Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

Da li neko razume ovu vest?!?!
Четвртак, 13. септембар 2007.
Измена режима рада трамваја
Због поправке трамвајског колосека и замене шина у улици Краљице Марије, од суботе, 15. септембра, до недеље, 16. септембра, мења се режим рада појединих линија. Сви трамваји на линији 2 саобраћаће на „спољашњем кругу” (Пристаниште – Славија – Вуков споменик – Дорћол – Пристаниште), док се „унутрашњи круг” укида. Укида се линија 5, а линија 10 се појачава.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1289840

Jedino što bi kolko-tolko bilo logično je da se prebacuju na "unutrašnji krug", pa da se radi tamo u 27. marta.. Tj. KM. Od kad je to Kraljice Marije?! Jer, ovako ispada da se ukida da idu Starine Novaka, i da tramvaji idu ulicom koja se radi? :lol:


http://mape.b92.net//Map.aspx?X=7459133&Y=4962687.32&Zoom=500&Size=Medium
 
^^^
Meni bas nista nije jasno u ovoj vesti.... nelogicno je da se ukida "unutrasnji krug", a opstaje "spoljasnji" bas zbog onoga sto Ambasador kaze. Narocito je nelogicno da pojacavaju 10 (koja ide unutrasnjim krugom, tj. Beogradskom), a ukidaju 5 (koja ide "spoljasnim krugom, tj. Ruzveltovom)

@Steva

Ne postoje i mnogi drugi izrazi, pa ih nasi novinari i "zvanicnici" upotrebljavaju.... Od ceste upotrebe takvi izrzi i dobiju neki smisao, pa pozitivna nula znaci otprilike isto sto i obicna nula, samo sto je pozitivna, ali ne u matematicko-ekonomskom, vec u motivaciono-moralnom smislu, tj. nismo nista zaradili, ali nismo ni na gubitku, pa je takva nula u tom smislu pozitivna :D

Arena za sada OK posluje, ali moze mnogo bolje... Ipak, mislim da ce bez sporta tu da skripi, trebalo bi makar Partizan Evroligu da igra u Areni... Tu je problem brojnosti publike najmanji, jer oni imaju vanredan prosek za nase uslove (nikad ne dolazi ispod 7.000 ljudi u Pionir), ALI problemi koji nisu naivni su - zakup Arene za koji oni nemaju kinte, a nemaju ni sponzore koji su voljni to da finansiraju, srazmerno veca cena karte, i cuveni metafizicki princip gde se idolizuje jedan raspali Pionir kao "hram srpske kosarke" koji svojom posebnom aurom utice na karmu protivnickih ekipa i onemogucuje im jedan povoljan rezultat u Beogradu :p

No, kada iz one zgrade na cosku Nemanjine i Kneza Milosa kazu "Neimare u Pionir! Da ga izglancamo za Univerzijadu, i dokazemo da je ovoj zemlji bilo, jeste i bice mesto u Evropi (uz postovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta iste)", mislim da ce tada "majstori igre pod obrucima" da odigraju svoju evro sezonu u Areni :)
 
Izraz pozitivna nula postoji (!) ali se upotrebljava u matematici kad se radi o granicnim vrednostima i prblizavanju nuli sa pozitivne strane brojne ose. Znate li koliko je lim 1/n kad n -> beskonacno? :D :D Ajmo malo na mozganje!
 
Arena redizajnirala sajt www.arena.co.yu

Bolje je nego sto je bilo, ali moze i bolje nego sto je sada. Inace, potvrdjen je jos jedan dogadjaj Mark Knopfler (ex frontmen benda Dire Straits) ce odrzati koncert u Areni 10. juna 2008. Vidim da su skinuli sa liste dogadjaja izlozbu igracaka (Barbie i LEGO), a dodali "Slavuja iz Mrcajevaca"...
 
Uh na Mark Knopfler-a bi jako rado isao!! :D Fantastican gitarista!
Sajt je sasvim solidan i pregledan. Meni se svidja. Nema nikakvih egzibicija i preteravanja, sto je dobro jer jos uvek vecina ljudi u Srbiji nema normalan pristup internetu pa je svaki KB viska dupli problem prilikom ucitavanja.
 
Americka mabasada na Topcideru, thnx to Crazy Serb koji je postavio fotke iz Blica na ssc-u. Izvini, brale, sto sam ti maznuo vest, ali mora raja da bude informisana ;)

ambasada_1.jpg


Projekat rade ljudi iz arhitektonskog biroa Zimmer Gunsul Frasca -www.zff.com

Pogledajte samo taj sajt. Voleo bih da ti ljudi urade jos koji projekat za Beograd.....
 
A evo i jos malo texta o izgradnji americke ambasade..

Ambasada Amerike na Topčideru za dve i po godine
Američka ambasada se za dve i po godine seli iz sadašnje zgrade u Kneza Miloša na Topčider. Kompleks diplomatskog predstavništva SAD u Srbiji, koji će se nalaziti na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i ulice Ive Vojinovića, imaće glavnu zgradu od 11.000 kvadrata, manju zgradu za marince, skladište, radionicu i parking. Nijedan objekat neće biti viši od 19 metara.

