Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

Rezultati konkursa za tri skvera u Starom gradu:

ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАД УПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ
у сарадњи са Друштвом архитеката Београда

Објављују резултате

отвореног идејног једностепеног анонимног урбанистичко-архитектонског конкурс за израду решења за три јавна градска простора на територији Градске општине Стари град у Београду, и то: Сквер код кафане „Стара Херцеговина", Сквер Мире Траиловић и Сквер код ОШ „Михаило Петровић Алас"

Резултати за Сквер код кафане „Стара Херцеговина" :

Прва награда у износу од 100.000,00 нето динара :

Ауторска шифра „64336“ – радна шифра 50
Ауторски тим: Павле Стаменовић, Душан Стојановић, Жарко Узелац
Сарадници : Христина Тошић, Ана Шулкић

Друга награда у износу од 80.000,00 нето динара :

Ауторска шифра „96301“ – радна шифра 65
Аутори: Бојана Марковић, Никола Стојковић, Лука Остојић, Мина Кордић

Две Треће умањене једнаковредне награда у износима од по 30.000,00 нето динара:

Ауторска шифра „02688“ – радна шифра 48
Рад је израђен у фирми „ДОМУС“, архитектонски атеље Сомбор
Аутори: Мијић Ђорђе, Мијић Олгица
Сарадници: Јањатовић Влада, Лакатош Ренато, Мијић Коста, Боговац Маријана

Ауторска шифра „71161“ – радна шифра 59
Ауторски тим: Наташа Торбица, Дарја Чоко, Жељко Ивковић


Резултати за Сквер Мире Траиловић

Прва награда у износу од 100.000,00 нето динара :

Ауторска шифра „85447“ – радна шифра 56
Аутори: Дејан Милановић, Душан Цветковић, Петар Опачић, Никола Милановић, Христина Стојановић

Друга награда у износу од 80.000,00 нето динара :

Ауторска шифра „33494“ – радна шифра 43
Аутори: Тијана Витомир, Марија Миковић, Невена Коцић, Зорана Лужанин, Небојша Стевановић

Две Треће умањене једнаковредне награда у износима од по 30.000,00 нето динара:

Ауторска шифра „ 00800“ – радна шифра 34
Аутори: Соња Дедић, Мила Мојсиловић

Ауторска шифра „64336“ – радна шифра 50
Ауторски тим: Павле Стаменовић, Душан Стојановић, Жарко Узелац
Сарадници : Христина Тошић, Ана Шулки


Резултати за Сквер код ОШ „Михаило Петровић Алас" :

Прва награда у износу од 100.000,00 нето динара :

Ауторска шифра „64336“ – радна шифра 50
Ауторски тим: Павле Стаменовић, Душан Стојановић, Жарко Узелац
Сарадници : Христина Тошић, Ана Шулкић

Друга награда у износу од 80.000,00 нето динара :

Ауторска шифра „72461“ – радна шифра 54
Аутори : Весна Јовановић, Александра Ћурчин

Две Треће умањене једнаковредне награда у износима од по 30.000,00 нето динара:

Ауторска шифра „67686“ – радна шифра 25
Аутори: Александар Бурсаћ, Марија Бјелић, Наталија Паунић, Бојана Бјелић

Ауторска шифра „33235“ – радна 28
Аутори: Бранислав Митровић, Драгана Јеремић, Драгана Граховац, Огњен Крашна

Све накнадне информације учесници на конкурсу ће добити преко сајта Друштва архитеката Београда.

У Београду, 08.априла 2013. (16,00 часова)

Жири конкурса:

Председник Жирија,
Проф.Зоран Лазовић, дипл.инж.арх.,с.р.

и чланови:

Коста Андрић, с.р.
Марко Бастаћ, с.р.
Александра Тилингер, дипл.инж.арх.,с.р.
Александар Бобић, дипл.инж.пејз.арх.,с.р.

