Podržao bih inicjativu da 8:00 bude neformalna ali opšteusvojena norma za početak radnog vremena za veći deo delatnosti, odnosno tamo gde je moguće. Jer stoji to što Mariks kaže, dan je ipak duži i produktivniji kad se ustane rano. A što ranije, to je veći taj osećaj.
E sad, radno vreme od 7 je ipak prerano, ne samo zbog ustajanja nego i zato što mnogi danas umeju da putuju i po sat, sat i po do posla, tako da bi bilo previše očekivati od nekog ko radi od 7 da ustaje u 5, neki čak i u 4:30 (ženama treba duže da se spreme, očigledno). Zato lepo da neki standard i glavnica bude od 8:00 i mirna Bačka, kompromis for d vin.
Takođe bih ukinuo praksu u nekim školama da im nastava počinje od 7:30. Nastava ne treba da kreće pre 8h. Nema razloga dr**ti decu da ustaju toliko ranije i da se u zoru (zimi, 8h) bave brojevima, hemijama, fizikama... Moja osnovna i srednja su sve naknadne i prekomerne časove obavljale između dve smene, u periodu od 13 do 14h. Dakle moguće je. I ako se dobro sećam - srednja ponekad dodavanjem časa od 30 minuta između 19:30 i 20:00. Ali baš retko. Dakle sve je samo stvar dobre organizacije.
Doduše cela ova diskusija i razmatranja sada vode i u druge neke nerešene teme i problematike:
1) u svetu sve češće postavljano pitanje koliko radna nedelja treba da iznosi, jer nije poenta u kvantitetu nego u kvalitetu. Čitaj - za firmu koja nema nikakvo dežurstvo nego radi po principu koliko posla dobija, toliko radi, džaba je sedenje u kancelariji, magacinu, radionici, gde god... 8 sati ako se sav posao obavi za 6.
2) takođe sve češće postavljano pitanje i proba radnih nedelja od 4 dana (raditi više 4 dana da bi ostala 3 bila slobodna). Ja o tome lično još uvek nemam stav
3) reforma školstva i obrazovnog programa koji je postao toliko proširen i opterećen da se od dece očekuje da nauče svašta nešto, a na kraju izlaze nespremna i za život i za posao. Svaki sektor i svaka struja nauke misli da je njena najbitnija, čak i veroučitelji, i onda tovare decu mnogim gradivima koja su fina za vežbanje vijuga ali na kraju dovode do toga da deca odande izlaze bez osnovnih znanja o svakodnevnim stvarima, a kamoli sposobnostima da započnu svoj posao ili se otisnu u neke karijere. Nego to posle moraju da nadoknađuju kroz praksu i volontiranja.
Ali to su sad neke druge teme... Mada svakako imaju veze s ovim, jer je sve to uvezano i međusobno zavisno.