Bolje da su manje novca ulozili i napravili i pravu salu za sesti parkic,ali to ne odgovara opstinskoj vlasti na zvezdari jer bi im ortak izgubio balon salu.hazard":3vl6407m je napisao(la):
Ovo nije balon sala,zapravo je betonska sala za fudbal(da ne kazem klasicna).Ima render na ulazu u skolsko kod policije,a ako ne mozes da vidis potrazi na fejsbuku medju slikama,ok je posto je sala.Jeste da gusi prostor,ali bolje je i to nego sto su verovatno prvobitno hteli balon kao u sestoj i da drpe deci balon i privatizuju ga.hazard":3kgpobrh je napisao(la):
(Kompleks na lokaciji Jabučko ravnište)
Na Staroj planini do kraja 2011. godine biće izgrađena prva četiri hotela modernog ski-centara kojim će upravljati vodeći španski hotelski lanci "HG Hotels" i "Sol Melia". Za investicije u turistički kompleks na Jabučkom ravništvu Republika Srbija i internacionalni investicioni fond "Sigma Capital" u prvoj fazi izdvojiće između 50 i 60 mil EUR, kada će biti osposobljeno 500 ležaja. Planirano je da za početak celogodišnji kompleks na Staroj planini sadrži 6 hotela sa 900 ležaja, a paralelno sa izgradnjom objekata ulagaće se u skijašku infrastrukturu. Do kraja 2011. pored postojeće dve žičare biće izgrađene još dve četvorosedežnice i prva gondola u Srbiji.
Izgradnja hotela počela je krajem meseca, a 30. jula su zvanično potpisani ugovori između kompanije "HG Hotels" i JP "Stara planina", kao i internacionalnog fonda "Sigma Capital", kompanije "Sol Melia" i Ministrstva ekonomije.
(Potpisnici ugovora)
Po prvom ugovoru, JP "Stara planina" izgradiće do kraja naredne godine tri hotela ukupnog kapaciteta 450 ležaja (150 smeštajnih jedinica), koji će biti u vlasništvu Republike Srbije. Objekti će poslovati u okviru brenda "HG hotels" i imaće četiri zvezdice. "HG Hotels" će najmanje pet godina upravljati hotelima po modelu operativnog menadžmenta i pružaće konsultantske usluge- od nacrta i izgradnje kompleksa do poslovanja.
Prema drugom sporazumu, JP "Stara planina" i "Sigma Capital" formiraće zajedničko preduzeće, pri čemu "JP Stara Planina" obezbeđuje zemljište i infrastrukturu, a "Sigma Capital" finansira izgradnju tri objekta. Tim hotelima upravljaće "Sol Melia", a Republika Srbija imaće učešće u profitu zajedničkog preduzeća.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će za sezonu 2011/2012. biti spremno oko 500 ležajeva.
(Mlađan Dinkić)
- Hoteli će imati četiri zvezdice i radiće tokom cele godine. Biće opremljeni velnes centrima pogodni za kongresni turizam. U plani je rekonstrukcija puta od Svrljiga preko Kalne do Jabučkog ravništa, kao i put od Pirota do Stare planine, što će ujedno doprineti i razvoj niškog aerodroma. Do kraja ove godine biće izgrađene podzemne garaže, a do kraja 2011. pored dve postojeće, biće izgrađene još dve žičare, kao i prva gondola u Srbiji. Biće urađeno 20 kilometara novih skijaških staza, od kojih će deset biti pod veštačkim snegom - rekao je Dinkić i dodao da je eksproprijacija zemljišta završena i da su dobijene sve građevinske dozvole.
Činjenica da će hotele voditi dva velika španska hotelska lanca, koja upravljaju hotelima u mnogim zemljama sveta, znači da možemo računati na strane turiste i ogroman devizni priliv, kazao je Dinkić.
(Budući turistički centar)
On je dodao da Španija do sada nije ulagala u turizam u Srbiji i izrazio zadovoljstvo što su se kompanije iz te države odlučile da učestvuju u realizaciji investicije na Staroj planini, koja je u najnerazvijenijem delu Srbije.
- Stara planina će za istočnu Srbiju postati ono što je Zlatibor za zapadnu, a Kopaonik za centralnu Srbiju- ocenio je Dinkić.
Ministar ekonomije dodao je da je na tenderu za izgradnju hotela koje finansira "JP Stara planina" posao dobila domaća kompanija "Deneza".
(Postojeća žičara)
Stara planina- Novo iskustvo
"Sol Melia" je vodeći svetski operator odmarališta i jedan od tri najveća svetska hotelska lanca. Trenutno upravlja sa više od 300 hotela u 30 zemalja (pod imenom više brendova), a posluje više od 50 godina. Španska kompanija "HG Hotels" ima više od dve i po decenije iskustva u hotelskoj i apartmanskoj industriji. Poseduje i upravlja hotelskim lancima i apartmanskim naseljima u najpoznatijim turističkim destinacijama Španije i to na Kanarskim ostrvima, Tenerifima, u Sijera Nevadi i na La Molini. Internacionalni investicioni fond "Sigma Capital management" do sada je sagradio četiri rizorta u Bugarskoj, površine oko 260.000 kvadratnih metara, investirajući time više od 150 miliona evra u ekonomiju te zemlje.
Stara planina prostire se na površini od 3.985 km2, na području četiri opštine Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Najviši vrh je Midžor- 2.169 m. Stara planina je jedna od najatraktivnijih turističkih oblasti u Srbiji i ima status nacionalnog parka prirode. Na Staroj planini, tačnije na Babinom zubu trenutno postoji jedan hotel kapaciteta 100 kreveta. On je u vlasništvu EPS-a, koji je sa pirotskim "Tigrom" pionir u razvoju turizma.