Izvor: Društvo arhitekata Beograda

Dakle, autor rekonstrukcije Savskog trga Žarko Uzelac i njegov tim, dobili su prvu nagradu za skver kod Stare Hercegovine i skver kod OŠ "Mihailo Petrović Alas", dok su za Skver Mire Trailović dobili treću nagradu. (Dajte 2012 šećer i vodu, molima vas :D). Prvu nagradu za taj prostor je osvojio tim studija "Re:act".

Čini se da je na konkursu učestvovalo dosta mladih arhitekata, od onih matorijih i poznatijih vidim samo Branu Mitrovića (ako je to uopšte to taj Brana Mitrović).

Samo bih hteo da kažem i to da sam video Delijin i STF-ov rad za Skver kod OŠ "Mika Alas" i da mi je jako žao što nisu predali svoj rad na konkurs. Odlično izgleda, lep dizajn klupa i vodenih površina, a jako mi se sviđa i upotreba drveta - baš onakav urbani javni prostor kakvog bih voleo da ima više po našem gradu.

EDIT II - Našao sam sve prvonagrađene radove :)

Pobednički rad "Re:acta" za Skver Mire Trailović:

bitef%2001.jpg


bitef%2002.jpg


bitef%2003.jpg


Zeleni zid :)

Izvor: Re:act

Pobednički rad za Skver kod OŠ "Mika Alas":

tumblr_ml0ikiXXOw1qa3auko1_1280.jpg


tumblr_ml0ikiXXOw1qa3auko2_1280.jpg


tumblr_ml0ikiXXOw1qa3auko4_1280.jpg


Stepenište blejalište :)

Pobednički rad za Skver kod kafane "Stara Hercegovina"

tumblr_ml0ivaTfhG1qa3auko1_1280.jpg


tumblr_ml0ivaTfhG1qa3auko3_1280.jpg


tumblr_ml0ivaTfhG1qa3auko4_1280.jpg


Šumica :)

Izvor: Pavle Stamenković
 
Kako nevolim ovako malo rendera koji negovore nista materijal koji ce biti iskoristen za poplocavanje itd cudi me da uzelac i ekipa niusu dobili sve prve nagrade
 
Ја сам шокиран овим небулозама од радова,СТФ и ја смо разрадили своју идеју за трг код оне ОШ али СРЕЋОМ га нисмо послали на ову фарсу од конкурса. СТФ ће ускоро отворити тему за ова три трга па ћемо тамо дискутовати о овим али и нашем раду за плато код основне школе.
 
Zgrada Doma sindikata proglašena za spomenik kulture
Autor: Tanjug,

Vlada Srbije proglasila je za spomenike kulture u Beogradu zgradu Doma sindikata, Evangelističku crkvu-Bitef teatar i sinagogu Sukat Šalom, objavljeno je u poslednjem Službenom glasnku.

Razradu projekta izveo je arhitekta Đorđe V. Staševski. Još u toku Drugog svetskog rta objekat je izgubio prvobitnu sakralnu namenu, posle 1945. u više navrata je menjao namenu, a od 1989. u njemu radi Bitef teatar.

Sinagoga Sukat Šalom sagrađena je izmedju 1924. и 1929. godine. Do 1941. godine objekata je bio u funkciji srpsko-jevrejske crkvene opštine Aškenskog obreda. Tokom nacističke okupacije Beograda sinagoga je pretvarena u javnu kuću, da bi joj posle rata bila vraćena stara funkcija, namenjena obema verskim kongregacijama beogradskih Jevreja.

Sinagoga je podignuta u duhu arhitekture akademizma, s preovladjujućim elementima neorenesanse i predstavlja važno kulturno-istorijsko svedočanstvo života jevrejske zajednice u Beogradu i Srbiji.

Prema odluci Vlade, spomenik kulture je i Kuća knjižara Marka Markovića u Ulici gospodara Jovana u Beogradu.

Kuća je sagrađena 1904. godine po projektu Jelisavete Načić.

Značajno je autorsko ostvarenje prve žene arhitekte u Srbiji i jedini sačuvani primer porodične kuće iz tematski raznolikog stvaralačkog opusa autorke.

Za spomenik kulture Vlada je proglasila i Termoelektranu "Snaga i svetlost" koja se nalazi u Ulici Dunavski kej u Beogradu. Izgrađena je od 1930. do 1932. godine prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela.