SELIDBA - Izgradnja ambasade treba da počne tokom sledeće godine, a očekuje se da projektovanje i izgradnja traju ukupno 28 meseci. Procenjena vrednost radova je 100 miliona dolara, kažu u ambasadi SAD.
Idejno rešenje budućeg izgleda ambasade radio je tim vrhunskih američkih arhitekata firme „Zimmer Gunsul Frasca", koji i inače projektuju američke ambasade širom sveta.
Prilikom izrade projekta arhitekte su uzele u obzir činjenicu da će se novo zdanje, na mestu nekadašnjeg, bombardovanog Maršalata, graditi u zoni od kulturno-istorijskog značaja i već su razgovarale sa srpskim kolegama kako bi se uverili da će se zgrada uklopiti u ambijentalnu sredinu tog dela grada.
Zato je tokom planiranja budućeg izgleda ambasade konsultovana i beogradska firma „Mace", domaći stručnjaci iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika i gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Vlada SAD potpisala je s Vladom Srbije ugovor za kupovinu zemljišta na Topčideru 15. septembra 2006. godine. Nabavna cena, prema ugovoru, iznosi 15 miliona dolara i ambasada je već uplatila avans od 600.000 dolara i deponovala preostalih 14,4 miliona dolara na poverenički račun u jednoj lokalnoj banci u Srbiji, sve u skladu sa ugovorom, rečeno je u diplomatskom predstavništvu SAD.
Pored toga, američka vlada je potpisala poseban, dopunski sporazum s Ministarsvom odbrane Srbije, po kom će morati da plati tom ministarstvu milion i 110.000 dolara za uklanjanje i ponovnu izgradnju montažne zgrade i zida, kao i rekontrukciju vodovodnih cevi koje prolaze preko tog zemljišta. Ambasada je platila 895.999 dolara, a preostalih 215.000 biće isplaćeno po završetku radova.
Zgrada u Kneza Miloša, u kojoj se ambasada trenutno nalazi, od marta 1950. godine uknjižena je kao vlasništvo Vlade SAD. U skladu s tim, Stejt department će odlučiti o njenoj sudbini.
Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13741
 
Povodom inicijative da se zgradama Generalštaba ukine status spomenika kulture
Istorija arhitekture u cenovniku
Autor: Nataša Korlat, Dragana Đurić | 17.09.2007 - 11:04

Najava Republičke direkcije za imovinu da bi zgrade Generalštaba u Nemanjinoj ulici mogle da izgube statusa spomenika kulture, kako bi se prodale po većoj ceni, izazvala je negodovanje beogradskih arhitekata. Oni traže da se spreči rušenje simbola srpske arhitekture i tvrde da se kompleksu „Sutjeska“ mora vratiti stari izgled.

Republička Direkcija za imovinu, uz podršku Ministarstva odbrane, najavila je da će podneti inicijativu za skidanje „zaštite“ sa porušenih zgrada Generalštaba, koje su status spomenika kulture dobile pre dve godine. Na taj način, kažu u Direkciji, zgrade će moći da se prodaju stranim investitorima i to za više od 60 miliona evra. Ukoliko Vlada Srbije, koja donosi konačnu odluku, ne prihvati ovaj predlog, tvrde u Direkciji, za ruševine u centru grada neće biti zainteresovanih kupaca.
Ovaj potez naljutio je beogradske arhitekte, koje ga listom ocenjuju kao neozbiljan.
- Ukoliko se skine zaštita sa porušenih zgrada Generalštaba i dozvoli nekom investitoru da je sruši i podigne neki drugi objekat bio bi to najveći vandalistički čin koji bi se dogodio srpskoj arhitekturi. One koji to pokrenu treba odvseti pred sud, jer ne cene ono što su generacije pre njih stvarale. Te zgrade su ušle u istoriju svetske arhitekture - kaže arhitekta Branko Jovin.
Dugo se razmatralo da li ovaj kompleks treba potpuno srušiti ili ga rekonstruisati. Rasprava je zaključena kad su ruševine dobile status spomenika kulture, što je obavezalo i sadašnje i buduće vlasnike da kompleksu nekadašnjeg Generalštaba moraju da vrate izvorni izgled.
- Zgrade treba obnoviti. To je jedno od najvrednijih spomenika savremene srpske kulture. Izgleda da je danas teško prepoznati vrednost moderne arhitekture i čini se da ona više nije toliko bitna. Sada su važniji neki drugi interesi - prokomentarisao je arhitekta mr Ivan Kucina, profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Prodaja popularne „Sutjeske“, delo čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića najavljivana je više puta. Prvobitno je planirano da novog vlasnika dobije samo kompleks B, a kao mogući kupci najavljivane su američke firme, Izraelci, Kanađani, Austrijanci... Za kupovinu Generalštaba danas se interesuju uglavnom strani investitori, među kojima su i oni koji nisu uspeli da kupe zgrade Saveznog MUP u Kneza Miloša.
- U „Sutjesku“ bi bilo teško smestiti hotel, komercijalni centar, a da ne govorim o stambenom objektu. Investitor bi skidanjem zaštite svakako bio limitiran. Niko ne kaže da bi on mogao izgraditi Tadž Mahal, jer postoji urbanistički plan. Mogao bi, na primer, podići zgradu poput vladine ili Ministarstva spoljnih poslova. Bitno je da se dobro uklopi u ambijentalnu i urbanističku celinu - objašnjava Srboljub Panić, zamenik direktora republičke Direkcije za imovinu.
Do sada nije bilo slučajeva „skidanja“ zaštite sa jednog spomenika kulture u Beogradu i ukoliko bi se usvojila ova inicijativa, to bi bio presedan.

