Razni projekti

[beli grad]

Ako neko ozbiljno namerava da ovako ispravlja istorijske greske u arhitekturi i urbanizmu tek cemo dobiti karton siti.

Novi Beograd ima svoje prednosti i svoje nedostatke, ali covekomernost i popravljanje nedostataka nikako se nece resiti zaklanjanjem zgrada i stvaranjem kanalisanih ulica kao na Vracaru, jer kanalisana ulica je proizvod 19. veka, mislim na prave bulevare sa zgradama u nizu, kada nije bilo motornog saobracaja, atinska povelja je pokusala da stvori gradove sa vise svetlosti, prostora i rastinja, i vise cistog vazduha.

Covek u kanalisanoj ulici se oseca kao da ide po dnu kanalizacije, stesnjen izmedju dva duga bedema, ako takvi budu svi novi delovi grada to ce biti jos jedan istoriski promasaj na stetu Beogradjana !

Te nove zgrade ce nastajati na slobodnim povrsinama na racun zelenila, pa ce se i time naneti steta.

U Gagarinovom i slicnim bulevarima bi covekomernost mogla da se stvara jedino trznim centrima sa prizemljem i najvise spratom, kako to izgleda mozemo da vidimo u delu ulice gde je Piramida.
Slobodni prostori uz ulicu mogli bi da imaju jos jedino dobru upotrebu, kao mesto za parkinge, gde bi mogli da se izmeste parkinzi izmedju zgrada.

 

[Delija]

Pa pre bi ih dinamitirao posto nisu nikakve arhitektonske vrednosti.

Јерес!!!

Bar ovi pomenuti. Ali posto je to nemoguce uraditi kod nas u Srbiji, onda moraju se nekako zakloniti ili bar delimicno uklopiti. (i poceli su to da rade)

Морало је да буде обрнуто.

Ovde na zapadu su poceli da ruse te komplekse zgrada gradjeni 60tih godina kad se ukaze prilika ili mogucnost, da bi vratili urbane forme na nekoj pristupacnijoj razmeri u odnosu na coveka.

У једној Немачкој се такви блокови не руше већ реконструишу.Волео бих да ми наведеш пример где се руше.

Ide se na tome da blokovi budu zatvorenog tipa (uiviceni) sa zelenilom unutra ili blokovi sa prodorima.

Управо си дефинисао основни принцип планирања новобеоградских блокова.

Pre sam mislio na ulicni front sa blokovima gde se zgrada naslanja na zgradu i gde sve te zgrade cine jednu celinu a ne jedna staklena, jedna alukobond, jedna zuta, druga crvena.

:shok: Да ли си ти свестан да ја тако нешто изнуђено решење и нужно зло у пренатрпаним градовима? Ради се о елементарној логици.Зашто би неко са 3 стране био окружен челиком и бетоном када има места на претек? Плашио сам се да баш ово подразумеваш под уличним фронтом. Човече,Стари град је урбанистички гледано погрешна старана реке а НБГ усамљено острво у мору непланске и дивље градње тј бар је било до пре 20 година.

Sve je to nekada lepo izlgedalo kad je bilo novo.

Како сад то?Па зар то све са слика нема никакву арх. вредност? Значи није проблем у блоковима већ у одржавању тј народу и његовим лошим навикама и примитивном односу према својој околини а богами и имовини.

 

[spatiotecte]

@Delija Kako mozes da tvrdis da je stari grad "urbanisticki gledano pogresna strana reke a NBG usamljeno ostrvo u moru neplanske i divlje gradnje"?

Stari Beograd je planski gradjen vec 150 godina i vise, imali smo GUP-ove, cak su nam i strani arhitekti i investitori radili planove i predloge (francuski arh Chambon, austrijanci, rusi, jevreji, slobodni zidari, itd), navrednija arhitektonska i urbanisticka dela su upravo u tom delu grada i ne moze jedan Novi Beograd izgradjen za 30 godina da parira arhitekonski i urbanisticki sa starim delom grada koji nazivas neplaniranim.

Meni najvise smetasto danas u Beogradu postoji ta ogromna razlika izmedju Starog i novog dela grada, kao da imamo 2 potpuno razlicita grada u jednom a da nemaju nista zajednicki.

Pretrazicu slike rusenja lamela iz 60tih da ti pokazem kako ovde resavaju ta pitanja.

