Razne gradske vesti, Topic II

[vucko]

Nesto muljaju,od 117 projekata vise od 100 je u vojvodini.A 2012 kaze da je nestalo 70 miliona eura namenjeno od ebrd-a za beogradski cvor,to jest vozove.Verovatno su odatle promenili jer su skapirali da ce da izgube izbore ako ne pocnu nesto raditi...

 

[relja]

fascinantno mi je tek tako nalazenje 40 miliona evra (skoro) u budzetu, u drugoj polovini fiskalne godine,u drzavi koja je pod najstrozom mogucom kontrolom MMF-a. Ali ajde.Nadam se da su nasli josh barem toliko para za akcije van Beograda jer Srbija nije samo Beograd

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=10&nav_category=9&nav_id=457631

Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić je rekao da je Vojvodini odobreno finansiranje 111 projekata u vrednosti od šest milijardi dinara, a Beogradu nešto više od četiri milijarde dinara za 10 projekata.

Dulić je naveo da će 80 odsto sredstava biti obezbeđeno iz kredita banaka, 10 odsto iz sredstava lokalnih samouprava, a ostatak će obezbediti naručioci posla. Rok vraćanja će biti pet godina.

Među projektima su i most preko Save u Obrenovcu, gradski stadion u Nišu i u Užicu, kao i rekonstrukcija škola, obdaništa i ustanova kulture.

Ministar Dulić je obećao je da će ove i iduće godine svi građevinci raditi i dobijati plate. Kao podsticaj građevinskoj operativi Vlada je danas odobrila 10 milijardi dinara. Od ukupne planirane sume koja iznosi 12, 6 milijardi dinara, 6 milijardi je za projekte u Vojvodini, 4, 3 milijarde za projekte u Beogradu i 2, 6 milijardi za ostatak Srbije.

 

[mradulovic]

procitao sam tekst pre nego sto sam postovao, ali i uzimanje novih kredita sigurno smanjuje sposobnost otplate postojecih, sto bi trebalo da brine MMF

 

[Homer Jay]

!!!

U ponedeljak ce Bozidar Djelicv obici lokaciju u Bloku 39 (to je onaj blok na Novom Beogradu gde je FDU) gde ce biti izgradjen Centar za promociju nauke. Ono sto je interesantno jeste da ce po prvi put posle xy godina za neki objekat u Srbiji biti raspisan medjunarodni arhitektonski konkurs.

Evo sta je Boza nedavno rekao o tom projektu:

Pripremamo za sredinu septembra dokumentaciju za međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje Centra za promociju nauke, koji će biti izgrađen u bloku 39 na Novom Beogradu. Voleo bih da taj centar bude jedan od simbola Beograda i Srbije, kao što je muzej Gugenhajm u Bilbau stavio taj grad na svetsku mapu.

Pomenuti Gugenhajm izgleda ovako i po mnogim anketama je jedno od najboljih dela proslog veka:

Naravno, ne mora da znaci da ce Centar u Bloku 39 biti ni nalik ovom, ali bitno je da se prizeljkuje isti nivo kvaliteta.

 

[vucko]

Bravo,bravo!!!Najzad lepe vesti!!!Dakle bice tamo preseljeni fakulteti ili sta?

Evo jedne zanimljive vesti

ISKUSTVA GRADA BEČA PRIMENLJIVA I U BEOGRADU
Prepisati rešenja i ideje koja su dobra

L. Gedošević - B. Vuković | 11. 09. 2010. - 00:02h | Foto: AP | Komentara: 0
Brzo i efiksano usvajanje i promena urbanističkih planova, saradnja javnog i privatnog sektora, otpad koji se koristi za proizvodnju energije samo su neki od primera koje Beogradu, po ugledu na austrijsku prestonicu, mogu da posluže kao primeri dobre prakse. Predstavnici gradskih vlasti i preduzeća prethodnih dana imali su priliku da razmene iskustva sa svojim bečkim kolegama iz najrazličitijih oblasti i, sudeći prema njihovim izjavama, dosta je dobrih ideja koje se mogu primeniti u glavnom gradu.


