Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Гага
Professional
@МилисаВ-е, твој имењак се баш одомаћио, посебно код полицајке: 
PRIJATELJI SA KALEMEGDANA: Policajci brinu o gladnoj veverici Milisavu
Dolazi zima, pa se bojimo da Milisav neće imati šta da jede jer su mu vrane odnele zalihe lešnika i oraha koje smo mu redovno donosili, kaže policajac Simić
BEOGRAD - Radica Stojmenović, policajka PS Stari Grad sa svojim kolegom Nenadom Simićem danas jesvratila da nahrani vevericu Milisava naKalemegdanu.
Ova veverica je ljubimica policajaca čiji je rejon taj deo Beograda, ali i dece i mnogobrojnih turista.
- Dolazi zima, pa se bojimo da Milisav neće imati šta da jede jer su mu vrane odnele zalihe lešnika i oraha koje smo mu redovno donosili. Toliko je navikao na nas da se penje uz noge i po uniformi, ulazi u šapku dok trazi hranu - kaže policajac Simić.
Milisav šeta po drveću, a policajci je dozivaju coktanjem i pozivom:
- Milisave! Milisave! Veverica ih prepoznaje i odmah dođe po hranu.
http://www.kurir-info.rs/prijatelji-sa- ... ak-1114603
PRIJATELJI SA KALEMEGDANA: Policajci brinu o gladnoj veverici Milisavu
Dolazi zima, pa se bojimo da Milisav neće imati šta da jede jer su mu vrane odnele zalihe lešnika i oraha koje smo mu redovno donosili, kaže policajac Simić
BEOGRAD - Radica Stojmenović, policajka PS Stari Grad sa svojim kolegom Nenadom Simićem danas jesvratila da nahrani vevericu Milisava naKalemegdanu.
Ova veverica je ljubimica policajaca čiji je rejon taj deo Beograda, ali i dece i mnogobrojnih turista.
- Dolazi zima, pa se bojimo da Milisav neće imati šta da jede jer su mu vrane odnele zalihe lešnika i oraha koje smo mu redovno donosili. Toliko je navikao na nas da se penje uz noge i po uniformi, ulazi u šapku dok trazi hranu - kaže policajac Simić.
Milisav šeta po drveću, a policajci je dozivaju coktanjem i pozivom:
- Milisave! Milisave! Veverica ih prepoznaje i odmah dođe po hranu.
http://www.kurir-info.rs/prijatelji-sa- ... ak-1114603
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.386
- Pohvaljen
- 47.137
Меморијал страдалим радницима РТС-а
Радови који су конкурисали за идејно решење спомен-обележја страдалим радницима РТС-а изложени су у Великој галерији РТС-а. Простор у коме ће бити будуће спомен-обележје чине део оштећеног објекта РТС-а и слободни простори у непосредној близини објекта.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html
Moje slike radova na konkursu
nagradjeno
Радови који су конкурисали за идејно решење спомен-обележја страдалим радницима РТС-а изложени су у Великој галерији РТС-а. Простор у коме ће бити будуће спомен-обележје чине део оштећеног објекта РТС-а и слободни простори у непосредној близини објекта.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html
Moje slike radova na konkursu
nagradjeno
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Zanimljiva rešenja
mada sa te lokacije ta ,, kompanija ,, je davno trebala da bude preseljena
na drugu jeftiniju lokaciju gde bi dobili adkekvatnije uslove (studije) za rad
a mi bi smo se oslobodili plavog nakaznog staklenog prilepka
mada sa te lokacije ta ,, kompanija ,, je davno trebala da bude preseljena
na drugu jeftiniju lokaciju gde bi dobili adkekvatnije uslove (studije) za rad
a mi bi smo se oslobodili plavog nakaznog staklenog prilepka
boca-ica":9rvqhqay je napisao(la):Zanimljiva rešenja
mada sa te lokacije ta ,, kompanija ,, je davno trebala da bude preseljena
na drugu jeftiniju lokaciju gde bi dobili adkekvatnije uslove (studije) za rad
a mi bi smo se oslobodili plavog nakaznog staklenog prilepka
Da... Ja kao neko ko je radnik RTS sa posebnim osecajem koji je kombinacija i tuge, i besa, i zalosti dozivljavam sve vezano za tu zgradu u kojoj sam radio i u kojoj su moje kolege nazalost izgubile svoj zivot.
Resenja jesu zanimljiva mada ni jedno od njih meni nije ono pravo. Verovatno je razlog upravo to sto ja sa posebnom emocijom prilazim toj zgradi...
Sto se preseljenja tice, davno je postojala ideja da se TV Beograd preseli iz Takovske i Aberdareve i to u Kosutnjak i u okviru te ideje je realizovan produkcioni centar Kosutnjak, kao deo zamisljene kompletne televizije.
Nazalost, od te ideje se kasnije odustalo, uglavnom pod pritiscima malogradjanskih novinarskih kvazizvezda koje Beogradom smatraju samo krug dvojke.
Sto se tice prilepka, nije samo staklena zgrada prilepak vec je i deo zgrade koja je od klasicne konstrukcije i pokrivena klasicnim krovom dogradjena istovremeno. Ne mogu da kazem da je sjajno uklopljena stara (srusena) i nova zgrada , ali ne mislim ni da je toliko lose, posebno ako uporedimo neke druge intervencije tog tipa.
Vaznesenjska crkva.
Neki id*** u petak napadoše zidove crkve, danas smo očistili.