„Sutjeska“ u centru stoji od 1965.
Zgrade Generalštaba podignute su 1965. godine, a inspiraciju za ovakav izgled Nikola Dobrović dobio je u kanjonu Sutjeske. Sastoji se od dva kompleksa. Kompleks A, na uglu Kneza Miloša, Nemanjine i Resavske koristi Ministarstvo odbrane. Svojevremeno je označen kao perspektivan za vojsku, te nikad nije planiran za prodaju. Iako u jednom delu teško oštećen, on sadrži 16 drugih neoštećenih objekata, površine je 2,56 hektara i obuhvata objekte visokogradnje na 41.284 kvadrata. Desni kompleks B, na uglu Kneza Miloša, Nemanjine, Birčaninove i Resavske ulice površine je 1, 68 hektara. Ima 14 objekata visokogradnje površine 43.727 kvadrata.



Pitanje dana:
DA LI VAM SMETAJU RUŠEVINE GENERALŠTABA I ŠTA UČINITI SA NJIMA
Slobodanka Milojković, građevinski tehničar (58)
Normalno da mi smetaju. Treba im vratiti prvobitni izgled. Ne dolazi u obzir da se sagradi drugačiji objekat. Država mora naći novac za rekonstrukciju.
Sara Petrov, studentkinja (21)
Zaista je ružno videti ruševine u centru grada. Treba nešto učiniti. Volela bi da se na tom mestu podigne novi objekat. Ne treba se vraćati na staro.
Vera Živanović, bibliotekarka (55)
Izgledaju strašno pored lepote koju ima Beograd. Ako je uslov da se proda izgradnja nekog drugog objekta na tom mestu i rušenje, onda ne treba ni prodavati.
Aleksandar Milovanović, student (28)
Smetaju mi mnogo. Treba ih prodati i izgraditi bilo šta. Sve je lepše od ovog kako sada izgledaju. Nije mi jasno kako neko do sada ništa nije urađeno.
Jovica Mitić, radnik (48)
Treba ih pod hitno rekonstruisati. Siguran sam da u budžetu ima dovoljno novca. Umesto da se gradi i obnavlja, naši političari sebi grade vile i viletine.
Gordana Dželatović, lekar (38)
Zbog ruševina ceo centar izgleda strašno. Neka se zgrade Generalštaba u potpunosti ruše, prodaju i sagradi neki drugi objekat. Samo da više ne bude ovako.
Jovanka Dimitrić, radnica (53)
Važno je da se one uklone. Da li će im se vratiti stari izgled ili će se izgraditi drugačija zgrada, to nije bitno. Ljudi koji dolaze iz inostranstva, uplaše se kad ih vide.
Saša Polić, inženjer rudarstva (27)
Ja bih voleo da te ruševine prestanu da budu nekakva „turistička atrakcija“. Bilo bi dobro da se zgrade rekonstruišu, ali mi ne bi smetalo ni da dobiju novi izgled.
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=13461
 
Град у кредитима
Београд je, међу локалним самоуправама, најзадуженији са око 210.000.000 евра неисплаћених кредита
Београд је најзадуженија локална самоуправа у Србији и тренутно има око 210.000.000 евра неотплаћених кредита. Међутим, општине у Србији могу и даље да узимају кредите за развој и одржавање локалне инфраструктуре показали су резултати студије која је јуче представљена на састанку у организацији Сталне конференције градова и општина.

Према речима Јелене Торгуд, ауторке студије „Тржиште кредита за инфраструктуру у општинама у Србији”, општине на основу кредитих кредита дугују 331.000.000 евра што је око 33 одсто од износа допуштеног Законом о финансирању локалне самопуправе.

– Највећи дужник је Град Београд са око 210.000.000 евра неисплаћених кредита, док је 37 општина, које спадају у неразвијене, од банака узело укупно пет милиона евра за инвестирање у локалну инфраструктуру. Остатак кредита који још нису враћени повукле су 82 општине и три града – каже Торгуд.

У студији је оцењено да је тржиште општинских кредита у Србији успешно прошло кроз иницијалну фазу развоја, као и да се сада постојање понуде и тражње новца за ту намену не доводи у питање.

– Локалне самоуправе мораће пажљиво да управљају том понудом и тражњом како би се постигли претходно добро планирани развојни циљеви општина и у исто време одржала њихова финансијска стабилност – објашњава ауторка студије, које је урађена уз подршку Европске уније.

Она је подсетила да је, према званичним проценама, општинама у Србији до 2012. године потребно за инвестиције у инфраструктуру укупно око четири милијарде евра, што је чак осам пута више од износа који се сада годишње улаже са том наменом, из прихода локалних самоуправа.

Осим кредита и текућих прихода, у студији је наведено и да су општинама за развој инфраструктуре на располагању и Национални инвестициони план, партнерства са приватним инвеститорима, као и наменске донације финансијских институција из ЕУ.