Ove nedelje održana je manifestacija „Dani Beča u Beogradu“
Kada je reč o urbanističkom planiranju, Bečlije na svakih 10 godina donose Strategiju prostornog razvoja grada, a provere i vrednovanje rade na najviše pet. Međutim, zbog stalnih i sve bržih promena društvene i ekonomske situacije, zatraženo je da se ocena i revizija rade čak na svake dve godine. Strateški projekti, kojih trenutno ima 13, definišu se u Strateškom planu, a na svakih 10 godina Skupština grada Beča usvaja Strategiju razvoja koja je osnovni zakonski okvir za urbanističko planiranje. U njemu su definisane „ciljne oblasti“, odnosno neizgrađena područja koja treba „oživeti“, i za njih se rade planovi regulacije, koji se menjaju vrlo brzo i efikasno, ukoliko je to u interesu grada. Beč inače ima jedan od najefikasnijih principa urbanističkog planiranja u Evropi.

Austrijska prestonica na različite načine finansira gradske projekte. Pojedini veliki projekti finansiraju se direktno iz gradskog budžeta, koji je čak 10 puta veći u odnosu na budžet Beograda. Međutim, veliki broj projekata se realizuje putem javno - privatnog partnerstva što u suštini znači da privatni investitor gradi i sprovodi projekte za državu ili Grad, potom koristi te objekte koje nakon određenog vremena preuzima Grad. Privatni investitor dobija najam od tog objekta, ili ga komercijalizuje, i na taj način mu se refinansira investicija. Tako je, na primer, izgrađen jedan školski kamp na severu Beča, a i rečna linija Beč-Bratislava funkcioniše kroz saradnju sa privatnim sektorom.

Bečlije na otpad ne gledaju kao na nešto neupotrebljivo. Naprotiv, jedan deo otpada se reciklira, a drugi deo spaljuje u spalionicama. Od otpada se dobijaju nove sirovine, đubrivo, a interesantno je i to što se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Ovakva dugogodišnja iskustva Beča kad je reč o pogonima za spaljivanje otpada dobrodošla su Beogradu jer se razmišlja o izgradnji jednog ovakvog postrojenja u prestonici.

Organizacija saobraćaja u ovoj metropoli primer je ne samo za Beograd, već i za mnoge evropske gradove. Bečlije se već nekoliko decenija voze metroom, imaju gradsku železnicu, ali i tramvaje i autobuse. Saobraćaj je organizovan tako što su formirani prstenovi a gužvi gotovo i da nema, jer čak 66 odsto Bečlija koristi javni prevoz ili bicikl.

Šta možemo da primenimo

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda
Od Bečlija možemo da naučimo da nemamo toliko rigidnu administraciju kad je reč o promeni planova. Oni se u Beču menjaju onoliko često koliko je to gradu koristi, od menjanja zelenih površina unutra blokova, traženjem novih konkursnih rešenja za značajne projekte i formiranjem novih zona za izgradnju i razvoj na linijama metroa. Beograd je u procesu revizije i izrade dela novih planova, pa ćemo ova iskustva primeniti i u pripremi za sprovođenje naših planova.

Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj
Beč je jedan od gradova koji ima najbolje organizovan saobraćaj. Međutim, uticaj na to ima to što imaju potpuno drugačiju strukturu grada i više novca. Mi moramo najpre da završimo obilaznicu oko Beograda i, što je još bitnije, da je napravimo funkcionalnom. Mislim da ćemo vremenom morati da rešimo i problem autoputa kroz centar grada. Međutim, ono što sigurno možemo da naučimo od njih jeste da promenimo svest ljudima i da apelujemo na građane da što više koriste javni prevoz, jer će se na taj način gužve sigurno smanjiti.

Aleksandar Bijelić, gradski menadžer
Kao što je slučaj u najvećem broju zemalja u Evropi, u Beču funkcioniše sistem javnog-privatnog partnerstva. To je, siguran sam, jedan od važnijih zakona koji nedostaje za dalji razvoj Beograda. Sve što se trenutno ulaže u javne sektore ulaže se iz budžeta i kredita. U suprotnom, privatni partneri mogli bi da ulažu sredstva, Grad bi od toga mogao da profitira i u nekom trenutku postane vlasnik 100 odsto vlasnik svega što se uradi u takvom aranžmanu. U ovom trenutku mi taj zakon nemamo i sve što želimo negde da uložimo moramo sami i da isfinansiramo.