Zbog važnosti samog objekta, kao i medija koji su ttu bili prisutni, čišćenje smo obavili u sred dana. Ne, nije zbog intervjua koji sam kasnije dao gradskoj televiziji
Vesti :: Beograd
Skinuti uvredljivi grafiti sa Vaznesenjske crkve »
09. Decembar. 2013 | (16:30 -> 17:13), Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari
Gradska čistoća skinula je uvredljive grafiti koji su ispisani na zidu Vaznesenjske crkve.
Podsetimo grafiti su ispisani u noći između petka i subote na zidu crkve ali i zidu pomoćne zgrade u Dobrinjskoj ulici.
U Gradskoj čistoći za Studio B kažu da ovakva i slična bahata ponašanja samo za poslednjih mesec dana, Beograd koštaju 100 hiljada dinara.
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=95711
Skinuti uvredljivi grafiti sa Vaznesenjske crkve »
09. Decembar. 2013 | (16:30 -> 17:13), Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari
Gradska čistoća skinula je uvredljive grafiti koji su ispisani na zidu Vaznesenjske crkve.
Podsetimo grafiti su ispisani u noći između petka i subote na zidu crkve ali i zidu pomoćne zgrade u Dobrinjskoj ulici.
U Gradskoj čistoći za Studio B kažu da ovakva i slična bahata ponašanja samo za poslednjih mesec dana, Beograd koštaju 100 hiljada dinara.
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=95711
Grafit na bilo kom religijskom objektu je prvenstveno nepostovanje prava na razlicitost.
Takodje, po meni je pisanje grafita vandalizam. Svako od tih "umetnika" neka svoj umetnicki izraz pokaze na zidu svoje kuce, stana, dnevne i spavace sobe!
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
Takodje, po meni je pisanje grafita vandalizam. Svako od tih "umetnika" neka svoj umetnicki izraz pokaze na zidu svoje kuce, stana, dnevne i spavace sobe!
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.848
- Pohvaljen
- 19.026
http://www.lobi-info.rs/ulica-otvorenog ... 14-godine/
Једна од више традиционалних манифестација у нашем делу града, које су лепо легле. Посебно радује да је све већем броју догађаја у Борчи акценат на деци. Лепо је, ко је у могућности треба да сврати.
Једна од више традиционалних манифестација у нашем делу града, које су лепо легле. Посебно радује да је све већем броју догађаја у Борчи акценат на деци. Лепо је, ко је у могућности треба да сврати.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Градска општина Гроцка по други пут организује надметање за Часни крст на Богојављење 19. јануара 2014.године, на Дунавском кеју у Гроцкој. Програм почиње у 11,30. Заинтересовани пливачи се могу пријавити на број телефона 066/8064111. Победник добија златни крст тежак 3,3 грама.
Izvor:
http://grocka.rs/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0% ... xroy2.dpbs
Izvor:
http://grocka.rs/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0% ... xroy2.dpbs
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.386
- Pohvaljen
- 47.137
Oni su obeležili 2013: Izaberite heroje Beograda ANKETA
Milana Pejić | 07. 01. 2014. - 21:34h izmena vesti 01:00h | Komentara: 64
Spasavajući živote i pomažući ljudima na druge načine, Beograđani različitih generacija pokazali su da nema izgovora za nebrigu o drugima.
Da dobrota, humanost i požrtvovanje i dalje postoje uprkos teškim vremenima podsetili su nas ljudi koji su nesebično pomagali drugima i rizikovali živote - bilo da uletali u zapaljene stanove ili nesebičnim gestovima brinuli o sugrađanima, ljudi širokog srca su lekcijama iz humanosti obeležili 2013. godinu.
Izdvojili smo 15 primera ljudskosti koji su obeležili godinu za nama, a vi izaberite u anketi na kraju teksta one koji bi po vašem mišljenju trebalo da ponesu titulu heroja Beograda za 2013. godinu - iako svi oni zasigurno to već jesu.
1. NA PUTU DO PORODILIŠTA...
Lazar Čobanović
Početkom juna jedan otac ostao je priseban kada je njegova supruga Sonja G. (21) počela da se porađa. Kako je uvideo da neće stići na vreme u porodilište, otac je ostao uz svoju suprugu i porodio je u kolima kod Ade Ciganlije! Lekari su rekli da je očeva uloga u tom momentu bila ključna. Samo dve nedelje kasnije u istoj situaciji jedan komšija ispao je heroj kada je otac zaleđen strahom pobegao dok se njegova žena porađala u kolima. Komšija Lazar Čobanović je pomogao u porođaju, a majka i beba bile su dobro.
- Prebacio sam se pozadi, prihvatio glavu deteta, izvukao ga napolje i predao majci. Tek tada sam shvatio šta sam uradio - rekao je Čobanović.
2. NADA ZA DECU
Nada Dopuđ u domu "Sremčica"
Penzioenrka Nada Dopuđ (62) iz Barajeva već dve godine prikuplja torte, garderobu i igračke za decu bez roditeljskog staranja i za ugrožene porodice. Nadin humanitarni rad podržava i opština Barajevo, a kada ne skuplja torte ona puni džakove igračkama i garderobom i svakog meseca ih daje domovima.
- Sve što radim radim za decu, smisao života mi je osmeh na njihovim licima - kaže Nada.
3. SPASILI DEVOJČICU IZ PLAMENA
Bojan Stanisavljević i Zoran Đorđević
Vatrogasci Bojan Stanisavljević i Zoran Đorđević su početkom 2013. izneli devojčicu Teodoru K. (7) iz stana u plamenu u Ulici Ivana Đaje 12. Majka devojčice je izašla u hodnik da vidi šta se dešava, a vatra je već zahvatila njihov stan i nije mogla nazad po dete.
