stvarno sramota čime se bave politučari i rukovodioci.vucko":161rucac je napisao(la):Sramota kakvog imamo predsednika opstine Novi Beograd
http://www.e-novine.com/entertainment/e ... forma.html
stvarno sramota čime se bave politučari i rukovodioci.vucko":161rucac je napisao(la):Sramota kakvog imamo predsednika opstine Novi Beograd
http://www.e-novine.com/entertainment/e ... forma.html
БЕОГРАД
ЕТФ добија нову зграду
Очекује се да Влада Србије до краја марта одобри проширење Електротехничком факултету, који би добио 12.000 квадрата у згради у Булевару краља Александра 84
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Због мањка простора ЕТФ ради у две смене до 22 часа
Зграда у Булевару краља Александра 84, тачније њених 12.000 квадрата, некада у власништву „Лола” корпорације, требало би да припадне Електротехничком факултету (ЕТФ). Тако ће ЕТФ са садашњих 9.600 квадрата, проширењем у здање на другој страни улице, нарасти на 21.600 квадратних метара.
– Очекујемо да Влада Србије до краја месеца прихвати наш предлог
да та зграда, која је сада у државном власништву, буде предата факултету на коришћење, на неодређено време – каже професор Бранко Ковачевић, декан ЕТФ-а, додајући да из дела зграде на који рачунају најпре треба да се исели „Телеком”.
– Разговарао сам са њиховим директором, рекао ми је да нема ништа против да закупе други простор. На ЕТФ-у смо се надали проширењу већ у октобру ове године. Али, неопходно је направити учионице и савремене лабораторије, па ћемо бити задовољни уколико све то завршимо и до октобра 2014. – истиче декан Ковачевић.
Електротехнички факултет има више од 4.000 студената и око 300 запослених. Да би задовољили стандарде, који прописују да је за сваког студента нужно обезбедити четири квадрата, ЕТФ-у је потребно 16.000 квадратних метара. Тренутно, због недостатка простора, користе се и поткровље и подрум, а факултет ради у две смене, до 22 часа.
– Проширење би омогућило и упис већег броја бруцоша. Држава најављује значајна улагања у област информационих технологија и тражи да проширимо могућности за упис, нарочито на смеру Индустрије софтвера. Факултет планира да средства уложи у развој овог смера и квалитетну наставу, што захтева и пријем новог професорског кадра – прецизира професор Ковачевић.
Додатни квадрати решили би и пословање малих компанија које отварају студенти ЕТФ-а, а којих тренутно има 33.
--------------------------------------------------------------------
За обнову од два до пет милиона евра
У нови објекат би по проценама, морало да се уложи између два и пет милиона евра. Средства би била повучена из Европске инвестиционе банке, чим им се доставе прецизно урађени пројекти и програми развоја факултета и реконструкције нове зграде. Декан Бранко Ковачевић каже да све то изискује доста времена, тако да датум проширења у овом тренутку није могуће прецизирати.
----------------------------------------------------
Број бруцоша по факултетима
1.500 – Економски
1.500 – Правни
1.200 – Филолошки
900 – Пољопривредни
750 – ФОН
700 – Филозофски
500 – Електротехнички
Подаци по прошлогодишњој уписној квоти
Љ. Перовић
објављено: 07.03.2013.
Alas sprečio katastrofu koju je izazvao lopov!
Nepoznata osoba ukrala ventil sa rezervoara za mazut, zbog čega je on iscureo i izlio se u reku Gročicu, stigavši i do Dunava.
Izliveni mazut u Gročici | Foto: Oliver Bunić
Zarad sto evra, koliko može da zaradi za ventil koji je ukrao sa rezervoara u kom se skladišti mazut, nepoznata osoba izazvala je ekološku katastrofu u Grockoj! Mazut je iscureo i izlio se u reku Gročica, a stigao je i do Dunava!
