Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
PROJEKAT KOJI BI MOGAO DA REŠI PROBLEM STANARA
Zvučne barijere spas od buke sa splavova na Savi
Branislav Grković | 23. 03. 2011. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 0
BEOGRAD - Ovog leta trebalo bi da budu postavljeni prvi zidovi - zvučne barijere u blizini splavova kako bi bila smanjena buka koja dolazi s njih. Laboratorija za akustiku Elektrotehničkog fakulteta uradila je elaborat o načinu kako smanjiti buku koju stvaraju diskoteke na rekama i nadam se da bi realizacija pilot projekta mogla da krene ove godine, kaže za „Blic” Dragoslav Budimirović, zamenik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.
Zidovi protiv buke bili bi postavljeni u blizini splavova
Od juna do oktobra najviše prijava građana koji se žale na glasnu muziku sa splavova dolazi iz novobeogradskih blokova 70, 44 i 45, kao i sa Čukarice, gde se građani žale na buku iz kafića koji se nalaze na makiškoj strani Ade Ciganlije.
Elaborat ETF-a predlaže tri mere za smanjene buke: kontrolu nivoa zvuka propisivanjem minimalnih tehničkih uslova za izgradnju splavova i postavljanje zvučnih barijera.
- Studija je pokazala da je na pojedinim splavovima izmerena jačina muzike od 120 decibela, a to je kao da neko drži koncert na otvorenom. Mi svakako moramo pojačati inspekcijski nadzor. Takođe ćemo morati da vodimo računa da dozvolu za rad dobijaju splavovi koji ispunjavaju tehničke uslove jer su splavovi praktično otvoreni i ništa ne sprečava širenje buke s njih. Postavljanje zvučnih barijera neće imati efekta ako ne ispunimo prva dva kriterijuma - objašnjava Budimirović. Uz sve to, dodaje on, te barijere moraju biti i određene veličine.
Traže najbolje rešenje
Mi moramo da očuvamo prepoznatljivost Beograda po noćnom životu, ali bez ugrožavanja mira građana. Ovde je bitan i ekonomski momenat. Moramo naći rešenje da se splavovi očuvaju, a i da građani budu zadovoljni. Sigurno da mogu i tiše da puštaju muziku, a da se ne izgubi efekat dobre zabave. U krajnjem slučaju, to bi bilo i najjeftinije rešenje - kaže Dragomir Budimirović.
- Da bi se sprečilo širenje zvuka, zvučne barijere moraju da budu određene širine i visine, a elaborat preporučuje da budu između četiri metra i 10 metara. Uz to, moramo da osmislimo kako da se uklope i u ambijentalnu celinu da, ipak, toliki zidovi ne odudaraju od okoline. Nadam se da ćemo uspeti da ove godine uradimo pilot projekat. Od rezultata bi zavisilo da li bismo i gde sve postavljali ovakve zidove - kaže Budimirović.
Materijal od kojeg se izrađuje barijera, kako se navodi u elaboratu, treba da ima dovoljno veliku izolacionu moć da bi se minimizirao uticaj zvuka. Dragana Šumarac Pavlović sa ETF-a kaže da bi ove barijere bile slične onima koje se postavljaju pored autoputa.
- Problem je što splavovi nemaju nikakvu zvučnu izolaciju i to su, praktično, bine na vodi. Zatim, od buke sa splavova su ugroženi i objekti koji nisu u njihovoj blizini. Tako smo, na primer, ustanovili da je na četvrtom spratu stambene zgrade udaljene oko 1.200 metara od splava nivo buke viši nego na udaljenosti od samo 250 metara, ali na tlu - objašnjava Šumarac Pavlović.
Najveći efekat zvučne barijere imaju ako se postave u blizini izvora buke, odnosno splava, ili u blizini objekta koji je ugrožen, odnosno zgrade. Takođe, pošto se zvuk umnogome širi preko reke moguće je napraviti i da one plutaju na vodi.
- Naša ideja je da se osmisli da te barijere i u vizuelnom smislu nešto predstavljaju, da služe kao reklamni panoi ili da imaju neku drugu funkciju, da se, u svakom slučaju, uklope u okolinu - kaže Dragana Šumarac Pavlović.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/243139/Zvucne-barijere-spas-od-buke-sa-splavova-na-Savi
Zvučne barijere spas od buke sa splavova na Savi
Branislav Grković | 23. 03. 2011. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 0
BEOGRAD - Ovog leta trebalo bi da budu postavljeni prvi zidovi - zvučne barijere u blizini splavova kako bi bila smanjena buka koja dolazi s njih. Laboratorija za akustiku Elektrotehničkog fakulteta uradila je elaborat o načinu kako smanjiti buku koju stvaraju diskoteke na rekama i nadam se da bi realizacija pilot projekta mogla da krene ove godine, kaže za „Blic” Dragoslav Budimirović, zamenik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.
Zidovi protiv buke bili bi postavljeni u blizini splavova
Od juna do oktobra najviše prijava građana koji se žale na glasnu muziku sa splavova dolazi iz novobeogradskih blokova 70, 44 i 45, kao i sa Čukarice, gde se građani žale na buku iz kafića koji se nalaze na makiškoj strani Ade Ciganlije.
Elaborat ETF-a predlaže tri mere za smanjene buke: kontrolu nivoa zvuka propisivanjem minimalnih tehničkih uslova za izgradnju splavova i postavljanje zvučnih barijera.
- Studija je pokazala da je na pojedinim splavovima izmerena jačina muzike od 120 decibela, a to je kao da neko drži koncert na otvorenom. Mi svakako moramo pojačati inspekcijski nadzor. Takođe ćemo morati da vodimo računa da dozvolu za rad dobijaju splavovi koji ispunjavaju tehničke uslove jer su splavovi praktično otvoreni i ništa ne sprečava širenje buke s njih. Postavljanje zvučnih barijera neće imati efekta ako ne ispunimo prva dva kriterijuma - objašnjava Budimirović. Uz sve to, dodaje on, te barijere moraju biti i određene veličine.
Traže najbolje rešenje
Mi moramo da očuvamo prepoznatljivost Beograda po noćnom životu, ali bez ugrožavanja mira građana. Ovde je bitan i ekonomski momenat. Moramo naći rešenje da se splavovi očuvaju, a i da građani budu zadovoljni. Sigurno da mogu i tiše da puštaju muziku, a da se ne izgubi efekat dobre zabave. U krajnjem slučaju, to bi bilo i najjeftinije rešenje - kaže Dragomir Budimirović.
- Da bi se sprečilo širenje zvuka, zvučne barijere moraju da budu određene širine i visine, a elaborat preporučuje da budu između četiri metra i 10 metara. Uz to, moramo da osmislimo kako da se uklope i u ambijentalnu celinu da, ipak, toliki zidovi ne odudaraju od okoline. Nadam se da ćemo uspeti da ove godine uradimo pilot projekat. Od rezultata bi zavisilo da li bismo i gde sve postavljali ovakve zidove - kaže Budimirović.
Materijal od kojeg se izrađuje barijera, kako se navodi u elaboratu, treba da ima dovoljno veliku izolacionu moć da bi se minimizirao uticaj zvuka. Dragana Šumarac Pavlović sa ETF-a kaže da bi ove barijere bile slične onima koje se postavljaju pored autoputa.
- Problem je što splavovi nemaju nikakvu zvučnu izolaciju i to su, praktično, bine na vodi. Zatim, od buke sa splavova su ugroženi i objekti koji nisu u njihovoj blizini. Tako smo, na primer, ustanovili da je na četvrtom spratu stambene zgrade udaljene oko 1.200 metara od splava nivo buke viši nego na udaljenosti od samo 250 metara, ali na tlu - objašnjava Šumarac Pavlović.
Najveći efekat zvučne barijere imaju ako se postave u blizini izvora buke, odnosno splava, ili u blizini objekta koji je ugrožen, odnosno zgrade. Takođe, pošto se zvuk umnogome širi preko reke moguće je napraviti i da one plutaju na vodi.
- Naša ideja je da se osmisli da te barijere i u vizuelnom smislu nešto predstavljaju, da služe kao reklamni panoi ili da imaju neku drugu funkciju, da se, u svakom slučaju, uklope u okolinu - kaže Dragana Šumarac Pavlović.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/243139/Zvucne-barijere-spas-od-buke-sa-splavova-na-Savi
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.187
- Pohvaljen
- 12.803
Kataстрофа. Треба да правимо палестинске зидове по граду, уместо да се уведе ред у тај сектор. Стварно иновативно и европски.