- Odmah smo utrčali u zgradu i u stan gde je bio mrkli mrak. Pretraživali smo ćoškove, tražili devojčicu u kupatilu, iza vrata... a onda smo je našli preplašenu, sakrivenu iza jorgana. Uzeo sam je u naručje i sa njom istrčao iz stana - priča Stanisavljević.
4. SOLIDARNOST KOLEGA IZ GSP-A
Danijel i Olivera sa ćerkom Nikolinom
Da solidarnost među kolegama postoji pokazali su zaposleni u GSP Beograd kada su se udružili da pomognu bračnom paru Stojanović - Oliveri (36) i Danijelu (40) da spasu život sedamnaestogodišnjoj ćerki Nikolini. Njihova ćerka se 2010. teško razbolela i virus joj je toliko oštetio srce da nije mogla ni da priča, niti da se kreće, a doživela je i infarkt mozga. Lekari joj nisu davali mnogo šansi, ali za samo dava dana kolege su se aktivirale i sakupile 1.500 evra za skupe injekcije. Zahvaljujući tome, Nikolina je nakon tri nedelje počela da se oporavlja.
5. FILIP VUKŠA
Filip Vukša
Ljubav prema svom gradu i način na koji se ona ispoljava mogla bi se opisati u samo dve reči - Filip Vukša. Ovaj vredni momak već tri godine unazad bori se za bolji život Beograđana, a gradske službe primile su od njega čak 650 prijava.
- Sve što mogu da uradim za Beograd, uvek ću uraditi odmah, bez premišljanja jer, kada se iskreno voli svoj grad, onda izgovora nema - rekao je Filip koji je sam obeležio noćne linije u gradu, a zahvaljujući njemu zasađeno je i oko 550 stabala, popravljeno više od 500 bandera, na desetine uličnih slivnika...
6. HUMANI ŠKOLARCI
Učenici Pete gimanzije u akciji "Pomoć za Jakova"
Nasuprot slikama nasilja među srednjoškolcima koje su nas zasule u 2013, đaci Pete gimnazije iskazali su zrelost i humanost. Oni su podigli sve na noge da se sakupi novac za lečenje Jakova (12), brata njihovog školskog druga i organizovali su niz akcija na Paliluli - od fudbalskih i rukometnih mečeva sa poznatima do predstava i koncerata.
Slično tome, osnovci iz škole „Nadežda Petrović“ su napravili vašar i prodajući svoje rukotvorine zaradili su 37.000 dinara i prosledili ih Svratištu za decu ulice.
7. SPASAO DVE DEVOJKE DAVLJENJA
Vladimir Rađenović
Vladimir Rađenović (27) s pravom je poneo titulu heroja kada je krajem juna spasao dve devojke koje su se davile u Savi na Adi Ciganliji. Vladimir je prethodno upozorio J.B.(17) i D.A. (18) da se ne kupaju u zabranjenom delu, ali ga one nisu poslušale.
- Bez razmišljanja sam poleteo u vodu. Kad god se ovako nešto dogodi, najpre osetim veliko uzbuđenje, a u mislima mi je samo kako da se sve završi na najbolji mogući način, kao što je to ovoga puta bio slučaj - kaže hrabri Vladimir koji već četiri godine brine o životima kupača i spasio je oko 20 ljudi.
8. BICIKLOM IZ IRSKE DONEO 30.000 EVRA INSTITUTU
Mark Kiting stiže u Beograd
Mark Kiting iz Dablina možda nije Beograđanin, ali bi se moglo reći da je svojim delom zadužio ovaj grad. Naime, on je prešao više od 3.000 kilometara, i to na biciklu, da bi doneo novac potreban za opremanje Instituta za majku i dete. Ovaj Irac zavoleo je Srbiju kad je upoznao svoju sadašnju suprugu Vesnu Petrović. Krenuo je u avgustu, a stigao u septembru i usput je sakupio čak 30.000 evra, od kojih je 8.000 donirao za nabavku aparata za rekonstrukciju kože. Doktori su tada ostali fascinirani načinom na koji je sakupio novac i dodali da će im on umnogome pomoći.
9. VOZAČ AUTOBUSA ODBRANIO SUGRAĐANKU OD NAPADAČA
Dejan Bakić se jedini suprotstavio siledžiji
Krajem aprila vozač GSP-a na liniji 56 Dejan Bakić (36) pokazao je kako se bez razmišljanja pomaže slabijima. On je pritekao je u pomoć Beograđanki Sanji J. (36) na koju je nasrnuo nepoznati muškarac. Vozač je jedini od brojnih posmatrača pokušao da zaštiti ženu nakon čega je siledžija i njega pretukao.
- Pritrčao sam i pokušao da ga zaustavim, ali on me je udario, razbio mi usnu i nos i pobegao – rekao je vozač kojem je uprkos svemu nesrećna žena ostala neizmerno zahvalna.
10. KOMŠIJE ZA PRIMER
Dobar komšiluk
Na Bulevaru despota Stefana 68/b živi više od 400 ljudi različitih generacija i socijalnih statusa koji svojim humanitarnim akcijama pokazuju kako je u Beogradu moguće imati dobar komšiluk. Ulaz se otvara na otisak prsta, hodnici blistaju, liftovi su besprekorni, starije posećuju lekari, đaci dobijaju pribor, a najmlađi poklone... i sve to sopstvenim zalaganjem. Oni su u maju u nekoliko akcija sakupili su više od 100.000 dinara za decu iz Zvečanske ulice, ali i za samo četiri sata sakupili i uplatili 45.000 dinra za pomoć maloj Tijani Ognjanović.