Cvijo Babić, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”
Tokom posete bečkih kolega najviše se razgovaralo o tretmanu otpadnih voda i sistemima za njihovo prečišćavanje. Oni su nam dali modele i tehnička rešenja za, na primer, to kako da rešimo prelazak kanalizacije preko reke do postorenja za prečišćavanje otpadnih voda koje se, u našem slučaju, nalazi u Velikom selu. Kod njih se takvi kanali nalaze ispod reke. Takođe, interesantno je to što oni mulj od otpadnih voda koriste kao energent (suši se i spaljuje). A jedna od dobrih stvari je i to kako je kod njih rešeno priključenje na kanalizacionu mrežu. Kod nas je to, takoreći na principu dobrovoljnosti, a kod njih je obavezujuće. Sve su ovo stvari koje su interesantne i koje u perspektivi želimo da primenimo i u Beogradu.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/206692/Prepisati-resenja-i--ideje-koja-su-dobra

 

[stf]

Lepa vest. Inace, taj blok 39 nikada nije zavrsen, a planiran je kao centar akademskih studija SFRJ. Trebalo je da se izgrade fakultet primenjenih umetnosti, likovnih, gluma......postoje i planovi i makete, a zasto nije, to je duga prica. Umetnost ovoj zemlji nikada nije bila vazna, a danas ponajmanje. Zbog toga je fakultet primenjenih umetnosti smesten na 4 adrese, i na svima koristi privremene objekte, a ni Fakultet likovnih umetnosti ne stoji mnogo bolje.
Bar nece izgraditi biznis cetvrt, vec to ostaje blok namenjen akademizmu.

 

[Bulevarac]

MLADI VOLONTERI OČISTILI DEO OBALE SAVE KOD SAVSKOG MOSTA
(1) Subota, 11. Septembar, 2010.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD - U okviru akcije "Aktivni za reke!", više od 100 mladih volontera učestvovalo je danas u čišćenju jednog od najzagađenijih delova obale Save kod Savskog mosta u Beogradu.

Akciju čišćenja dela obale reke Save od suvog i mokrog otpada organizovali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda, Gradsko zelenilo, Gradska čistoća i volonteri "Koka-Kole", Centra za monitoring i evaluaciju, Mladih istraživača Srbije i Centra za unapređenje životne sredine.

Manifestacija se organizuje u okviru kampanje Dan Dunava, koja će biti održana sedmi put zaredom. Ove godine je usklađena s Međunarodnom godinom biodiverziteta koju su proglasile Ujedinjene nacije.

"Akcije čišćenja 'Aktivni za reke!', koje 'Koka-Kola sistem' sprovodi od jula, imaju cilj da podignu svest građana o važnosti zaštite reka i voda uopšte", naveo je u saopštenju generalni direktor te kompanije Sotiris Janopulos.

Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda Goran Trivan ocenio je da je saradnja državnog, privatnog i nevladinog sektora nezaobilazna u naporima zaštite dunavskog sliva i životne sredine u celini.

Čišćenje reka biće održano u ukupno sedam gradova u kojima "Koka-Kola sistem" ima poslovne centre.

Akcija je već realizovana u Čačku, Nišu, Paraćinu i Surdulici, a u narednom periodu biće sprovedena i u Novom Sadu i Subotici.

Cilj akcije "Aktivni za reke" jeste podizanje svesti o neophodnosti saradnje vladinog, nevladinog i poslovnog sektora u očuvanju vode i vodenih ekosistema.
http://www.kurir-info.rs/beograd/mladi-volonteri-ocistili-deo-obale-save-kod-savskog-mosta-49651.php

 

[jlaki]

Koka-Kola sistem?

 

[Bulevarac]

Da i ja sam odmah primetio, ali kada pogledas djubre na reci velika je verovatnoca da neka od plasticnih flasa bude bas iz te kompanije.
Nekako mi onda to dodje kao minimum koji mogu da urade, i nekako pomognu da se narod edukuje prilikom bacanja pet ambalaze.

 

[vucko]

Dobra ideja,mogli bi i ovi iz jelena da angazuju ciscenje stakla jer 90% razbijenog stakla po gradu je od njihovih flasa a da o limenkama ne govorim.

 

[Bulevarac]

Mozda da flasa koka-kole umesto 90 dinara kosta 90 + 30 din, i da dobijes nazad 30 din kada vratis ambalazu, pa nek marketi sakupljaju staru ambalazu i predaju proizvidjacu na kasniju reciklazu.

 

[mradulovic]

da li postoji neka firma kod nas koja se profitabilno bavi reciklazom industrijskog otpada (prvenstveno stakla i pvc-a) ? Zivim u Bataji i uvek kada prodjem autobusem pored bivshe deponije pomislim kako je to rudnik materijala koji se tu odlagao decenijama a koji se moze reciklirati. I generalno, da li neko polaze pravo na vlasnistvo materijala na deponiji (Gradska cistoca) ili je to svachije a nichije?

 

[vucko]

Ne bih znao odgovoriti na ta pitanja ali znam da trebaju u vezi recikliranja da se donesu zakoni i da imamo dobre strucnjake za to(na fakultetima) ali da po obicaju drzava sve shebava i to ne gradska cistoca vec Dulic i njegovo ministarstvo nedonosenjem tog zakona.

