KOJE PROBLEME U BEOGRADU NIJEDNA VLAST NIJE REŠILA? Divlji taksisti, liste čekanja u vrtićima, šverc u gradskom prevozu, splavovi izvan zakona...
Blic | 12. 09. 2016 - 17:20h
Gradske vlasti u Beogradu se menjaju, ali neki problemi zauvek ostaju. Bez obzira da li su na čelu SPS, SPO, DS ili SNS, a u fotelji gradonačelnika Čović, Đilas ili Mali.
U poslednjih 20-tak i kusur godina niko nije uspeo, barem na duži rok, da reši probleme švercovanja u javnom gradskom prevozu, nelegalnih taksista, neuređenih splavova, divljih nehigijenskih naselja, lista čekanja u vrtićima, da ne govorimo o izgradnji kanalizacije ili metroa.
ŠVERC U GRADSKOM PREVOZU
ao što smo pre neki dan spomenuli, sve je u većem obimu počelo 1996. kada je ukinuta obaveza da državna i društvena preduzeća kupuju svojim zaposlenima mesečne pretplatne karte, odnosno markice. I tako smo došli do toga da danas više od polovine putnika ne plaća prevoz, dok druga polovina mora da izdvaja i za njih, pa je karta za jednu vožnju čak 89 dinara.
A svašta se pokušavalo: od uvođenja konduktera, angažovanja i po 1.000 kontrolora, ulaza samo na prednja vrata, kombinovanih patrola kontrolora i komunalnih policajaca, zaustavljanja vozila i po deset minuta na stanicama... Bilo je s vremena na vreme manjih pomaka, ali ne na duže vreme.
DIVLJI TAKSISTI
Uprkos svim kontrolama i racijama u kojima su učestvovale i razne inspekcije i Komunalna policija, pa čak i Interventna jedinica, na gradskim ulicama ljude i dalje dere nekoliko stotina “divljaka”. Od onih koji pristižu iz drugih gradova, do onih koji imaju sve legalne papire, ali posluju po “svom zakonu i svojim pravilima”.
Najviše ih je i najorganizovaniji su na aerodromu. Zbog turista, naravno, Međutim, ima ih i na železničkoj i autobuskoj stanici, na splavovima, ispred poznatih prestoničkih noćnih klubova...
Situacija je, čini se, bolja nego pre pet-šest godina, ali daleko od toga kako bi trebala da bude.
SPLAVOVI
Turistička atrakcija Beograda, ujedno je i “orah” o kojeg su sve vlasti slomile zube. Mnogi su u vlasništvu kriminalaca ili sumnjivih biznismena, postavljaju ih skoro bez ikakvog pravila, plaćaju minimalne naknade državi.
Plan o splavovima donet je još pre 12-13 godina, ali nikada nije primenjen u praksi. Dragan Đilas je sa saradnicima “zonirao” obalu, ali je njegov plan oboren na Ustavnom sudu. Sadašnja vlast je u septemrbu 2014. najavljivala da će do kraja te godine biti usvojen novi pravilnik sa naknadama i uslovima koje moraju da ispune vlasnici. Danas, dve godine kasnije, sve je još samo na papiru.
DIVLJA NASELJA
Prema nekim procenama u Beogradu ima između 150 i 200 divljih, nehigijenskih naselja u kojima živi skoro 100.000 ljudi, od kojih 30.000 dece. S vremena na vreme neka budu raseljena, poput onih najpoznatijih koja su svojevremeno nikla ispod Gazele ili kod Belvila, ali se onda pojave druga na 200, 300 ili 500 metara.
Graske vlasti su pokušavale sa smeštanjem ovih ljudi po kontejnerima, ali i njihovim izmeštanjem u gradove u kojima im se vode prebivališta. Ipak, njihov broj se ne smanjuje, a novih akcija nije bilo poslednjih godina.
VRTIĆI
Pre desetak godina, u vreme tadašnjeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića, pričalo se da na listama čekanja za vrtiće ima između 5.000 i 7.000 dece. Ova brojka je značajno smanjena za vreme Dragana Đilasa kada su se obdaništa otvarala kao na filsmkoj traci, ali je problem samo trenutno bio rešen.
Sadašnja gradska vlast je povukla pravi potez kada su početkom 2015. drastično smanjene cene, a zatim u sistem uključeni i privatni vrtići, ali je to dovelo do nove navale na obdaništa, pa je umesto dotadašnjih 10.000-12.000 prijava, ove godine stiglo skoro 22.000. A slobodnih mesta je bilo tek oko 12.000...
NELEGALNA GRADNJA
Kada je tačno počela ova pojava niko tačno ne može da utvrdi, ali prema poslednjim dostupnim podacima u prestonici trenutno ima barem 250.000 nelegalnih objekata.
Ovo je polje na kojem je sadašnja vlast bila najaktivnija, ali bi rezultati trebalo da budu vidljivi do kraja godine.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/koje-p ... -u/823x7xr