За општинске власти, као највећи проблем у обезбеђивању банкарских кредита, представља чињеница да локалне самопуправе још немају своју имовину којом би гарантовале за новац намењен инвестирању у инфраструктуру. На тој листи препрека следе компликована процедура тражења дозвола за задуживање од Министартсва финансија, високе каматне стопе и обимна документација за банке, али и недостатак искуства локалне администрације да такве послове реализују.

Према овој анализи, банке су као главне факторе, које их успоравају у закључивању послова са општинским властима, издвојиле скромне капацитете локалних администрација да припреме пројекте за инвестиције, као и неодговарајући преговарачки капацитет општинских власти у самом процесу одобравања кредита.
Н. Р.
[објављено: 18.09.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=41315
 
^^U je, ovo izgleda skroz cool! Bas sam se pitao kada ce se u Srbiji organizovati neko tenisko takmicenje koje lici na nesto - i evo odgovora. Sta li je sa Serbia Open?
 
Zbog obimne papirologije malo prijava za socijalne stanove
PRAZNO - Samo 105 umesto očekivanih 7.000 prijava stiglo je na adresu Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, dve nedelje nakon objavljivanja konkursa za zakup 174 stana za najugroženije Beograđane u naselju Kamendin. Razlog je u lokaciji i obimnoj dokumentaciji.
Radnici na šalterima u Ulici 27. marta 43-45 koji su se već pripremili za redove i nervozne sugrađane, iznenađeni su slabim interesovanjem. Kako kažu, najviše posla bilo je prva tri dana, a broj zainteresovanih iz dana u dan sve je manji. Građani se najčešće samo raspituju i uzimaju prijave. Neki se vraćaju više puta jer im nije jasno šta od dokumenata treba da nabave. Veliki broj Beograđana obeshrabri se kad vidi koliko im dokumenata treba, a mnogi odustanu čim čuju da se radi o naselju Kamendin, na Autoputu prema Zagrebu.
I u Komisiji za stambena pitanja su iznenađeni slabim interesovanjem, ali očekuju da najveće interesovanje bude tek tokom poslednje nedelje konkursa.
- Ako nekome ne odgovara lokacija, znači da on i nije zaista ugrožen. Mislim da će se gužva, po starom običaju, stvoriti poslednjih dana konkursa - kažu iz radnog tela za prikupljanje prijava.
Najugroženiji Beograđani koji nemaju stan i čiji ukupni prihodi u domaćinstvu prethodnih šest meseci ne prelaze 28.994 dinara, imaju rok do 2. oktobra da konkurišu za zakup jednog od 174 stana u naselju Kamendin. Oni se ustupaju na korišćenje do pet godina, ali ostaju u vlasništvu grada.
Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13845
 
Deca u opasnosti zbog birokratije
Procedura za postavljanje semafora traje najmanje četiri meseca, pa čak i kada je reč o bezbednosti dece!
Ispred Osnovne škole "Banović Strahinja" na Banovom brdu juče je upriličena manifestacija "Zdrava životna sredina za zdravlje naše dece" s ciljem što bolje zaštite mališana u saobraćaju. Naime, škola "Banović Strahinja" koja se nalazi u Ulici kneza Višeslava, jedna je od najugroženijih kada je bezbednost dece u pitanju, jer se nalazi u veoma prometnoj ulici. Prema rečima Gorana Vilotijevića, direktora škole, uz pomoć medija u ulici su napravljeni ležeći policajci, ali zbog birokratije još nije postavljen semafor.

- Neophodno je pribaviti dozvole, a procedura za dobijanje traje najmanje četiri meseca, bez obzira na to što se radi o bezbednosti dece. Prosto je neshvatljivo da kod nas treba nešto strašno da se dogodi kako bi se reagovalo. Cilj ovakvih akcija je da upoznamo učenike koliko je važno poštovati saobraćajne propise, ali želeli smo da skrenemo pažnju svim nesavesnim vozačima - objasnio je Vilotijević.

Oko 300 školaraca nižih razreda juče je na nekoliko minuta blokiralo Ulicu kneza Višeslava u znak protesta i nosilo transparente "Ja hoću da budem bezbedan", "Ne vozite brzo, mislite na nas"...

- Svaki dan pored naše škole mnogo automobila ide veoma brzo, a malo je onih koji nam stanu na pešačkom prelazu, a morali bi. Želim da što više naučim o saobraćaju, ali nadam se da vozači znaju da je život samo jedan i da smo mi deca tek počeli da ga živimo - rekla nam je Marija, koja je zajedno sa svojim drugarima učestvovala u manifestaciji.

NJena drugarica Maša kaže da je važno da nas u školi uče saobraćajnim propisima i da gledamo i levo i desno kada prelazimo ulicu i, tek kada smo sigurni da nema automobila, pređemo ulicu.