 

[jlaki]

Mozda da flasa koka-kole umesto 90 dinara kosta 90 + 30 din, i da dobijes nazad 30 din kada vratis ambalazu, pa nek marketi sakupljaju staru ambalazu i predaju proizvidjacu na kasniju reciklazu.

To bi bilo veoma zdravo, radikalno i baš kako treba za ovu needukovanu i nezainteresovanu državu. U Londonu je čak i staklena ambalaža, pa i pivska nepovratna, ali zato imaju reciklažne kante na sve strane, pa čak i za odeću, za obuću i ostalo, pored metala, stakla, papira i plastike. I to ljudi znaju da koriste, između ostalog jer je pristupačno.

Ovde bi možda prvo trebalo postaviti upravo takve, manje kante za odlaganje sekundarnih sirovina po gradu, jer verujem da bi ljudima na ulici bilo zanimljivo da ubace đubre u adekvatni otvor, dok je sortiranje smeća i odlaganje u adekvatne kontejnere još uvek "dosadno" za ovdašnje. A i pokazali bismo se strancima kao fensi, recikliramo, ovo ono...

 

[stf]

Samo da ne krene da se baca sve u svaki kontejner. Kao npr.sto su one zelene kante za pseci imet poprimile ulogu kanti za djubre, i piksli.

 

[jovanovm]

Meni je totalno super fazon koji sam video u Njujorku. Naime, postoje ogromni automati u koje ubacuješ PET ambalažu i oni izbacuju pare.. Aparati su glomazni, metalni, otporni, i brzo sortiraju šta valja šta ne valja... Tako da svi beskućnici trče okolo i skupljaju flajke i konzerve jer tako najlakše zarađuju kintu... Super stvar, plus "zaposlenje" na neki način, tj. smanjuje prosjačenje...

 

[dusan]

...i u hrvatskoj ima vazon da za svaku praznu pet flasu koju odneses u prodavnicu dobijes pola kune (cini mi se da je tako bilo) sto dodje negde oko 7 din. U Bgu bi se od ovoga moglo dobro ziveti

 

[vucko]

Svima korist od Luke
Danijela Milinković | 11. septembar 2010. 20:59 | Komentara: 3
Ivana Veselinović, predsednica „Luke Beograd“: Pored izgradnje stanova, poslovih prostora, hotela i sportskih centara, gradi se i najveći park


SRODNE VESTI

Luci vraćeno zemljište
Luka na proveri
Biznis ne kroji politiku
Luka Beograd: Hoćemo proveru!
Stanovi kraj Dunava
SADA, kada imamo i treću presudu u svoju korist, ne vidim šta bi „Luka Beograd“ o sebi ili o svom pravu mogla više da kaže od onoga što je konstatovano sudskom presudom. Zakon je na našoj strani. Međutim, neki naši protivnici i dalje smatraju da su iznad zakona. Isti ljudi i dalje recikliraju iste optužbe.

Ovako Ivana Veselinović, predsednica „Luke“, komentariše, kako kaže, paradoks što rešenje Višeg suda po kojem su oni jedini nosilac prava na spornih 100 hektara nizvodno od Pančevačkog mosta, umesto da stavi tačku na spor koji se vodi već sedam godina, ponovo otvara stare priče.

* Nakon presude, iz vaše kompanije je stigla poruka da su i Grad i „Luka“ na dobitku? Kako je to moguće, ako je Grad izgubio pravo raspolaganja nad 100 hektara zemljišta?

- Moguće je. Za nas je dobitak evidentan, dok Grad dobija mogućnost da naplati naknadu od konverzije i potpuno mu je svejedno od koga - od nas ili nekog drugog. Pored toga, Grad dobija mogućnost i da ubrzano razvija ovaj deo, koji je najzagađenije područje Beograda. Na njemu se trenutno nalaze deponije, proizvodnja hazardnih materija, 180 kamiona prođe u jednom satu, transportuju se opasne materije, a zagađenost vazduha je najveća u gradu - četiri puta veća od dozvoljene. Naš projekat, pored izgradnje stanova, poslovih prostora, hotela i sportskih centara, predviđa i najveći park u Beogradu na 15 hektara, gradsku plažu...