Vlada je donela odluke da za spomnik kulture u Pančevu proglasi Vodotoranj, zgradu Stare bolnice i Javno parno kupatilo, Binderovu kuću u Zemunu, Špilerovu kuću u Petrovaradinu i zgradu u Temerinskoj ulici 1 u Novom Sadu, koju je sagradio Lazar Dunđerski.
 
Beograd: Prvi luksuzni hotel za ljubimce
Prvi luksuzni hotel za pse malih rasa „Golden Pets“ biće u subotu 20. aprila otvoren u Beogradu. Hotel je smešten na Senjaku (Stolačka 5), opremljen je specijalizovanim nameštajem za životinje a gosti hotela biće pod stalnim veterinarskim nadzorom tokom svog boravka.
918741924516ffcf0d49fc403709009_640x424.jpg

Hotel je smešten u kući od 70 kvadrata, a psima će na raspolaganju biti 10 raskošno opremljenih apartmana, sa luksuznim krevetićima sa posteljinom i hranilicama.

Apartmani su razmešteni u nekoliko prostorija a dizajn svake od njih je inspirisan drugom temom.
223983619516ffcf2b11e0067283294_w640.jpg

Poseban deo hotela čini velika igraonica u kojoj će mali ljubimci moći da provode vreme igrajući se. Oslikana je šumskim motivima, sadrži mnoštvo igračaka, drveni mostić, šator za sakrivanje, sofu za odmor, stoličice, kauč na kome osoblje zajedno sa psima gleda crtane filmove.
http://www.b92.net/ljubimac/zanimljivos ... _id=706313
 
Радници "Водовода" чисте Миљаковачке изворе

Екипе ЈКП "Београдски водовод и канализација" у наредна два дана обављаће неопходне радове на чишћењу простора око Миљаковачких извора, као и на дезинфекцији и испирању цеви на чесми.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/379005 ... cke-izvore
 
direktor":3q5zxuo6 je napisao(la):
Nista pare od naplate trose na gluposti umjesto na pravljenje novoh garraza ,cak ni postojece garaze nisu u stanju da obezbjede kamerama postoji tema oko parkinga i garaza

Ma šta, konstantno situacije u neposrednoj blizini tih garaža. Prosečna popunjenot garaže Obilićev venac jednom prilikom bila je 15 procenata, dok je stotine automobila bilo parkirano na Topličinom vencu i u bočnim pešačkim ulicama Knez Mihailove. I nikoga nije briga da dođe i da ih otera u garažu. Ne znam ko je bahatiji, vlasnici tih "vrhunskih" klubova koji unajmljuju rome da navode vozače gde da uglave svoj automobil, ili gradske vlasti (kom pol, kom insp, saob pol, parking servis itd) što dozvoljavaju ovakvo ponašanje i što toliko slabim intenzitetom sprovode odluku o komunalnom redu i to otprilike samo od 9 do 12 popodne.
 
Ni ja ne mogu da nađem temu o planiranoj vatrogasnoj stanici / Centru za vanredne situacije na Novom Beogradu, na uglu Milutina Milankovića i Omladinskih brigada.

Na tom placu su polu srušene radničke barake u kojima još uvek neko živi, a ograda oko placa je u međuvremenu zarasla u divlje rastinje.


Ali, poslednjih dana sam primetio u Omladinskih brigada, da se ispred zgrade u kojoj se nalazila Tehnomanija (Tehnomanija se sada nalazi u zgradi DHL-a, sa suprotne strane ulice) šetaju vatrogasci.

U zgradi pored (do "Gvera" i Mercedesa) se nalaze MUPove prostorije (radionica za popravku vozila, ja mislim), pa je moguće i da su se vatrogasci (deo MUPa) uselili i u ove zgrade i da će tu biti vatrogasna stanica....
 