Звук се преноси преко реке километрима, што значи да ће морати око самих сплавова да подижу зидине. Па на шта ће то да личи?
Звук се преноси преко реке километрима, што значи да ће морати око самих сплавова да подижу зидине. Па на шта ће то да личи?
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
BEOGRAD 24. 03. 2011
PRESS
REKLAMNA KAMPANJA UNIVERZITETA „MEGATREND"
Sa bilborda teraju mlade iz Srbije
Poziv za studente - Beograd preplavili bilbordi „Megatrenda" koji pozivaju ljude da završe fakultete i odu iz zemlje.
Beograd su ovih dana preplavili reklamni bilbordi Univerziteta „Megatrend" sa slikom Londona preko koje je napisano: „Šta ćeš ovde? Završi 'Megatrend' i pali!"
Redakciju Pressa juče je pozvalo mnogo roditelja, ali i studenata iritiranih ovim sloganom, smatrajući da je nemoralan i da poziva mlade da odlaze u inostranstvo.
- Svašta smo videli, ali ovo je neverovatno! Čime se sve služe ljudi?! Kao da nema nikakve perspektive u našoj zemlji i kao da ne treba ponuditi nešto bolje da ljudi ovde ostanu. Hajde da sve mlade i obrazovane oteramo napolje, pa da ostanu samo „srednjoškolci" i da svi lepo do dna propadnemo - ogorčen je bio jedan Beograđanin, po struci pravnik.
Slika našeg društva
Marketinški i stručnjaci za demografska ispitivanja slažu se da nije zabranjeno plasirati ovakve reklame, niti zakon kažnjava pozivanje na odlazak iz zemlje. Ipak, svi se slažu da je nemoralno da se bilo ko podstiče na emigriranje iz zemlje, a naročito ne mladi ljudi.
Strategija da se zadrže naučnici
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, koju je Vlada Srbije donela za period 2010. do 2015. godine, određuje pravac razvoja nauke u narednih pet godina i nudi rešenja za dalje sprečavanje odlaska mladih. Strategija ide u tri pravca: oporavak i dalja izgradnja naučne i tehnološke infrastrukture, obezbeđivanje stanova za mlade naučnike i omogućavanje tešnje saradnje sa kolegama u Evropi i svetu.
- Da nema takvih prosvetnih mudraca i takvih reklama, ne bi ni morali da „pale" napolje. Ja bih pre napisao: „Završi bilo šta drugo i ostani". Moguće da sam ja time postao nemoralan, u ovakvom sistemu moralnih vrednosti u kome živimo. Taj „plakatić" je samo morbidna tabloidna ilustracija opšteg stanja ekonomije, društva, države, kulture, pa samim tim i obrazovanja. Sistem nam je takav da mlade ljude sa bilborda tera u inostranstvo. A tamo će ih dočekati bilbord: „Hvala što ste došli, izvolite da perete sudove" - navodi Voja Žanetić, kreativni direktor agencije „Mozaik".
Stručnjak za problematiku odliva mozgova, profesor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Grečić smatra da ovakve poruke zaista podstiču na odlazak stručnih mladih ljudi u inostranstvo. Nemoralno je to uraditi jer, kako kaže, Srbija kao i većina nerazvijenih država ima problem sa odlivom mozgova.
- Nisam siguran da država može uopšte da učini nešto kako bi sprečila plasiranje ovakvih poruka ili smanjila njihove efekte, ali može da poboljša celokupnu klimu u društvu za rad i profesionalni razvoj obrazovanih mladih ljudi. Ne postoji jedna mera koja bi se preduzela, mora mnogo toga i mnogo više da se učini kako bi se sprečio odliv mozgova. Počele su dodele stipendija i stanova najtalentovanijim naučnicima, ali to nije dovoljno. Moraju da se poboljšaju i materijalna osnova i odnos prema mladim ljudima, jer se u stranim zemljama mnogo više priznaje stručnost nego kod nas - objašnjava profesor Grečić.
„Megatrend": Sve u redu
Rektor i vlasnik Univerziteta „Megatrend" Mića Jovanović, međutim, tvrdi da, iako na prvi pogled ova reklamna kampanja deluje provokativno i, kako sam priznaje, najblaže rečeno nepatriotski, njen je cilj upravo suprotan.
U inostranstvu će mlade dočekati bilbordi „Hvala što ste došli, izvol'te da perete sudove" ... Voja Žanetić, agencija „Mozaik"
- Reklama s jedne strane poručuje da je sa diplomama „Megatrenda" svet otvoren. Sa druge strane, kada se analizira dublje značenje, poručuje da treba ostati ovde u smislu da London nije Beograd, Srbija, voćnjaci i svi oni lepi predeli koji asociraju na nju. Ovo je samo početak jedne aktivne, dinamične upisne kampanje koja će imati tri bilborda sa tri različite slike i poruke. Kada sve budu objavljene, svima će biti jasno da je poenta upravo suprotna od nagovaranja mladih ljudi na odlazak - ističe Jovanović.
On kaže i da se ne boji da će reklama izazvti negativan publicitet i postići kontra-efekat.
- Mislim da je ovo odličan marketinški potez u kome nema ničeg tendencioznog i koji je namenjen urbanim mladim ljudima. Ideja je moja, iako je celo naše marketing odeljenje bilo uzdržano - objašnjava Jovanović.
Ana Vlahović, Beograd
info sa - http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/155460/Sa+bilborda+teraju+mlade+iz+Srbije.html
PRESS
REKLAMNA KAMPANJA UNIVERZITETA „MEGATREND"
Sa bilborda teraju mlade iz Srbije
Poziv za studente - Beograd preplavili bilbordi „Megatrenda" koji pozivaju ljude da završe fakultete i odu iz zemlje.
Beograd su ovih dana preplavili reklamni bilbordi Univerziteta „Megatrend" sa slikom Londona preko koje je napisano: „Šta ćeš ovde? Završi 'Megatrend' i pali!"
Redakciju Pressa juče je pozvalo mnogo roditelja, ali i studenata iritiranih ovim sloganom, smatrajući da je nemoralan i da poziva mlade da odlaze u inostranstvo.
- Svašta smo videli, ali ovo je neverovatno! Čime se sve služe ljudi?! Kao da nema nikakve perspektive u našoj zemlji i kao da ne treba ponuditi nešto bolje da ljudi ovde ostanu. Hajde da sve mlade i obrazovane oteramo napolje, pa da ostanu samo „srednjoškolci" i da svi lepo do dna propadnemo - ogorčen je bio jedan Beograđanin, po struci pravnik.
Slika našeg društva
Marketinški i stručnjaci za demografska ispitivanja slažu se da nije zabranjeno plasirati ovakve reklame, niti zakon kažnjava pozivanje na odlazak iz zemlje. Ipak, svi se slažu da je nemoralno da se bilo ko podstiče na emigriranje iz zemlje, a naročito ne mladi ljudi.
Strategija da se zadrže naučnici
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, koju je Vlada Srbije donela za period 2010. do 2015. godine, određuje pravac razvoja nauke u narednih pet godina i nudi rešenja za dalje sprečavanje odlaska mladih. Strategija ide u tri pravca: oporavak i dalja izgradnja naučne i tehnološke infrastrukture, obezbeđivanje stanova za mlade naučnike i omogućavanje tešnje saradnje sa kolegama u Evropi i svetu.
- Da nema takvih prosvetnih mudraca i takvih reklama, ne bi ni morali da „pale" napolje. Ja bih pre napisao: „Završi bilo šta drugo i ostani". Moguće da sam ja time postao nemoralan, u ovakvom sistemu moralnih vrednosti u kome živimo. Taj „plakatić" je samo morbidna tabloidna ilustracija opšteg stanja ekonomije, društva, države, kulture, pa samim tim i obrazovanja. Sistem nam je takav da mlade ljude sa bilborda tera u inostranstvo. A tamo će ih dočekati bilbord: „Hvala što ste došli, izvolite da perete sudove" - navodi Voja Žanetić, kreativni direktor agencije „Mozaik".
