Srednje saobraćajne škole fabrikuju vozače C kategorije i u okviru dokvalifikacije, vozače specijaliste (za specijalna vozila, poput sanitetskih, vatrogasnih i sličnih).
Međutim, kada učenik izađe iz škole, ima 18-19 godina, a puna C kategorija sa regularnom dozvolom mu se priznaje tek sa 21 godinom. Do tada, mnogi zaposlenje pronađu na drugoj strani. Kada požele D kategoriju, potrebne su im 24 godine života i oko 650€, s tim što tek mali broj auto škola ima uslove za D. To onda podrazumeva odlaske u neka mesta udaljena i po više desetina km.
Ako je dozvolu stekao posle kraja 2019.mora da prođe i osnovnu CPC obuku od 140 časova i još 35 za D. Koliko to košta, ne znam, ali ne verujem da je čas ispod 1000 dinara, pa računajte. Znači, sa na D traži oko 2k € i mnogo vremena. A za mnoge, u manjim mestima, to znači i gubitak više radnih dana i odlaske u veća mesta. Za moj kraj (Užice) znam da se CPC seminari organizuju u Čačku. Do skoro se i D kategorija mogla polagati tek tamo, a od nedavno i jedna aš ima D.
Zato je blokirana proizvodnja novih vozača.
Poslednja godišta koja su regularno služila vojsku i tamo dobijala kategorije su 1979/1980. Ti ljudi sada imaju preko 40 godina i odavno rešen posao i vrlo malo motiva da ulažu nekoliko stotina hiljada dinara u prekvalifikaciju, jer ih i na novom poslu ne lekaju sjajni uslovi: suočiće se sa gazdama koji ih terati da muljaju sa tahografima, neće biti adekvatno plaćeni. U unutrašnjosti se još nije osetio nedostatak vozača D jer su se uglavnom raspala nekadašnja autobuska preduzeća, u novonastalim firmama manja je potražnja, tako da ih još ima. E, kad i tu zafali, a to će biti uskoro, moraće i poslodavci da odreše kesu i da počnu u potpunosti da poštuju i vozača i zakon.