11. OKUPIO 100 LJUDI DA DAJU KRV
Dušan Pavlović je u avgustu u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi organizovao akciju dobrovoljnog davanja krvi ispred prodavnice u kojoj radi u Krnjači. Ovoj akciji se odazvalo čak 100 ljudi.
- Na svojoj koži sam osetio koliko jedna jedinica krvi može da znači. Dugo mi je trebalo da pronađem nekoga da mi na taj način pomogne, a kada sam se oporavio rešio sam da uradim nešto po tom pitanju. Motivisao sam svoje prijatelje i komšije da pomognu pa sam sa vlasnikom prodavnice u kojoj radim dogovorio da se akcija održi ispred radnje – kaže Dušan. Radnici Insituta rekli su da je uradio veliko delo.
12. OTAC I SIN IZVUKLI KOMŠINICU IZ ZAPALJENOG STANA
Jovan Stojanović
Kada su 6. juna stanari solitera u Jurija Gagairna 271 osetilI dim iz susednog stana odmah su pritrčali u pomoć komšinici koja je ostala zarobljena u stanu. Otac i sin Vlada i Jovan Stojanović su razvalali vrata jer se nihova komšinica nije odazivala, ugasili požar u sobi, a nju izvukli na sigurno.
- Dim je bio toliko gust da smo počeli da se gušimo, ali uspeli smo da otvorimo prozore, donesemo kofe s vodom i spasimo komšinicu - kažu hrabri stanari koji su sprečili tragediju.
13. DEČAK BRINE O MAJCI
Mali Nikola crta da prehrani porodicu
Mali Nikola Jovanović (10) prodaje svoje crteže u Ulici kraljice Marije kako bi pomogao svojoj majci Snežani s kojom živi u kući od 14 kvadrata. Nikola je skromno dete koje mašta o svojoj sobi i inetrnetu, a kad poratste voleo bi da postane fudbaler da zaradi dovoljno da majci kupi kuću i da jedu šta požele.
- Nekad zaradim 1.000 dinara, a nekad ništa. Nije me sramota jer me mama naučila da je važno da ne lažem i ne kradem, već da pošteno zarađujem - kaže Nikola. Porodici Jovanović pomogle su razne humanitarne organizacije koje su im sredile kuću i kupili mu kompjuter.
14. STUDENTI HRANE BESKUĆNIKE
Matija, Aleksandar i Marko
Krajem novembra Beogradom se brzinom munje proširila vest o trojici studenata koji su u najhladnije zimske dane hranli beskućnike na gradskim ulicama. Marko Pajić, Matija Rodić i Aleksandar Sretković svoju humanu poruku poslali su putem video-snimka koji je u par dana otopio srca ljudi širom sveta. Zahvaljujući tome, njih trojica su kasnije zajedno sa ljudima koji su se odazvali pozivu sakupili garderobu, hranu i igračke koju su donirali Svratištu, deci u Zvečanskoj, Crvenom krstu i azilantima.
15. UHVATILA SILOVATELJA
Biljana Petrov
Na našoj listi našla se i jedna heroina. Inspektorka Biljana Petrov uhapsila je serijskog silovatelja Dejana Gojkovića koji je mesecima ženama ulivao strah u kosti kod Mostarske petlje. Iako ih je ružno vreme omelo da prvobitni plan sprovedu u delo glumeći mamac, Gojković je ipak uhapšen, a upravo Biljana mu je stavila licise na ruke.
- Čekali smo ga satima, a pogled nismo sklanjali s tog jezivog stepeništa. Kad sam ga ugledala, zaboravila sam na hladnoću, sneg i promrzle noge, već samo da ne smem da ga pustim da pobegne - ispričala je ova neustrašiva policajka koja se svakodnevno suočava sa kriminalcima i pazi na red na ulicama Beograda.
Glasanje na linku http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/432863 ... e-Beograda
U igri je i 5. FILIP VUKŠA
Milana Pejić | 07. 01. 2014. - 21:34h izmena vesti 01:00h | Komentara: 64
Spasavajući živote i pomažući ljudima na druge načine, Beograđani različitih generacija pokazali su da nema izgovora za nebrigu o drugima.
Da dobrota, humanost i požrtvovanje i dalje postoje uprkos teškim vremenima podsetili su nas ljudi koji su nesebično pomagali drugima i rizikovali živote - bilo da uletali u zapaljene stanove ili nesebičnim gestovima brinuli o sugrađanima, ljudi širokog srca su lekcijama iz humanosti obeležili 2013. godinu.
Izdvojili smo 15 primera ljudskosti koji su obeležili godinu za nama, a vi izaberite u anketi na kraju teksta one koji bi po vašem mišljenju trebalo da ponesu titulu heroja Beograda za 2013. godinu - iako svi oni zasigurno to već jesu.
1. NA PUTU DO PORODILIŠTA...
Lazar Čobanović
Početkom juna jedan otac ostao je priseban kada je njegova supruga Sonja G. (21) počela da se porađa. Kako je uvideo da neće stići na vreme u porodilište, otac je ostao uz svoju suprugu i porodio je u kolima kod Ade Ciganlije! Lekari su rekli da je očeva uloga u tom momentu bila ključna. Samo dve nedelje kasnije u istoj situaciji jedan komšija ispao je heroj kada je otac zaleđen strahom pobegao dok se njegova žena porađala u kolima. Komšija Lazar Čobanović je pomogao u porođaju, a majka i beba bile su dobro.
- Prebacio sam se pozadi, prihvatio glavu deteta, izvukao ga napolje i predao majci. Tek tada sam shvatio šta sam uradio - rekao je Čobanović.