Deca su takođe zaustavljala vozila i vozače i upozoravala ih na oprezniju vožnju. Podršku su im pružili roditelji, nastavnici i Dragan Tešić, predsednik opštine Čukarica. Akciju su organizovali radnici Doma zdravlja iz Čukarice u saradnji sa opštinom.
Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-19-09-2007/deca-u-opasnosti-zbog-birokratije
 
Mislim da je najbolje da se socijalni stanovi grade na Terazijskoj terasi, a da biste konkurisali za njih da vam ne treba ni jedan dokument da dokazete da ste ZAISTA socijlno ugrozeni, vec da vam gradske sluzbe samo veruju na rec. :rolleyes:
 
Pa to je ono, misterija srpskog naroda - i kada se ima, nije dovoljno, vec treba da te pokupe limuzinom i onda razvezu po zavodima i filijalama da sakupis dokumenta, pa onda da ti organizuju useljenje i naravno da te unesu u stan preko praga! E onda bi valjda ti stanovi bili atraktivni. Naravno, ako moze da budu malo blize centru, jer, videsmo da i Romi sa Gazele nece da se sele iz centra!
 
Отварање службе за катастар непокретности у Новом Београду
У општинском услужном центру у Блоку 70, Jуриjа Гагарина 81, сутра у 11 часова свечано биће отворена служба за катастар непокретности Новог Београда.

Том приликом гостима ће се обратити Жељко Ожеговић, председник општине Нови Београд, Зоран Креjовић, в.д. заменика директора Републичког геодетског завода и Миливоjе Кнежевић, заменик начелника Центра за катастар непокретности Београд.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1290789
 
Grad će pomoći gradnju velikog teniskog centra
Gde će se nalaziti teniski centar, kako će izgledati i šta će sve nuditi mladim teniserima još nije poznato...
U Beogradu bi za dve godine trebalo da nikne teniski centar, rekao je Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića, u emisiji „Oko” na RTS-u. On je javno obećao mladim teniserima koji su gostovali u emisiji da će umesto u praznim bazenima, zimi trenirati u pravom teniskom centru.

REKET - Gde će se nalaziti teniski centar, kako će izgledati i šta će sve nuditi mladim teniserima još nije poznato.
- Sada je rano da otkrivam detalje. Više informacija očekujte u oktobru - rekao je za „24 sata" Srđan Đoković, Novakov otac.
Bojan Stanojević, gradski menadžer, potvrdio nam je da će teniski centar biti izgrađen i da će Grad pomoći realizaciju projekta, ali da je sada rano za iznošenje detalja.
Sead Dervišević, predsednik Teniskog saveza Beograda, objasnio je za „24 sata" da u teniskim centrima u svetu ima najmanje po osam otvorenih i šest zatvorenih terena s različitim podlogama.
- Teniski centar može da se smesti na dva hektara zemlje. Bilo bi odlično kada bi centar u Beogradu imao 16 terena, 10 sa šljakom, a ostale s tvrdom podlogom. Takođe, bilo bi dobro kada bi imao i šest zatvorenih terena, četiri zemljana i dva tvrda - rekao je Dervišović.
Po njegovim rečima, pored terena centar mora da ima svlačionice, teretanu, salu za fitnes, dvoranu za vežbanje, hotelske sobe, kuhinju, restoran, salu za projekcije i školu.
- U Beogradu postoji veliki broj dobrih lokacija za teniski centar: pored Hale sportova na Novom Beogradu, na Adi Ciganliji, duž autoputa, pored Olimpijskog sela, između „Buvljaka" i ulice Arsenija Čarnojevića - ocenio je Dervišević.
Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13894
 
Beograd konačno dobija Akva park
Izgradnja vodenog parka u Bloku 44 na Novom Beogradu najavljena je pre dve godine, ali su mnogobrojni problemi uticali na to da se radovi nastave. Procenjuje se da će Beograđani, ipak, uživati u svetskoj atrakciji ovog tipa već sledeće godine.
Posle godinu i po čekanja na urbanističku dozvolu, veliki problem predstavljala je i činjenica da arhitekte nemaju iskustva sa projektovanjem akva parkova, kao i finansijski problemi investitora. Međutim, park je i dalje u fazi gradnje.
Do zastoja radova je došlo, prema rečima Ivane Milenković Glavnog arhitekte Opštine Novi Beograd, zbog vlasničkih i finansijskih problema koje je „Akva park Beograd“ imao, ali će u sledećih mesec dana radovi opet biti u punoj fazi. Radovi bi trebalo da budu gotovi sledeće godine, pre početka letnje sezone, što je u interesu i samog investitora.
Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13918
 
"Arena" konačno legalna
S. J., 19. septembar 2007
UPOTREBNU dozvolu "Beogradska arena" treba da dobije 1. oktobra. To znači da će teniski mečevi Dejvis kupa biti poslednja manifestacija koja će se održati u ovoj dvorani bez konačne dozvole. "Arena" je do sada imala privremenu upotrebnu dozvolu i na osnovu tog papira u proteklih godinu dana otvorila je kapije za mnoge događaje, a pre svega, koncerte.
Poslednja stavka koja mora da se odradi pre konačnog potpisa Sekretarijata za urbanizam, kako objašnjava direktor "Arene" Đorđe Milutinović, je postavljanje protivpožarnog ozvučenja.
- Oprema je kupljena i treba da se poveže i testira. Ako sve bude u redu, što očekujemo, konačno ćemo dobiti i upotrebnu dozvolu - najavljuje Milutinović. - Time će izgradnja "Arene" biti i papirološki završena.
Posle postavljanja protivpožarnog ozvučenja Komisija za tehnički pregled prekontrolisaće da li je hala sagrađena prema projektu, da li sva oprema dobro funkcioniše i da li je bezbedno. U "Areni" ne očekuju nikakve probleme, jer je kažu sve odrađeno kako treba.
Prošle jeseni najavljivano je da "Arena" treba da dobije dozvolu, ali je prolongirana pošto je testiran ugrađeni najsavremeniji sistem protivpožarne zaštite. Čekalo se i ozvučenje, ali su tenderi za njegovu kupovinu nekoliko puta ponavljani. Nadzornici su naložili i dodatne radove, poput postavljanja protivpožarne zaštite na ormare i zamene popucalih pločica.
GRAĐENjE

