Privatni prevoznici

[nenadmaksimovic]

Jučerašnje čukanje u bloku 72
Dva parkirana busa i treći naišao i otpozadi ga zvekne,crnac.

 

[Express]

Iz prostog razloga - novija vozila forsiraju na polascima sa većom kilometražom i posledično dužim vremenom rada, zbog veće jedinične cene po km za mlađi bus.

Da, imaju udela i u Pantransportu. Mislim da i dalje voze i po Kraljevu one radnike fabrike Leonija (kupovali su svašta od autobusa za zapada, kao na kilo).

Može im se kad ih je Grad na to podstakao. Da je izričito tražio minimalan broj novih vozila na svim linijama ne bi bili u takvoj situaciji. Da je bar izvršio popis stanja (ekvivalent tehničkog prijema), pa dao rok kada moraju da starija dovedu u fer, domaćinsko stanje izbegli bi naširoko i relativno nove kršine u gradu.

Grad (već tradicionalno) vozni park vrednuje u amortizaciono-kvantitativnom smislu (što noviji to po pretpostavci sveukupno bolji, što je, posledično visokim udelom niskobudžetnih vozila u praksi retko slučaj) umesto prvenstveno u amortizaciono-kvalitativnom, da uslovljava u startu kvalitetnije vozilo, a dugoročno pouzdanije (life cycle cost). Grad je taj koji vrednuje i sprovodi ideologiju lowest first cost, koja dovodi do dugoričnih problema stvarajući gubitke Gradu, GSP-u i štetu putnicima, dakle svima osim privatnim prevoznicima.

Današnji sistem smena je slojevit u cilju kudikamo bolje ekonomičnosti shodno tehničkim mogućnostima, te smanjenja mrtve kilometraže, pa zato pojedina vozila daleko brže dobijaju na pređenoj kilometraži. Tako umesto da iz više bolje raspoređenih pogona više puta u toku dana šalje različita vozila koja su pojedinačno manje prešla, on deo, ruku na srce, rudimentarno održavanih vozila ostavi gotovo ceo dan na liniji da prolongirano trpe ekstremna opterećenja. Ona se shodno tome brže i amortizuju, brže gube na vrednosti, te postaju dalje neekonomična za ulaganja u remonte (u koje spada i tzv. zelena/repower modernizacija) i popravke ozbiljnih havarija (polupan Solaris=otpisan Solaris, čak i kad ga ne raznese lokomotiva ili ne padne s nadvožnjaka na autoput, s mosta u reku).

To je ono kad Banković kaže da se Solarisi nemilosrdno muče neretko po 20 sati na dan. Vozila JGP su sama po sebi "seoske kobile", ali toliko izrabljivanje pri neadekvatnom održavanju prevazilazi svaku granicu normalnog rada (čak štaviše naši Solarisi nesumnjivo rade u najtežim uslovima od svih proizvedenih vozila pomenutog proizvođača, prodatih direktno prvom korisniku, o čemu svedoče ispala vrata, iskrivljene i odvaljene šipke). S tim u vezi jasno je da je lowest first cost filozofija dugoročno neodrživa u situaciji u kojoj se igrom slučaja našao GSP. Privatnicima bi pomoglo smanjenje starosne granice ali GSP-u ne baš (dovoljno pogledati kakvi sve problemi prate relativno nova vozila u nezadovoljavajućem stanju), pogotovo sa večinom vozila u Bežaniji.

I na kratkoj gradskoj liniji (tipa 31) proporcionalno većim brojem obrta prevoznik može ostvariti istu kilometražu, ali ne i isti profit (zbog većih rashoda troškova), nezavisno od efikasnosti vozila. Na otvorenom putu postiže veću komercijalnu brzinu, skraćuje vreme obrta, manje troši i sve to sa manjim inventarom pri manjem prosečnom opterećenju. Kada se tome doda bonus za novo vozilo, jasno je da je, uzevši u obzir iste uslove, GSP stavljen u krajnje nepovoljan položaj (o čemu se već govorilo u medijima).

Mogao bih se usuditi da očekujem veću učestalost ucena od strane privatnika ako kojim slučajem manjinski elektrifikovanim voznim parkom preuzmu i trolejbuske linije poznate po stani-kreni režimu.

 

[Busloverbk]

Jel se zna dokle se stiglo sa pripremom Citara za izlazak sa saobraćaj? Ako ništa od danas je 88 full solaris (koliko sam primetio). Ako ništa drugo solarisi će dobiti dostojnog naslednika.

 

[Express]

Novi Strelini zglobni Citari
CREDITS: ЂОЛЕ_394 sa Discorda
Pogledajte prilog 225513Pogledajte prilog 225514Pogledajte prilog 225515Pogledajte prilog 225516Pogledajte prilog 225517Pogledajte prilog 225518

Crveni je top kao da je nabavljen za oslovsku 31 (sveobuhvatno eksterijer i enterijer, izuzev spoljnog osvetljenja vrata i naravno sedišta), međutim enterijer nema veze sa nemanjićko plavom. Specifikacija je kao stvorena za prigrad, što Strela verujem uspešno forsira zahvaljujući prepasivnom Gradu.