Direktor "Plantaže" Žarko Radenović na licu mesta | Foto: Oliver Bunić
Incident se dogodio juče jedan sat posle ponoći, kada je nepoznata osoba upala u krug preduzeća “Plantaže”. Nakon što je skinula ventil sa rezervoara mazutni mulj je počeo da puni betonski bazen oko rezervoara, a potom se kroz pukotine izlio u reku. Direktor “Plantaže” Žarko Radenović potvrdio je da je do izlivanja mazuta došlo zbog lopova i dodao da u saradnji sa vatrogascima i nadležnim komunalnim službama rade na sanaciji oštećenja i terena.
rezervoar sa koje ge skinut ventil | Foto: Oliver Bunić
- Vatrogasne službe stigle su odmah po pozivu, a takođe su došle i ekipe iz Rafinerije koje rade na čišćenju kanala i sprečavaju oticanje taloga ka Dunavu - rekao je on.
Predrag Janković koji je sprečio katastrofu | Foto: Oliver Bunić
Katastrofa većih razmera sprečena je zahvaljući Predragu Jankoviću Zmaju, predsedniku udruženja sportskih ribolovaca, koji je čamcima blokirao mulj koji je išao ka Dunavu, a potom sa vatrogascima nabio drveni klin u rupu rezervoara i tako zastavio dalje istakanje mazuta.
- Oko jedan sat iza ponoći osetio sam miris nafte. Krenuo sam tragom tog mirisa i stigao do fabrike “Plantaže”. Odmah sam obovestio policiju i vatrogasce - kaže Janković koji je i potpredsednik dobrovoljnog vatrogasnuog društva.
Čišćenje reke | Foto: Oliver Bunić
- Ušao sam u bazen pun mazutnog mulja pokušavajući da drvetom zapušim otvor iz koga se izlivao. Ubrzo su stigli i vatrogasci koji su mi u tome pomogli, a zatim sam sa ljudima iz sportskog udruženja čamcima postavio barijeru kako bi sprečio da mazutni mulj dospe u Dunav - ispričao je vidno umoran Janković.
Sprečena katastrofa | Foto: Oliver Bunić
Načelnica Uprave za vanredne situacije u Beogradu Sanja Vuksanović Žugić izjavila je da da je mala količina mazuta otišla u Dunav, ali je istakla da je ova reka očišćena. Ona je dodala da se mazut odlio u Gročici u dužini od kilometar i po.
- Srećom, u pokvarenom rezervoaru nisu bile velike količine mazuta - dodala je ona.
Извор:Stručnjaci NIS-a rade na sprečavanju zagadjenja Dunava
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je danas da njene stručne ekipe rade na sanaciji posledica izlivanja mazuta u rečicu Gročicu koja se uliva u Dunav na teritoriji opštine Grocka.
"NIS je poslao četvoročlanu ekipu specijalista zaposlenih u Bloku Prerada u okviru Rafinerije nafte Pančevo da saniraju posledice izlivanja mazuta iz rezervoara u krugu napuštene fabrike u Grockoj", navodi se u saopštenju.
Izlivanje mazuta iz rezervoara desio se rano jutros u fabrici za preradu voća u Grockoj koja je deo preduzeća u restrukturiranju Voćarske plantaže.
Iz NIS-a su precizirali da je na mesto izlivanja upućen čamac i uređaj sa svojevrsnim češljevima kojima se sa površine vode skidaju ulja i masnoća, upijajuće krpe, disperzanti i specijalna sorbiks barijera, koja sprečava dalje širenje mazuta kroz rečni vodotok Dunava.