Stručnjak za problematiku odliva mozgova, profesor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Grečić smatra da ovakve poruke zaista podstiču na odlazak stručnih mladih ljudi u inostranstvo. Nemoralno je to uraditi jer, kako kaže, Srbija kao i većina nerazvijenih država ima problem sa odlivom mozgova.
- Nisam siguran da država može uopšte da učini nešto kako bi sprečila plasiranje ovakvih poruka ili smanjila njihove efekte, ali može da poboljša celokupnu klimu u društvu za rad i profesionalni razvoj obrazovanih mladih ljudi. Ne postoji jedna mera koja bi se preduzela, mora mnogo toga i mnogo više da se učini kako bi se sprečio odliv mozgova. Počele su dodele stipendija i stanova najtalentovanijim naučnicima, ali to nije dovoljno. Moraju da se poboljšaju i materijalna osnova i odnos prema mladim ljudima, jer se u stranim zemljama mnogo više priznaje stručnost nego kod nas - objašnjava profesor Grečić.
„Megatrend": Sve u redu
Rektor i vlasnik Univerziteta „Megatrend" Mića Jovanović, međutim, tvrdi da, iako na prvi pogled ova reklamna kampanja deluje provokativno i, kako sam priznaje, najblaže rečeno nepatriotski, njen je cilj upravo suprotan.
U inostranstvu će mlade dočekati bilbordi „Hvala što ste došli, izvol'te da perete sudove" ... Voja Žanetić, agencija „Mozaik"
- Reklama s jedne strane poručuje da je sa diplomama „Megatrenda" svet otvoren. Sa druge strane, kada se analizira dublje značenje, poručuje da treba ostati ovde u smislu da London nije Beograd, Srbija, voćnjaci i svi oni lepi predeli koji asociraju na nju. Ovo je samo početak jedne aktivne, dinamične upisne kampanje koja će imati tri bilborda sa tri različite slike i poruke. Kada sve budu objavljene, svima će biti jasno da je poenta upravo suprotna od nagovaranja mladih ljudi na odlazak - ističe Jovanović.
On kaže i da se ne boji da će reklama izazvti negativan publicitet i postići kontra-efekat.
- Mislim da je ovo odličan marketinški potez u kome nema ničeg tendencioznog i koji je namenjen urbanim mladim ljudima. Ideja je moja, iako je celo naše marketing odeljenje bilo uzdržano - objašnjava Jovanović.
Ana Vlahović, Beograd
info sa - http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/155460/Sa+bilborda+teraju+mlade+iz+Srbije.html
Ovo me podseca na onaj vic kada kod bake u posetu dodju tri unuka koja su upravo upisala fakultete.
- Sta si ti, sine, upisao? - pita baka prvog unuka.
- Prava, bako. Prava!
- Joj, pa to je bas lepo. Ti ces, srce babino, jednog dana biti advokat ili sudija, ima da saljes probisvete u zatvor ili da postene ljude branis na sudu!
Prilazi bakici drugi unuk.
- A ti, sine? Sta si ti upisao?
- Medicinu, bako.
- Divnoooo! Ti ces biti bqabin lekar, da lecis ljude i spasavas zivote...
Mota se tu i treci unuk.
- A ti? Gde si se ti upisao?
- Na "Megatrend", baba...
- Ma, bole te k*****
- Sta si ti, sine, upisao? - pita baka prvog unuka.
- Prava, bako. Prava!
- Joj, pa to je bas lepo. Ti ces, srce babino, jednog dana biti advokat ili sudija, ima da saljes probisvete u zatvor ili da postene ljude branis na sudu!
Prilazi bakici drugi unuk.
- A ti, sine? Sta si ti upisao?
- Medicinu, bako.
- Divnoooo! Ti ces biti bqabin lekar, da lecis ljude i spasavas zivote...
Mota se tu i treci unuk.
- A ti? Gde si se ti upisao?
- Na "Megatrend", baba...
- Ma, bole te k*****
Nije lose, mada se slazem sa tim da nema potrebe da pise na engleskom (malo smara taj engleski svuda) vec na srpskom latinicom, naziv ulice vecim slovima a ovo ulica/bulevar/itd. manjim.vucko":126qa77t je napisao(la):
Sto se tice naziva opstina na tablama - nisam za, jer su opstine promenljiva stvar. Ja bi pre napisao naziv kraja ili naselja, to se u principu ne menja. Cubura, Neimar, Lion, i tako to.
Градоначелник Драган Ђилас упутио телеграм саучешћа породици Живорада Ковачевића
Поводом смрти бившег градоначелника Београда Живорада Ковачевића, градоначелник Драган Ђилас упутио је телеграм саучешћа његовој породици.
– Примите изразе мог најискренијег саучешћа. Живорад Ковачевић остаће упамћен као један од најцењенијих и најуспешнијих градоначелника у новијој историји Београда, човек који се залагао да овај град добије лице светске престонице. За време његовог мандата у Београду је у рекордном року изграђен Конгресни центар „Сава” и хотел „Интерконтинентал”, грађено је око 12.000 станова годишње, а често је био и у непосредном контакту са грађанима, пун разумевања за обичног човека и његове проблеме. Некадашњег амбасадора СФР Југославије у Вашингтону и председника Европског покрета у Србији памтићемо и као активног борца за људска права, због чега ће га се радо сећати и многи ван Београда – наводи се у телеграму саучешћа градоначелника Београда Драгана Ђиласа.
Живорад Ковачевић био је градоначелник Београда од 1974. до 1982. године, а од 1987. до 1989. амбасадор СФРЈ у Вашингтону. Од 1994. је био у Европском покрету у Србији, а од 1999. и председник тог покрета, као и један од оснивача Форума за међународне односе.
Malo ljudi zna,da je plan metroa koji jovin zastupa bas radjen za vreme zivota ovog velikog coveka.Cim je 1982 prestao biti gradonacelnik pocela je epizoda pod nazivom tramvaj za 21. vek.
Поводом смрти бившег градоначелника Београда Живорада Ковачевића, градоначелник Драган Ђилас упутио је телеграм саучешћа његовој породици.
– Примите изразе мог најискренијег саучешћа. Живорад Ковачевић остаће упамћен као један од најцењенијих и најуспешнијих градоначелника у новијој историји Београда, човек који се залагао да овај град добије лице светске престонице. За време његовог мандата у Београду је у рекордном року изграђен Конгресни центар „Сава” и хотел „Интерконтинентал”, грађено је око 12.000 станова годишње, а често је био и у непосредном контакту са грађанима, пун разумевања за обичног човека и његове проблеме. Некадашњег амбасадора СФР Југославије у Вашингтону и председника Европског покрета у Србији памтићемо и као активног борца за људска права, због чега ће га се радо сећати и многи ван Београда – наводи се у телеграму саучешћа градоначелника Београда Драгана Ђиласа.
Живорад Ковачевић био је градоначелник Београда од 1974. до 1982. године, а од 1987. до 1989. амбасадор СФРЈ у Вашингтону. Од 1994. је био у Европском покрету у Србији, а од 1999. и председник тог покрета, као и један од оснивача Форума за међународне односе.
Malo ljudi zna,da je plan metroa koji jovin zastupa bas radjen za vreme zivota ovog velikog coveka.Cim je 1982 prestao biti gradonacelnik pocela je epizoda pod nazivom tramvaj za 21. vek.
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
SRBIJA | PETAK 25.03.2011
Beograd - grad budućnosti
IZVOR: BELGUEST MAGAZIN
Beograd, prestonica Srbije, jedan od najstarijih evropskih gradova, a prema anketi „Fajnenšel tajmsa“ iz 2006, i „grad budućnosti južne Evrope“, kandidovao se za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.
Kalemegdan, Foto:Jorge-11/Flickr
Projekat „Beograd u pripremi kandidature za evropsku prestonicu kulture 2020“, na kojem je rađeno tokom cele prošle godine, 7. decembra 2010. predstavljen je u Briselu.
„U Briselu smo već dobili podršku i od Evropske komisije za proširenje, čiji se stav takođe uzima u obzir. Do kraja 2011. Evropska komisija treba da završi rad i predlog nove odluke uputi Evropskom parlamentu i savetu. To telo će se prvi put sastati početkom 2012, da bi potom usvojilo odluku o novim pravilima učešća i o zemljama koje će dobiti ovu laskavu titulu” objašnjava Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture i zamenik gradskog sekretаrа zа kulturu.
