STARE KUĆE U BEOGRADU OKRUŽENE MODERNIM VIŠESPRATNICAMA
Ne napuštaju domove ni za duplo više kvadrata
BORIS VUKOVIĆ | 14. 08. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš | Komentara: 11
Malo dvorište na Zvezdari, puno zelenila. Kuća stara, predratna, i dalje prekrivena glinenim bordo crepovima, sa hrastovim prozorima. Nekada nije bila upadljiva, komšiluk je bio isti takav. Danas, odudara od svoje okoline. Okružuju je tri nove zgrade, belih zidova, sa načičkanim klima uređajima. Za razliku od svojih nekadašnjih komšija, vlasnici ne žele da napuste domove u kojima su živeli njihovi preci, koliko god im investitori kvadrata ponudili.
Ovo dvorište u Ulici Živka Davidovića 95, jedno je od onih koji čuvaju istoriju Beograda, odoleva modernom vremenu, ali zbog okruženja deluje kao uljez. Sa svake strane, okružena je višespratnicama, koje se presijavaju u mermeru i drugim modernim materijalima. Prilaz je moguć samo sa ulice. U skučenom dvorištu, žive četiri porodice u domovima od po oko 40 kvadrata. Reklo bi se da su uslovi za život loši, da je krov sklon padanju, da zidovi deluju kao da će se svakog trenutka srušiti. Međutim, porodice objašnjavaju da su ih investitori potpuno okružili, da neko ko bi i hteo da gradi verovatno ne bi imao prostora.
- Neki investitori su se interesovali, ali i oni sami zaključuju da su nas ove višespratnice toliko zagradile da verovatno ni nema prostora za izgradnju novog objekta, ili on mora biti znatno manji od okolnih. Međutim, mi ni ne želimo da se iselimo. Istina je da živimo u dosta dotrajalim kućama, ali nama se sviđa, imamo svoj mir i na njega smo navikli. Ja ne bih dala svoj dom ni za 200 kvadrata u novoj zgradi - objašnjava jedna od stanarki i dodaje da ne namerava da napušta dom u ovo vreme kad su prevare investitora svakodnevica.
U Ulici Dimitrija Tucovića 121, slika gotovo preslikana. Ulaz sa ulice je jedini slobodan prolaz, jer je kućica sa svih strana okružena novogradnjom. Dok majstori glancaju prozore i privode kraju završne radove, kuća odoleva vremenu, kao i tri porodice koje u dvorištu žive. Kako pričaju njihove komšije sa druge strane ulice, investitori su nekoliko puta dolazili u ovo dvorište, ali se nikad nisu dogovorili sa vlasnicima objekata.
- Neke komšije pričaju da su tražili previše, aneki da su ih investitori ucenjivali malim brojem kvadrata. Ipak, ova ulica se svakim danom pretvara u neku nalik na Novom Beogradu, punu mermera, stakla i modernih objekata. Mi ćemo pokušati da ostanemo u svojim domovima, ovakvim kakvi jesu i da ne pristanemo na nove zgrade - priča Dragica Krstić.
Kad se iz Bulevara kralja Aleksandra skrene u jednosmernu Ulicu Starca Vujadina, odmah na početku, kod broja 10, ponovo ista slika. Dve zgrade, između njih dvorište sa starom kućom, kao da je tu umetnuta.
- Mi ne možemo da se dogovorimo. Investitori dođu, pa nam ponude 20 kvadrata više nego što sad imamo, a uz to, nismo naišli na nekog pouzdanog. Ni jedan investitor ne želi da založi neki novac unapred, da smo mi sigurni kad se iselimo da ćemo imati za smeštaj dok zgrada ne bude završena. Za povoljan ugovor i za odgovarajući broj kvadrata, možda bismo se iselili - pričaju u jednoj od tri porodice, koliko ih živi u ovom dvorištu.
