Nemaju baš puno toga zajedničkog. Pisano je dosta na tu temu. Higeri imaju super kondenzatore, neki bi rekli malo zastareo koncept sa tehnološkog aspekta. Prednosti u odnosu na baterijske elektro buseve ogledaju se u brzom punjenju, tačnije neophodno je preko pantograf sistema, a zbog nevelike autonomije, najviše par desetina kilometara, plus tehnologija super kondenzatora bi trebalo da da dosta dug vek trajanja sistema kao takvog. No, baterijski električari se, takođe, mogu opremati vrlo različito, od malih, al brzo punjivih baterija, opet preko pantografa najčešće (Solarisi u Novom Sadu), do onih sa velikim paketima baterija raspoređenih po krovu i iza zadnje osovine najčešće, tj. u konstrukciji zadnjeg prepusta. Autonomija zavisi od mnogo faktora, terena, temperature, stila vožnje, a u slučaju ovog Otokara može ići i do fabrički deklarisanih 400 kilometara. Motor je centralno postavljen koliko mi je poznato, i proizveo ga je VOITH, a baterije su Webasto-ove. Elektro motori mogu biti i u glavčinama točkova. Baterije postoje u nekoliko tipova hemijskog sastava, što će reći da varijacija zaista ima puno, a to važi i za sisteme dopune istih, ne samo dal se to može izvesti preko pantograf sistema, nego i prema ugrađenim punjačima za neizmeničnu i jednosmernu struju. Jako je važno koliko mogu struje da povuku, mislim u piku, jer obično temperature ne dozvoljavaju baš predugo punjenje maksimalnim kapacitetom. Skoro pominjani eCitaro, na primer, u zglobnoj varijanti može nositi baterije kapaciteta i do 700kw/h. Zaista se sad mogu naći varijante za sve namene. No, taman su tolike i razlike u cenama. Otokar nudi možda čak i samo jednu varijantu, ovu koja vozi i našim ulicama, a i to samo po sebi utiče na cenu. Verujem da se dobro pokazuje, al opet, sigurno da nije baš idealno rešenje za linije gde se gazi puno kilometara bez zaustavljanja. 59 sa druge strane, čini se kao vrlo zgodna za takav tip vozila, kad već nije elektifikona još odavno trolejbusima.