2. NADA ZA DECU
Nada Dopuđ u domu "Sremčica"
Penzioenrka Nada Dopuđ (62) iz Barajeva već dve godine prikuplja torte, garderobu i igračke za decu bez roditeljskog staranja i za ugrožene porodice. Nadin humanitarni rad podržava i opština Barajevo, a kada ne skuplja torte ona puni džakove igračkama i garderobom i svakog meseca ih daje domovima.
- Sve što radim radim za decu, smisao života mi je osmeh na njihovim licima - kaže Nada.
3. SPASILI DEVOJČICU IZ PLAMENA
Bojan Stanisavljević i Zoran Đorđević
Vatrogasci Bojan Stanisavljević i Zoran Đorđević su početkom 2013. izneli devojčicu Teodoru K. (7) iz stana u plamenu u Ulici Ivana Đaje 12. Majka devojčice je izašla u hodnik da vidi šta se dešava, a vatra je već zahvatila njihov stan i nije mogla nazad po dete.
- Odmah smo utrčali u zgradu i u stan gde je bio mrkli mrak. Pretraživali smo ćoškove, tražili devojčicu u kupatilu, iza vrata... a onda smo je našli preplašenu, sakrivenu iza jorgana. Uzeo sam je u naručje i sa njom istrčao iz stana - priča Stanisavljević.
4. SOLIDARNOST KOLEGA IZ GSP-A
Danijel i Olivera sa ćerkom Nikolinom
Da solidarnost među kolegama postoji pokazali su zaposleni u GSP Beograd kada su se udružili da pomognu bračnom paru Stojanović - Oliveri (36) i Danijelu (40) da spasu život sedamnaestogodišnjoj ćerki Nikolini. Njihova ćerka se 2010. teško razbolela i virus joj je toliko oštetio srce da nije mogla ni da priča, niti da se kreće, a doživela je i infarkt mozga. Lekari joj nisu davali mnogo šansi, ali za samo dava dana kolege su se aktivirale i sakupile 1.500 evra za skupe injekcije. Zahvaljujući tome, Nikolina je nakon tri nedelje počela da se oporavlja.
5. FILIP VUKŠA
Filip Vukša
Ljubav prema svom gradu i način na koji se ona ispoljava mogla bi se opisati u samo dve reči - Filip Vukša. Ovaj vredni momak već tri godine unazad bori se za bolji život Beograđana, a gradske službe primile su od njega čak 650 prijava.
- Sve što mogu da uradim za Beograd, uvek ću uraditi odmah, bez premišljanja jer, kada se iskreno voli svoj grad, onda izgovora nema - rekao je Filip koji je sam obeležio noćne linije u gradu, a zahvaljujući njemu zasađeno je i oko 550 stabala, popravljeno više od 500 bandera, na desetine uličnih slivnika...
6. HUMANI ŠKOLARCI
Učenici Pete gimanzije u akciji "Pomoć za Jakova"
Nasuprot slikama nasilja među srednjoškolcima koje su nas zasule u 2013, đaci Pete gimnazije iskazali su zrelost i humanost. Oni su podigli sve na noge da se sakupi novac za lečenje Jakova (12), brata njihovog školskog druga i organizovali su niz akcija na Paliluli - od fudbalskih i rukometnih mečeva sa poznatima do predstava i koncerata.
Slično tome, osnovci iz škole „Nadežda Petrović“ su napravili vašar i prodajući svoje rukotvorine zaradili su 37.000 dinara i prosledili ih Svratištu za decu ulice.
7. SPASAO DVE DEVOJKE DAVLJENJA
Vladimir Rađenović
Vladimir Rađenović (27) s pravom je poneo titulu heroja kada je krajem juna spasao dve devojke koje su se davile u Savi na Adi Ciganliji. Vladimir je prethodno upozorio J.B.(17) i D.A. (18) da se ne kupaju u zabranjenom delu, ali ga one nisu poslušale.
- Bez razmišljanja sam poleteo u vodu. Kad god se ovako nešto dogodi, najpre osetim veliko uzbuđenje, a u mislima mi je samo kako da se sve završi na najbolji mogući način, kao što je to ovoga puta bio slučaj - kaže hrabri Vladimir koji već četiri godine brine o životima kupača i spasio je oko 20 ljudi.
8. BICIKLOM IZ IRSKE DONEO 30.000 EVRA INSTITUTU
Mark Kiting stiže u Beograd
Mark Kiting iz Dablina možda nije Beograđanin, ali bi se moglo reći da je svojim delom zadužio ovaj grad. Naime, on je prešao više od 3.000 kilometara, i to na biciklu, da bi doneo novac potreban za opremanje Instituta za majku i dete. Ovaj Irac zavoleo je Srbiju kad je upoznao svoju sadašnju suprugu Vesnu Petrović. Krenuo je u avgustu, a stigao u septembru i usput je sakupio čak 30.000 evra, od kojih je 8.000 donirao za nabavku aparata za rekonstrukciju kože. Doktori su tada ostali fascinirani načinom na koji je sakupio novac i dodali da će im on umnogome pomoći.
9. VOZAČ AUTOBUSA ODBRANIO SUGRAĐANKU OD NAPADAČA
Dejan Bakić se jedini suprotstavio siledžiji
Krajem aprila vozač GSP-a na liniji 56 Dejan Bakić (36) pokazao je kako se bez razmišljanja pomaže slabijima. On je pritekao je u pomoć Beograđanki Sanji J. (36) na koju je nasrnuo nepoznati muškarac. Vozač je jedini od brojnih posmatrača pokušao da zaštiti ženu nakon čega je siledžija i njega pretukao.