Istaknuto je da je brzim i efikasnim delovanjem NIS-ove ekipe stručnjaka sprečen ekološko zagadjenje širih razmera, jer je pretila opasnost od kontaminacije vode, vodotoka i okolnog zemljišta.
vucko":2dpze293 je napisao(la):Sramota kakvog imamo predsednika opstine Novi Beograd
http://www.e-novine.com/entertainment/e ... forma.html
direktor":1cmpax1y je napisao(la):Ako je ovo istina onda stvarno nije u najmaNJU RUKU LIJEPO
http://www.kurir-info.rs/bahatost-grads ... nak-607769
vucko":2mnd9iz7 je napisao(la):TRENUTNO STOJE NAJVEĆI PROJEKTI „PARKING SERVISA“
Sporo dobijanje dozvola koči izgradnju garaža
BORIS VUKOVIĆ | 01. 06. 2010. - 00:02h | Foto: G. S. - N. M. | Komentara: 0
Dok traže parking u centru grada, mnogi Beograđani se prisete najavljenih izgradnja novih, ili proširenja postojećih garaža na Obilićevom ili Zelenom vencu. Što zbog komplikovanih procedura i dugotrajnog skupljanja svih potrebnih dozvola, što zbog ekonomske krize, realizacija najvećih projekata JKP „Parking servis“, moraće da sačeka.
Nadogradnjom garaže Obilićev venac dobilo bi se još 220 parking mesta
Kad se govori o ekonomskim problemima, treba imati u vidu da je JKP „Parking servis“, najprofitabilnije gradsko preduzeće.
- Postoje realni finansijski problemi, ali i pravni. Nema zakona o komunalnim delatnostima, kao i zakona o koncesiji javnog i privatnog vlasništva. Donošenje propisa omogućiće da se krene u realizaciju novih projekata. Neki projekti su blizu realizacije, ali čekaju sve potrebne dozvole, a drugi su „zastali“ zbog krize. Uprkos svemu, otvoren je „fast park“ na Slaviji, a sa Ministarstvom odbrane pregovaramo da uvedemo red u prostor koji koristi VMA. Sa druge strane, uprkos niskoj ceni parkiranja, smatramo da imamo visok nivo komunalne usluge - priča Milija Lazarević, zamenik direktora JKP „Parking servis“.
OBILIĆEV VENAC
Parking Obilićev venac nalazi se u centralnoj gradskoj zoni. Sadašnja garaža ima 628 parking mesta, izgrađena na 12 polunivoa, ukupne površine 12.350 kvadrata. Kapacitet okolnih parking prostora i same garaže nezadovoljavaju potrebe za parkiranjem u ovom delu grada. JKP „Parking servis“ doneo je odluku o pokretanju postupka za nadogradnju garaže, a u aprilu 2006. godine izabrano je idejno rešenje. Realizacijom ove nadogradnje dobija se još 220 parking mesta i oko 3.500 kvadrata poslovnog prostora.
- U fazi smo pribavljanja dokumentacije, a to je izuzetno dug proces. Trenutno više „guramo“ projekte gde možemo da dođemo brže do realizacije - priča Milija Lazarević, zamenik direktora JKP „Parking servis“.
ZELENI VENAC
Projekat za proširenje garaže Zeleni venac
Garaža Zeleni venac ispod same Terazijske terase, u centralnoj gradskoj zoni, je jedna od najatraktivnijih prostora grada. Po svojoj strukturi garaža je kapaciteta 316 parking mesta, izgrađena na 12 polunivoa, ukupne površine oko 8.000 kvadrata. Garaža ima jedan saobraćajni prilaz. Za ovu garažu, takođe je doneta odluka o nadogradnji i konkurs je sproveden pre više od dve godine. Izabranim rešenjem dobilo bi se dodatnih 50 parking mesta i 1. 320 kvadrata poslovnog prostora. Dogradnjom garaže dobiće se potpuno nov izgled objekta uz glavnu ulicu i uklapanje sa novoizgrađenim poslovnim objektom na Terazijskoj terasi. Kao i za garažu na Obilićevom vencu, i ovde se nije odmaklo dalje od izrade tehničke dokumentacije i pribavljanje uslova.