Inace gradnja po principu modernizma je totalno obustavljena u evropi od 1970 (eto mi sa belvillom nastavljamo to, kao i severna koreja i kina delimicno)

 

[direktor]

Uzbuna NA MJESTU VLADInog platana u bulevaRU gdje je bila cesma ogradjen plac kiosk izbacen na trotoar cesma uklonjena izgleda da ce nesto graditi :kafa:

 

[vucko]

Zezas brate???Idem da vidim u prolazu sam.

Inace spacio i delija opet imamo arhitektonski fajt samo sto je delija student a ti si spacio. dipl ing

 

[hazard]

У једној Немачкој се такви блокови не руше већ реконструишу.Волео бих да ми наведеш пример где се руше.

Imas tonu primera po Britaniji.

Ne mogu sada da se setim svega, ali cesto je po diskaverijima itd. bilo emisija gde u Britaniji ruse neke blokove iz 60ih itd.

Evo nesto iz Skotske npr.
http://www.guardian.co.uk/artanddesign/2011/sep/23/constructive-criticism-modern-architecture

 

[Delija]

Spatiotecte погледај те урбанистичке планове старог града и онда ми реци шта је тачно од тога остварено.Ако је по теби стари град пример планске градње током 150 година онда могу само да ти кажем да баш мало знаш о Београду.И упорно причаш о архитектури појединих здања док се ја држим само урбанизма.

ПС:Ако није тајна,где си стекао диплому?

 

[stf]

Sto se tice urbanizma, kanalisana ulica sa principom zatvorenog bloka se pokazala kao nehumana te je pocetkom 20 veka urbanizam otisao u suprotnu krajnost sa tkz. tackastim urbanizmom. Posle par decenija se i taj nacin planiranja pokazao kao nehuman, da bi danas doslo do simbioze ta dva nacina planiranja.

Niko ne moze reci da je NBG uzasan, kao sto niko ne moze reci da je Stari grad uzasan. Ali, takodje, i jedan i drugi su daleko od grada po meri coveka.....

 

[JohnyBgood]

Johny, slazem se za vertikale, ali ne i na desnoj strani Jurija Gagarina. Agresivne vertikale bi potpuno urnisale bilo kakav smisao kaskadnih brodoba u 60-tim blokovima.
Na toj strani ulice ne treba dizati vise zgrade od trenutnih, jer se dobija lepa postepena kaskada od ulice prema unutrasnjosti bloka.

Cak bih rekao da je ova nova na granici prihvatljivosti viseni, i opet mi nije jasno zasto se visinski razlikuje od susedne?? Nasi investitori kao da zidaju bez ikakvog plana. I ova zgrada do nje je ganc nova, pa radjena je valjda po istom DUP-u....

Slazem se 100%, ja nikako ne bih gradio neke zesce vertikale, a i slabo sta bi uopste gradio u tim blokovima 6x. Oni imaju svoju karakteristicnu stepenastu formu i samo treba te zgrade lepo obnoviti i odrzavati. A i povrsine izmedju njih koje su dosta zapustene. Vertikale u druge/prazne delove, sto je trebalo da pojasnim u startu, zapravo mi je muka od uguravanja objekata u sasvim zaokruzene blokove, to su tranziciona posla...

Inace, ko misli da je stari deo Beograda "planiran" preporucijem knjigu "Asfalt i kaldrma" istoricarke Dubravke Stojanovic. Tamo sve lepo pise kako je to izgledalo. I zasto mi uopste pricamo o "zaklanjanju" necega na Novom Beogradu kad u stalom delu grada ima toliko stracara koje treba ne zakloniti - nego ukloniti? Eh kad bi mi neko zaklonio razvaljene unutrasnjosti blokova na Slaviji!

Najzad, ovi svi stariji blokovi po Novom Beogradu su solidne betonske zgrade koje su samo zanemarene. Renovirati i kultivisati, i meni NBgd puno lepse izgleda od mnogih delova Cikaga, u kome nikome ne pada na pamet da rusi recimo ovo:
http://www.mredllc.com/photos/Property/496/07786496.jpg

Meni je NBg jako cool, i jednog dana ce cak i brutalisticki blokovi biti vrhunska atrakcija. OK, mozda ih ima previse i na one sive zgrade u blokovima 6x bih stavio izolaciju i tako ih malo debrutalizovao (mozda i neki suludi "austriski" projekat bi dobro legao na njih), ali sve ostalo bih cak i ZASTITIO.

 

[spatiotecte]

Spatiotecte погледај те урбанистичке планове старог града и онда ми реци шта је тачно од тога остварено.Ако је по теби стари град пример планске градње током 150 година онда могу само да ти кажем да баш мало знаш о Београду.И упорно причаш о архитектури појединих здања док се ја држим само урбанизма.