Peković kaže da, imajući u vidu činjenicu da je određen raspored država koje će kandidovati gradove zaključno sa 2019, a da se za kasnije uspostavljaju nova pravila sa novim rasporedom država čiji će gradovi poneti ove titule, Beograd bi mogao da planira 2020. i naredne godine za dobijanje titule evropske prestonice kulture.
Na pitanje da li postoji konkretan razlog u prošlosti, kulturi ili bilo kom drugom delu života zbog kog bi Beograd 2020. bio van konkurencije, Aleksandar Peković odgovara da „evropska prestonica kulture kao projekat ne priznaje takvu vrstu povlašćenosti“. On kaže da se gradovi, od kojih svaki ima neku posebnost, ne upoređuju po lepoti, istorijskom značaju i drugim kriterijumima, nego se ocenjuju projekti i njihova izvodljivost.
„Činjenica da grad Beograd u novijoj istoriji nije imao dugoročni strateški projekat u oblasti kulture navela nas je na stvaranje koncepta desetogodišnjeg postepenog razvoja u ovoj oblasti u okviru koje je poslednja, finalna faza 2020. godina i kandidatura za evropsku prestonicu kulture. S druge strane, „okrugle“ godine su predmet posebnog zanimanja i možda su dodatna motivacija za organizatore”, napominje Peković.
Nadmetanje sa rumunskim i irskim gradovima
Atina, Foto:ethanlindsey/Flickr
Sama ideja o evropskoj prestonici kulture će te 2020. proslaviti 35. rođendan. Nastala je u januaru 1985, u razgovoru čuvene grčke glumice i tadašnje ministarke kulture Grčke Meline Merkuri s njenim francuskim kolegom Žakom Langom, dok ga je pratila na atinski aerodrom. Već u junu iste godine Rezolucijom ministara EU pokrenut je taj projekat, a prva evropska prestonica kulture, prirodno, bila je Atina. Do sada su 42 grada u Evropi bila „kontinentalne“ prestonice kulture.
Od 2000. se umesto jedan grad za evropsku prestonicu kulture proglašava više gradova, izbor je proširen i na države izvan EU, a od 2013. biće uvedeno takmičenje između gradova unutar odabranih zemalja. Procedurom je predviđeno da se grad kandidat bira pet godina pre nego što će poneti titulu evropske prestonice kulture. Pored te titule, gradu koji dobije kandidaturu dodeljuje se i nagrada „Melina Merkuri“ u iznosu od 1,500.000 evra. Za sada se zna samo da će se Beograd u konkurenciji za 2020. nadmetati sa tri rumunska grada (Temišvar, Kluž-Napoka i Jaši), dok Irska još nije otkrila ime svog kandidata.
Evropski identitet
Prema preporukama Komisije EU, kandidat treba da predstavi grad i njegovu ulogu koju ima ili je imao u evropskoj kulturi, njegov evropski identitet, i da pokaže aktuelne procese uključivanja u evropske umetničke i kulturne tokove. Na Beogradu je zadatak da u „evropskom kontekstu“ predstavi svoju dugu i burnu prošlost, mešavinu naroda i vera koji su u njemu živeli i žive njihovu tradiciju, koja je utkana u kulturni identitet grada. U izradi koncepta „beogradske strategije“ korišćena su i iskustva dosadašnjih prestonica, posebno Liverpula, Lila i Istanbula.
„Uloga kulturne prestonice Evrope znači biti središte kulturnih i umetničkih procesa koji traju danas, a koji će i sutra biti aktuelni i značajni u Evropi. Otuda treba ići ne jedan nego nekoliko koraka dalje od već ostvarenih modela, koji su se uglavnom bavili pitanjima urbane regeneracije ili stvaranja prestižnih institucija”, objašnjava Milena Dragićević – Šešić, koja je vodila autorski tim u pripremi koncepcije strategije.
„Beogradski kulturni model“, čije ostvarivanje počinje 2011, prema njenim rečima, „podrazumeva model kosmopolitskog, otvorenog grada i prema svom prekinutom istorijskom pamćenju i prema različitim koncepcijama budućnosti i budućeg razvoja“. Desetogodišnja strategija obuhvata i programsku šemu u okviru koje svaka godina do 2020. dovodi u vidokrug jedan od mnogostrukih identiteta Beograda: Beograd kao grad na rekama, politički centar, kosmopolitski grad, balkanski grad, grad nauke, industrijsko sedište, grad po meri deteta, zeleni grad, grad kulture, grad složenih uspomena...
Tema za 2011. je „Beograd grad svetlosti“, čiji su za sada radni slogani: „Svetovi u nastajanju“ i „Dobro svetlim“, a koji će biti tema izložbi, pozorišnih, muzičkih i drugih umetničkih manifestacija. Najavljeni su: otvaranje nove zgrade Jugoslovenske kinoteke, te pokretanje dugoročnih poslova, poput konzervacije i restauracije Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan, bitnih za dobijanje statusa kulturnog dobra pod zaštitom Uneska, obezbeđivanje lokacije i izrada projekta za buduću koncertnu salu Beogradske filharmonije, razvoj programske koncepcije stalne postavke Muzeja grada Beograda, oživljavanja beogradske strip scene... Partneri Beograda u ovogodišnjim aktivnostima biće Kragujevac, Peruđa, Lajpcig, Lion, Helsinki, Esen i Štokholm.
Kulturna „potrošačka korpa“
Kulturni život Beograda intenzivan je gotovo tokom cele godine. Od stalnih manifestacija najznačajnije su: Međunarodni filmski festival (Fest), Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Međunarodni sajam knjiga, Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), Međunarodno takmičenje muzičke omladine, Beogradski festival igre, Beogradski letnji festival (BELEF), Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“, Filmski festival u Sopotu, Beogradski džez festival, Oktobarski i Majski salon, „Gitar art festival“...
„Beograd danas ima blizu 20.000 događaja u toku godine. U tom smislu je bogat kada je reč o kvantitetu, ali nasleđeni sistem, koji je malo promenjen u prethodnim decenijama, ne anticipira novo vreme i nove okolnosti. Neophodne su promene da bi se očuvali vitalni delovi kulture i postavio nov, moderan sistem, koji podrazumeva i strateško planiranje. To je važno zbog Beograda, a projekat Evropske prestonice kulture može da motiviše ovaj proces i da nas postavi u ravan evropskih iskustava koja smo malo koristili”, napominje Marko Maršićević, potpredsednik Organizacionog odbora i odbornik u Skupštini grаdа Beograda.
Beograd će inače 2020. obeležiti nekoliko jubileja: 190 godina od proglašenja Hatišerifa, kojim je obnovljena srpska državna samostalnost, 180 godina od održavanja prvog javnog bala u Beogradu i Srbiji (u čast rođendana kneza Mihaila Obrenovića), osnivanja prve javne pošte i proslave Svetog Save kao školske slave, 115 godina od zvaničnog nastanka Beogradskog univerziteta, u koji je prerasla dotadašnja Velika škola, vek od stupanja na tadašnji jugoslovenski presto kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, 55 godina od održavanja prve gitarijade na Beogradskom sajmu, četiri decenije od smrti Josipa Broza i dve decenije od oktobarskih političkih promena u Srbiji.
Carigrad na rekama
Foto:BelGuest
Beograd ima izuzetan geografski i hidrogeografski položaj na ušću dve velike međunarodne reke, Save u Dunav, i na putnim pravcima između centralne Evrope i Bliskog istoka. Geografske koordinate Beograda obeležene su u glavnoj gradskoj ulici Knez Mihailovoj. Grad se nalazi na 116,75 metara nadmorske visine i na 1170. kilometru toka Dunava, mereno od njegovog izvorišta na Švarcvaldu. Njegova silueta s reka i odnos vode i kopna mnoge podseća na „rečno“ izdanje Carigrada, a despot Stefan Lazarević, koji je 1397. Beograd proglasio za svoju prestonicu, poredio ga je, prema zapisima svog biografa Konstantina Filozofa, sa Sionom.