POSLOVNA ZGRADA
Lokacija za izgradnju poslovne zgrade nalazi se u centralnoj gradskoj zoni, u Ulici 27. marta 21. Parcela je površine 1.536 kvadrata. Arhitektonsko rešenje objekat predviđa kao prostor za garažiranje i uslužno poslovni prostor. Projektom, prostor se sastoji od podzemne etaže garaža sa 88 parking mesta, prizemlja i prvog sprata površine oko 2.500 kvadrata, i oko 4.500 kvadrata poslovnog prostora. Plac godinama stoji zapušten i prazan, bez ikakvih radova i promena.
- U najskorije vreme očekujem da dokumentacija bude kompletna i da što pre počnemo sa radovima. To je jedan od projekata od kog očekujem da će se brže razvijati, ali treba biti strpljiv do početka radova - dodaje Milija Lazarević.
MARINA ADA CIGANLIJA
Marina „Ada Ciganlija“ trebalo bi da bude prvi primer prave marine na našim rekama, koja će, zbog blizine Dunava, imati i internacionalni značaj. Jedan deo marine sastoji se od prostora za privez plovila, sidrišta i prostora za prilaz, manevar i druge nautičke radnje, odnosno od plovnih kanala. Teritorija, kopneni deo marine, sadrži operativnu obalu sa rampom i dizalicom za vađenje i spuštanje plovila, prostor za boravak plovila na suvom, administrativne, komercijalne, ugostiteljske i sanitarne objekte, radionice za održavanje i popravku plovila, parkiralište za automobile korisnika marine, benzinsku pumpu za snabdevanje, saobraćajne, pešačke, zelene i druge slobodne površine unutar lokacije marine. Planira se njegova realizacija u tri etape građenja. Okončanjem gradnje, marina bi imala kapacitet od 600 vezova za plovila svih kategorija do 18m dužine na akvatoriji i 430 mesta za plovila na suvom, od čega 70 mesta u zatvorenom hangaru.
- Izgradnja i uređenje marine, značajan je i obiman investicioni poduhvat. Trenutno je u postupku izrada Idejnog projekta kompleksa Marine. To je projekat „na duge staze“ i mora da se razvija zajedno sa Gradom, koji bi trebao da ima vodeću ulogu, a mi smo tu samo da damo svoj stručni i kadrovski potencijal. Ovim bi rešili problem prilaza za čamce u skladu sa evropskim standardima. Ipak, za sada smo daleko od realizacije - objašnjava Lazarević.
KOMPLEKS 53
Kompleks se nalazi u novobeogradskom Bloku 53. Do sada, izgrađeni su objekti poslovnih prostorija, servis, carinski magacin, restoran, parkig za teretna i putnička vozila. Grade se dva carinska magacijna od oko tri hiljade kvadrata. U toku je izrada tehničke dokumentacije za izgradnju novog poslovnog objekta ukupne površine 5.000 kvadrata. Sadržaj objekta će biti kancelarijski prostor, savremeni ekspres restoran, sala za konferencije i poslovni prostor za dodatne usluge.
- Ovo je takođe projekat koji nije hitan i koji iziskuje dosta sredstava iz budžeta. Ekonomska kriza je uticala da se uspori sa izgradnjom, ali nikako od nje nismo odustali - objašnjava zamenik direktora „Parking servisa“.
Podzemne garaže
Sa projektom izgradnje podzemnih garaža krenućemo od jeseni. Pre toga očekujemo donošenje zakona o komunalnim delatnostima koji trebaju da nam omoguće pravni osnov za izgradnju. Takođe, ovde će biti otvorena mogućnost i za ostale investitore, pa treba razmatrati šta se sve može graditi i pod kojim uslovima. Radimo na usvajanju mreže podzemnih garaža, očekujemo da će se vrlo brzo krenuti sa realizacijom ovog projekta - objašnjava Milija Lazarević.
„Fast park“ na Slaviji
Na parkiralištu na Slaviji sinoć od ponoći počeo je da radi „Fast park”, montažni parking sa jednim spratom. Kapacitet garaže je na ovaj način povećan za 52 mesta, pa se na ovaj parking sada može parkirati 130 automobila.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/191915/Sporo-dobijanje-dozvola---koci-izgradnju--garaza