- Pritrčao sam i pokušao da ga zaustavim, ali on me je udario, razbio mi usnu i nos i pobegao – rekao je vozač kojem je uprkos svemu nesrećna žena ostala neizmerno zahvalna.
10. KOMŠIJE ZA PRIMER
Dobar komšiluk
Na Bulevaru despota Stefana 68/b živi više od 400 ljudi različitih generacija i socijalnih statusa koji svojim humanitarnim akcijama pokazuju kako je u Beogradu moguće imati dobar komšiluk. Ulaz se otvara na otisak prsta, hodnici blistaju, liftovi su besprekorni, starije posećuju lekari, đaci dobijaju pribor, a najmlađi poklone... i sve to sopstvenim zalaganjem. Oni su u maju u nekoliko akcija sakupili su više od 100.000 dinara za decu iz Zvečanske ulice, ali i za samo četiri sata sakupili i uplatili 45.000 dinra za pomoć maloj Tijani Ognjanović.
11. OKUPIO 100 LJUDI DA DAJU KRV
Dušan Pavlović je u avgustu u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi organizovao akciju dobrovoljnog davanja krvi ispred prodavnice u kojoj radi u Krnjači. Ovoj akciji se odazvalo čak 100 ljudi.
- Na svojoj koži sam osetio koliko jedna jedinica krvi može da znači. Dugo mi je trebalo da pronađem nekoga da mi na taj način pomogne, a kada sam se oporavio rešio sam da uradim nešto po tom pitanju. Motivisao sam svoje prijatelje i komšije da pomognu pa sam sa vlasnikom prodavnice u kojoj radim dogovorio da se akcija održi ispred radnje – kaže Dušan. Radnici Insituta rekli su da je uradio veliko delo.
12. OTAC I SIN IZVUKLI KOMŠINICU IZ ZAPALJENOG STANA
Jovan Stojanović
Kada su 6. juna stanari solitera u Jurija Gagairna 271 osetilI dim iz susednog stana odmah su pritrčali u pomoć komšinici koja je ostala zarobljena u stanu. Otac i sin Vlada i Jovan Stojanović su razvalali vrata jer se nihova komšinica nije odazivala, ugasili požar u sobi, a nju izvukli na sigurno.
- Dim je bio toliko gust da smo počeli da se gušimo, ali uspeli smo da otvorimo prozore, donesemo kofe s vodom i spasimo komšinicu - kažu hrabri stanari koji su sprečili tragediju.
13. DEČAK BRINE O MAJCI
Mali Nikola crta da prehrani porodicu
Mali Nikola Jovanović (10) prodaje svoje crteže u Ulici kraljice Marije kako bi pomogao svojoj majci Snežani s kojom živi u kući od 14 kvadrata. Nikola je skromno dete koje mašta o svojoj sobi i inetrnetu, a kad poratste voleo bi da postane fudbaler da zaradi dovoljno da majci kupi kuću i da jedu šta požele.
- Nekad zaradim 1.000 dinara, a nekad ništa. Nije me sramota jer me mama naučila da je važno da ne lažem i ne kradem, već da pošteno zarađujem - kaže Nikola. Porodici Jovanović pomogle su razne humanitarne organizacije koje su im sredile kuću i kupili mu kompjuter.
14. STUDENTI HRANE BESKUĆNIKE
Matija, Aleksandar i Marko
Krajem novembra Beogradom se brzinom munje proširila vest o trojici studenata koji su u najhladnije zimske dane hranli beskućnike na gradskim ulicama. Marko Pajić, Matija Rodić i Aleksandar Sretković svoju humanu poruku poslali su putem video-snimka koji je u par dana otopio srca ljudi širom sveta. Zahvaljujući tome, njih trojica su kasnije zajedno sa ljudima koji su se odazvali pozivu sakupili garderobu, hranu i igračke koju su donirali Svratištu, deci u Zvečanskoj, Crvenom krstu i azilantima.
15. UHVATILA SILOVATELJA
Biljana Petrov
Na našoj listi našla se i jedna heroina. Inspektorka Biljana Petrov uhapsila je serijskog silovatelja Dejana Gojkovića koji je mesecima ženama ulivao strah u kosti kod Mostarske petlje. Iako ih je ružno vreme omelo da prvobitni plan sprovedu u delo glumeći mamac, Gojković je ipak uhapšen, a upravo Biljana mu je stavila licise na ruke.
- Čekali smo ga satima, a pogled nismo sklanjali s tog jezivog stepeništa. Kad sam ga ugledala, zaboravila sam na hladnoću, sneg i promrzle noge, već samo da ne smem da ga pustim da pobegne - ispričala je ova neustrašiva policajka koja se svakodnevno suočava sa kriminalcima i pazi na red na ulicama Beograda.
Glasanje na linku http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/432863 ... e-Beograda
U igri je i 5. FILIP VUKŠA
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.386
- Pohvaljen
- 47.137
Muzej grada Beograda: Beskućnik od 110 godina
| IZVOR: NOVOSTI/SAVO POPOVIĆ
Mada upravo obeležava 110. rođendan, Muzej grada Beograda ostaje beskućnik. Vojna zgrada u Resavskoj, koja mu je namenjena, ostaje i dalje nedosanjan dom.
Nešto više od 130.000 eksponata od preistorije do savremene umetnosti mahom je u depoima na 13 gradskih lokacija - uglavnom u nekim prostorijama koje nisu pravljene za depoe, pišu "Novosti".