Kao natrpan sedištima (čak i sa okretnim vratima mogao je biti obezbeđen veći prostor za stajanje, dok bi s kliznim još i bolje bio rešen) odgovara dužini linije kojoj je upućen, ali smanjen prostor za stajanje nije primeren zapaženom opterećenju (takoreći zglobni Citaro a la tesan Higer). U pogledu uslova eksploatacije i (ne)higijene tapacirung je suvišan, a klizna vrata poželjna na koridorskoj gradskoj liniji kao što je 88.

Zadnji prepust je interesantno rešen, budući da je reč o konfiguraciji sa horizontalnim motorom i jednim stepenikom (koji na isključivo izlaznim vratima ne pravi problem u ruralnim uslovima) koja važi za duhovnog naslednika verzije sa hladnjakom iza zadnjih vrata karakterističnu za O405GN, Citaro u Oslu i Zagrebu, te stari Conecto u Beogradu.

Možda grešim (detaljnije slike enterijera bi potvrdile ili opovrgle), ali sudeći po šipki iskivljenoj ka prozoru deluje da ima tri longitudinalna sedišta naspram zadnjih vrata što je za razliku od Zagreba postojalo u Oslu. Nema vertikalnu šipku na kraju prolaza desno što nije ergonomično, mada je tepenikom na vratima, odn. rampom eliminisan problem evidentan u Minhenu (stepenice za pristup izdignutim sedištima pozadi).

Autobus je prva liga, proizvođač uber-korektan, ali S(tr)ela i G(r)ad ostaju dežurni zabušanti na putu ka prevozu dostojnom potteba 21. veka.

Ajde sto ih ne volim zato sto su strelini, to je posebna prica...ali ne volim ih sto kabina vozaca nije adekvatna. Gde je pregradno staklo na vratima kabine, razdelna sipka na prvim vratima da vozac moze da ima preglednost kad skrece desno itd? I najveca glupost je sto nema taster za sva vrata i vrata pojedinacno, kao na vozilima GSP, nego vrata na senzor i putnik sam otvara vrata i cekas "dva dana" da se vrata zatvore...Niskopodni Konekto je generalno dobar, vozio sam ih u Arrivi, a oni su imali fizicki odvojenu kabinu kao na trolama i preglednost je vrh.

Jučerašnja scena na 52 najbolje ukazuje na nepovoljnost prigradske konfiguracije u gradskim uslovima poput Požeške.

Dolazi Conecto G, otvara prva, žena s malim detetom u naručju trči da bi pala ako bi se spotakla. Normalno da dolazi do četvrtih koja su najbliža, gleda, pipa sigurnosne prekidače, ma ništa. Potrči do trećih, tu isto, čak pipala spoljne rukohvate za prinudno otvaranje, naravno ništa. U međuvremenu se neko seti da unutra pritisne stop dugme za četvrta ali prekasno. Žena pritisnula skrajnut senzor i konačno otvorila vrata.

Dok je Strela mrcvarila Solaris na 37 doleteo od semafora (kod doma zdravlja) i prišao stajalištu u momentu kad se ovaj sklonio. Otvorio sva vrata, desetak ljudi istovremeno ušlo i izašlo, zatvorio i otišao. Naravno da ga je sustigao.

U odnosu na to, mislim da su tramvaji čak i najveći "kočničari" prevoza, u nekim slučajevima i saobraćaja (poput Resavske). Nit većeg vozila, nit praznijeg, nit duže zadržanog. Znači od gomile vrata otvori samo dvoja, taman što ih otvori, evo neko trči da otvara treća. Autobusi naravno stoje u koloni, posebno u slučaju kad je Katica iza Švajcarca ili, još gore, on iza CAF-a. Sam tramvaj nije uzrok toga, nego način njegove primene. Treba da vozi mnogo putnika na baštici rezervisanoj za njega, pa i da se tu minimalno zadržava nalik kapacitetnim šinskim sistemima, ne ometajući druge vidove prevoza ili, ne daj bože sopstvene fidere (autobus, minibus).

@Busloverbk

Bila su dva BMC jedan za drugim kod Arene (video na BG plus, mislim #3539 i 3541) pa mi pobegli dok se 95 nije dovukla do Bloka 19. Srećom naišao Solaris 3011.

