[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=680643#p680643:ksbh596s je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 15 Нов 2019 11:39 pm[/url]":ksbh596s]На жалост зелене површине Новог Београда нису не само пажљиво него - уопште нису смишљане.
Ова теза не држи.
Прво, препоручујем да погледаш детаљније биро
Вртна архитектура. Изненадићеш се колико је једна екипа жена архитеката посветила пажњу пејзажном и хориткултуралном уређењу појединих новобеоградских блокова (навешћу пар: 28, 33, 38, 9а, ...) током седамдесетих година прошлог века, настављајући тако традицију Јелисавете Начић с почетка ХХ века у београдској архитектури. То што се данас те уређене површине не одржавају и то што су данас све запуштене - понајмање има везе са архитектонском и урбанистичком струком. То више говори о нашем менталитету и нашим навикама.
Друго, заборавља се чињеница да у том добу, када је био императив изградити што више станова (конкретна ситуација на НБГ-у), није било довољно времена да се посвети пажња том, не мање битном, питању. Тада се у урбанистичким плановима често појављивао појам
зелена површина, који, заправо, није био прецизно дефинисан, нити се знало шта се под њим тачно подразумева. Зато се у пракси дешавало да су то, углавном, биле травнате површине без икаквог садржаја, са евентуално ниским растињем и дрвећем, о чему се тада доста писало као једном великом проблему нових стамбених насеља (студије о Блоковима 21 и 38 на пример). То, ипак, говори да је код тадашњих пројектаната и планера постојала свест о том проблему, али и органичавању и неразумевању од стране одлучујућих фактора.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=680643#p680643:ksbh596s je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 15 Нов 2019 11:39 pm[/url]":ksbh596s]Већину растиња су садили, саде и негују станари, што је појава која се допушта, али би било боље да станари и струка стварају вртне просторе у складу са искуствима пејсажне архитектуре и вртне културе.
Треће, самоиницијативне акције су одувек постојале, било појединачно, било организовано (да ли су већина - та теза ми је дискутабилна; пре сам става да то варира од блока до блока). У доба социјализма, када су заиста функционисале месне заједнице (или стамбене заједнице), што данас, нажалост, није случај, становници насеља су могли да одлучују о многим питањима (без јачег уплива Града и Општине). Тако је у мом насељу на пример, на захтев становника, подигнута чесма у центру МЗ (на основу пројектантског решења арх. Б. Хајдина), направљена је читава зона кедрова (коју данас, парадоксално,
ЈКП Градско зеленило систематски уништава) и тако даље. Занимљив је био захтев појединаца да се једна зелена површина између зграда претвори у велики паркинг простор, што је одлуком већине становника одбијено (данас је то мисаона именица - сетимо се, на пример, велике борбе за
Пети паркић).
Оно што нажалост не примећујем у твојим тезама (спој архитектуре и природе), изнетим на многим темама Беобилда, а што ми је у једну руку забрињавајуће, а у другу фрапантно за неког историчара уметности, у најмању руку за једног академски образованог грађанина овог града и земље, јесте да не помињеш тадашњу тенденцију постављања скулптура у зелене просторе новобеоградских блокова, њиховог изласка из атељеа уметника и приближавања (савремене) уметности широј публици. То је, такође, у ванинституционалном смислу неки облик оплемењивања таквих простора, што, и поред горе изнетих чињеница, оповргава твоје тезе. Само ћу поменути да је било много новинских написа архитекте Александра Ђокића на ту тему током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Јасно ми је да не владаш овом темом (мислим конкретно на НБГ), а не сумњам да је на делу нека зла намера, али бих, ипак, очекивао један, чињенично поткрепљенији, аргументованији и објективнији став о томе. Нови Београд није идеалан. То нико не каже. Али то не значи да је све црно и бело. Субјективна крајност никада, у било ком облику, није била добра, нити је водила ка добром путу.