Београд
Обнова „Златне моруне” у част Принципа и „Младе Босне”
Кафана на Зеленом венцу одакле су Гаврило Принцип и његови другови кренули у Сарајево и тамо извршили атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, биће поново отворена у част стогодишњице овог догађаја
На менију ће бити и јела са почетка двадесетог века (Фото Д. Јевремовић)
Кафана „Златна моруна”, неформална база Гаврила Принципа и његових другова из „Младе Босне” из које су кренули у Сарајево да тамо на Видовдан 1914. изврше атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, стогодишњицу догађаја који је био непосредни повод за избијање Првог светског рата неће дочекати као локал без историјског печата, у којем се до скора налазила кинеска радња. Преуређење овог простора је почело. По завршетку радова, „Моруна” би требало да подсећа на време од пре једног века, када је овде група идеалиста, намерних да се супротстави аустроугарској у Босни, над билијарским столом сковала план који ће променити судбину човечанства.
Нестајање ове славне кафане са мапе колективног сећања започело је пре десетак година, када је ресторан затворен, а у локал се уселила кладионица. Пре три и по године, на адреси Краљице Наталије 2 „никла” је продавница кинеске робе. О свему томе „Политика” је писала у августу ове године, после чега је Угоститељско предузеће „Мадера” иселило бутик „Луо Ванг Фа”, а потом отпочело припреме за повратак „Златне моруне”.
– Повод за обнову јесте стогодишњица почетка Првог светског рата, али намера је да обновимо и успомене на све оно што се у тој кафани дешавало пре и после младобосанаца. Осим постављања табле са подацима о Гаврилу Принципу и „Младој Босни”, биће преуређен и ентеријер, а понудићемо гостима и јеловник с почетка 20. века. У остварењу ових планова сарађиваћемо са општином Савски венац – истиче Вук Динчић, из Угоститељског предузећа „Мадера” у чијем је саставу „Златна моруна”.
На питање због чега је ова кафана затварана, а локал мењао намену, он каже да овај угоститељски ланац у то време није имао новца за одржавање старог ресторана.
ЈП „Пословни простор Савски венац”, је овај локал издао „Мадери” 1992. године, а у новембру 2002. закупцу је одобрена промена делатности из угоститељске у трговинску. Пет година касније, у том локалу дозвољено је и организовање игара на срећу.
„Мадера” је, додају у „Пословном простору Савски венац”, у новембру 2013. добила сагласност за кречење и глетовање зидова, хобловање и фарбање подних облога, замену плочица и санитарија, електро-галантерије у локалу од 239 квадрата у Улици краљице Наталије. Пре него што је започела преуређење „Мадера” је од власника тражила да поново промени делатност са трговинске у угоститељску, што је по закону неопходно за отварање кафане.
----------------------------------------------------------------------
Риба са Ђердапа кумовала кафани
Кафана у здању у Улици краљице Наталије 2 отворена је на прелазу из 19. у 20. век, а прозвана је „Код моруне”, јер је испред ње продавана риба са Ђердапа, углавном моруна и сом, каже др Видоје Голубовић, аутор књиге „Механе и кафане Београда”. Пред гостионицом је често виђан Михаило Петровић Алас, који је делио улов из реке сиротињи.
– Име „Златна моруна” озваничено је касније. Ту је у априлу 1906.основано и Радничко типографско певачко друштво „Јединство”, о чему и дан-данас сведочи плоча крај улаза. После Првог светског рата кафана је променила назив у„Триглав” – истиче Голубовић.То име ће носити готово седам деценија.
Здање у којем се налазила ова историјска кафана припадало је Ђорђу Рошу, добротвору манастира Хиландар и учеснику Солунског фронта. До данас, није стигао званичан захтев за реституцију од власникових наследника, тврде у Мрежи за реституцију.
---------------------------------------------------------------------------------
Аутентичност важнија од луксуза
Бранимир Гајић, члан Општинског већа Савског венца, каже да ће ова локална самоуправа помоћи „Мадери” око адаптације простора у који ће поново бити усељена „Златна моруна”, али да би се ваљало саслушати и
сугестије стручњака у овој области.
Публициста и Истраживач Видоје Голубовић сматра да би локал требало преуредити да изгледа попут времеплова који ће подсећати на сва важна дешавања у овој кафани.
– Било би добро да постоје и мотиви који ће подсећати и на време пре оног коме су печат дали Гаврило Принцип и његови другови. Један одељак би наравно требало да буде резервисан за Први светски рат. Све то би могло да се дочара уз помоћ фотографија, гардеробе, столица и столњака, јеловника и других детаља из оног времена. Једино што је значајно је да се очува аутентичност кафане из година њених почетака. Са луксузом не би требало претеривати, јер он никад није био карактеристика овог места – закључује Голубовић.
-----------------------------------------------------------------------------
Принцип дуговао за станарину
Видоје Голубовић који се тренутно бави истраживањем заоставштине Гаврила Принципа преноси поједине детаље из његових писама.
– У данашње време појавиле су се тезе да је он нечији плаћеник и агент, па смо се делимично бавили и сведочанствима о његовом материјалном положају у Београду. Пронашли смо писмо у којем на једном месту моли газдарицу да га не избацује на улицу и продужи му рок за исплату кирије, а већ јој је био дужан 16 тадашњих динара. Принцип у једном писму помиње да је због проблема са плаћањем смештаја три ноћи спавао под ведрим небом на Зеленом венцу – открива Голубовић.
Н. Белић – Д. Мучибабић
објављено: 19.12.2013.