ПС:Ако није тајна,где си стекао диплому?

Diplomu sam stekao u Parizu, nije nikakva tajna

Ako pogledas predratne GUP-ove, videces da su vizije iz tog doba ostvarene delimicno (nisu presle 50% slozicu se) ali su glavni razvojni pravci ucrtani i izvedeni (zrakasto radijalna mreza glavnih pravca) a urbanizam je uradjen po principu "kanalisane ulice" vec spomenuto ranije i ortogonalne matrice ali nazalost celokupno planiranje nije ispunjeno do kraja.
Deo Donjeg dorcola (kraj zvani Sipka i njegovo okruzenje) je uradjen po GUP-u iz 1923 sa trouglastim blokovima i postavljanje drvoreda (inspiracija je bila iz Pariza)

Da ne pricam o fenomenalnim idejama arhitekte Alfreda Chambona koji je zamislio centralne blokove za nasu prestonicu i nudio izuzetno vredne ambijentalne celine u samom centru sa reprezentativnim zdanjima. (nazalost nikad ostvarene)

Istina je da "kanalisana ulica, nije ideal urbanizma ali je mnogo bolja od urbanizma iz doba modernizma i atinske povelje koje se vise nikad nece ponoviti na nasu srecu.

Kao sto rece drug STF, ovo sto se danas radi je neki mix oba sistema ali dosta je blizi starim urbanim matricama po njegovom koncipiranju.

Ako me pitas koji su primeri dobrog urbanizma, recicu ti:
-Ring u Becu izgradjen u 19om veku
-Urbanizam po principima Hausmanna sa perspektivama
-Ulicna mreza centra budimpeste. (pogledaj na Google earthu, mogao bi da crtas kvadrate koliko su svi krovovi ujednaceni i koliko su parcele regularne.
-Ovo isto vazi za Prag.

Kratko receno, dobar urbanizam se vidi iz neba. (a krovovi su kao sto znas 5ta fasada jedne zgrade )

 

[jovanovm]

Ne vidim zašto bi ujednačeni krovovi i regularne parcele trebalo da znače dobar urbanizam. Koliko ja razumem, urbanizam je po meri čoveka, a ne obrnuto... ?

Živeo sam u Budimpešti, i iskreno, mnogo mi je prijatnije u beogradskom haosu nego u budimpeštanskom "redu". Isto važi i za dubrovački haos malih ulica, i za istanbulski.

 

[spatiotecte]

Ne vidim zašto bi ujednačeni krovovi i regularne parcele trebalo da znače dobar urbanizam. Koliko ja razumem, urbanizam je po meri čoveka, a ne obrnuto... ?

Živeo sam u Budimpešti, i iskreno, mnogo mi je prijatnije u beogradskom haosu nego u budimpeštanskom "redu". Isto važi i za dubrovački haos malih ulica, i za istanbulski.

Dobro ovo je vec neki licni osecaj vezan za neko mesto koje ti deluje simpaticno ili gde se osecas prijatno. Isto tako bi nekome favela u Rio de janero imala neku posebu draz. To vec nije pitanje urbanizma.

No kad bi nam prestonica bila urbanisticki sredjena kao Budimpesta, znas kad bi pozeleo da izgleda kao Beograd ili Istambul!

 

[beli grad]

Da li je Venecija haotican i urbanisticki los grad, nema Osmanove bulevare, nema kartuzijanske ideale, ima kanale, krivudave ulice i nepredvidljivu geometriju, nije favela, ali ko je ne voli i kada je jednom poseti uvek je pamti, naravno nema ni krovove pod konac.Stavose Venecija je prestonica graditeljstva i urbanizma !

Grad u koji se dolazi sa svih strana sveta na casove arhitekture pod vedrim azurnim nebom.

I zasto bi Beograd trebalo da bude pod konac u bilo kom smislu.

Nevolje beogradskog urbanizma su druge vrste, a ne matrice Starog i Novog Beograda. Beogradska muka su nedovrseni trgovi, neresena saobracajna pitanja, javni prevoz, zapusten izgled zgrada, unistavanje gradske flore i puno detalja koji cesto bez ikakvog smisla upropastavaju vrednosti grada i gradskih prostora.

A posebno citavi delovi grada koji zauzimaju najlepsa mesta na Savi i Dunavu i cekaju resenja dok vekovi prolaze !