Реља, тема о будућој ватрогасној станици Нови Београд се налази на "Пројекти у изградњи" - "Ватрогасна станица Нови Београд": viewtopic.php?f=20&t=1450&start=25, и има две стране, а такође смо о овој будућој станици дискутовали на исто овој теми, а под "Развој Новобеоградских блокова" - и то на 17. страни.
Можда не би било лоше да Игор, а може и Вучко, да пребаце целу ту страну, уствари од Вучковог првог поста на тој страни, на "Ватрогасна станица Нови Београд" и да се ту настави даља дискусија.
 
Od sutra razgledanje grada iz otvorenog autobusa

| 30. 04. 2013. - 11:55h | Komentara: 0
Sezona svakodnevnog razgledanja grada iz Lastinog otvorenog autobusa "Open top“ počeće sutra, dok će se kružne ture "Iz srca grada do Avale" realizovati subotom, u tri redovna termina.
218029_turisti-foto--beta-vladimir-gogic_ig.jpg

Otvoreni autobus "Open top“ će saobraćati svakodnevno do 15. juna, sa polaskom u 16 sati, sa turističkog stajališta na Trgu Nikole Pašića.

Od 15. juna do 1. septembra predvidjena su dva polaska u 10 i 18 sati, a od 1. do 30. septembra jedan polazak u 16 sati.

Razgledanje sa audio vodičem traje 90 minuta, a turisti će moći da na srpskom, engleskom, italijanskom, španskom, francuskom, nemačkom, ruskom ili grčkom jeziku čuju sve zanimljivosti o gradu.

Polasci za kružnu turu "Iz srca grada do Avale" su svake subote sa turističkog stajališta na Trgu Nikole Pašića u 10.00, 13.00 i 16.00, dok je povratak planiran za 12.00, 15.00 i 18.00 časova.

Karte za sve programe se mogu kupiti u informativnom centru Turističke organizacije Beograda, kao i u Lastinim turističkim agencijama, po ceni od 500 dinara za odrasle, i 300 dinara za decu do 14 godina, najavljeno je iz Laste.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/380397/Od-sutra-razgledanje-grada-iz-otvorenog-autobusa
 
http://www.ipetitions.com/petition/arhi ... -konkursi/

Zamolili bismo vas da prosledite ovo pismo svima onima koji bi mogli da budu zainteresovani, a i šire.
Ovo nije nikakva peticija, već izraz opšteg nezadovoljstva i zabrinutosti stanjem stvari u struci. Pismo dobija na snazi skupljanjem što većeg broja potpisa i biće prosleđeno gradskim vlastima, gradskom arhitekti i medijima. Bilo bi poželjno da arhitekte i inženjeri pri potpisivanju naglase svoju profesiju.


U Beogradu je aprila ove godine u saradnji gradske opštine Stari grad i Društva Arhitekata Beograda (DAB) organizovan konkurs za idejno resenje tri javna gradska prostora (trg kod Bitef teatra, park kod kafane "Stara Hercegovina" i skver kod OŠ "Mihailo Petrović Alas").
Rezultati i dešavanja oko konkursa mnoge učesnike i posmatrače navode na određene sumnje:
- Kako je odluka o pobedniku objavljena nakon samo nedelju dana od predaje radova iako je na konkursu učestvovalo preko 70 arhitektonskih timova sa vise od 100 projekata ?
- Kako je jedan tim odneo tri nagrade (dve prve i jednu treću), pored tako velikog broja pristiglih resenja ?
- Zašto, do momenta pisanja ovog pisma, izložba radova koja je predviđena prilikom raspisivanja konkursa, još uvek nije objavljena (pa čak ni zakazana) ni na internetu niti u prostorijama DAB-a ?