Priviđaju im se „investitori“
Koliko vlada „borba” investitora za svaki kvadrat svedoči i to da je čovek koji se predstavio kao investitor, prišao reporterima „Blica” i rekao da ima pravo preče kupovine i „da smo kasno došli”.
tuj text
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/202668/Ne-napustaju-domove---ni-za-duplo-vise-kvadrata
Slika i prilika urbanizma u gradu a pogotovu kod mene na Zvezdari u zadnje vreme
Ne napuštaju domove ni za duplo više kvadrata
BORIS VUKOVIĆ | 14. 08. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš | Komentara: 11
Malo dvorište na Zvezdari, puno zelenila. Kuća stara, predratna, i dalje prekrivena glinenim bordo crepovima, sa hrastovim prozorima. Nekada nije bila upadljiva, komšiluk je bio isti takav. Danas, odudara od svoje okoline. Okružuju je tri nove zgrade, belih zidova, sa načičkanim klima uređajima. Za razliku od svojih nekadašnjih komšija, vlasnici ne žele da napuste domove u kojima su živeli njihovi preci, koliko god im investitori kvadrata ponudili.
Ovo dvorište u Ulici Živka Davidovića 95, jedno je od onih koji čuvaju istoriju Beograda, odoleva modernom vremenu, ali zbog okruženja deluje kao uljez. Sa svake strane, okružena je višespratnicama, koje se presijavaju u mermeru i drugim modernim materijalima. Prilaz je moguć samo sa ulice. U skučenom dvorištu, žive četiri porodice u domovima od po oko 40 kvadrata. Reklo bi se da su uslovi za život loši, da je krov sklon padanju, da zidovi deluju kao da će se svakog trenutka srušiti. Međutim, porodice objašnjavaju da su ih investitori potpuno okružili, da neko ko bi i hteo da gradi verovatno ne bi imao prostora.
- Neki investitori su se interesovali, ali i oni sami zaključuju da su nas ove višespratnice toliko zagradile da verovatno ni nema prostora za izgradnju novog objekta, ili on mora biti znatno manji od okolnih. Međutim, mi ni ne želimo da se iselimo. Istina je da živimo u dosta dotrajalim kućama, ali nama se sviđa, imamo svoj mir i na njega smo navikli. Ja ne bih dala svoj dom ni za 200 kvadrata u novoj zgradi - objašnjava jedna od stanarki i dodaje da ne namerava da napušta dom u ovo vreme kad su prevare investitora svakodnevica.
U Ulici Dimitrija Tucovića 121, slika gotovo preslikana. Ulaz sa ulice je jedini slobodan prolaz, jer je kućica sa svih strana okružena novogradnjom. Dok majstori glancaju prozore i privode kraju završne radove, kuća odoleva vremenu, kao i tri porodice koje u dvorištu žive. Kako pričaju njihove komšije sa druge strane ulice, investitori su nekoliko puta dolazili u ovo dvorište, ali se nikad nisu dogovorili sa vlasnicima objekata.
- Neke komšije pričaju da su tražili previše, aneki da su ih investitori ucenjivali malim brojem kvadrata. Ipak, ova ulica se svakim danom pretvara u neku nalik na Novom Beogradu, punu mermera, stakla i modernih objekata. Mi ćemo pokušati da ostanemo u svojim domovima, ovakvim kakvi jesu i da ne pristanemo na nove zgrade - priča Dragica Krstić.
Kad se iz Bulevara kralja Aleksandra skrene u jednosmernu Ulicu Starca Vujadina, odmah na početku, kod broja 10, ponovo ista slika. Dve zgrade, između njih dvorište sa starom kućom, kao da je tu umetnuta.
- Mi ne možemo da se dogovorimo. Investitori dođu, pa nam ponude 20 kvadrata više nego što sad imamo, a uz to, nismo naišli na nekog pouzdanog. Ni jedan investitor ne želi da založi neki novac unapred, da smo mi sigurni kad se iselimo da ćemo imati za smeštaj dok zgrada ne bude završena. Za povoljan ugovor i za odgovarajući broj kvadrata, možda bismo se iselili - pričaju u jednoj od tri porodice, koliko ih živi u ovom dvorištu.
Priviđaju im se „investitori“
Koliko vlada „borba” investitora za svaki kvadrat svedoči i to da je čovek koji se predstavio kao investitor, prišao reporterima „Blica” i rekao da ima pravo preče kupovine i „da smo kasno došli”.
tuj text
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/202668/Ne-napustaju-domove---ni-za-duplo-vise-kvadrata
Slika i prilika urbanizma u gradu a pogotovu kod mene na Zvezdari u zadnje vreme