 

[Jelancha]

Ima CAF jednu manu sa vratima. Na drugom i četvrtom modulu dvokrilna vrata se zatvaraju istovremeno, ali jednokrilna jok, čekaju prvo da se zatvore dvokrilna i to drastično povećava bavljenje u stajalištima.
Gledao sam u Jurija Gagrina, Solaris & Caf, na oba stajališta po 15 ljudi, i verovali ili ne CAF se izvuče prvi, jer nisu otvarana jednokrilna. Na sledećem slična priča, ali neko je malo kasnije otvorio zadnje jednokrilno i paf razlika je sigurno 10-15 sekundi, veoma ekstremno.
Takav sistem rada ulaz-izlaz nigde nisam video iako su konfiguracije sa tim rasporedom vratiju manje više svuda prisutne.
No, u špicu i pri najvećem opterećenju npr. u VS, CAF obično uspe da pre KT4 obavi bavljenje u stajalištu, vozači se pri ogromnim gužvama u KT4 često plaše da zatvore vrata pa čekaju dosta.

Senzori za otvaranje vrata na Strelinim Conectima su užasnog kvaliteta, rekao bih neka domaća Turska proizvodnja, možda i grešim.
U većini proizvoda Evropskih proizvođača nalaze se tipski proizvedene tipke koju proizvodi Tsl Escha.

Wide range of push buttons for buses and trains - TSL ESCHA

TSL-ESCHA leverages its wide range of push buttons for buses and trains to find tailor-made solutions for its customers.

www.tsl-escha.com

 

[isuzu citiport]

Zadnji prepust je interesantno rešen, budući da je reč o konfiguraciji sa horizontalnim motorom i jednim stepenikom (koji na isključivo izlaznim vratima ne pravi problem u ruralnim uslovima) koja važi za duhovnog naslednika verzije sa hladnjakom iza zadnjih vrata karakterističnu za O405GN, Citaro u Oslu i Zagrebu, te stari Conecto u Beogradu.

Ispada da su ovo prvi poluniskopodni autobusi koji će doći u Beograd još od MAZ-ova 103.

Citaro G mild hybrid inače ima tri konfiguracije zadnjeg dela - prvu sa vertikalnim motorom i kutijom koja zaklanja 4 sedišta (dakle tipična gradska konfiguracija), drugu sa horizontalnim motorom i podignutim poslednjim redom sedišta do kojih se dolazi preko dva stepenika (kao taj pomenuti u Minhenu), i treću konfiguraciju sa horizontalnim motorom gde se čitav pod polako podiže od sredine čime se dobija da se na zadnjim vratima nalazi stepenik (očigledno prigradska konfiguracija, ovo je strela uzela za 88).
Napomenuo bih još da to da li je motor OM936LA ili OM936hLA ne pravi apsolutno nikakvu razliku, te se između ta dva odlučuje samo zarad konfiguracije enterijera u zadnjem delu.

Ukratko, odabrali su najgoru opciju za naše uslove, i to izgleda samo da bi dobili dva sedišta više...
Ovako će to izgledati u praksi:

Spojler

 

[Vinča307]

To sa tasterima je stvarno debilizam i nije mi jasno šta je problem da se napravi sistem kao u Zagrebu koji funkcioniše jedno 20 godina tamo, a to je da vozač ima mogućnost otvaranja svih vrata, a istovremeno i putnik može otvoriti vrata pritiskom tastera koji se jasno razlikuje od tastera stop. Kod novih Citara imaju opet onu bombicu od tastera kao naši Citari, ali se razlikuje boja stop tastera i tastera za izlazak.

 

[Express]

@isuzu citiport

Odnosilo se na hamburški dizel s vertikalnim motorom, mada mi promaklo ispupčenje za horizontalni. Beogradski je kao ovaj drugi, sa drugim rasporedom sedišta. Taj u Minhenu dođe kao M.A.N, samo s hladnjakom levo. Ako išta drugo, kod njega bar imaš za šta da se uhvatiš.

Da ima nešto manje sedišta, plastičnih kao kod rimskih solo, da je naručen s vertikalnim rukohvatom pozadi i da vrata nisu u (za naše prilike) prigradskoj specifikaciji, uslovno ne bi video problem sa poluniskopodnom šasijom. Čak štaviše istovtemeno nudi više mesta i otvoreniji enterijer. Kao takav, da imamo mozga kao Varšava (čitaj posedujemo inventar od 2/3-3/4 zglobnih), nužno ili ne, mogli bi pokriti (gotovo) celu sekundarnu mrežu linija umesto solo bez problema. Ne mora da obavlja polaske predviđene za veća opterećenja od 100 putnika, kao što je to slučaju tramvajskih fidera u Zagrebu (ekvivalent 20 s proširenim okretištem obezbeđenim otkupom placa, do tramvaja 31 u Šumicama).

Da Mercedes nudi Citaro L, a ne s vertikalnim motorom (koji nikad nije ni nudio) najverovatnije bi takav bio, horizontalni dizel ili hibrid.

Meni se lično sviđa (više od IK218M), ali s kontrolom vrata su najviše uprskali stvar. Da su uzeli klizna sa dugmadima na sredini, uključujući i na zadnjim vozilo bi bilo praktičnije. Ovako je više za 302 nego za 88. Pretpostavljam da je ovo samo faza, da će ih prebaciti na 461, 591 i druge Lastine, a možda i neke bivše GSP u slučaju da grad to u budućnosti zahteva.