Ovo nije prvi put da se srećemo sa sličnim problemima, pa bismo zeleli da iznesemo naše viđenje načina na koji bi jedan ovakav konkurs trebalo da bude organizovan:
1. Za projekte ovog tipa i važnosti za grad je vrlo bitno da se pre raspisivanja konkursa izvrši detaljna analiza gradskog prostora zarad postavljanja optimalnih konkursnih i programskih zahteva
2. Istovremeno je neophodna direktna komunikacija sa građanima putem anketa (ako ovakvi konkursi uopšte ciljaju da dođu do humanih i realnih rešenja)
3. Takmičenja ovog tipa postoje kako bi omogućila demokratsku razmenu i širenje ideja. Dakle, konkurs bi obavezno trebalo da bude propraćen izložbom radova, upoznavanjem sa kriterijumima vrednovanja i obrazloženjem izbora određenih radova za pobedničke
4. Bilo bi neophodno omogućiti učesnicima kao i građanima da daju svoje mišljenje o konkursnim radovima, pa bi tako mogla biti uvedena i nagrada kolega (učesnika) i nagrada publike, makar i simbolično
5. Na kraju bi mogao biti otvoren konstruktivni dijalog o zadatoj temi i rešenjima u cilju pronalaženja najbolje solucije za grad

Ovakav dijalog, pre i posle konkursa, bi bio posebno bitan kako bi se podigao opšti nivo kulture i svesti o arhitekturi, urbanizmu i egzistencijalnom prostoru. Mišljenje građana bi u ovakvim slučajevima moralo da se vrednuje, između ostalog i kako mi arhitekti ne bismo zastranili. U ovom slučaju, trg nije apstrakan prostor ili umetnička instalacija sama sebi dovoljna zanemarujući čoveka (primer skorašnje rekonstrukcije Savskog trga). Trg je konkretno mesto za okupljanje stanovnika svih uzrasta, za igru, za rekreaciju, za druzenje.....trg je komplement našeg doma u kome bi trebalo da se osećamo kao kod kuće – dnevna soba pod otvorenim nebom.
Potrebna nam je trasparentnost i kreativni dijalog umesto mistifikacije i hermetizovanja arhitektonske profesije.

Naše sumnje u pravičnost i neutralnost DAB-a kao i nekih drugih udruženja i organizacija, povecavaju se posle svakog konkursa. Nadamo se da u tome grešimo, jer bi zaista bilo katastrofalno da je, posle svih muka koje smo zajedno proživeli, moralna i materijalna kriza metastazirala do tako bitnih institucija koje direktno odlučuju o kvalitetu života sadašnjih i budućih generacija.
Isto tako se nadamo da će, u slučaju da su naše sumnje opravdane, nadležni organi kad tad reagovati i obaviti svoju dužnost.

Ovim pismom smo želeli da javnosti i građanima bar malo rasvetlimo tamnu stranu ovog i mnogih drugih konkursa.
Nama ostalima ne preostaje ništa drugo nego da se samoorganizujemo putem objavljvanja nezavisnih konkursa i inicijativa za poboljšanje kvaliteta životne sredine.

http://www.ipetitions.com/petition/arhi ... -konkursi/
 
Неме Ранк, добро дошао на форум.
Имаш посебну тему о овоме, а већ је и постављена ова петиција, погледај на теми "Булевари, улице и остала ....", а подтема "Скверови Београда".
 
Ne znam gde ovo da okacim, ali ukoliko je neko zeleo da pogleda ostatke neolitskog coveka, mogao je to da uradi pre neki dan u kontejneru, lociranom na Karaburmi!
MISTERIJA: U kontejneru skelet iz bronzanog doba
skelet-dubre-kontejner-arheoloska-grada-bronzano-doba-1368316674-308921.jpg

BEOGRAD - Policajci su bili šokirani!
Skelet čoveka iz bronzanog doba u kartonskoj kutiji pronađen je sinoć u kontejneru na Mirijevskom bulevaru na Karaburmi! Na kutiji koju je oko 21 sat pronašao zaprepašćeni građanin pisalo je da pripada Arheološkom nalazištu u Vinči, a kako je skelet dospeo u kontejner, utvrdiće istraga.

