poslove, i investiciono projektovanje i građanske inicijative ”Ne dam kej”.

Ova diskusija je aktivnost na projektu “Towards participatory shaping of urban development”, koji je podržan od strane Olof Palme International Center.

E da preduhitrim, termin je morao da bude takav...



Sent from my moto g(6) play using Tapatalk

 

[solecar]

Jesenja akcija sadnje voća

Akcija “Za naš zeleni grad”, koju organizujemo u novembru i početkom decembra, naišla je na odziv velikog broja građana/ki. U prethodna dva vikenda zasadili smo 60 mladica voća u raznim delovima grada: novobeogradskim blokovima 21, 22, 23, 45, 61, 70, 72, na Bežanijskoj kosi, u Zemunu, u Kotežu, Krnjači, Borči, Ovči i Malom Zbegu.

Zajedno sa sugrađankama i sugrađanima ukrasili smo mnoga dvorišta, poljane, prostore ispred zgrada, ulice bez drvoreda, dopunili već postojeće voćnjake ili zasadili prvo njihovo drvo.

Pridružuju nam se svi, od najmlađih do najstarijih sugrađana/ki, da u odličnom raspoloženju zasadimo drvo i poželimo mu srećan rast.

Na terenu učimo druge kako da zasade i neguju stablo, ali i učimo od onih koji u tome imaju više iskustva. Svi se slažemo u tome da zelenila u gradu treba da bude mnogo više kako bi naša životna sredina bila zdravija, vazduh čistiji, a letnji dani sa više hlada.

Nove trešnje, višnje i jabuke čekaju da budu zasađene u narednih 15 dana na raznim lokacijama Savskog venca, Čukarice, Karaburme, Zvezdare, Voždovca, Vinče, Starog grada i Vračara.

Zahvaljujemo Rasadniku Milojević iz Kruševca koji je donacijom sadnica voća omogućio da ovu akciju ostvarimo.

izvor: izvor: Ne davimo Beograd

 

[astrodule]

Pre par nedelja (meseci) je ovaj ćošak raščišćen i skoro su se pojavile mašine. Zna li neko šta se gradi pored Teretane u Marka Čelebonovića? Sve je to jedna parcela u katastru (do balona) i ne može se ništa zaključiti odatle