Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

Homer Jay":2d6n1nz9 je napisao(la):
Kako polako nestaju relikvije nase mladosti - trafike, sanos autobusi, karton city, miticeva rupa, okretnica trole u knezu...
Oduzeo bih karton siti jer je on produkt naše "zrele mladosti" (da se tako izrazim), a dodao bih one simpatične stare kvadratne semafore za pešake, crvene kioske za viršle, kioske za pice na Slaviji (Pice debele ko 'leba)......
 
Novi sajt Sekretarijata za saobraćaj
Na jednom mestu sve o saobraćaju u gradu
Autor: G. Svilar | Foto: z. šafar | 01.09.2009. - 10:30

Kako najbrže stići od Banovog brda do Borče i kojim linijama gradskog prevoza doći od jednog do drugog dela grada, Beograđani će moći da saznaju polovinom sledeće godine i to uz pomoć nekoliko poteza mišem. Sekretarijat za saobraćaj pokrenuo je novu internet prezentaciju na kojoj se već mogu naći korisne informacije o tome u kojim ulicama se radi, šta se radi, kad su radovi počeli i kad će biti završeni.

saobracaj-x.jpg


Ako je suditi prema najavama nadležnih, novi internet sajt će u narednih pet godina postati svojevrsni saobraćajni informator za građane i turiste. Vremenski je toliko potrebno da se prezentacija uobliči onako kako su to zamislili stručnjaci iz Sekretarijata. Sajt je dostupan na adresi www.bgsaobracaj.rs i postoji nekoliko dana. Trenutno je Beograđanima na raspolaganju opcija uz pomoć koje mogu saznati u kojoj fazi je rešavanja njihovih predmeta (na primer zahtev za postavljanje frižidera na ulici ili postavljanje terase za kafić), a osim toga na sajtu je i spisak takozvanih „zauzeća“ - odnosno ulica u kojima se izvode radovi i u kojima je promenjen režim saobraćaja. Za saznavanje informacija o premetima, neophodno je da se Beograđani najpre registruju, a potom unošenjem broja predmeta saznaju više o samom predmetu. Osim toga, kao najvažnija se čini najava da će na sajt u doglednom periodu biti postavljen softver za pomoć građanima pri snalaženju na ulicama.


- Ideja je da uspostavimo efikasniju komunikaciju sa građanima ali i da napravimo nešto što će u skorijoj budućnosti biti nalik pravim informativnim sajtovima o saobraćaju u Evropi. Softver treba da se obogati svim ažurnim informacijama o tome gde se tačno nalaze stajališta javnog prevoza, taksi stajališta, koje su rute gradskog prevoza i slično. Svi zainteresovani moći da kliknu na početnu i krajnju tačku do koje žele da odu, a nakon toga će dobiti informaciju koja je najkraća ruta i kojim linijama gradskog prevoza je najlakše doći do željene lokacije - objašnjava Dušan Gajić, šef odeljenja za informisanje i informacione tehnologije u Sekretarijatu za saobraćaj.
Beogradske ulice trenutno snimaju svega tri kamere Sekretarijata za saobraćaj. Ideja je da se najkasnije početkom 2010. godine postavi više kamera, bar još 30, a situaciju na ključnim gradskim saobraćajnicama moći će da posmatra svako ko kod kuće ima malo brži internet. Kad kamere budu instalirane i povezane, ulaskom u opciju „kamere“ na novooformljenom sajtu građani će, uz pomoć striminga, moći da vide šta se dešava na ulicama.

Bogata mapa Beograda
Mapa Beograda u okviru sajta (urađena u aplikaciji ESRI ArcGIS Server) pored osnovnih elemenata (ulice, kućni brojevi, zgrade, blokovi) imaće i elemente vezane za poslove iz nadležnosti Sekretarijata za saobraćaj: gde se nalaze parking mesta za osobe sa invaliditetom, koje su deonice zatvorene za saobraćaj i slično, a omogućena će biti i pretraga po različitim kriterijumima. Mapu prati i detaljno uputstvo za korišćenje.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=108768
 
Pečurke su bile super, ali godine neodržavanja su dovele do pojave rđe i jednostavno su počele da prokišnjavaju, a i mnogo je manji prihod bio od njih nego od ovih novih stajališta koje zakupljuje alama quatro (a koliko sam skontao sam ih osmišljava).
 
Pecurke su mi uvek bile ruzne, jos kad zardjaju onda su bas odvratne. Inace cini mi se da gsp ne zaradjuje uopste od onih novih staklenih stajalista jer je alma quatro ponudio gradu da on (alma quatro) finansira postavljanje tih novih stanica, a da zauzvrat dobije besplatan reklamni prostor.
 