Prema podacima na etiketi koja je zalepljena na kutiji, ovaj posmrtni ostatak iskopan je 1978. godine. Na njoj se kao lokalitet navodi Belo brdo (današnja Vinča), sektor gde je iskopano, kao i to da pripada bronzanom dobu. Na kutiji je bio i broj predmeta pod kojim je iskopina zavedena i ostali bitni detalji istraživanja. Belo brdo je arheološki lokalitet na kojem su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi.

http://www.kurir-info.rs/misterija-u-kontejneru-skelet-iz-bronzanog-doba-clanak-785197

p.s od silne kolicine informacija vezanih za stanje u velikom bratu, a i na farmi je napeto nisam primetio da su ijedne dnevne novine objavile da nedostaje neki skelet iz bronzanog doba, ili ih imamo toliko, da im se broj i nezna ?
Mozda i nije bilo mesta za takvu informaciju, pored silnih stanija, karleusa... :bash:
 
Bulevarac":2g0s0jh2 je napisao(la):
Mozda i nije bilo mesta za takvu informaciju, pored silnih stanija, karleusa... :bash:
Сви знамо колико је друштво крахирало, али када се овако јавно напише, још је језивије.
 
Ko i kako upravlja muzejskim zbirkama?
IZVOR: TANJUG
"Ljudi moraju da nauče kako da uz pomoć malih stvari doprinesu poboljšanju situacije. Tome učim svoje studente" tvrdi Fion Zarubica, koja u Beogradu vodi kurs o upravljanju muzejskim zbirkama.
344472954518fbd7648f8f181779162_orig.jpg

Zarubica, Amerikanka srpskog porekla, od kraja prošle godine, u okviru pograma koji realizuju Centralni institut za konzervaciju (CIK) i ambasada SAD u Srbiji, drži predavanja kustosima i konzervatorima iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije o tome kako da brinu o muzejskim kolekcijama i sa malo novca zaštite vredno nasleđe.

"Boravila sam u Beogradu pre nekoliko godina i uočila sam da postoji kritična potreba za obuku muzejskih stručnjaka o osnovama upravljanja muzijeskim zbirkama", kazala je Zarubica Tanjugu.

Ona smatra da bi mnoge tehnike i metode koje se primenjuju u SAD bile veoma korisne za muzeje u regionu zato što su praktične i nisu skupe.

"Ovde sam zapazila da u muzejima rade visoko kvalifikovani stručnjaci. S jedne stane, imamo kustose, a, s druge strane, konzervatore. Svi su oni veoma obrazovani, čak i višestruko kvalifikovani, ali nemamo ljude koji će svakog dana da brinu o kolekcijama", kazala je Zarubica.

"Morate da imate stručnjake koji će na dnevnoj bazi biti u dodiru sa kolekcijama, koji znaju kako da upravljaju tim zbirkama, da ih dokumentuju, premeštaju sa mesta na mestu, srede i skladište, pozovu konzervatora kada je potrebno i sarađuju sa kustosom kada zbirke treba predstaviti javnosti", rekla je Zarubica.

Ona je kazala da je to problem muzeja širom sveta i da je u SAD on rešen kreiranjem profesije koja se zove "upravljači muzejskim zbirkama".

"Mislim da bi to bilo korisno za muzeje, jer ne zahteva veliko ulaganje, niti posebno obrazovanje. Recimo, moj kurs traje devet sedmica. Za samo devet sedmica možete naučiti kako da obavljate taj posao i možete odmah uvesti ljude u taj posao", istakla je Zarubica.

Izazov za nju je kako obučiti lokalne stručnjake da brinu o zbirkama i bez velikog novčanog ulaganja unesu pozitivne promene.

Osnovni problem, prema njenom mišljenju, o kome svakodnevno piše i na svom blogu "Serbians for joy" jeste što se svi previše fokusiraju na negativne stvari.

"Postoji mnogo stvari koje se mogu uraditi sa malo para, ali se ne rade, zato što se veruje da treba nešto veliko da se desi, da treba da dođe do dramatične promene. To nije istina. Ljudi moraju da nauče kako da, uz pomoć, malih stvari doprinesu poboljšanju situacije. To učim svoje strudente - kako da uz pomoć materijala, koji ne košta mnogo, spreče propadanje slika", kazala je ona.

"Ali, morate da želite promenu i da budete optimisti. Na svom blogu i u učionici prvo pitam da li ste sigurni da želite promenu. Ako želite promenu, ona je ovde, dostupna vam je. Samo promenite stav, počnite da verujete da sve može bolje da se uradi. Ključ je u pozitivnom razmišljanju", istakla je Zarubica.