NISMO KONKURENTNI
* Kako ocenjujete dosadašnje efekete Zakona o planiranju i izgradnji, koji je deo stručne javnosti doživeo kao reviziju privatizacije?
- I mi ga vidimo kao delimičnu reviziju privatizacije. Nije dobro kada mala zemlja, kao naša, donosi zakone sa retroaktivnim dejstvom, a na drugoj strani otvoreno govori da ekonomski rast direktno zavisi od stranih investicija. Svet nas gleda kroz statistiku, a upravo smo po konkurentnosti vrlo nisko rangirani, na 96. mestu u svetu. Nažalost, zbog ovog zakona sledeće godine možemo da budemo još niže na rang-listi.

* Odluku drugostepenog suda predstavili ste kao konačnu. Ipak, gradski pravobranilac Strahinja Sekulić najavio je nastavak pravne bitke pred Vrhovnim kasacionim sudom?

- Ako se pročita obrazloženje presude i laiku će biti jasno da gradsko pravobranilaštvo nema u ovom sporu nikakve šanse. Revizija na Kasacionom sudu ne odlaže izvršenje odluke Višeg suda i zemljište će biti uknjiženo na „Luku“.

* Pravobranilac smatra da je za njega ovaj spor na početku, iako se vodi već sedam godina?

- Izgleda da on raspolaže neograničenim vremenom i novcem, i da niko u gradu ne postavlja pitanja koliko sve to košta, iako se plaća parama iz gradske kase. Očigledno da u Srbiji nije loše biti neuspešan. Neprihvatljivo je biti uspešan, pa makar iza toga stajale i tri sudske presude.

* Gradonačelnik Đilas svojevremeno je izjavio da će Grad poštovati odluku suda. Da li ste sada od njega zatražili objašnjenje zbog najava pravobranioca?

- Gradonačelnik jeste izjavio nešto u tom smislu i verujemo da će uskoro napraviti procenu šta je u većem interesu Beograda - razvoj ove lokacije ili novi desetogodišnji spor. Malo je verovatno da pravobranilaštvo, nakon sedam godina i tri izgubljena spora, raspolaže boljom strategijom i argumentima od onih koje je već iskoristio. Uostalom, i on sam je izjavio da će, ako Grad izgubi i sledeći spor protiv „Luke“, imati još novih ideja za nastavak. Srbija je uvučena u zamku populizma i vlast više nije sposobna da spaja nacionalne resurse, privatne i državne, i udruži ih u jedinstvenu strategiju. Svako radi svoje. „Grad kasarnu“ ne razvijaju investitori, domaći ili strani, kao što je uobičajeno, već država. Naša ekonomija polako dobija kvazikomunistički oblik gde privatni interes dobija podršku samo ako je strani.

* Da li ste razgovarali sa gradonačelnikom posle ove presude?

- Gradonačelniku Đilasu smo poslali dopis sa inicijativom da se održi sastanak na kome bi se razgovaralo o pripremi lokacije za izgradnju. Ovo je, svakako, lepši projekat od „Grada Kasarne“.

* Da li je u slučaju „Luke“ sprovedena „burazerska privatizacija“, kako tvrdi Savet za borbu protiv korupcije?

- Verovatno mislite na onu kojom su besplatno podeljene akcije na 4.479 građana Srbije. U toj „burazerskoj privatizaciji“ iz 2000. nismo učestvovali. „Vorldfin“ je svoje akcije u „Luci“ stekao pet godine kasnije, tako što je platio tržišnu cenu postojećim akcionarima i nijedan drugi investitor nije bio spreman da ponudi više. Ta cena je bila visoka u momentu kupovine, a danas mi se čini da je astronomski visoka. „Luka“ nas je do danas koštala više od 100 miliona evra.

* Optužbe iznete u krivičnoj prijavi koju je Savet podneo tužilaštvu protiv 17 lica zbog zloupotreba položaja, zvuče prilično argumentovano?

- Te optužbe zvuče popularno u tabloidnom društvu u kakvom živimo danas u Srbiji. U stručnom smislu su potpuno neargumentovane. Prave argumente do danas su izneli u javnom obraćanju Akcijski fond Srbije, Agencija za privatizaciju i Komisija za hartije od vrednosti. Oni se razumeju u tu vrstu stručne problematike za koju su i nadležni. Savet nema među svojim članovima nikoga ko je za to stručan.

* Verica Barać tvrdi da ste preko ad hok napravljenje firme „Voldfrin“, bez konkurencije i za malo para, došli u posed „Luke“ i vrednog zemljišta?

- Još nisam čula da neko ko ima nameru da kupi nešto na javnom nadmetanju poziva i svoju konkurenciju da učestvuje. Zašto, da bi platio više? To što se niko nije uključio u javno nadmetanje oko kupovine akcija „Luke“ znači samo da je cena koju smo ponudili bila vrlo visoka. Samim tim to onda nije za malo para.

