Е, сада, што си се ти уплашио да ће твоји истомишљеници помислити да си постао толерантан према људима који не мисле као ви, да ће те прозвати да си издао "сајентолошку" ствар, па си брже-боље почео да објашњаваш... шта ти ја могу? И над иронијом постоји иронија.
Sajentologija je sekta, kao što je i hrišćanstvo bilo pre kojih dve hiljade godina. Biti tolerantan prema nečemu što samo po sebi nije tolerantno nije tolerancija. Meni sekte, religije i sledbenici stvarno nisu potrebni.
Деспот Стефан је изузетно значајан за Београд и Србију, али, да ли му требају баш две улице у Београду?
Despot Stefan Lazarević je za razliku od kralja Milana i cara Dušana bio izuzetno loš strateg. Posle bitke kod Angore gde je Bajazit bio zarobljen a Turska u rasulu, imao je dovoljno vremena da se spremi za odbranu. On ga je iskoristio na najgori mogući način. Nije ranije uzeo Đurđa Brankovića pod svoje. Pravilna strategija odbrane Srbije bi se zasnivala na maksimalnom pojačanju bedema Skoplja koje bio bilo stožer odbrane. Druga faza bi podrazumevala gradnji utvrđenja koja bi kontrolisla prirodne puteve ulaska u Srbiju, kojih je bilo svega par. U to doba južna Srbija je bila mnogo ekonomski razvijenija od severne. Vinogradi, zemljoradnja, rudarstvo, gradovi (Novo Brdo je bilo na vrhuncu moći), dostupnost kvalitetnih plaćenika i kovnica novca za njihovu isplatu itd.... Sa velikim garnizonom u Skoplju koji je mogao da odoleva opsadi i brzim konjičkim upadima (koje su Turci vršili po Srbiji kako su i kad hteli) mogli su da stalno uznemiravaju snage koje bi opsedale Skoplje i da ih na kraju nateraju na povlačenje (fina analogija je Burski rat između UK i holandskih naseljenika u Južnoj Africi ili bitka za Sidi Barani između UK i Italije tokom WW2 - u ratu je užasno važno koja vojska drži samo teren na kome se nalazi a koja drži sve ostalo). Skoplje bi onda moglo poslužiti kao baza za dalje operacije gde bi glavni cilj bio sužavanje fronta. Dušan bi ovo mogao da uradi, ali ne i Stefan. Umesto da glavnu odbrambenu liniju gradi ISPRED ekonomski najrazvijenijeg dela zemlje, on je odlučio da to uradi IZA, i to par stotina kilometara dalje. Ugarski kralj Žigmund je u to vreme bio mnogo bolji igrač, dao je Stefanu Beograd, ali pod uslovom da ga uzme nazad kada Stefan umre. Za to vreme, uvrstio ga je u red vitezova zmaja. I čekao da Srbija utroši godine ljudskog truda i novca da mu napravi prvorazrednu tvrđavu na obodu njegove države. Kada je Stefan umro, Žigmund je uzeo Beograd nazad a Đurađ započeo verovatno najgoru infrastrukturnu investiciju u istoriji Srbije - gradnju Smederevske tvrđave. Završio ju je taman na vreme da je preuzmu Turci par godina kasnije. Ni dan danas ta tvrđava ne služi ničemu. Jedina nada joj je da je srede i da posluži kao turistička atrakcija.
O srpskoj vlasteli samo ukratko - zamislite Velju Ilića u XIII veku. Pohlepni, nesposobni, alavi velikaši koji su vreme ubijali njakajući seljake, u lovu ili retkim turnirima (mada, nisu iskakali iz evropskog proseka za to doba). Onda nije ni čudo što se bitka na Marici 1371 završila kako se završila. Nisu mi baš neki uzor.
O Svetom Savi možemo da saznamo samo iz crkvenih izvora (čitao sam žitije i još par knjiga) a to nije dovoljno da bih o nekom e doneo sud. Jovanovm zna na šta mislim kada pričam o istorijskim izvorima, tj. koliko truda treba uložiti da bi neki izvor bio prihvaćen kao validan.
Sizif i ja se nikada nećemo složiti oko svrsishodnosti religije ali nije poenta u tome. U gornjem postu sam predložio model naimenovanja ulica koji je po meni najpoštenije rešenje kako za danas tako i za ubuduće.
и мој покушај да на твоју по дефиницији хејтерску идеју бацим друго, афирмативно светло. 