Jubilej je obeležen izložbom posvećenom arhitekti Konstantinu Jovanoviću. Ali bogata arhivska građa - njegovi dnevnici i memoari, pisani na nemačkom u vreme Prvog svetskog rata, tek se iščitavaju i biće objavljeni iduće godine. To je tek deo bogatih "rudnika" kulture koji se ovde čuvaju...
- Kada bi Muzej bio u prilici da ima stalnu postavku, na svetlost dana bi izašle brojne dragocenosti koje trenutno ne možemo da prikažemo. Ako je reč o umetnosti druge polovine 20. veka - imamo fantastičan legat "Jugoeksporta" koji čami u depou. Tu se kriju neka od najreprezentativnijih dela savremene umetnosti - kaže, za "Novosti", Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.
Savremena umetnost i deo arheološkog materijala smešten je od pre sedam godina u depoe Univerzitetske biblioteke. I to je privremeno rešenje. Problem depoa je hronična bolest koja bi bila "izlečena" ako bi zgrada u Resavskoj bila obnovljena i prilagođena nameni.
Centralni institut za konzervaciju je uradio studiju koja pokazuje kako bi se mogao prerasporediti prostor. Tu bi se mogli "sakupiti" svi depoi Muzeja i prvi put u istoriji muzeologije kod nas - tu bi se mogao napraviti centralni depo gde bi artefakti bili svrstani po vrstama materijala, a ne po zbirkama.
Najsavremeniji depo Muzeja grada Beograda je zapravo komora sa idealnim uslovima za čuvanje papira - starih grafika i mapa, kao i unikatnih knjiga. Kustos Vladimir Tomić pokazuje "Beogradsko četverojevanđelje", prvu knjigu štampanu u Beogradu u srpsko-slovenskoj redakciji staroslovenskog jezika 1552. U depou - specijalnoj komori, čuva se i zbirka od više od 800 gravira na temu Beograda, Srbije i srednje Evrope. To je jedna od najvećih u regionu i obuhvata period od renesanse do kraja 19. veka.
Jedna od raritetnih mapa koju Muzej čuva je takozvani Gump-Veningov plan Beograda iz 1688, koji je sastavljen iz devet delova i obuhvata Beograd i okolinu. To je jedan od najbolje urađenih planova Beograda i njegove opsade, urađen u vreme Rimskog carstva. Autor je inženjerijski oficir, te je plan neverovatno precizan.
Više od 10.380 predmeta čini preistorijsku zbirku. Sve to, naravno, nađeno je na području Beograda i staro je 8.000 godina! Po policama, upakovani u celofane, ogromni zemljani lonci iz starijeg gvozdenog doba, urne, različite posude. Izuzetno značajan nalaz je i keramički kantaros iz trećeg veka pre nove ere, srebrni pojas tipa "mramorac".
- Jedinstven nalaz, raritet u svetskim razmerama, koji se ovde čuva i na kom bi pozavideo svaki svetski muzej je zlatna dijadema iz 2000. pre nove ere - ističe Bisenija Petrović, kustos koji brine o preistorijskom materijalu Muzeja. - Postoje još samo tri takve u svetu, ali one su bakarne a beogradska je jedina - zlatna!
U depou antičke zbirke čuva se materijal rimskog Singidunuma od prvog do sredine petog veka. Sakupljeno je više od 5.500 predmeta, a jedan od najznačajnijih je, po rečima Slavice Krunić, kustoskinje za antičku zbirku, bista, portret rimskog imperatora Makrina: njegov jedini sačuvani portret u bronzi.
Pored mnogih keramičkih nalaza i rimskog stakla, zbirka je veoma bogata zlatnim rimskim nakitom koji je dobro zabravljen u sefovima Muzeja i nije dostupan ni najavljenim gostima sem ako se ne radi o ekspertima. To je unikatni i raritetni nakit čak i kada je liven iz istih kalupa jer su rimski zlatari ručno dorađivali nakit, dodavali ukrase i ugrađivali poludrago kamenje. Muzej je posebno ponosan i na svoju zbirku od više od 1.000 fibula. Kratka promenada po nekim od depoa Muzeja grada Beograda namernika ostavlja bez daha jer radi se o više nego uzbudljivoj "šetnji" kroz osam milenijuma istorije i kulture jednog grada na hridi iznad ušća Save u Dunav, o kojoj svedoči prvorazredni arheološki i umetnički materijal.
I urna sa pepelom velikog srpskog slikara realiste Paje Jovanovića bila je jedan od predmeta koji se čuvao u depoima Muzeja grada sve do 1970, kada je položena u Aleju velikana.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=797432
| IZVOR: NOVOSTI/SAVO POPOVIĆ
Mada upravo obeležava 110. rođendan, Muzej grada Beograda ostaje beskućnik. Vojna zgrada u Resavskoj, koja mu je namenjena, ostaje i dalje nedosanjan dom.
Nešto više od 130.000 eksponata od preistorije do savremene umetnosti mahom je u depoima na 13 gradskih lokacija - uglavnom u nekim prostorijama koje nisu pravljene za depoe, pišu "Novosti".
Jubilej je obeležen izložbom posvećenom arhitekti Konstantinu Jovanoviću. Ali bogata arhivska građa - njegovi dnevnici i memoari, pisani na nemačkom u vreme Prvog svetskog rata, tek se iščitavaju i biće objavljeni iduće godine. To je tek deo bogatih "rudnika" kulture koji se ovde čuvaju...
- Kada bi Muzej bio u prilici da ima stalnu postavku, na svetlost dana bi izašle brojne dragocenosti koje trenutno ne možemo da prikažemo. Ako je reč o umetnosti druge polovine 20. veka - imamo fantastičan legat "Jugoeksporta" koji čami u depou. Tu se kriju neka od najreprezentativnijih dela savremene umetnosti - kaže, za "Novosti", Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.