"BEOGRADSKA arena" građena je od 1991. godine. Ukupno je koštala oko 70 miliona evra. Njen kompleks od 48.000 kvadrata čine velika i mala dvorana i holovi na šest etaža. Ispred je parking za 4.800 mesta. Na njene tribine zvanično može da stane 19.982 gledaoca.
OTVARANjA

PRVI put nedovršena "Arena" otvorena je krajem jula 2004. godine za košarkaški turnir "Dajmond bol". Narednog leta u njoj je održan završni turnir "Svetske lige" i Evropsko prvenstvo u odbojci i Evropsko prvenstvo u košarci. Tokom jeseni 2005. godine u njoj su nastupali Zdravko Čolić, Fil Kolins, Andrea Bočeli, a posle ovih koncerata "Arena" je zatvorena da se potpuno sredi. Treći put otvorena je novembra prošle godine koncertom američkog repera "50 sent". Posle njega smenjivali su se stranački izborni mitinzi, Željko Samardžić, Riblja čorba, Van Gog, Džipsi Kings....
Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=108833&datum=2007-09-20
 
„Blic“ istražuje: Imali li leka za svakodnevne saobraćajne gužve? Stani-kreni još tri godine
Autor: Svetlana Palić | 20.09.2007 - 11:01
Nepodnošljive saobraćajne gužve u Beogradu trajaće sigurno još nekoliko godina, sve dok se ne završi obilaznica i ne izgradi bar još jedan most, onaj preko Ade Ciganlije. Mere koje gradska vlast preduzima da bi „povećala protočnost saobraćaja“ liče na krpljenje starog i bušnog lonca.

Svako jutro, već od sedam sati, „Gazela“ u pravcu Novog Beograda i Paštrovićeva ulica na Banovom Brdu u pravcu centra grada postaju poprište nerviranja hiljada vozača i putnika GSP. Saobraćaj mili 20 na sat, a ako se još i neki automobil pokvari, nastaje zastoj. Kolone se otegnu, vozači sviraju i psuju, saobraćajna policija je nemoćna.
- Neka ostave kola kod kuće i krenu na posao gradskim prevozom ili taksijem, stići će brže - savetuje disprečar „Beotaksija“.

Kamioni ne poštuju zabranu
Slika saobraćaja u brojkama je zabrinjavajuća. Grad od 1,7 miliona stanovnika ima više od pola miliona automobila. Celu jednu deceniju, od 1990. do 2000-te nije se ulagalo ni u održavanje saobraćajnica, a kamoli u izgradnju novih i proširenje postojećih.
Četiri glavna mosta („Gazela“, Stari savski most, Brankov most i „Pančevac“) zahtevaju hitnu rekonstrukciju i trpe saobraćaj tri do četiri puta „jači“ nego što bi smeli.
Svi kamioni koji iz pravca Zagreba i Novog Sada putuju ka Nišu i obrnuto, idu centrom grada, često ne poštujući administrativnu zabranu da ih ne sme biti u gradu od sedam do devet ujutro i od četiri do šest popodne, u vreme gradskih špiceva.
Beograd, jedini u okruženju, nema obilaznicu, nema metro, nema centralni sistem praćenja saobraćaja i nedostaju mu najmanje tri mosta.
- Svega toga smo svesni. Tek kad se završe kapitalne investicije, obilaznica i bar jedan most na Savi, značajnije će se osetiti rasterećenje u saobraćaju. A za to treba dve do tri godine. Do tada radimo što možemo, poboljšavamo protočnost saobraćaja kratkoročnim merama za koje znam da nisu dovoljne, ali ipak pomažu - kaže za „Blic“ Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj.
Poboljšanja „na kašičicu“
Zone parkiranja u gradu, uvedene pre četiri godine, poboljšale su protočnost u centru grada za oko 25 odsto, kaže Pešović. Nova raskrsnica kod Plavog mosta ubrzala je silazak sa Medakovića na autoput ka Novom Beogradu i smanjila gužve u Ulici Vojislava Ilića za 30 odsto. Rekonstrukcija Autokomande povećala je protočnost vozila u tom delu grada za 20 odsto.
- Izgradnja 60 metara duge niše za autobuse GSP u Bulevaru despota Stefana (bivša Ulica 29. novembra) oslobodila je jednu traku, koju su autobusi zakrčivali, i poboljšala protok automobila ka Pančevačkom mostu. Dva kružna toka kod Višegradske učinila su pristup Kliničkom centru lakšim i bržim. Kontrola ključnog semafora u Radničkoj ulici i mogućnost da se zeleno svetlo, u trenutku uočene gužve, produži sa 20 na 31 sekund, povećalo je protočnost ove ulice za 50 odsto. - navodi Pešović.