* Optužuju vas još i da je prodajom akcija države u „Luci“ po nižoj ceni od tržišne, oštećena država, ali i mali akcionari, za minimum 20 miliona evra. Ako se uračuna i tržišna vrednost zemljišta, reč je o mnogo većem iznosu...

- Savet bi trebalo da zna da naš zakon pojam tržišne cene definiše onako kako to danas primenjuju sve moderne zemlje. To je cena koja se ostvari na slobodnom tržištu uz delovanje konkurencije. Tržišna cena nije cena iz procene. Cena koju smo platili obuhvatala je, pored vrednosti objekata, i pravo korišćenja ukupnog zemljišta, pre svega pravo na gradnju. Koliko vredi zemljište ispod naših objekata i ko bi to kupio... Ili, možda nismo kupili ni objekte?

* Po predsednici Saveta, poslednja presuda Višeg suda pravno je nemoguća, jer sud nije priznao ugovor iz 1975. po kome zemljište „Luke“ pripada Gradu?

- Da, pročitala sam da je predsednica Saveta optužila Viši sud da je korumpiran. Ne bih to da komentarišem.

* Kada ste kupovali „Luku“ da li ste znali za taj ugovor?

- Nismo znali. Ko je mogao da zna za ugovor koji nije stupio na snagu i još je iz 1975. To što se „povampirio“ posle 30 godina, jer je neko hteo nezakonito da raspolaže građevinskim zemljištem, kao u slučaju „Montmontaže“, ipak nismo mogli da dozvolimo. Sada imamo tri sudske presude u našu korist koje to potvrđuju.

* Koliko tačno danas vredi „Luka“? Da li su tačne procene da je to oko dve i po milijarde evra?

- Tako visoka cena sve bi nas obradovala. Još kada bi došao neko da je ponudi. Ta procena, nažalost, nije došla od stručnih lica, ni od investitora, već je senzacionalistički plasirana u medijima. U Srbiji nikada nije nešto prodato za dve i po milijarde evra. U svetu nikada neko zemljište nije postiglo tu cenu. Srbija je ceo nacionalni monopol NIS-a, zajedno sa objektima i naftnim postrojenjima, prodala za 400 miliona dolara. Ta besmislica je izazvala podsmeh u stručnoj javnosti, ali su zbog nje političari ipak ustuknuli. U politici je važnije biti popularan nego uspešan.


U EU NEMA NACIONALIZACIJE
* Po Zakonu o lukama, lučka delatnost i infrastruktura idu u ruke grada ili republike, a privatnik se svodi samo na operatera...
- Zakon o lukama je potreban Srbiji i podržavamo njegovo donošenje sve dok se oslanja na Saopštenje komisije o lukama EU. Nažalost, naš Zakon bavi se i pitanjem vlasništva nad lučkim zemljištem i infrastrukturom. Neistinito se tvrdi da nam Evropa preporučuje da to zemljište treba da bude u državnoj svojini. Da li je neko čuo da su tamo nacionalizovali lučko zemljište? Nije, jer nisu. Iako to vidimo kao još jedan revizionistički retroaktivan zakon, on na kraju može da nam odgovara. „Luka“ je svojim novcem izgradila obaloutvrde i lučki bazen od 11 hektara, puteve i železnički kolosek. Ako država hoće da izvrši eksproprijaciju po zakonu, treba da plati fer tržišnu nadoknadu.

* Budući da se očigledno nastavlja „sudska saga“, kakvi su vam dalji planovi oko „grada na vodi“?

- On se ne nalazi na zemljištu o kojem je vođen spor, pa nije bio ugrožen. Ono što nas stvarno ometa, pored ekonomske krize, jeste to što investitori očekuju da iza velikih projekata stane država. Ako dobijemo tu pažnju, i na međunarodnom tržištu investicija u nekretnine zajednički nastupimo, sigurno ćemo biti uspešni.

* Jeste li podneli zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem i koliko ćete morati da platite?

- Trenutno smo u fazi objedinjavanja dokumentacije i uskoro ćemo podneti zahtev. Cenu će odrediti poreski organ. Očekujemo da je Vlada pažljivo razmotrila svoju politiku utvrđivanja cene. Uskoro ćemo znati da li je ona investitorska ili restriktivna.

* Planirate li da izmestite „Luku“ i gde?

