Od kad su to Japanci nabavljeni? Pa valjda zato i nose popularni nadimak, pošto je u pitanju donacija?
Pričaš o isplativosti mutanata, a gomila ih prešla i po milion kilometara za svega pet godina rada, a reč je o drastično jeftinijim vozilima u odnosu na Conecte. Pritom, prigradske linije koje decenijama unazad održava Kosmaj, uopšte nisu naivne po pitanju zahtevnosti terena i opterećenja, a većina mutanata je jako lepo radila prvih sedam osam godina. Normalno da velika kilometraža donosi i probleme, pogotovu kad je održavanje tek korektivno, i to se neretko svodi na budženje, a ne zamenu dotrajaliih delova novim. Svakako da su Conecti kvalitetniji i naravno da se radi o boljim vozilima, što se i podrazumeva kad se ima u vidu razlika u ceni, a i samo ime nešto garantuje, ali uopšte nije bilo pa ni malo neprijatno putovati i tim mutantima, dok su još bili utegnuti i uopšte u dobrom stanju. Lepo su se i u krivinama ponašali, bili prilično brzi, a i sedišta su bila među udobnijim kad su autobusi GSP-a u pitanju. Mutanti su sebe višestruko isplatili bez ikakve sumnje, sigurno daleko pre nego li FAP-ovi A537, od kojih je manji broj vrlo rano završio karijeru. Kad su već pominjani, teško da je njima Kosmaj nešto naročito bio zadovoljan, a starija serija A527 ih je u većini i nadživela. Imali su najviše problema sa ragulacijom visine, a kako je problem s vremenom ublažen, FAP-ovi A527 se lepo naradiše. I nije reč o pukoj pobedi Ikarbusa i FAP-a na tenderu, već je i tražena kooperacija dve fabrike, ne bi li se dobila kompletnija vozila, a za Kosmaj je i inače mercedesova mehanika imala prednost. 103-jke tih godina nisu bile nuđene sa mercedesovim motorima, a i one koje je Kosmaj imao pre dolaska mutanata, spadale su u problematične serije šaltača druge polovine 90-tih i serije automatika iz 2001 godine. 103-jke su prošle kroz nekoliko evolulitivnih faza, a postaju kompletnija i pouzdanija vozila od serija iz 2003, pa do kraja proizvodnje. Na kraju krajeva, GSP i nije bio naročito značajan kupac 103-jki. Višestruko veći broj prodat je drugim javno komunalnim i državnim saobraćajnim preduzećima, i naravno, velikom broju privatnih prevoznika širom zemlje, a ne tako veliki broj je i izvezen.
Opet moram ponoviti da nešto što je proizvedeno u tolikom broju za dobrih dvadest godina trajanja proizvodnje ne može biti baš toliko loše, tim pre što su kupci dobrim delom bili i privatni prevoznici. Branik je par postova pre istakao neke vrlo bitne činjenice, al ne vredi kad neko jednostavno ne želi da shvati. Priča Gašpar konkretno o garažnom broju 464, a ta 103-jka radila skoro pa dvadest godina, i čovek još spominje udes. Pa naravno da neće biti utegnuta i u ravni, ako se oštećenje ne sanira kako treba. Isto se može reći i za 2-jku, inače 101-icu, al nema veze. Remont na Dorćolu nije odradio posao kako treba, jednostavno. Izašao sa remonta sa deformacijom iznad drugih vrata. Kako je voziti te silne 103-jke? Pa pričaj s ljudima Gašpar, ne znam šta drugo da ti kažem, ili polaži za D kategoriju pa vidi sam, al svakako da toliku količinu pljuvačine sigurno čuti nećeš, a pogotovu za M seriju. S kojim god vozačem da pričam, niko se nešto nije žalio na same vozne karakteristike, čak šta više, tu ima i dosta pohvala.
I za kraj da dodam da autobusi kod nas stvarno mnogo prelaze za kratko vreme, a pogotovu je to važilo za Ikarbuse, dok se o Japancima moralo voditi više računa, a i među Conectima prve serije bilo je dosta onih koji nisu imali tako veliku kilometražu ni posle sedam osam godina rada. Velika kilometraža najčešće podrazumeva već i remont vitalnih sklopova, a to važi za sva vozila bez izuzetka, s tim što se kod starijih serija Ikarbusa i karoserija trebala raditi, a sigurno da se isplati, ako se ista uradi kako treba, a ne da se pomalo krpi. Reč je o jednom kvalitetnom remontu na 15 godina ukupnog rada, i s tim ne vidim neki veliki problem uzimajući kilometražu u obzir. Kod privatnika ih pride dosta radi i noćne linije, pa su kilometraže ozbiljne nakon samo par godina rada. U GSP-u su i LE-i već dosta prešli, a tek prva M serija, koja za sad nije zahtevala nikakve intervencije na konstrukciji po onome što sam od kolega mogao čuti. A šta znači velika kilometraža, govori i primer jednog Solarisa, koji je stigao skoro do milion kilometara na liniji 109 ili 110. Iako sama trasa i nije toliko teška, kilometraža je opet ozbiljna. Kako mi reče jedan od stručnih saradnika u održavanju, stradala je pogonska osovina. Ništa nenormalno, al eto sa čim treba računati kad se mnogo pređe. Menjač i motor isto treba raditi na određenoj kilometraži, ako se želi izbeći zamena, pa sve i da se pomenuti zamene posle milion i ko zna koliko pređenih kilometara, ništa strašno niti nenormalno. Pomenuti Solaris je uveliko sebe otplatio na tolikoj kilometraži. Generalno, od gradskih autobusa i ne treba očekivati da u izuzetno surovim uslovima prelaze od 1.500.000 do 2.000.000 kilometara. Kad se vozila već toliko eksploatišu, moraju se češće i menjati novim, a svakako da nismo jedini takav primer u Evropi. Opet dozvolim sebi da na ovu temu pišem kilometarske postove.