 

[spatiotecte]

Venecija je jako lep grad i urbanisticki je koncipirana kao kanalisana ulica. To sto je ona haoticna u smislu da su sve ulice krivudave je zbog toga sto se ona razvila u 17om i 18om veku kada nisu postojali principi geometrijskog urbanizma iz 19og veka.
Posto je Venecija na ostrvu male povrsine, ona se potpuno urbanizovala i nije vise imalo mesta gde da se gradi kad su stigli ti novi koncepti ujednacenja spratnosti i krovova iz 19og veka pa samim tim joj je izlged ostao zamrznut i ona je bukvalno ista vec 200 godina. Prestala je da se siri i da se razvija jer nije imala kud, sada je ona na neki nacin "grad muzej" tog doba.

Centar Venecije je slican recimo centru Praga (krive ulice, nepostojaca ortogonalna matrica i zatvorenih blokova) ali posto je prag imao gde da se siri, mogli su kasnije u doba austrugarske da projektuju sirenje grada po principima koji su bili aktuelni u Budimpesti i Becu, dakle uiviceni blokovi podeljeni na nekoliko parcela sa zelenim povrsinama unutar bloka i stambenim jedinicama koje se grade jedna do druge. Sve je to cinilo jednu ambijentalnu celinu jako skladnu, em stilski em arhitektonski.

Austrugarski urbanizam u Srbiji je evidentno bolje koncipirao gradove u Vojvodini nego sto su Turci to radili u Sumadiji i jugu Srbije.

 

[beli grad]

I Veneciju i Beograd povezuje isti urbanizam orijentalnog tipa, ali i srednjovekovni Prag i mnoge druge stare evropske krajeve. Poreklo tog urbanizma i te matrice krivudavih ulica u Veneciji nije uzrokovano ostrvima i nedostatkom prostora, vec shvatanjima i drugacijim potrebama i verovanjima premodernog ili hriscanskog doba, a glavno srediste nauke i tehnike i civilizacijski uzor je dugo bio Rim i Istocni Rim, hriscanski Carigrad , Venecija je u pvim vekovima svog nastajanja bila tek odsjaj Carigrada na periferiji Romejskog carstva.

Skoro do 20. veka u starom beogradskom gradu je mogao da se nadje po neki sokak, krivudava ulica, a i danas imamo primere poput Marka Kraljevica, Radiceve, Ivan begove i malu nepravilnost Jevremove, koja je inace jedna od najstarijih ulica, pored Dusanove, Kralja Petra i Francuske.

Svaka raznovrsnost je bogatstvo i lepota, pa tako i pravilna i nepravilna matrica treba da imaju svoje mesto u istoriji gradova, ali i nasem savremenom zivotu, najgora su preterivanja, nametanja i uklanjanja. Za sve mora da ima mesta pa tako i za stare i nove delove grada, ali bez zaklanjanja i prepravljanja, samo zato sto nesto u jednom trenutku nekom nije po ukusu !




Ljudi, hvala svima na plusevima, a posebno mi znace pohvale od velicina sa takvom reputacijom koju imaju STF i JOVANOVM !

 

[stf]

Beli grad, svaka cast!

Treba sacuvati ono sto imamo, ali se od nehumanih NBG blokova prave jos nehumanija sredina time sto se blokovima oduzima jedina prednost-zelenilo! Svaku livadu su predvideli za gradnju i prave jos nehumaniju sredinu. Da to rade sa merom i planom bilo bi odlicno, ali je problem sto se to radi stihijski i pohlepno.

 

[spatiotecte]

I Veneciju i Beograd povezuje isti urbanizam orijentalnog tipa, ali i srednjovekovni Prag i mnoge druge stare evropske krajeve. Poreklo tog urbanizma i te matrice krivudavih ulica u Veneciji nije uzrokovano ostrvima i nedostatkom prostora, vec shvatanjima i drugacijim potrebama i verovanjima premodernog ili hriscanskog doba, a glavno srediste nauke i tehnike i civilizacijski uzor je dugo bio Rim i Istocni Rim, hriscanski Carigrad , Venecija je u pvim vekovima svog nastajanja bila tek odsjaj Carigrada na periferiji Romejskog carstva.

Skoro do 20. veka u starom beogradskom gradu je mogao da se nadje po neki sokak, krivudava ulica, a i danas imamo primere poput Marka Kraljevica, Radiceve, Ivan begove i malu nepravilnost Jevremove, koja je inace jedna od najstarijih ulica, pored Dusanove, Kralja Petra i Francuske.