- „Luka Beograd“ živi isključivo od prihoda koji se ostvaruju od lučke delatnosti i ne planiramo njeno izmeštanje. Izgradnja nove luke nije u našoj nadležnosti i u tome nećemo učestvovati.

* Sve se češće čuju priče da mnogi biznismeni pokušavaju da rasprodaju svoja preduzeća i odu iz Srbije. Kako biste vi ocenili poslovni ambijent sada u Srbiji? Da li i sami pomišljate da napustite zemlju?

- U Srbiji je lepo živeti, ali je teško raditi. Ambijent koji je stvoren ne afirmiše uspešnost, već se od uspešnih očekuje da amortizuju gubitke neuspešnog dela privrede i posebno javnih preduzeća. Pored svega, na privrednike je prebačen teret javne odgovornosti za sve loše što nam se dešava. Ubeđena sam da to nema dugoročnu perspektivu. Trenutno ne razmišljam da napustim zemlju, ali sve teže nalazim argumente kojima ću svoje dete ubediti da ostane.


http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:299663-Svima-korist-od-Luke

 

[stf]

Ali, ako zadrzavaju lucku delatnost, bez izmestanja same luke, kako planiraju da izgrade Liberskindov grad na vodi?
A i ne secam se da je na tom planu predvidjen neki veliki park.

 

[vucko]

Koliko razumeh preko ldp-a lobiraju da se izmesti luka nego nece da kazu,to ce slucajno da se desi...

Nema parkova koliko i ja videh na video prezentaciji koju sam gledao,arhitektica je pominjala zelene povrsine izmedju zgrada,humanu gradnju,zelene krovove & stuff...Ali sve dosta neodredjeno i zasnivalo se na tome da grad ocisti zemljiste,dopremi infrastrukturu i liniju metroa/LRT-a a mi cemo ostalo.Fini neki ljudi

 

[stf]

Aha,pa nam se da ce i graditi zeleni grad, svuda se u svetu to pocinje graditi, jer jednostavno, sadasnji gradovi, tesko da su imalo humani.

Sve u svemu, ovaj spor se vodio za zemljiste nizvodno od Pancevackog mosta, i nije bilo deo Liberskindovih planova, tako da ce mozda i isplanirati neki park.

 

[jlaki]

...i u hrvatskoj ima vazon da za svaku praznu pet flasu koju odneses u prodavnicu dobijes pola kune (cini mi se da je tako bilo) sto dodje negde oko 7 din. U Bgu bi se od ovoga moglo dobro ziveti

kako bi se to isplatilo proizvođačima, odnosno prodavcima? pretpostavljam da su u ubavezi da kupe nešto i dobiju taj popust ako vrate flašu.

 

[vucko]

Culi su ovu diskusiju juce,mora da smo preglasno pricali


Организовање рада сакупљачког центра за секундарне сировине на Звездари

Секретаријат за заштиту животне средине подржао је пројекат „SWIFT”, који реализује Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (UNOPS) у сарадњи са Светском здравственом организацијом (WHO). Овим пројектом је предвиђено да се на одређеној локацији на територији општине Звездара организује рад сакупљачког центра за секундарне сировине, у коме би била ангажована ромска популација.

Посебан значај овог пројекта је и у регистрацији задруге која ће управљати радом тог центра и која ће се старати о запошљавању Рома. Врло је могуће да се у саставу ове задруге организују и центри на територијама других градских општина, као и да се радом ових центара индивидуални сакупљачи организују и уведу у легалне облике сакупљања и складиштења секундарних сировина у складу са донетим Законом о управљању отпадом.



http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1409491

 

[dusan]

...i u hrvatskoj ima vazon da za svaku praznu pet flasu koju odneses u prodavnicu dobijes pola kune (cini mi se da je tako bilo) sto dodje negde oko 7 din. U Bgu bi se od ovoga moglo dobro ziveti

kako bi se to isplatilo proizvođačima, odnosno prodavcima? pretpostavljam da su u ubavezi da kupe nešto i dobiju taj popust ako vrate flašu.