„Ovaj grad beše vaistinu sedmovrh. Jer najčešće uzvišenje u Beogradu i najkrasnije po izgledu slično Sinonu bila je slika višnjega Jerusalima…“, zabeležio je, između ostalog, Konstantin Filozof, dok u jednom od poglavlja „Hamam Balkanije“, koji je napisao savremeni srpski pisac Vladislav Bajac, najveći graditelj zlatnog doba Osmanskog carstva mimar Sinan objašnjava Mehmed-paši Sokoloviću: „… Upoređivao sam na raznoraznim mapama položaje Beograda i Istanbula, tačnije njihovih delova znanih pod imenima Kalemegdan i Zlatni rog, e evo do čega sam došao: Beogradu je s jedne strane Sava, a sa druge Dunav, a Istanbulu s jedne strane Crno more, a sa druge Mramorno. To ne menja na stvari. Voda je voda. Kod nje je, uvek, uostalom, bila važnija dubina od širine.“
http://www.b92.net/putovanja/destin...11&mm=03&dd=25&nav_category=823&nav_id=501767
Beograd - grad budućnosti
IZVOR: BELGUEST MAGAZIN
Beograd, prestonica Srbije, jedan od najstarijih evropskih gradova, a prema anketi „Fajnenšel tajmsa“ iz 2006, i „grad budućnosti južne Evrope“, kandidovao se za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.
Kalemegdan, Foto:Jorge-11/Flickr
Projekat „Beograd u pripremi kandidature za evropsku prestonicu kulture 2020“, na kojem je rađeno tokom cele prošle godine, 7. decembra 2010. predstavljen je u Briselu.
„U Briselu smo već dobili podršku i od Evropske komisije za proširenje, čiji se stav takođe uzima u obzir. Do kraja 2011. Evropska komisija treba da završi rad i predlog nove odluke uputi Evropskom parlamentu i savetu. To telo će se prvi put sastati početkom 2012, da bi potom usvojilo odluku o novim pravilima učešća i o zemljama koje će dobiti ovu laskavu titulu” objašnjava Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture i zamenik gradskog sekretаrа zа kulturu.
Peković kaže da, imajući u vidu činjenicu da je određen raspored država koje će kandidovati gradove zaključno sa 2019, a da se za kasnije uspostavljaju nova pravila sa novim rasporedom država čiji će gradovi poneti ove titule, Beograd bi mogao da planira 2020. i naredne godine za dobijanje titule evropske prestonice kulture.
Na pitanje da li postoji konkretan razlog u prošlosti, kulturi ili bilo kom drugom delu života zbog kog bi Beograd 2020. bio van konkurencije, Aleksandar Peković odgovara da „evropska prestonica kulture kao projekat ne priznaje takvu vrstu povlašćenosti“. On kaže da se gradovi, od kojih svaki ima neku posebnost, ne upoređuju po lepoti, istorijskom značaju i drugim kriterijumima, nego se ocenjuju projekti i njihova izvodljivost.
„Činjenica da grad Beograd u novijoj istoriji nije imao dugoročni strateški projekat u oblasti kulture navela nas je na stvaranje koncepta desetogodišnjeg postepenog razvoja u ovoj oblasti u okviru koje je poslednja, finalna faza 2020. godina i kandidatura za evropsku prestonicu kulture. S druge strane, „okrugle“ godine su predmet posebnog zanimanja i možda su dodatna motivacija za organizatore”, napominje Peković.
Nadmetanje sa rumunskim i irskim gradovima
Atina, Foto:ethanlindsey/Flickr
Sama ideja o evropskoj prestonici kulture će te 2020. proslaviti 35. rođendan. Nastala je u januaru 1985, u razgovoru čuvene grčke glumice i tadašnje ministarke kulture Grčke Meline Merkuri s njenim francuskim kolegom Žakom Langom, dok ga je pratila na atinski aerodrom. Već u junu iste godine Rezolucijom ministara EU pokrenut je taj projekat, a prva evropska prestonica kulture, prirodno, bila je Atina. Do sada su 42 grada u Evropi bila „kontinentalne“ prestonice kulture.
Od 2000. se umesto jedan grad za evropsku prestonicu kulture proglašava više gradova, izbor je proširen i na države izvan EU, a od 2013. biće uvedeno takmičenje između gradova unutar odabranih zemalja. Procedurom je predviđeno da se grad kandidat bira pet godina pre nego što će poneti titulu evropske prestonice kulture. Pored te titule, gradu koji dobije kandidaturu dodeljuje se i nagrada „Melina Merkuri“ u iznosu od 1,500.000 evra. Za sada se zna samo da će se Beograd u konkurenciji za 2020. nadmetati sa tri rumunska grada (Temišvar, Kluž-Napoka i Jaši), dok Irska još nije otkrila ime svog kandidata.
Evropski identitet
Prema preporukama Komisije EU, kandidat treba da predstavi grad i njegovu ulogu koju ima ili je imao u evropskoj kulturi, njegov evropski identitet, i da pokaže aktuelne procese uključivanja u evropske umetničke i kulturne tokove. Na Beogradu je zadatak da u „evropskom kontekstu“ predstavi svoju dugu i burnu prošlost, mešavinu naroda i vera koji su u njemu živeli i žive njihovu tradiciju, koja je utkana u kulturni identitet grada. U izradi koncepta „beogradske strategije“ korišćena su i iskustva dosadašnjih prestonica, posebno Liverpula, Lila i Istanbula.
„Uloga kulturne prestonice Evrope znači biti središte kulturnih i umetničkih procesa koji traju danas, a koji će i sutra biti aktuelni i značajni u Evropi. Otuda treba ići ne jedan nego nekoliko koraka dalje od već ostvarenih modela, koji su se uglavnom bavili pitanjima urbane regeneracije ili stvaranja prestižnih institucija”, objašnjava Milena Dragićević – Šešić, koja je vodila autorski tim u pripremi koncepcije strategije.
„Beogradski kulturni model“, čije ostvarivanje počinje 2011, prema njenim rečima, „podrazumeva model kosmopolitskog, otvorenog grada i prema svom prekinutom istorijskom pamćenju i prema različitim koncepcijama budućnosti i budućeg razvoja“. Desetogodišnja strategija obuhvata i programsku šemu u okviru koje svaka godina do 2020. dovodi u vidokrug jedan od mnogostrukih identiteta Beograda: Beograd kao grad na rekama, politički centar, kosmopolitski grad, balkanski grad, grad nauke, industrijsko sedište, grad po meri deteta, zeleni grad, grad kulture, grad složenih uspomena...
Tema za 2011. je „Beograd grad svetlosti“, čiji su za sada radni slogani: „Svetovi u nastajanju“ i „Dobro svetlim“, a koji će biti tema izložbi, pozorišnih, muzičkih i drugih umetničkih manifestacija. Najavljeni su: otvaranje nove zgrade Jugoslovenske kinoteke, te pokretanje dugoročnih poslova, poput konzervacije i restauracije Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan, bitnih za dobijanje statusa kulturnog dobra pod zaštitom Uneska, obezbeđivanje lokacije i izrada projekta za buduću koncertnu salu Beogradske filharmonije, razvoj programske koncepcije stalne postavke Muzeja grada Beograda, oživljavanja beogradske strip scene... Partneri Beograda u ovogodišnjim aktivnostima biće Kragujevac, Peruđa, Lajpcig, Lion, Helsinki, Esen i Štokholm.
Kulturna „potrošačka korpa“
Kulturni život Beograda intenzivan je gotovo tokom cele godine. Od stalnih manifestacija najznačajnije su: Međunarodni filmski festival (Fest), Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Međunarodni sajam knjiga, Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), Međunarodno takmičenje muzičke omladine, Beogradski festival igre, Beogradski letnji festival (BELEF), Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“, Filmski festival u Sopotu, Beogradski džez festival, Oktobarski i Majski salon, „Gitar art festival“...
„Beograd danas ima blizu 20.000 događaja u toku godine. U tom smislu je bogat kada je reč o kvantitetu, ali nasleđeni sistem, koji je malo promenjen u prethodnim decenijama, ne anticipira novo vreme i nove okolnosti. Neophodne su promene da bi se očuvali vitalni delovi kulture i postavio nov, moderan sistem, koji podrazumeva i strateško planiranje. To je važno zbog Beograda, a projekat Evropske prestonice kulture može da motiviše ovaj proces i da nas postavi u ravan evropskih iskustava koja smo malo koristili”, napominje Marko Maršićević, potpredsednik Organizacionog odbora i odbornik u Skupštini grаdа Beograda.
