Београд кандидат за домаћина завршног турнира Евролиге
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/ko ... ge.sr.html
Секретар Привременог органа Београда Горан Весић открива за „Политику” да ће град ускоро послати своју кандидатуру у Барселону. – Ђорђевић и Маљковић већ причали са Бертомеуом
Београд ће се кандидовати за домаћина завршног турнира Улебове Евролиге, окрива за „Политику” Горан Весић, секретар Привременог органа Београда. Ове године Милано ће угостити четири најбоља кошаркашка клуба у борби за назив европског првака (16-18. мај), а наш главни град ће се у трци за 2015. придружити Берлину у коме се већ играла завршница, 2009, када је славио грчки Панатинаикос са тренером Жељком Обрадовићем.
– Причали смо са селектором Србије Александром Ђорђевићем који је председника Улеба Ђордија Бертомеуа упознао с нашом намером. Са првим човеком Улеба разговарао је и тренер Божидар Маљковић. Желимо да будемо домаћини фајнал-фора Евролиге у некој од наредних година – каже Весић. – Наредних дана упутићемо званично писмо Улебу и тако стати у ред градова кандидата. Берлин је већ то учинио. Чекаћемо свој ред, имамо своје адуте и биће нам драго да у некој од наредних година, када то Улеб процени, угостимо најбоље кошаркашке клубове Европе. То би била прилика да потврдимо да смо земља кошарке и да као град добијемо нову промоцију. У крајњем случају, да допринесемо развоју кошарке.
Један туриста – 200 евра
Још не постоји процена колико би град коштала организација оваквог догађаја, али Весић је убеђен да би то била одлична прилика за зараду. Све клубове који последњих година учествују на фајнал-фору (Олимпијакос, Панатинаикос, Реал, Барселона, ЦСКА, Макаби…) увек прати по неколико хиљада навијача, па би било реално и да београдска Комбанк арена буде дупке пуна.
– Један од разлога што се кандидујемо је и то што заиста верујемо да је фајнал-фор Евролиге и економски исплатив – говори Весић. – У Београд би дошло неколико хиљада туриста, хотели би били пуни. Постоји процена Туристичке организације Београда да један страни туриста дневно остави нешто више од 200 евра. Људи који долазе на одређене спортске манифестације, дакле с конкретном намером, сигурно остављају и више. Помножите то са бројем туриста, дана, са ноћењима у хотелу па ћете лако закључити да ли је исплативо.
Весић сматра да се нека земља и град најбоље промовишу кроз спорт и да зато Привремени орган Београда жели да град сваке године организује једно европско или светско такмичење:
– То је добро за наш туризам и за имиџ града У Београду ће се одржати Европско првенство у ватерполу 2016, а разговарали смо и са још неким савезима и рекли им да ћемо стајати иза њихових иницијатива да у Београд доведу велика такмичења. Ни Србија ни Београд нису довољно искористили спорт за своју промоцију. Новак Ђоковић је најбољи пример за то, а имамо још изузетних спортиста.
Организација завршног турнира Евролиге донела би још једну корист, истиче Весић:
– Спортски објекти долазе са спортским такмичењима. Рецимо, Београдска арена никада не би била завршена да није било Европског првенства у кошарци 2005. Ако хоћемо да улажемо у спортске објекте требају нам велика такмичења, јер она дају додатни импулс и држави и спонзорима да се заврше спортски објекти. Нама би фајнал-фор Евролиге био одлична прилика да коначно решимо питање мале сале у Арени за коју недостаје 500.000 евра да би се завршила. Са том салом Арена би била много функционалнија, а чак мислим да је сада на ивици економске исплативости. Јер мала сала може комерцијално да се издаје, да се користи за неке друге догађаје у Арени. Фајнал-фор би нас сигурно натерао да завршимо малу салу.
Београд домаћин финала 1977.
Поред Ђорђевића и Маљковића постоји још доста оних који могу да помогну да у Барселони (седиште Улеба) са симпатијама гледају на београдску кандидатуру, а један од саветника Бертомеуа је наш познати новинар Владимир Станковић.
Београд многи сматрају престоницом европске кошарке, без обзира на то тренутно нисмо сила у том спорту. Само је он три пута био домаћин мушких европских шампионата (1961, 1975, 2005) и још једном за кошаркашице (1954). Одавде се креирала европска, па и светска кошарка, организационо али и тактички, захваљујући пионирима југословенске школе игре под обручима, пре свега Бори Станковићу, Небојши Поповићу, Радомиру Шаперу, Александру Николићу, Ранку Жеравици…
Кад је у питању утакмица за клупског првака Европе, Београд је само једном био њен домаћин. У финалу Купа шампиона (претече Евролиге), 7. априла 1977. године, Макаби из Тел Авива савладао је екипу Мобилђирђија из Варезеа са 78:77. У пуној дворани „Пионир” Борислав Станковић уручио је пехар капитену израелског тима Талу Бродију. Био је то, иначе, први трофеј који је Станковић предавао неком победнику као генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА), пошто је на ту функцију дошао неколико месеци раније, на Олимпијским играма у Монтреалу.
Захваљујући репрезентацији, ОКК Београду (први наш клуб у Купу шампиона, три пута полуфиналиста), Партизану (шампион 1992) и Црвеној звезди (полуфинале 1973) на београдским теренима су увек могле да се гледају највеће клупске представе.
Поред тога, „Пионир” је био домаћин и финала европског Купа „Кораћа” 1979. године (Партизан – Ријети 108:98) као и завршног меча Купа „Сапорте” (Куп победника купова) 1998. године (Жалгирис – Олимпија 82:67). Још четири пута овде су се одржавале завршнице Купа „Кораћа” када су се финала играла у два меча (код куће и на страни): ОКК Београд – Локомотива, Загреб (први куп 1972), Партизан – Канту (два пута, 1974, 1989), Црвена звезда – Меш, Верона (1998).
Александар Милетић
објављено: 01.03.2014.