Mislim da neki deo procenta dobija GSP ili AQ daje neku rentu za ta stajališta. Za ovo me nemoj držati za reč jer sam to kao negde načuo, ali bog apitja koliko je tačno.
 
Nisi jedin slikao sam zastave na par mjesta bilo je i onih koje nisu bile na pola koplja kao napr IMS na trgu Nikole Pasica i sve i jedna zastava u knezu :notok:
 
Нису оклембешене, већ су спуштене на пола копља због седморо погинулих у Ужицу.
 
znam :p
kažem da ih ponekad samo stave, tako da se zastave izgleda mogu videti samo kad je žalost u pitanju. namerno upotrebih oklembešene zbog retkog postavljanja, kao da ih postavljaju reda radi umesto da stalno stoje tamo
 
Zastave se postavljaju ispred parlamenta o nacionalnim praznicima, svečanostima (važne državne posete, itsl.), danima žalosti i kada su sednice parlamenta. Mislim da je sasvim dovoljno - na malim kopljima na zgradi su stalno postavljene.
 
Znam da je neko negde na forumu pitao zašto se postavljaju skele na zgradu francuskog kulturnog centra i mislim da znam odgovor. Sutra (10.9.) se održava kulturni događaj "Beograd svetlosti", a francuski kulturni centar je na programu 11.9. tako da mislim da će to biti ta svetlosna instalacija u pitanju.
 
Za 80 godina Beograd je pretrpeo ogromne urbanističke promene
Grad koji je nekad imao viziju razvoja
Autor: S. Palić | Foto:J.Vučetić | 10.09.2009. - 09:50

aleksandra-v.jpg


Pre 80 godina Beograd je bio grad sa 250.000 stanovnika, na raskršću tradicionalnog i modernog. Jedan oficir, entuzijasta, šetao je prestonicom i fotografisao sve njegove zgrade, trgove i ulice, lepe nove palate ali i skromne kuće zanatlija. Osam decenija kasnije arhitekta Saša Banović, rođena nekoliko godina nakon nastanka oficirovih fotografija, napravila je knjigu da bi pokazala Beograđanima kakve je promene doživeo grad i koliko je važno da sve to vidimo i znamo.

„Beograd 1930-2009“ prva je komparativna studija o tome kako je Beograd izgledao nekad i sad. Promocija knjige Aleksandre Saše Banović, dugogodišnje direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture i autorke nekoliko važnih planskih dokumanata (Beogradska tvrđava, staro jezgro Zemuna, Cvetni Trg, Knez Mihailova...) biće večeras, u 18 sati, u zgradi zadužbine Ilije M. Kolarca
- Knjiga je višestruko značajan dokument - značajna je za stare Beograđane, jer ih podseća šta je Beograd bio, značajna je za one koji pokušavaju da budu Beograđani, jer ih obiljem informacija ukorenjuje u prostor i društvo; značajna je i za one koji o Beogradu ne znaju dovoljno i žele to da nadoknade - napisao je u recenziji arhitekta Branko Bojović.
Beograd je, za poslednjih dvesta godina, „porastao“ 215 puta! Od 1830. kada je imao sedam hiljada stanovnika, do 2003. kada je, prema popisu, imao oko milion i po.
Beograd se i teritorijalno mnogo priširio, čak mnogo više od dvesta puta. Stigao je pod Avalu i do Pančeva.
Na žalost, mnoge promene Beograda nemamo dokumentovane. Zato je ove knjiga Aleksandre Saše Banović, koja koristi fotografije grada iz 1930. godine (koje je uradio oficir Jeremija Stanojević, veliki zaljubljenik u Beograd i fotografiju) i slike današnjeg Beograda (autora Olivera Cvijovića), uz bogatstvo podataka i tumačenja, retko vredno delo.
- Za jedna grad je najvažnije da ima kontuinuitet u razvoju.
Pariz poslednjih 180 godina nije menjao ulice 16 centralnih kvartova. Rim ne bi bio Rim kad ne bi čuvao čak i spomenik Musoliniju. Poznavanje sopstvene istorije i kontinuitet su najvažnije stvari za razvoj jednog grada, kao uostalom i za porodicu. To sam naučila od mog pokojnog muža Luke Banovića, Crnogorca sa Cetinja, velikog a skromnog čoveka - priča za „Blic“ Saša Banović koja je ovu knjigu posvetila svom mužu sa kojim je zajedno počela rad na knjizi 2005. godine.
Šta je Beograd bio pre 80 godina, kako je tada izgledala Knez Mihailova ulica, Terazije, Karađorđeva, Balkanska, Ruzveltova, Takovska, Kralja Milana, Njegoševa, Sarajevska, Svetog Save, Smilajnićeva ili Trg Slavija.... a kako to izgleda danas, može se videti na 600 stranica ove knjige.
- Za ovih 80 godina Beograd je pretrpeo ogromne promene. Napravljena je, na primer, palata Albanija, formirani su određeni prostori koji su zaživeli kao što su Terazije i Knez Mihailova ulica ili delovi Kosančićevog venca... Međutim, ima i loših promena. Najgore je što danas ne postoji urbanistička vizija grada, a što se ona vizija, formirana 70-tih godina Generalnim planom, ne uvažava, bar u svojim osnovnim delovima - kaže Banović, dodajući da je danas u gradu, nažalost, na delu „investitoriski urbanizam“ koji ide samo za profitom i nema viziju. Gradi se bez plana i reda, kaže ona, ističući da bi najbolje bilo da se gradsko planiranje vrati Urbanističkom zavodu grada Beograda, a ne da se time bave privatne agencije.
Arhitekta Banović je, u ovoj knjizi, podelila Beograd na deset centralnih zona. O svakoj od njih će biti objavljena nova, posebna studija.