Obilaznicu grade po sedam metara dnevno
Ključne kapitalne investicije koje treba da spasu Beograd saobraćajnih gužvi ili su još u projektima ili se obavljaju traljavo, sa ogromnim zakašnjenjima.
Obilaznica duga 47 kilometara gradi se već 17 godina, što znači po sedam metara dnevno. Četiri građevinske firme koje učestvuju u tom poslu ne plaćaju se redovno, novac iz Nacionalnog investicionog plana namenjen za ovogodišnje radove otišao je na plaćanje prošlogodišnjih dugova.
- Ključni deo obilaznice od Ostružnice do Ibarske magistrale, koji bi rasteretio „Gazelu“ teretnog saobraćaja i smanjio ukupni broj vozila za 20 odsto neće biti gotov do proleća. Najoptimističnije prognoze su kraj sledeće godine - kaže Pešović.
Rekonstrukcija „Gazele“ odložena je i umesto u septembru biće na proleće, „Pančevac“ takođe. I Stari savski most, na kojem su se i tramvajske šine podigle od starosti, kasni i prema poslednjim najavama počeće da se rekonstruiše početkom oktobra.
Dva mosta na Dunavu, onaj preko Ade Huje i drugi koji bi spojio Zemun i Borču daleko su od realizacije. Most na Adi Ciganliji ima i pare i projekat i sve potrebne gradske odluke. Najava je da će do kraja godine početi da se grade pristupne saobraćajnice, a izgradnja samog mosta trajaće godinu i po do dve.
Deo ovih projekata je u nadležnosti Republike (obilaznica, „Gazela“, „Pančevac“) a deo u nadležnosti Grada (most na Adi Ciganliji, Stari savski most). Utisak je da Republika „ne vidi dobro“ saobraćajne gužve u Beogradu i da ima druge prioritete. Gradska vlast, što je i očekivano, više brine. Beograđani ne osećaju značajno plodove njihovog rada. „Poboljšanje protočnosti saobraćaja“ je slaba uteha.

Alternative
Saveti vozačima da se koriste „alternativni pravci“ kako bi se izbegla gužva u Paštrovićevoj na Banovom brdu, ne daju rezultate.
- Mogli bi da koriste put preko Rakovice ili Košutnjaka. Međutim, ljudi neće da idu tim pravcima. smeta im pruga kojom često prolaze teretni vozovi pa moraju da čekaju - kažu u saobraćajnoj policiji.
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=13730
 
Градски менаџер најавио повлачење
Бојан Станојевић, градски менаџер, најавио је могућност повлачења из политике, али тек кад буду завршени наредни локални избори. Један од водећих градских руководилаца у протеклих седам година, како каже, сигурно ће остати на дужности градског менаџера до краја мандата.

– Тачно је да размишљам о повлачењу, али одлуку још нисам донео. Имам неколико понуда за пословни ангажман, али коначну одлуку ћу донети у консултацији са Демократском странком, захваљујући којој сам на садашњем положају. Ипак, сигурно је да остајем до завршетка мандата, као и да ћу активно бити ангажован у кампањи пред локалне изборе – каже Станојевић и додаје да ће се, уколико напусти активни политички ангажман, вероватно бавити неком врстом консултантских услуга.

Вест о Станојевићевом могућем повлачењу из политичких вода изазвала је нагађања да је то тактички потез градског менаџера пред очекивани „освајачки поход” Бориса Ранковића, садашњег директора Дирекције за грађевинско земљиште, као и њему блиских људи, на фотеље у Старом двору. Међутим, претпоставке да Станојевићево повлачење има везе са унутарпартијском борбом за будуће функције у градској власти, актуелни градски менаџер одлучно демантује.

– Моја одлука нема никакве везе са изборима и тиме ко ће бити кандидат Демократске странке за градоначелника Београда. Сјајно је што се у јавности појављује више могућих кандидата из ДС-а, попут Драгана Ђиласа, Бориса Ранковића, Жељка Ожеговића и Зорана Алимпића, али засад се не зна по којем изборном принципу ће се бирати градоначелник, на директним изборима или у скупштини – рекао је Станојевић. Он је казао да никада није помињан као кандидат који ће наследити Ненада Богдановића.

Према његовим речима, он никада није прилагодио свој темперамент актуелној политичкој клими и култури у Србији.

– Нисам досад имао снаге, а очигледно да је нећу ни убудуће имати, да смирим свој темперамент и да, на пример, трпим да ме неко од политичких противника у некој емисији напада и вређа. У таквим ситуацијама бурно реагујем што не приличи озбиљном политичару. Ја сам више оперативац, извршилац који зна шта је његов посао и како да га заврши – објашњава Станојевић.
Н. Радичевић
[објављено: 21.09.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=41664
 
Planska dokumentacija
IZGRADNJA 57 NOVIH GARAŽA
Na osnovu urađenih analiza o postojećem stanju parkiranja vozila iz grada je odobreno 6,5 miliona dinara za izradu "Plana generalne regulacije mreže javnih garaža", a posao je poveren Urbanističkom zavodu. Programom za izradu plana procenjeno je da pored šest postojećih, postoji mogućnost izgradnje 57 novih garaža.