Beograd će inače 2020. obeležiti nekoliko jubileja: 190 godina od proglašenja Hatišerifa, kojim je obnovljena srpska državna samostalnost, 180 godina od održavanja prvog javnog bala u Beogradu i Srbiji (u čast rođendana kneza Mihaila Obrenovića), osnivanja prve javne pošte i proslave Svetog Save kao školske slave, 115 godina od zvaničnog nastanka Beogradskog univerziteta, u koji je prerasla dotadašnja Velika škola, vek od stupanja na tadašnji jugoslovenski presto kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, 55 godina od održavanja prve gitarijade na Beogradskom sajmu, četiri decenije od smrti Josipa Broza i dve decenije od oktobarskih političkih promena u Srbiji.
Carigrad na rekama
Foto:BelGuest
Beograd ima izuzetan geografski i hidrogeografski položaj na ušću dve velike međunarodne reke, Save u Dunav, i na putnim pravcima između centralne Evrope i Bliskog istoka. Geografske koordinate Beograda obeležene su u glavnoj gradskoj ulici Knez Mihailovoj. Grad se nalazi na 116,75 metara nadmorske visine i na 1170. kilometru toka Dunava, mereno od njegovog izvorišta na Švarcvaldu. Njegova silueta s reka i odnos vode i kopna mnoge podseća na „rečno“ izdanje Carigrada, a despot Stefan Lazarević, koji je 1397. Beograd proglasio za svoju prestonicu, poredio ga je, prema zapisima svog biografa Konstantina Filozofa, sa Sionom.
„Ovaj grad beše vaistinu sedmovrh. Jer najčešće uzvišenje u Beogradu i najkrasnije po izgledu slično Sinonu bila je slika višnjega Jerusalima…“, zabeležio je, između ostalog, Konstantin Filozof, dok u jednom od poglavlja „Hamam Balkanije“, koji je napisao savremeni srpski pisac Vladislav Bajac, najveći graditelj zlatnog doba Osmanskog carstva mimar Sinan objašnjava Mehmed-paši Sokoloviću: „… Upoređivao sam na raznoraznim mapama položaje Beograda i Istanbula, tačnije njihovih delova znanih pod imenima Kalemegdan i Zlatni rog, e evo do čega sam došao: Beogradu je s jedne strane Sava, a sa druge Dunav, a Istanbulu s jedne strane Crno more, a sa druge Mramorno. To ne menja na stvari. Voda je voda. Kod nje je, uvek, uostalom, bila važnija dubina od širine.“
http://www.b92.net/putovanja/destin...11&mm=03&dd=25&nav_category=823&nav_id=501767
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
Slovenija: Jafa ipak nije štetna
IZVOR: SEEBIZ
Ljubljana -- Jaffa keks je siguran, pokazale su dodatne analize sprovedene u Italiji po narudžbini Merkatora, slovenačkog uvoznika tog popularnog srpskog proizvoda.
Analizama, naime, nisu otkrivene nedozvoljene količine benzofenona u biskvitu.
Ovu vest objavio je ljubljanski Dnevnik, priznajući da serija "jafe", koja je pre mesec dana povučena iz prodaje prema preporuci Instituta za sigurnost zdravlja Slovenije,– nije bila opasna. Ni nova količina proizvoda, takođe podvrgnuta testiranju, nije sadržala štetne materije.
U Merkatoru kažu da je slovenački institut uradio samo analizu ambalaže i „vrednost benzofenona u proizvodu je tada određena s ocenom rizika”. U Italiji nije urađena superanaliza, kako ističu, već prva analiza keksa.
„Poslali smo uzorke tri serije proizvoda na ispitivanje. Ispostavilo se da uzorak koji je bio povučen sadrži benzofenon ispod dozvoljene granice. Dok je u drugim uzorcima, sa rokom isporuke posle 26. fabruara ove godine, benzofenon bio ispod granice određivanja”, navedeno je iz Merkatora.
Na to što su analize u Sloveniji ukazivale da je "jafa" neispravna, dok su analize u Italiji dokazale suprotno, u ovoj kompaniji kažu da se rezultat koji je na osnovu ocene rizika odredio Institut za sigurnost zdravlja Slovenije "bazira na pretpostavci da u proizvodu migrira sto posto benzofenona dok je rezultat iz Italije dobijen na osnovu verifikovane hemijske analize na prisutnost benzofenona u proizvodu".
U Merkatoru naglašavaju da je analiza ovog biskvita, odnosno njegove ambalaže sprovedena u okviru redovnog godišnjeg plana kontrole Zdravstvenog inspektorata Republike Slovenije, odbacujući tako spekulacije da je možda neko naručio analize koje su pokazale da je "jafa keks" navodno štetan po zdravlje.
info sa - http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=03&dd=29&nav_id=502745
IZVOR: SEEBIZ
Ljubljana -- Jaffa keks je siguran, pokazale su dodatne analize sprovedene u Italiji po narudžbini Merkatora, slovenačkog uvoznika tog popularnog srpskog proizvoda.
Analizama, naime, nisu otkrivene nedozvoljene količine benzofenona u biskvitu.
Ovu vest objavio je ljubljanski Dnevnik, priznajući da serija "jafe", koja je pre mesec dana povučena iz prodaje prema preporuci Instituta za sigurnost zdravlja Slovenije,– nije bila opasna. Ni nova količina proizvoda, takođe podvrgnuta testiranju, nije sadržala štetne materije.
U Merkatoru kažu da je slovenački institut uradio samo analizu ambalaže i „vrednost benzofenona u proizvodu je tada određena s ocenom rizika”. U Italiji nije urađena superanaliza, kako ističu, već prva analiza keksa.
„Poslali smo uzorke tri serije proizvoda na ispitivanje. Ispostavilo se da uzorak koji je bio povučen sadrži benzofenon ispod dozvoljene granice. Dok je u drugim uzorcima, sa rokom isporuke posle 26. fabruara ove godine, benzofenon bio ispod granice određivanja”, navedeno je iz Merkatora.
Na to što su analize u Sloveniji ukazivale da je "jafa" neispravna, dok su analize u Italiji dokazale suprotno, u ovoj kompaniji kažu da se rezultat koji je na osnovu ocene rizika odredio Institut za sigurnost zdravlja Slovenije "bazira na pretpostavci da u proizvodu migrira sto posto benzofenona dok je rezultat iz Italije dobijen na osnovu verifikovane hemijske analize na prisutnost benzofenona u proizvodu".
U Merkatoru naglašavaju da je analiza ovog biskvita, odnosno njegove ambalaže sprovedena u okviru redovnog godišnjeg plana kontrole Zdravstvenog inspektorata Republike Slovenije, odbacujući tako spekulacije da je možda neko naručio analize koje su pokazale da je "jafa keks" navodno štetan po zdravlje.
info sa - http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=03&dd=29&nav_id=502745
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
БЕОГРАД
Туристички прстен на сат од круга „двојке”
У предграђу већ има атрактивних дестинација за викенд излете
Фото Туристичко друштво Гроцка
Где Београђани могу да проведу викенд за мале паре? Један од одговора гласи – у предграђу. Манастири, шуме, салаши, језера, планине само су неке од дестинација у ободним престоничким општинама где може да се оде на дан или два. А у будућности, ако се приградске локалне самоуправе потруде, расути бисери могли би да се претворе у туристичку огрлицу.
Како би „ивицу” престонице учинило видљивим на туристичкој мапи Београда, Туристичко друштво Гроцка започело је пре пет година пројекат „Београдска излетишта”, како би промовисало дестинације за одмор које су удаљене мање од 60 километара од центра града.
Перица Луковић, „спиритус мовенс” овог подухвата, родоначелник је идеје о предграђима која би, уз улагања, могла да постану прави рај за „викенд-путнике”.
– Када се помену излетишта, већина суграђана помисли на Аду Циганлију, Кошутњак, Звездарску шуму... Таква представа је погрешна јер је реч о парк-шумама у центру града, намењеним првенствено за шетњу и рекреацију. Права излетишта су ван главних градских „артерија”, попут дунавске обале Гроцке или шуме Забран у Обреновцу – говори Луковић.
У дугорочној стратегији Београда до 2018. предвиђене су три „кровне туристичке институције”: осим Туристичке организације Београда, постојала би агенција која би се бавила улагањем и профитом у потенцијале, а трећу групу чиниле би „филијале” ТОБ-а на нивоу општина, које би афирмисале локалне дестинације. Проблем је што нико није заинтересован да инвестира у туризам, каже Луковић и наводи пример запуштеног излетишта на језеру Трешња.