Gubimo simbole
Poslednjih godina gubimo simbole grada. Simbol „Palate Albanija“ bila je „Jugoslovenska knjiga“, kjižara koje više nema. Čuvena kafana „Trandafilović“, gde su generacije maturanata proslavljale maturu postala je drogerija... To je pogubno - kaže Banović.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=110151
 
Ova gospođa baš ispriča lepu priču, ali treba reći da je za vreme njenog mandata izgrađena ona staklena zgrada Jugodrva pored Narodnog pozorišta kao i Zgrada Ljubljanske banke u Srpskih vladara, tako da..... :kafa:
 
За Југодрво могу да се сложим да је проблематична (знам да сам се у време када је саграђена ужасавао и да сам је доживљавао као бласфемију простора на коме се налази), али не видим шта фали некадашњој Љубљанској банци. Одлично се и габаритима и изгледом уклопила у амбијент Краља Милана. Можда грешим, али ми се чини да је ова зграда својевремено добила Борбину награду за архитектуру (најпрестижније признање те врсте у "великој" Југославији).
 
CB RICHARD ELLIS EKSKLUZIVNI ZASTUPNIK PRODAJE STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA KALEMEGDAN PARK

Beograd, Septembar 14 2009 – CB Richard Ellis Srbija je izabran za ekskluzivnog zastupnika prodaje trenutno najekskluzivnijeg stambeno-poslovnog objekta u Beogradu - Kalemegdan Park.
MPC Properties, renomirani lokalni investitor prepoznao je u CB Richard Ellis-u pouzdanog strateškog partnera čiji će globalni “know how” doprineti kako u fazi razvojnog konsaltinga tako i u celokupnom vođenju procesa prodaje ovog jedinstvenog projekta na beogradskom tržištu.

Završetak projekta se očekuje u prvoj polovini 2011 godine, čime će Beograd dobiti Menhetenski kondominijum u pravom smislu te reči.

Opis projekta
Smešten u samom srcu grada, ovaj elitni stambeni kompleks ušuškan je u zelenu oazu najlepšeg i najstarijeg beogradskog parka, Kalemegdana. Lociran između autentičnih dorćolskih ulica Tadeuša Košćuška i Cara Uroša, budući kompleks će biti sinonim za luksuz u svakom smislu. U arhitektonskom pogledu objekat će biti savršeno uklopljen u postojeće okruženje kvarta. Prostire se na ukupnoj površini od 12.000 m2 bruto površine, na šest spratova, sa ukupno 28 do 34 stambene jedinice, pri čemu će kvadratura stanova u ponudi biti od 80 do 400 kvadratnih metara. Pored dvadesetčetvoročasovnog obezbeđenja i podzemnog parking prostora na više nivoa, stanari ovog kompleksa će uživati u mini-parkovima, spa i fitnes centru, vinskom podrumu, dok će u prizemlju kompleksa pored recepcije biti smešten i bar sa baštom kao prijatna dobrodošlica gostima i klijentima kompleksa. U planu je takođe otvaranje restorana i mnoštva prodavnica, koje će upotpuniti ponudu različitim sadržajima u ovoj luksuznoj urbanoj zoni mira i tišine.

Kompleks će se sastojati od dva bloka sa odvojenim ulazima dvostrano orijentisana na dve najpoznatije Dorćolske ulice. Budući kupci stanova u ovoj prestižnoj oazi elegancije, mira i udobnosti imaju mogućnost odabira završnih radova, fleksibilnost u odabiru rasporeda unutrašnjih prostorija ili pak spajanja stambenih jedinica u nekim slučajevima.

source : CBRE Serbia www.cbre.rs
 
Zar nije bila vest da su svi stanovi već prodati/kaparisani (pardon, 33 od 34)? Ili je to ono što se u Srbiji zove marketing, znate svi su prodati ali ako baaaaš želite naći ćemo vam jedan. Cijena sitnica.
 