Svaka raznovrsnost je bogatstvo i lepota, pa tako i pravilna i nepravilna matrica treba da imaju svoje mesto u istoriji gradova, ali i nasem savremenom zivotu, najgora su preterivanja, nametanja i uklanjanja. Za sve mora da ima mesta pa tako i za stare i nove delove grada, ali bez zaklanjanja i prepravljanja, samo zato sto nesto u jednom trenutku nekom nije po ukusu !

Beli grad, slazem se sa svim sto si rekao.

Vezano za Veneciju, kazem samo da posto je ona na ostrvu i vec ga je izgradila u potpunosti pre 19og veka, nije mogla da ima pravougaone blokove i pravilnu matricu jer nije vise bilo gde da se gradi. Ona je ostala takva kakva jeste.

 

[Homer Jay]

Video sam da u Dimitrijali rasciscavaju lokaciju gde bi moglo da bude izgradjeno ovako nesto:

Ovaj render je sa sajta investitora koji je gradio zgradu na cosku, pa je vrlo moguce da je i ova lokacija u njihovom posedu.

Sada idemo malo u drugi kraj grada, na Banjicu, gde su u toku pripreme za ovaj projekat:

Podseca malo na zvezdarski Alpha city, sto nije cudno obzirom da je projekat radila ista firma - CEP. Investitor je CPI Group, a na njihovom sajtu cete videti da imaju jos atraktivnih lokacija u posedu.

 

[vucko]

I evo pogled iz drugog ugla,u pitanju je zgrada desno

Ove zgrade ne izgledaju uopste lose.Ostaje jos samo merlin perionica da se srusi i sagradi nova zgrada i taj blok je gotov.Recimo ona bela zgrada sa crvenom fasadnom ciglom na kraju bloka koja je tek zavrsena mi je najlepsa novogradnja u tom bloku.

 

[stf]

Jel ovaj projekat u Paunovoj dijagonalno od Trznog centra Banjica?

 

[hazard]

Nova zgrada u Dimitrijali izgleda skroz ok. Ima ih vec par vrlo pristojnih, nazalost imamo i one crvene ludilo kombinacije

 

[Johnest_Hon]

Dijagonalno je sve vec popunjeno. Cenim da je nize ispod okretnice trolejbusa.

 

[jovanovm]

@beligrad
Касним, али свака част.

Треба нам урбанизам по мери људи, а не лењира. Једна од највећих трагедија Београда је константо уништавање градских језгара да бисмо изградили нешто "новије", "лепше" и "боље".

 

[vozdovacki]

Насловна > Градски огласи
Градски огласи
Понедељак, 19. септембар 2011.
Град Београд – Секретаријат за урбанизам
Јавна презентација урбанистичког пројекта за урбанистичко архитектонску разраду грађевинске парцеле ГП1 у Улици Војводе Степе 403 у Беграду
Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове на основу члана 63. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09, 81/09 и 24/11) и Правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Службени гласник РС“, број 43/2010)
ОГЛАШАВА
јавну презентацију
УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА ЗА УРБАНИСТИЧКО АРХИТЕКТОНСКУ РАЗРАДУ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ ГП1 У УЛИЦИ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ БРОЈ 403 У БЕОГРАДУ
1. ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА обавиће се у згради Градске управе, у Улици 27. марта број 43-45 (сала 2 у сутерену) од 26. септембра до 3. октобра 2011. године, сваког радног дана од 9 до 15 часова.
2. Носилац израде предметног Урбанистичког пројекта је „КАПИТОЛ ПРОЈЕКТ“ д.о.о., Београд, Рисанска број 7/12.
3. Носилац израде предметног урбанистичког пројекта у току одржавања јавне презентације даваће обавештења о урбанистичко архитектонском решењу Урбанистичког пројекта.
4. За давање обавештења о садржају јавне презентације овлашћена је Даниела Корица Пантелић, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, Улица Краљице Марије број 1.
Заинтересована лица могу током јавне презентације да изврше увид у урбанистички пројекат, као и да своје примедбе и сугестије на планирана решења у писаној форми доставе Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, Улица 27. марта број 43-45, најкасније до 3. октобра 2011. године.
Izvor: Grad Beograd

da li zna neko mozda o cemu je rec..

 

[Somi303]

Не знам где да напишем, али морам негде. Док ми бринемо о погледима на нека места у граду балкан се увелико гради. Погледајте шта шиптари граде!!!!

Ово је иначе у Приштини не у Тирани!