Savremena umetnost i deo arheološkog materijala smešten je od pre sedam godina u depoe Univerzitetske biblioteke. I to je privremeno rešenje. Problem depoa je hronična bolest koja bi bila "izlečena" ako bi zgrada u Resavskoj bila obnovljena i prilagođena nameni.
Centralni institut za konzervaciju je uradio studiju koja pokazuje kako bi se mogao prerasporediti prostor. Tu bi se mogli "sakupiti" svi depoi Muzeja i prvi put u istoriji muzeologije kod nas - tu bi se mogao napraviti centralni depo gde bi artefakti bili svrstani po vrstama materijala, a ne po zbirkama.
Najsavremeniji depo Muzeja grada Beograda je zapravo komora sa idealnim uslovima za čuvanje papira - starih grafika i mapa, kao i unikatnih knjiga. Kustos Vladimir Tomić pokazuje "Beogradsko četverojevanđelje", prvu knjigu štampanu u Beogradu u srpsko-slovenskoj redakciji staroslovenskog jezika 1552. U depou - specijalnoj komori, čuva se i zbirka od više od 800 gravira na temu Beograda, Srbije i srednje Evrope. To je jedna od najvećih u regionu i obuhvata period od renesanse do kraja 19. veka.
Jedna od raritetnih mapa koju Muzej čuva je takozvani Gump-Veningov plan Beograda iz 1688, koji je sastavljen iz devet delova i obuhvata Beograd i okolinu. To je jedan od najbolje urađenih planova Beograda i njegove opsade, urađen u vreme Rimskog carstva. Autor je inženjerijski oficir, te je plan neverovatno precizan.
Više od 10.380 predmeta čini preistorijsku zbirku. Sve to, naravno, nađeno je na području Beograda i staro je 8.000 godina! Po policama, upakovani u celofane, ogromni zemljani lonci iz starijeg gvozdenog doba, urne, različite posude. Izuzetno značajan nalaz je i keramički kantaros iz trećeg veka pre nove ere, srebrni pojas tipa "mramorac".
- Jedinstven nalaz, raritet u svetskim razmerama, koji se ovde čuva i na kom bi pozavideo svaki svetski muzej je zlatna dijadema iz 2000. pre nove ere - ističe Bisenija Petrović, kustos koji brine o preistorijskom materijalu Muzeja. - Postoje još samo tri takve u svetu, ali one su bakarne a beogradska je jedina - zlatna!
U depou antičke zbirke čuva se materijal rimskog Singidunuma od prvog do sredine petog veka. Sakupljeno je više od 5.500 predmeta, a jedan od najznačajnijih je, po rečima Slavice Krunić, kustoskinje za antičku zbirku, bista, portret rimskog imperatora Makrina: njegov jedini sačuvani portret u bronzi.
Pored mnogih keramičkih nalaza i rimskog stakla, zbirka je veoma bogata zlatnim rimskim nakitom koji je dobro zabravljen u sefovima Muzeja i nije dostupan ni najavljenim gostima sem ako se ne radi o ekspertima. To je unikatni i raritetni nakit čak i kada je liven iz istih kalupa jer su rimski zlatari ručno dorađivali nakit, dodavali ukrase i ugrađivali poludrago kamenje. Muzej je posebno ponosan i na svoju zbirku od više od 1.000 fibula. Kratka promenada po nekim od depoa Muzeja grada Beograda namernika ostavlja bez daha jer radi se o više nego uzbudljivoj "šetnji" kroz osam milenijuma istorije i kulture jednog grada na hridi iznad ušća Save u Dunav, o kojoj svedoči prvorazredni arheološki i umetnički materijal.
I urna sa pepelom velikog srpskog slikara realiste Paje Jovanovića bila je jedan od predmeta koji se čuvao u depoima Muzeja grada sve do 1970, kada je položena u Aleju velikana.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=797432
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.386
- Pohvaljen
- 47.137
Polako bice idu malo pomalo kako uspiju da obezbjede pare uradili su krov ,sad idu stolarija i fasada ,pa instalacije i unutrasnjost u najboljem slucaju bice sredjen za 3 godine pod uslovom da vojska iseli stampariju sirotani nemaju gdje
Какви сиротани? Колико се сећам, обавеза града била је да им обнови Стари Генералштаб, а да заузврат дају ову зграду Музеју Београда. Град је своју обавезу испунио. Што се простора тиче, Србија је препуна напуштених касарни и других војних објеката, тако да је за њих простор најмањи проблем. Или, како је у време радова на Старом Генералштабу писала Политика:
"За сређивање фасаде град је издвојио око 130 милиона динара. Улепшавање палате која је према пројекту руског архитекте Василија Баумгартена подигнута 1926–1928. године део је уговора Министарства одбране и Скупштине града према којем је министарство граду уступило зграду у Ресавској улици 40б у коју ће бити смештен Музеј Београда, а град је Министарству дао зграду у Крунској улици 13. Стари Генералштаб сада користи Војнобезбедносна агенција."
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ed.sr.html
"За сређивање фасаде град је издвојио око 130 милиона динара. Улепшавање палате која је према пројекту руског архитекте Василија Баумгартена подигнута 1926–1928. године део је уговора Министарства одбране и Скупштине града према којем је министарство граду уступило зграду у Ресавској улици 40б у коју ће бити смештен Музеј Београда, а град је Министарству дао зграду у Крунској улици 13. Стари Генералштаб сада користи Војнобезбедносна агенција."
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ed.sr.html