Петак, 14. децембар 2012.
Буџет Београда за 2013. годину – 91,3 милијарде динара
Рената Милић Радујко
Одлуком коју су данас усвојили градски одборници, буџет града Београда за 2013. годину износи око 91,3 милијарде динара, што је за око пет одсто мање него у 2012.
Обим средстава која припадаjу општинама износи 11,2 милијарде динара, пола процената ниже него у 2012, рекла је градска секретарка за финансије Рената Милић Радујко.
– Буџет се састоји од укупних прихода и примања у износу од 82,8 милијарди динара, а расходи и издаци износе 86,7 милијарди. Тако да је планиран буџетски дефицит од 3,9 милијарди динара, што је за 55 одсто мање од овогодишњег. Планирана средства односе се на текуће приходе и примања, који чине 86 одсто укупних средства. Од тога су 74,5 милијарди динара приходи из буџета, 2,4 милијарде примања од продаје нефинансијске имовине, а око 1,5 милијарди су трансферна средства. Средства кредита износе око осам милијарди, што чини девет одсто укупних средстава, док сопствена средства установа износе око 4,1 милијарду динара – рекла је Рената Милић Радујко.
Она је подсетила на измене Закона о буџетском систему, којима су укинути сопствени приходи индиректних корисника буџета, изузев прихода установа који ће се до краја 2014. године наплаћивати као и до сада.
Буџет обезбеђује континуитет у развоју града Београда, јер планирана средства за капитална улагања износе више од 30 милијарди. Субвенције у укупној структури износе 13,4 одсто. Нема нових задуживања, а дефицит је смањен за 55 одсто, тако да је поспешено и смањење државног дефицита, закључила је Рената Милић Радујко.
Vesti :: Beograd
CZ se seli u Bubanj Potok 2021. »
15. Decembar. 2012 | (13:19 -> 15:06), Izvor : Studio B, Tanjug, Komentari: 0
Okružni zatvor u Beogradu trebalo bi da 2021. godine konačno bude izmešten iz Bačvanske ulice na novu lokaciju, najverovatnije u Bubanj Potok.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Bez obzira na planove o selidbi nastavlja se sa neophodnim rekonstrukcijama sadašnjeg objekta poznatijeg kao Centralni zatvor koji datira iz druge polovine prošlog veka.
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović rekao je da je selidba zatvora neophodna ne samo zbog smeštajnih kapaciteta, već prvenstveno bezbednosnih razloga s obzirom da je prolematična lokacija na kojoj se zatvor nalazi.
- Životi građana iz susedstva ili prolaznika svakodnevno su izloženi rizicima kada se sprovode akcije prebacivanja, odnosno privođenja pritvorenika. Mnogi od pritvorenika se prebacuju u sud uz jako obezbeđenje kroz centar grada, kada je ugrožena ne samo bezbednost onih koji ih čuvaju već i životi samih građana - naveo je Stevović.
On je ukazao da je sadašnja lokacija zatvora na Lekinom brdu u Bačvanskoj odgovarala nekom drugom vremenu i drugačijem tipu pritvorenika, ali da su sada "potrebna brza dejstva uz visok nivo bezbednosti".
Upravnik Okružnog zatvora u Beogradu Zvonko Grulović rekao je da je Urbanističkim planom predviđeno da se zatvorski objekat i Specijalna bolnica izmeste 2021. ali da je devet godina dug period i da će renoviranje blokova biti nastavljeno i u narednom periodu.
- Početkom godine počeće renoviranje dva bloka koje treba da se okonča u maju. Rekonstrukcijom ćemo zadovoljiti sve potrebne standarde, posebno u pogledu dnevnog svetla i dovoda svežeg vazduha u ćelije - ukazao je Grulović.
Kao nova lokacija za zatvor razmatra se Bubanj Potok jer je, tvrdi upravnika Okružnog zatvora, najpogodnija za vezu sa saobraćajnicama kojima se najčešće prevoze pritvorenici.
Grulović je napomenuo da zatvorski objekat u Bačvanskoj datira iz 1953. kada je taj deo prada bio predgrađe.
- Sada su se okolnosti promenile. Samim tim povećani su bezbednosni rizici i po zaposlene i po gradjane pa je izmeštanje zatvora van centra grada neophodno - istakao je on.
Iako je nekoliko blokova Okružnog zatvora do sada renovirano, veći deo zdanja je u lošem stanju, a posebno kompleks bolničkog dela gde su smeštena mentalno obolela lica kojima je umesto kazne izrečena mera psihijatrijskog lečenja. Iako imaju dobro grejanje, neki blokovi, koji još nisu renovirani, su u lošem stanju, poda u sobama skoro i da nema, malter otpada sa zidova.
Најновији трофеј у колекцији Милоша Станковића је награда коју је крајем прошле године добио у Токију. – У конкуренцији 160 признатих научника, доктора наука са Харварда, чланова академија, његова два изума проглашена су за најбоља.
Ovaj komentar sam poslao RTS-u.
Svetski Kongres Genija http://www.w-g-c.org se odrzava u Japanu, a osnivac konresa je *samo-proklamovani* genije Yoshiro Nakamatsu (NakaMats), koji za sebe kaze da je pametan kao Arhimed i Marija Kiri. Covek je inace lud i tvrdi da iza sebe ima 4 miliona pronalazaka. npr. Tvrdi da je izmislio floppy disk i faks masinu. Nosilac je IR Nobelove Nagrade, sto nema nikakve veze sa pravom Nobelovom Nagradom. IR Nobelova Nagrada se dodeljuje osobama za rad koji prvo nasmeje ljude pa ih posle natera da razmisljaju da bi na kraju utvrdili da je ceo rad u stvari prevara. IR je skracnica od Improbable Research - nemoguce istrazivanje.
Na taj kongres je isao Milos i sada vam prodaje neku pricu da je superpametan i da nema posao. Oprema koja se nalazi na policama iza njega se moze kupiti na buvljaku sve zajedno za max 1000 din.
Milos pise komentare podrske samom sebi, i nije mu prvi put da to radi.
Milos pokusava da izvuce novac iz ministarstva, pa cak i da prevari naciju. Pomoc koja je potrebna pravim talentima moze da ode u pogresne ruke.
Molim redakciju RTS-a da se ne blamira vise. Ignorisite ovog prevaranta.
Милош Станковић је између осталог члан Иновационог центра „Архимед” из Москве, Српске краљевске академије научника и уметника, Руске међународне академије наука која му је доделила своје највеће признање – почасну титулу и орден „Витез науке”. Заслужни је грађанин Земуна, а проглашен је и за Личност животног стила 2012. године. Пре Милоша то признање је отишло у руке Новака Ђоковића.