O školi „Branko Radičević” na Internetu
Loš glas daleko se čuje
Autor: D. KRSTIĆ – A. MILOJKOVIĆ | Foto:v. lalić | 14.09.2009. - 09:18

skola-ver.jpg

Škola je sređena za ovu školsku godinu

Na sajtu „http://www.blokovi.com” đaci i roditelji polemišu o dobrim i lošim školama na teritoriji Novog Beograda. Među mnogobrojnim komentarima pažnju posebno privlači veliki broj negativnih mišljenja i kritika na račun Osnovne škole „Branko Radičević”.

O većini novobeogradskih škola oglasilo se tek nekoliko posetilaca ovog sajta, dok se diskusija o školi „Branko Radičević” vodi na dve strane, kroz više od dvadeset, mahom negativnih komentara. Sadašnji i bivši đaci kao i njihovi roditelji ne štede kritike na račun direktorke, pojedinih nastavnika ali i jednog dela učenika. Tako, jedna Novobeograđanka potpisana kao Dijana kaže da je „škola dno dna u vaspitnom, pedagoškom i stručnom smislu” u kojoj „caruju barabe i huligani”. Ona roditeljima savetuje da ih ako su im deca „vaspitana, kulturna i dobra” upišu u neku drugu školu. Škola je opisana i kao „brod koji tone” i „avion bez pilota na 10.000 metara visine”. Najčešće zamerke roditelja odnose se na nestručnost i neprofesionalnost direktorke i nastavnika, spominje se i korupcija, ali i nedisciplina nekih učenika koju niko ne sankcioniše.
- Škola je nekada bila za primer. Sada je dno dna. Ministarstvo prosvete i inspekcijski organi treba da rade svoj posao i steknu pravi uvid u tragikomična dešavanja u ovoj školi i uspostave prave vrednosti koje škola “Branko Radičević” zaslužuje – napisao je Marijan Dukić na sajtu “www.blokovi.com”.
Osim na adresu ovog sajta, od početka godine nijedna žalba nije stigla na adresu gradske prosvetne inspekcije.


skola-x2.jpg

Na zidovima nema grafita, ali se negativno mišljenje i dalje mogu pročitati na sajtu “http://www.blokovi.com


- Mada je ranije bilo dosta različitih zamerki na rad ove škole, od početka ove godine nismo imali pritužbe. Kao i tada, inspektori će izaći na teren i proveriti zamerke na školu i zaposlene u njoj, ali tek pošto nam budu zvanično dostavljene – objašnjava Vladimir Todić, sekretar za obrazovanje.
Direktorka škole Dušanka Radišić kaže da nije znala za pomenuti sajt, ali da je tačno da roditelji kao i u svakoj školi imaju primedbe na pojedine nastavnike.
- Međutim, kada odem na čas, da proverim istinitost optužbi, desi se da “loš” nastavnik kaže đaku da sam izabere dva pitanja na koja će odgovarati, a da on potom ćuti. Uvek će biti učenika koji neće da uče i sa kojima sami roditelji imaju probleme, koje onda prenose na školu. Sa druge strane, ovo jeste zahtevna škola, pojedini nastavnici drže visoke kriterijume, ali zato postižemo zapažene rezultate na takmičenjima – objašnjava Radišićeva.
Prema rečima direktorke, škola je imala brojne probleme do pre šest godina, ali su se stvari umnogome promenile od tada.
Danas škola sa 1.100 đaka nema grafite, razbacano smeće, nema nijedan razbijen prozor, a kamoli drogu, cigarete i organizovane tuče. Škola je dobro osvetljena, ograda je cela, a tereni očuvani.

Imaju čime da se pohvale
Samo prošle godine, učenici su svojoj školi doneli 14 sportskih nagrada dok su iz devet predmeta osvojena mesta na različitim nivoima, od opštinskog do republičkog.
- Pet državnih i 10 gradskih prvaka u jednoj godini najbolje govore o uspehu naše dece, ali i uspesima njihovih nastavnika, koji su ih spremali – ističe direktorka Osnovne škole “Branko Radičević”.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=110699

Ma taj blok 45, šljam, samo cirkaju, duvaju i tihuju, ne kao naši fini blokovi preko pruge. ;):p
 
Na zelenjaku u zgradi nekadasnje Beobanke bice smjesten prekrsajni sud
 
Vrh