Urbanistički zavod će na osnovu analize lokacija i u saradnji sa nadležnim komunalnim preduzećima i institucijama izraditi plansku dokumentaciju. Lokacije su razvrstane u tri zone, a plan će preispitati i kapacitete postojećih garaža u Bloku 44, Bloku 1, kod crkve svetog Marka i na pijaci Zeleni venac.
Izvor: Kurir
Link: http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/septembar/21/B-03-21092007.shtml

Iz gradske kase
NOVE BENZINSKE STANICE
Zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović odobrila je iz gradske kase 6,9 miliona dinara za izradu "Plana generalne regulacije mreže stanica za snabdevanje tečnim gorivom". Planom su obuhvaćene teritorije deset gradskih opština na kojima će se formirati jedinstvena mreža benzinskih stanica. Lokacije za izgradnju pumpi razmeštene su u pet zona - Staro jezero, Centralna zona, Akvatorija Save i Dunava i deo van granica Generalnog plana Beograda.

- U Beogradu ima 185 benzinskih stanica, od kojih oko 145 radi, a ostale još nisu aktivne, odnosno u fazi su izgradnje. Analize Urbanističkog zavoda pokazuju da su u Beogradu neophodne 223 benzinske stanice - izjavila je Hrustanovićeva.
Izvor: Kurir
Link: http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/septembar/21/B-04-21092007.shtml
 
„LA tajms” hvali Beograd
METROPOLA - Da Beograd postaje svetska metropola pokazuju i sve češći tekstovi u najprestižnijim svetskim medijima, kakav je „Los Anđeles tajms".
U tom dnevnom listu osvanuo je pohvalan članak o našem glavnom gradu. Majkl Levitin, dopisnik tog dnevnika, ocenio je da Beograd poprima obrise evropske metropole, u kojoj posetioci iz inostranstva mogu da vide mnogobrojne znamenitosti. Majkl ističe da se u centru grada još nalaze ruševine, kao svedočanstva NATO udara na Beograd.
Posebno je interesantan deo u kom se objašnjava da turisti na malom prostoru mogu da vide građevine karakteristične za evropske prestonice, ali i ekskomunističke države. Levitin piše da je takva raznolikost i razumljiva ako se zna da se Beograd nalazi na istorijski strateški važnom položaju, koji je oduvek bio primamljiv i istočnoj i zapadnoj civilizaciji. Skadarlija je opisana kao najlepše mesto u strogom centru (uz opasku da su cene u tom delu grada paprene), dok se Zemun preporučuje zbog izvanredne habsburške arhitekture. Ulica Strahinjića Bana označena je kao ulica s mnogo klubova i kafića, u kojima svi ukusi mogu da budu zadovoljeni.
Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13954
 
Crkve pred urbanistima
S. J., 20. septembar 2007
U GRADU nameravaju da urade regulacioni plan mreže verskih objekata. Njime će se razraditi gde sve postoje i gde mogu da se grade odgovarajući verski objekti. Pre nego što ovaj plan bude prihvaćen po opštinama će se, kako najavljuje zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović, organizovati javne rasprave.
- Želimo da čujemo i mišljenje građana, gde im sve trebaju versiki objekti, a stručnjacii će oceniti da li postoje i svi urbanistički uslovi da ih verske zajednice na tim mestima i grade - kaže Hrustanovićka. - Do sada su nam stizali pojedinačni zahtevi za izgradnju verskih objekata, a ubuduće će to sistemski biti rešavano. Formiraće se i telo koje će se baviti ovim problemom, a činiće ga predstavnici Grada, Ministarstva vera, verskih ustanova i nevladinih organizacija.
Grad je već odobrio 6,5 miliona dinara Urbanističkom zavodu za izradu "Plana generalne regulacije mreže javnih garaža". Njime će se odrediti tačne lokacije gde sve treba i mogu da se grade garaže. Za sada je procenjeno da uz šest postojećih može da se podigne ili spusti pod zemlju još 57 novih parkirališta. Lokacije su razvrstane u tri zone - širi centar, područje između šireg centra i izgrađenog naselja i rubni krajevi. Plan će se baviti i kapacitetima postojećih garaža u Bloku 44, Bloku 1, kod crkve Svetog Marka i na pijaci Zeleni venac.
Urbanistički zavod za 6,9 miliona dinara narednih meseci napraviće i plan generalne regulacije mreže benzinskih pumpi. Lokacije za izgradnju razmeštene su u pet zona - staro jezgro, centralna zona, kontinualno izgrađen prostor, akvatorija Save i Dunava i deo van granica Generalnog plana grada, ali na teritoriji Beograda. Dosadašnje analize pokaziju da Beogradu trebaju 223 benzinske pumpe. Danas ih ima 185, a trenutno radi 145.

RASPRAVA

- KADA se pomene izgradnja garaža uvek se vodi rasprava da li su one potrebne i da li centar treba prepustiti pešacima - kaže Radmila Hrustanović. - Avgustovski podaci, koji zbog odmora možda nisu najreprezentativniji, govore da je u garaži "Pionirski park" u tom mesecu jedno mesto dnevno koristilo 4,5 vozila.
Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=108879&datum=2007-09-21
 
WEOW, koliko vesti za jedan dan :) Voleo bih da je svaki dan ovako... Samo da u vestima, umesto "rade se planovi, projekti", pise "izvode se radovi" ;)
 
Vrh