– Тамо постоји хотел који је изгорео пре више од десет година, а још није дефинисано чије је то власништво. Такође, језерска вода захтева хитно чишћење. Неискоришћених потенцијала око ширег центра Београда има још много, а тако ће и остати док општине не препознају туризам као могућност да зараде – објашњава Луковић.
У прилог овој тврдњи наводи Космај, за који сматра да има потенцијал да буде атрактивнији од Авале.
– На Авали постоји само торањ и хотел, а Космај има манастир Тресије и цркву Павловац, ту су и остаци манастира Кастељан. Ту су и два стара рудника, још из римског доба. На планини постоји чак десет базена у махом приватним угоститељским објектима. Проблем је што сва три тамошња одмаралишта, ЕПС-ово, „Пошта Србије” ихотел „Ред стар” – не раде. Једини ресторан исувише је мали за све који долазе. Тужно је зими гледати родитеље који долазе са децом на санкама, а немају где да седну и попију чај – истиче Луковић и наводи да је кључна потешкоћа у томе што Космај припада двема општинама, Младеновцу и Сопоту.
Док поменуте локалне самоуправе не размрсе „пограничне проблеме” и одреше своју или кесу неког амбициозног инвеститора, поклоницима туризма надомак града преостају Лазаревац, Обреновац, Сурчин или Барајево. Ова места одавно нису синоним за угљену прашину, дим из термоелектрана, заштићене сведоке или котрљајуће лежајеве...
Димитрије Буквић
-----------------------------------------------------------
Историјско село у порти цркве
Барајево, где је једина „знаменитост” дуго била „Индустрија котрљајућих лежајева”, ускоро ће се подичити историјским селом у порти цркве у Вранићу.
У двориште храма ускоро ће – камен по камен, односно греду по греду – бити премештене све старе куће, амбари и чатрље из овог краја. Заједно са археолошким налазима још из римског доба који се чувају у храму, етнорестораном „Зорнића кућа” и оближњим језером Дубоки поток чије је уређивање у току, и овај део престонице могао би да привуче посетиоце. А смештајни капацитети су дуж читаве Ибарске магистрале.
-----------------------------------------------------------
Од рударских копова до вајарског парка
Копови „Колубаре” прва су асоцијација када се помене Лазаревац, а овај градић је управо захваљујући рударском басену „виђен” као српска престоница индустријског туризма.
Због мањка смештајних капацитета, градић на Колубари је погоднија дестинација за излет од ујутру до увече. У центру је Црква светог Димитрија у којој је спомен-костурница, где су заједно сахрањени остаци српских и аустроугарских војника из Првог светског рата. Недалеко од храма је Модерна галерија са вредном збирком слика, као и Центар за културу. У близини је и Каменград, парк који красе радови чувеног вајара наивца Богосава Живковића. И око Лазаревца има занимљивих садржаја – цркве брвнаре, манастир Ћалије, Враче брдо где је погинуо Димитрије Туцовић...
-----------------------------------------------------------
Обреновачке шуме и топла вода
На обреновачкој обали Саве је шума Забран, до које може да се дође чамцем, јер постоји пристан. У шуми су уређене трим-стазе и места за роштиљ. Ни хотел „Обреновац”, око којег су термални извори, није далеко од Забрана. Од садржаја у околини најзанимљивије је етнодвориште у селу Скела, у којем постоји и мини зоо-врт.
-----------------------------------------------------------
Туризам се разгранао из Бојчинске шуме
Сурчин, који је до пре неку годину био познатији по индустријским погонима и криминалним клановима, сада је перјаница туризма у конкуренцији ободних општина.
База коју су чиниле Бојчинска шума са земуницама и манастир Фенек у међувремену је добила надградњу у виду наутичког села, ту је и салаш „Стремен” у Јакову, а сама шума је богатија за етноресторан „Бојчинска колеба” и позорницу на отвореном, на којој се читавог лета одржава културни програм.
објављено: 27.03.2011
info sa - http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Turisticki-prsten-na-sat-od-kruga-dvojke.sr.html
Туристички прстен на сат од круга „двојке”
У предграђу већ има атрактивних дестинација за викенд излете
Фото Туристичко друштво Гроцка
Где Београђани могу да проведу викенд за мале паре? Један од одговора гласи – у предграђу. Манастири, шуме, салаши, језера, планине само су неке од дестинација у ободним престоничким општинама где може да се оде на дан или два. А у будућности, ако се приградске локалне самоуправе потруде, расути бисери могли би да се претворе у туристичку огрлицу.
Како би „ивицу” престонице учинило видљивим на туристичкој мапи Београда, Туристичко друштво Гроцка започело је пре пет година пројекат „Београдска излетишта”, како би промовисало дестинације за одмор које су удаљене мање од 60 километара од центра града.
Перица Луковић, „спиритус мовенс” овог подухвата, родоначелник је идеје о предграђима која би, уз улагања, могла да постану прави рај за „викенд-путнике”.
– Када се помену излетишта, већина суграђана помисли на Аду Циганлију, Кошутњак, Звездарску шуму... Таква представа је погрешна јер је реч о парк-шумама у центру града, намењеним првенствено за шетњу и рекреацију. Права излетишта су ван главних градских „артерија”, попут дунавске обале Гроцке или шуме Забран у Обреновцу – говори Луковић.
У дугорочној стратегији Београда до 2018. предвиђене су три „кровне туристичке институције”: осим Туристичке организације Београда, постојала би агенција која би се бавила улагањем и профитом у потенцијале, а трећу групу чиниле би „филијале” ТОБ-а на нивоу општина, које би афирмисале локалне дестинације. Проблем је што нико није заинтересован да инвестира у туризам, каже Луковић и наводи пример запуштеног излетишта на језеру Трешња.
– Тамо постоји хотел који је изгорео пре више од десет година, а још није дефинисано чије је то власништво. Такође, језерска вода захтева хитно чишћење. Неискоришћених потенцијала око ширег центра Београда има још много, а тако ће и остати док општине не препознају туризам као могућност да зараде – објашњава Луковић.
У прилог овој тврдњи наводи Космај, за који сматра да има потенцијал да буде атрактивнији од Авале.
– На Авали постоји само торањ и хотел, а Космај има манастир Тресије и цркву Павловац, ту су и остаци манастира Кастељан. Ту су и два стара рудника, још из римског доба. На планини постоји чак десет базена у махом приватним угоститељским објектима. Проблем је што сва три тамошња одмаралишта, ЕПС-ово, „Пошта Србије” ихотел „Ред стар” – не раде. Једини ресторан исувише је мали за све који долазе. Тужно је зими гледати родитеље који долазе са децом на санкама, а немају где да седну и попију чај – истиче Луковић и наводи да је кључна потешкоћа у томе што Космај припада двема општинама, Младеновцу и Сопоту.
Док поменуте локалне самоуправе не размрсе „пограничне проблеме” и одреше своју или кесу неког амбициозног инвеститора, поклоницима туризма надомак града преостају Лазаревац, Обреновац, Сурчин или Барајево. Ова места одавно нису синоним за угљену прашину, дим из термоелектрана, заштићене сведоке или котрљајуће лежајеве...
Димитрије Буквић
-----------------------------------------------------------
Историјско село у порти цркве
Барајево, где је једина „знаменитост” дуго била „Индустрија котрљајућих лежајева”, ускоро ће се подичити историјским селом у порти цркве у Вранићу.
У двориште храма ускоро ће – камен по камен, односно греду по греду – бити премештене све старе куће, амбари и чатрље из овог краја. Заједно са археолошким налазима још из римског доба који се чувају у храму, етнорестораном „Зорнића кућа” и оближњим језером Дубоки поток чије је уређивање у току, и овај део престонице могао би да привуче посетиоце. А смештајни капацитети су дуж читаве Ибарске магистрале.
-----------------------------------------------------------
Од рударских копова до вајарског парка
Копови „Колубаре” прва су асоцијација када се помене Лазаревац, а овај градић је управо захваљујући рударском басену „виђен” као српска престоница индустријског туризма.
Због мањка смештајних капацитета, градић на Колубари је погоднија дестинација за излет од ујутру до увече. У центру је Црква светог Димитрија у којој је спомен-костурница, где су заједно сахрањени остаци српских и аустроугарских војника из Првог светског рата. Недалеко од храма је Модерна галерија са вредном збирком слика, као и Центар за културу. У близини је и Каменград, парк који красе радови чувеног вајара наивца Богосава Живковића. И око Лазаревца има занимљивих садржаја – цркве брвнаре, манастир Ћалије, Враче брдо где је погинуо Димитрије Туцовић...