Među 20 polaznika kursa su i arhitekta-konzervator Marina Pavlović i konzervator u Narodnom muzeju u Čačku Slobodan Bogojević, za koje su predavanja Zarubice značajna za sticanje znanja o savremenim metodama i tehnikama čuvanja muzejskih kolekcija.

"Predavanja nam prikazuju jedan savremen pristup muzejskoj praksi koji je primenljiv i kod nas zato što se ne bazira na velikim finansijskim zahtevima, već je osnova svega dobra organizacija i promenjena perspektiva gledanja na upravljanje muzejskim zbirkama, tako da se težište stavlja na odnos osobe koja radi u muzeju prema muzejskom predmetu", objasnila je Pavlović.

Program predavanja je obuhvatio sve aspekte muzejskog rada - počev od prikupljanja predmeta, načina čuvanja, izbora adekvatnih materijala za pakovanje i transport, sve do prezentacije, pripremanja izložbi i načina izlaganja predmeta i publikovanja izdanja.

"Ono što je posebno interesantno jeste što smo imali priliku da kroz rad američkih muzeja upoznamo ono što je aktuelno i što bi moglo da bude primenljivo u našim muzejima. Po povratku u naše institucije moći ćemo da preispitamo metode i tehnike koje koristimo, da ih poboljšamo i uvedemo novine u našem radu", kazao je Bogojević. Kod američkih muzeja ga je fascinirao način organizacije.

"To su muzeji koji su savršeno organizovani. Kod nas dosta stvari može da se primeni, ali su nam potrebne sistemske promene. Sam program nam je pokazao da za većinu projekata u američkim muzejima nisu potrebna ogromna finansijska sredstva, najčešće su potrebni dobra organizacija i dobro uređen sistem u kome pojedinac može lako da funcioniše i učestvuje u radu", primetio je Bogojević.

Zarubica završava predavanja 24. maja, a CIK planira da kurs organizuje i sledeće godine za novu grupu muzejskih stručnjaka.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=713161
 
Не желе нове болничке објекте у комшилуку
Станари из Похорске улице противе се доградњи Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић” зато што им то, како кажу, сужава животни простор и обара цену станова
pohorska.jpg

Станари Похорске улице противе се изградњи објекта јавне породичне банке крви пупчаника у комплексу Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, негодују због сече стабала и претварања зелене оазе у градилиште и захтевају да се измести 13 болничких контејнера за смеће постављених поред њихове зграде. Нико их, како каже Живадин Митровић, станар из Похорске 15 која се граничи са болницом у Новом Београду, није обавестио нити питао шта мисле о доградњи Института.

– Болница се из године у годину шири, што нас директно угрожава јер се смањује тржишна вредност наших станова. Станари у приземљу и на првом спрату због доградње објеката немају више довољно дневног светла у становима. Уз све то, Институт је своје контејнере за смеће изнео испод наших прозора тако да, осим смрада, трпимо и буку док их градска чистоћа празни – тврди Митровић.

Његова комшиница Станица Гулић истиче да јој не смета толико бука са градилишта, колико то што особље Института испод њеног прозора пуши и пије кафу, јер у кругу болнице пушење није дозвољено.

Зато што сматрају да је њихов животни простор наружен, како кажу, уметањем болнице у резиденцијални кварт, слали су жалбе министарки здравља, градоначелнику, председнику општине Нови Београд, инспекцијама... Док чекају њихове реакције, мајстори на парцели између два стамбена објекта излили су темеље за јавну банку матичних ћелија. Она би, према подацима са грађевинске табле, требало да буде завршена у јулу. Локацијску и грађевинску дозволу за градњу тог објекта, по захтеву Републике Србије, а за потребе Института, издао је градски Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове. Плански основ за проширивање здравственог комплекса јесте план детаљне регулације из 1988. у коме је наведено, кажу у Секретаријату, да је болница од републичког значаја.

