Заборављате да има и болесника који сопствени жиг лепе на туђе фотке.
Big faking dil. 
Pre 5 godina sam na temi o Brankovom mostu okačio fotografije zapuštenog ''Đilasovog'' lifta, koji je SNS talog namerno zapustio. Posle par dana, te fotografije su izašle u Blicovom članku, i ako se dobro sećam, nisu ni pomenuli s kog sajta su ih preuzeli, a kamoli ko je autor. Mogu da iskopam to iz forumske arhive, samo da ubodem pravu ključnu reč za pretragu.
ELem, misliš da sam se potresao? Jesam, zabole me Vesić. Naprotiv, bilo mi je drago što sam doprineo da se proširi svest o tom problemu i što sam doprineo da se možda jednog dana to sve sredi i poboljša živog u mojoj okolini i zajednici. Isto tako sam se osećao još par puta kada bi neke ideje i rad, bilo od mene ili drugih članova foruma, dospeli u novine ili pak bili realizovani, kao npr Zexland-ovo uređenje prostora ispod Brankovog mosta.
I kao što se Blic tada poslužio mojom fotografijom, tako se nekad ja poslužim njegovim. Kao što mi ovde na forumu kačimo sjajne klipove sa Youtubea o gradovima i urbanizmu, zaboravlja se da neki od njih koriste materijale koje su iskoristili od drugih.
To je ciklus života na internetu. Uzmeš nešto, daš nešto. Krajnji rezultat je da bazen informacija i kreativnosti raste i stvari se unapređuju. Čak i kod piraterije stvari se unapređuju, jer malo morgen bi danas Microsoft imao armije programera da se njegovi proizvodi nisu delili, i da na njima nisu vežbali amater-programeri, koji su posle studirali to i dobili posao upravo u Microsoftu. To je samo jedan od primera, inače mogu da ih navedem kolko god treba.
S druge strane, osobe koje kače fotografije prizora koje svi redovno viđamo, i koje osim arhivatorske, nemaju nikakve drugu vrednost, i prave se lude kada one ''pozajme'' nešto s interneta a cmizdre kada neko pozajmi nešto njihovo, samo pokazuju da zabole njih za zajednicu i doprinos. Nego im je prvenstveno do divljenja i pohvala od drugih. Da cela čaršija zna da su to one slikale. Big faking dil. Eno ja slikao trotoar ispred Nemačke ambasade i okačio ovde, pre nedelju dana slikao Vegana 2, pre par nedelja prvi uslikao trećeg po redu remontovanog BKMa na ulicama... i nigde nisam udarao žigove i CopyReich. Zabole me za CopyReich. I isto tako me zabole ako neko to upotrebi na svoj način i širi dalje. Što se više širi, to internet više raste. Što veći internet, to bolje po ceo svet.
Plus, na sve to, deljenje materijala na internetu doprinosi njihovom očuvanju. Jer nema ničeg goreg od zakopavanja intelektualnog blaga tako da bude na jednom jedinom mestu bez pristupa, i polako propada tu i zaboravlja se kroz vreme. Savršen primer toga su epizode Nindža Kornjača iz 87' koje je RTS držao u arhivama. Udarile bombe 99te i zbrisale sve to. Onda se na internetu pojave ljud koji su to sve snimali na kasete, i okače na Youtube, da nove generacije mogu da slušaju Nikolu Simića i Đuzu Stojiljkovića u jednim od svojih najboljih izvođenja. Umesto da je sve otišlo u pepeo i zaborav. Sad čekam da se javi neki koji će da kaže kako neće nikad ništa pasti u zaborav jer će ' se čuva na njegovom hard disku. A garantujem da većina pojma nema da ni hard diskovi nisu večni. A kamoli SSD... Dok deljenje na internetu nije garancija večnosti, ali je prilično blizu.