-----------------------------------------------------------
Обреновачке шуме и топла вода
На обреновачкој обали Саве је шума Забран, до које може да се дође чамцем, јер постоји пристан. У шуми су уређене трим-стазе и места за роштиљ. Ни хотел „Обреновац”, око којег су термални извори, није далеко од Забрана. Од садржаја у околини најзанимљивије је етнодвориште у селу Скела, у којем постоји и мини зоо-врт.
-----------------------------------------------------------
Туризам се разгранао из Бојчинске шуме
Сурчин, који је до пре неку годину био познатији по индустријским погонима и криминалним клановима, сада је перјаница туризма у конкуренцији ободних општина.
База коју су чиниле Бојчинска шума са земуницама и манастир Фенек у међувремену је добила надградњу у виду наутичког села, ту је и салаш „Стремен” у Јакову, а сама шума је богатија за етноресторан „Бојчинска колеба” и позорницу на отвореном, на којој се читавог лета одржава културни програм.
објављено: 27.03.2011
info sa - http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Turisticki-prsten-na-sat-od-kruga-dvojke.sr.html
Hm, bas cudno. Slovenacka agencija kaze za srpski proizvod da nije siguran, pa se on povlaci, pa posle nekog vremena eto, sve je u redu. Kakva slucajnost.Bulevarac":2t7tpak8 je napisao(la):
Sledeci put kada tako 'preventivno' povuku nas proizvod sa svog trzista, mi bi mogli 'preventivno' da povucemo jedno 5 slovenackih. Sve radi sigurnosti i zdravlja potrosaca, naravno...
Не бих ја то посматрао као реваншизам ја бих то посматрао прагматично из угла коме је чије тржиште битније. Ако имају овде огромне послове а смета им обични кекс а при томе им кондиторска индустија и није нека стратешка шта тек онда очекивати ако дођемо са озбиљнијим пословима. Реципроцитет бато па ће се теже у будућности одлучити на овакав корак 
Izgleda da ce gradonacelnik biti direktno biran od sledecih izbora.Dok oko onih sistema oko odbornika ne vredi ni prenositi vest,ni sami ne znaju sta pricaju.
Sad me buni,da li ce trenutni gradonacelnik ponovo se kandidovati ili vaga na osnovu javnog mnjenja pa cuva to za opciju B ako se ne bude kandidovao za premijera?
Sad me buni,da li ce trenutni gradonacelnik ponovo se kandidovati ili vaga na osnovu javnog mnjenja pa cuva to za opciju B ako se ne bude kandidovao za premijera?
Izbornom sistemu na lokalu ionako treba temeljna rekonstrukcija, ideja za direktan izbor gradonacelnika uopste nije losa (narocito imajuci u vidu koliku moc ta funkcija nosi). Meni je za lokal npr. skroz OK i vecinski sistem za izbor odbornika, gde bi do izrazaja vise dolazili pojedinci, a manje strancarenje i visoka politika...
Sto se Djilasa tice i sam je rekao da cilja jos jedan mandat na mestu gradonacelnika. Imajuci u vidu da na sigurno ocekuju vanredni parlamentarni izbori, na kojima ce sigurno ubedljivu pobedi ostvariti danasnja opozicija, Djilas moze samo da masta o mestu premijera....
No, mislim da su njegove ambicije malko vece i kada se pogledaju poslednja desavanja u DS-u vidi se da se polako kristalise ideja o Djilasu kao Tadicevom nasledniku. BoTa po Ustavu vise nema prava da se kandiduje za predsednika (osim ako ne ispadne totalna bu**** i vadi se na to da je Ustav u medjuvremenu promenjen, pa se broj mandata "resetuje").... Redovni predsednicki izbori dolaze, ako se ne varam, 2013. Eventualni direktni izbori za gradonacelnika, godinu dana ranije, bili bi odlican test za Djilasove mogucnosti u trci za glavnog guzonju u Srbiji.
Sto se Djilasa tice i sam je rekao da cilja jos jedan mandat na mestu gradonacelnika. Imajuci u vidu da na sigurno ocekuju vanredni parlamentarni izbori, na kojima ce sigurno ubedljivu pobedi ostvariti danasnja opozicija, Djilas moze samo da masta o mestu premijera....
No, mislim da su njegove ambicije malko vece i kada se pogledaju poslednja desavanja u DS-u vidi se da se polako kristalise ideja o Djilasu kao Tadicevom nasledniku. BoTa po Ustavu vise nema prava da se kandiduje za predsednika (osim ako ne ispadne totalna bu**** i vadi se na to da je Ustav u medjuvremenu promenjen, pa se broj mandata "resetuje").... Redovni predsednicki izbori dolaze, ako se ne varam, 2013. Eventualni direktni izbori za gradonacelnika, godinu dana ranije, bili bi odlican test za Djilasove mogucnosti u trci za glavnog guzonju u Srbiji.
Nema sta da se vadi, zapravo je vec tako. Procitaj ustavni zakon iz 2007., biranje predsednika 2008. racuna se kao "prvo". Dakle Tadic ima pravo da se kandiduje opet 2013. (nije "vadjenje", pise crno na belo) i verujem da ce to i uciniti.
Pa imali smo ranije direktne izbore, ali je taj sistem promenjen jer je kao bio nestabilan...a bio je nestabilan jer je to bio "polu-predsednicki" sistem, gde se gradonacelnik birao direktno ali i je morao i da skupi vecinu u skupstini grada/opstine da sastavi "vladu" (tj. gradsko/opstinsko vece). Naravno nasi vajni politicari to nisu hteli da ukinu (jer kako onda sa 5% podrske da udjes u vlast), pa su zato ukinuli direktno biranje gradonacelnika, pa on sad zavisi od vecine u skupstini, pa je zato sve "stabilno".Homer Jay":11m5ilbd je napisao(la):
Ono sto treba da se uradi je upravo obrnuto: da se uvede "predsednicki" sistem na lokalu, dakle biras gradonacelnika direktno i on je 100% izvrsna vlast, on imenuje sve gradske/opstinske sekretare (nema pravljenja koalicija), a skupstina je samo zakonodavna vlast, odobrava gradske propise, budzet, i imenovanja celnih ljudi u odredjene gradske institucije. Problem je sto je to sistem koji odgovara u principu samo SNS i DS, jer oni uvek mogu da racunaju na gradonacelnike u 80%+ opstina, dok bi manje stranke bile potpuno izbacene iz vlasti u opstinama gde nemaju veliku podrsku, narocito u Beogradu npr.
I kao sto kazes, onda u ovakvom smislu ima smisla birati gradske/opstinske odbornike direktno (ne mora klasicni vecinski sistem; moze preferencijalni gde rangiras kandidate od 1 do x, pa se prvo broje "prvi" glasovi, pa ako niko nema preko 50%, gledaju se "drugi", itd. dok neko ne ostvari vecinu) jer onda znas ko predstavlja tvoju izb. jed. i koga ima da vuces za rukav ako ti nesto treba, ako imas neku zalbu, predlog, itd.
Djilas ce pre da cilja na mesto premijera, jer mesto predsednika zapravo nema toliku moc (Tadic je mocan jer je glavni baja u DSu i fakticki obavlja i posao premijera jer je Cvetkovic senka). Kao sto kazes na sledecim izborima DS ce ili da pukne, ili da jedva skrpi vladu tako da ne vidim Djilasov interes da se eksponira. Takodje, ekipa oko Tadica (Krle&Saper) mrzi Djilasa tako da je mala verovatnoca da Djilas postane premijer dok Tadic i dalje vodi vlast.
Sledeci izbori (lok. i par.) su 2012., pred. 2013. Ako DS uspe da slozi vladu, bice jako nestabilna i nece potrajati dugo. 2013. ce Tadic verovatno opet uzeti izbore (sto znaci da ostaje do 2018.). Onda bi sledeci par. izbori mogli da padnu negde 2015., i mislim da ce tu da izbije Djilas (Tadic ce verovatno do tada odustati od nove kandidature za pred. DS). Tada bi Djilas mogao da postane premijer, a Tadic da udje u svoju "lame duck" fazu.