T.S.
Izvor: Aviv Arlon
http://www.ekapija.com/website/sr/page/337707Beogradska trnoružica - Novi sjaj Beogradske Princeze
Objekat u ulici Dobračina 15 u Beogradu ponovo je vratio svoj nekadašnji sjaj. Kuċa nekada znana kao „beogradska trnoružica“ po nacrtu uglednog arhitekte Milana Pališaškog, danas postaje ekskluzivni poslovni prostor u srcu Beograda
Objekat “Beogradska Princeza” je pozicioniran u srcu Beograda na samom uglu ulica Dobračine i Simine. Sa današnjim atraktivnim konceptom arhitekte Milana Pališaškog, koji predstavlja kombinaciju retro i modernog dizajna, objekat nudi poslovni prostor izgrađen u skladu sa modernim i visoko kvalitativnim zahtevima Smart House konfiguracije. Nakon pune 21 godine vlasništva i mukotrpne procedure za dobijanje svih dozvola, investitor Boris Vukobrat sa željom da Beogradu ostavi jedan reprezentativni i prvoklasni svetski objekat, svojim gestom uspeva da poruči da je Srbija ipak atraktivna zemlja za ulaganje.
Nekad….
Kada su krajem XIX veka Francuzi pravili železničku stanicu u Beogradu, oni su za potrebe svojih službenika izgradili i dve kuċe „bliznakinje“. Jedna od njih je i ova današnja u ulici Dobračina broj 15. Unutra su bili veliki saloni u kojima se okupljao krem beogradskog društva. Sobe su grejane kaljavim peċima iz Beča, a spratove je spajalo prekrasno drveno spiralno stepenište.
U Beogradu je ova kuċa tokom XIX veka bila poznata kao prizemna kuċa pukovnika Đorđa Markoviċa, i sagrađena je tačno 1884. godine. Advokat Milan Milovanoviċ je ovu kuċu kupio 1900. godine da bi 1927. po projektu arh. Đure Bajaloviċa bio dozidan još jedan sprat. Tom prilikom je fasada kuċe dobila današnji izgled. Na fasadi su se nalazili elementi dekorativne plastike, karakteristične za epohu istoricizma XIX veka. Kuċu je zatim nasledila ċerka advokata Milovanoviċa udata Matiċ, da bi nakon II svetskog rata prema tadašnjim kriterijumima i raspodeli stanova, u nju bila useljena tri stanara u tzv. „zajednički smeštaj“. U posed današnjeg vlasnika, našeg poslovnog čoveka iz Pariza Borisa Vukobrata prelazi 1989. godine kada je kuċu kupio od bračnog para Matiċ. Ugledni arhitekta Milan Pališaški, koga Boris Vukobrat angažuje, shodno željama i vizijama koje imaju novi vlasnici, dobija zahtevan zadatak: izradu projekta sanacije, rekonstrukcije i kreacije reprezentativnog enterijera ove kuće. Projekat je bio završen još 1991. godine ali do realizacije nije došlo usled nama dobro poznatih razloga – raspada SFRJ, kasnije sankcija i bombardovanja.
Period mirovanja u vezi sa realizacijom ovog poduhvata traje do 2000. godine kada autor rešenja nastavlja radove na kuċi i to sa pitanjem moguċnosti poveċanja postojeċe kvadrature. Tako dolazi do novih – izmenjenih urbanističkih uslova i novih uslova zaštite, pa kuċa dobija konačni izgled kao objekat u kombinaciji tradicionalnog i modernog koji sadrži osam spratova iznad i 3 sprata garažnog dela ispod zemlje.
…I sad
Objekat obuhvata prostor od 2.800 kvadrata. Pešaci pored glavnog ulaza u objekat, koji je od strane Dobračine ulice i omoguċava prilaz u lobi, odnosno recepciju, ka liftovima, stepenicama i poslovnom delu, imaju i drugi ulaz, iz Simine ulice. Automobilom se do podzemnog, garažnog nivoa sa 25 mesta stiže ulazom iz Simine ulice i to uz korišċenje autolifta.
Fasada je kombinacija autentičnog dela starog objekta urađenog u skladu sa zahtevima Zavoda za zaštitu spomenika Beograda i modernog staklenog dela koji se pruža iznad starog objekta. Upravo balkon na starom delu objekta i galerija sa terasom na prelaznom krovnom delu sa koga se pružaju dalekosežni pogledi na obale Dunava i starog dela Beograda, čine objekat u centru grada jedinstvenim.
Funkcionalnost, usklađenost sa najvišim svetskim standardima u pogledu kvaliteta, iskorišċenosti prostora i mera energetske efikasnosti pružaju osnov da današnji izgled objekta bude u potpunosti u skladu sa realnim zahtevima savremenog poslovanja. I upravo ovaj, današnji izgled objekta omoguċi ċe „beogradskoj princezi” da ponovo zablista u novom, ovoga puta – poslovnom ruhu.
Ne bi dogradili ovaj tumor vec bi samo obnovili tu staru i velelepnu kucu.stf":s1ckzwea je napisao(la):
I staklenac.2012":1iy5f18e je napisao(la):
Arhitekta nije kriv, projektovao je po zeljama investitora. Ni invastitor nije kriv, jer je njemu bitan profit a ne estetika (zna se da su invastitori uglavnom malogradjani sa debelim novcanikom).2012":2eustfuc je napisao(la):
![p2120013.jpg]](http://img833.imageshack.us/img833/3492/p2120013.jpg])