Nema tu sta da se isplati prodavcima, njima verovatno drzava refundira pare koje oni daju donosiocima pet ambalaze, a drzava tu amalazu reciklira i zaradjuje na tome, ili ako recimo coca-cola kosta 1 kunu, oni je prodaju za 1.5, pa kad vratis flasu dobijes 0.5

 

[Bulevarac]

13. 09. 2010
PRESS
Nema rešenja za Njegoševu
Nijedna dosadašnja akcija suzbijanja nelegalne noćne prodaje nije dala dugoročne rezultate. Preprodavci su počeli da „posluju" i sa stanarima, a inspektore poznaju i prijateljski ćaskaju

GARAVO SOKAČE... Zona blizu Kalenić pijace je nazvana „Garavo sokače" jer u njoj monopol drže Romi i ostali tu ne mogu da se parkiraju
Rešenja za suzbijanje nelegalne noćne prodaje voća i povrća u Njegoševoj ulici nema punih 40 godina, a očigledno je da ga neće biti ni u skorije vreme. Buka, komunalni nered i prostitucija u elitnom delu grada i ulici u kojoj kvadrat nekretnine košta oko 2.000 evra, za opštinu, grad i policiju su nerešiv problem. Nijedna dosadašnja akcija nije dala dugoročne rezultate, preprodavci su počeli da „posluju" i sa stanarima, a inspektore poznaju i uredno ih pozdravljaju.
Nelegalni kvantaš u Njegoševoj je veliko tržište na kome su svi smislili kako da zarade. Kafe kuvarica Maja u pokretnom kafiću na kolicima iz supermarketa za veče proda i po 2.000 kafa. Kafa košta 20 dinara, te je njena zarada za noć na nivou bolje mesečne plati. Ovde čak i „prevoz" robe na točkićima od kombija do pijace ili drugog prevoznog sredstva košta 100 dinara. Osim voća i povrća, prodaje se i već gotova zimnica. Prodavci su se modernizovali i u kombije ugradili klime kako bi im proizvodi bili „sveži".
Sa stanarima u „dilu"
Već drugi vikend zaredom, saobraćajna policija obilazi Njegoševu i okolne ulice, ali rezultata nema.
- Sada je začuđujuće mirno, prepoznali su inspektore. Obično je ovde ogromna buka, parkiraju se nasred ulice i raskrsnica, pa još kad se stanari vraćaju iz noćnog provoda i legnu na sirenu, nastane haos - priča Vukota Jakšić, član Opštinskog veća zadužen za inspekciju koji je sa Pressom i inspekcijom krenuo u „noćnu patrolu".

Stanari Njegoševe ulice shvatili su da ne mogu da pobede prodavce, pa su se dosetili kako da profitiraju zajedno sa njima. Pojedini su fiktivno otkupili automobile i kombije prodavaca i za njih plaćaju parking mesto u zoni koje mesečno košta između 400 i 500 dinara.
KOMUNALNA POLICIJA JE REŠENJE
Početak rada komunalne policije najavljen je za prvi oktobar, a u opštini Vračar uzdaju se da će ona rešiti njihove probleme sa Njegoševom ulicom. Drugo rešenje je renoviranje Kalenić pijace, za šta projekat postoji još od 1998. i na osnovu koga bi pijaca imala četiri sprata i podzemnu dostavu, ali za to je potrebno više novca.
- Mi nemamo pravo da legitimišemo, a tržišna inspekcija nema treću smenu i ne želi da oduzima robu jer je kvarljiva i kada preprodavci na sudu nekim čudom uspeju da dokažu njeno poreklo, morala bi da im nadoknade štetu - navodi Vukota Jakšić, član Opštinskog veća.
- Ima tu 4-5 stanara za koje smo sigurni da organizovano čuvaju i iznajmljuju parking mesta nelegalnim preprodavcima. Mesto se za veče kreće od 1.000 dinara naviše, u zavisnosti od „ekskluzivnosti zone", što mesečno iznosi bar 25.000 dinara - objašnjava Nebojša Kuzmanović, glavni komunalni inspektor opštine Vračar.
Monopol nad lokacijama
Prva zona koja je najbliža Kalenić pijaci popularno je nazvana „Garavo sokače", jer u njoj monopol drže Romi iz okoline Leskovca i ostali tu ne mogu da se parkiraju. Drugi deo rezervisan je za preprodavce iz Valjeva i Šapca, a treći i najdalji za poljoprivredne proizvođače iz Velikog sela, Slanaca i okoline Beograda.
- Svi mi živimo i hranimo porodice od ovog posla. Plaćamo plate i hranu nadničarima po 2.000 dinara dnevno i kad sve troškove oduzmemo, malo nam ostane. Ili je možda nelegalno da seljak zaradi 100.000 evra godišnje? Na kvantašu na Novom Beogradu nema mesta i naplaćuju nam ulaz, a već 20 godina je aktuelna priča da se napravi kvantaška pijaca u Višnjičkoj ulici kod Ade Huje i mi bismo prešli tamo - navodi poljoprivredni proizvođač Zoran Sarić.
A. VLAHOVIĆ
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/133065/Nema+rešenja+za+Njegoševu.html