– Све дозволе су законски издате. Локацијска је из 2011, а имовински основ за њу је уговор закључен између Републике Србије и Института као и сагласност Републичке дирекције за имовину. Локацијска дозвола предвиђа фазну изградњу – истичу у Секретаријату за урбанизам.

Нови објекат, приземље и спрат, имаће 600 квадратних метара. Како каже доц. др Драгана Вујић, начелник одељења за трансплантацију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, зида се уз све неопходне сагласности и дозволе, на земљишту чији је власник држава, а корисник Институт.

– Реч је о националној банци крви пупчаника, која одговара светским стандардима. Такав објекат је шанса више за све оне којима треба пресадити коштану срж. Када буде завршена и опремљена поднећемо захтев за акредитацију како би била у систему светских националних банака те врсте – објашњава др Вујић.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ku.sr.html
 
Na to se sve svede,obara nam cenu stanova.I to plan bolnice radjen po GUP-u 1982 koji nije problematican.Ne vidim problem osim u obaranju cene stanova...Jadni ljudi...
 
DOKLE BRE VISE DA SE PONAVLJA STA RADE SMINKERI kom smaraci nikad ih nema kad treba
Pas staford bez povoca i korpe izujedao prolaznika i njegovog psa u šetnji

M.Nikolić. V.Veličković | 20. 05. 2013. - 19:08h 22:04h | Foto: P. Marković | Komentara: 123
Stefana Nešića (19), koji je danas oko pola dva izveo svog psa u šetnju u parkić koji se nalazi u ulici Komnena Barjaktara na beogradskom Dorćolu, napao je pas rase staford, koga je nesavesna vlasnica šetala bez povoca i korpe.
343260_hronika-napad-psa200513ras-foto-petar-markovic07_f.jpg

raford je izujedao nesretnog šetača , otkinuo mu deo mišićnog tkiva sa leve nadlaktice i ujeo ga za desnu šaku.

Pas kog je vlasnica šetala bez povoca i korpe, prvo je napao Stefanovog psa Kana, a zatim i njega dok je pokušao da razdvoji životinje.

Staford ga je, međutim, zgrabio čeljustima za nadlakticu i povređenog Stefana je od razjarenog psa spasao nepoznati mladić koji je slučajno prolazio pored ulaza u park, koji je povukao psa za zadnje noge i tako ga otrgao od žrtve.
343294_stefan-nesic-izujedao-ga-pit-bul200513ras-foto-dimitrije-goll-7_f.jpg

U parku gde se desio napad zatekli smo Milutina Nešića, oca povređenog Stefana.

- Bilo je strašno kad sam video sina, pas mu je otkinuo parče mesa s ruke - kaže Milutin Nešić.

Komšije koje smo juče zatekli u parku, tvrde da ovo nije prvi put da vlasnica iz susedne zgrade šeta svog ljutog staforda bez povoca.
Povređeni Stefan Nešić kaže da se uplašio jer je staford počeo jako da ga grize.

-Trudio sam se da ga što pre odvojim od sebe, ali nisam mogao nekoliko minuta. Bio sam sav krvav. Sva sreća što sam zadobio ovakve povrede, jer sam mogao mnogo gore da prođem.

On ističe da je vlasnica neozbiljno postupila i da će je tužiti zbog nanesenih povreda.

-Nije smela da pusti tako snažnog psa samog. Zato ću je tužiti. Moram još da kažem da je sva sreća, kada su staforda odvojili od mene, da nije ujeo nju , pa nastavio dalje da ujeda- rekao je Nešić.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/383536 ... a-u-setnji
STA RADE TI NERADNICI OD KOMUNALNE POLICIJE :twisted: :twisted: :twisted: :twisted:
DOK DIVNI VLASNICI KRVOLOCNIH STVORENJA cupaju table o vodanju sa povodcem :twisted: :twisted:
 
STA RADE TI NERADNICI OD KOMUNALNE POLICIJE :twisted: :twisted: :twisted: :twisted:

rade za privatnu kompaniju Bus-plusa
bez obzira sto ih placaju i ovako izujedani gradjani :twisted:
 
Vrh