Kada čitam
@stf godine 2024. pomislim, koliko smo mi daleko od diktature? Gledam
prilog o transportnoj reformi Čeljabinska i shvatam, tačno, nema diktature!
U diktaturi, bivši aktivista, danas politički uključen čovek kaže: "Kada ste aktivista, možete da utičete na 5% promena, kada dođete na funkciju, možete 80% od onoga što ste hteli". U okviru reformi:
- Uradili su mnogo na prijatnijim i bezbednijim ulicama. Mnoge gole ulice su dobile aleje, razdelna ostrva, podzemni prolazi duplirani pešačkim prelazima.
- Velika obnova tramvaja, trolejbus dat u koncesiju sa širenjem mreže. Širi se tramvaj. Uvode se žute trake
- Vršene promene na mikroplanu, recimo, tramvaj pomeren 200 metara bliže pešačkoj zoni.
- Radi se na parkovima, priobalju, dečjim igralištima, smanjenju uzurpacija javnog prostora parking mestima.
- Ulazi se u projekat podzemnog tramvaja.
Program ima svoje nedostake i žalbe, ali da bi u Srbiji bila diktatura, pod 0 mora da postoji program. Dok diktatura ume da nekog eventualno talentovanog čoveka sa idejom i voljom uključi u sistem i da mu da stvara, zlatno doba aktivistu uključuje na radno mesto jok-efendije, sa zadatak da lepo objasni da svaki predlog i primedba ima svoje "primedba je neosnovana". Evo, ako u nekom naselju ima 100-200 metara uskog puta gde je problem mimoilaženje autobusa, za to nema tehničkih rešenja. Rešavati neki saobraćajni ili komunalni problem kroz eksproprijaciju/otkup? Nema rešenja. Ni za šta nema rešenja. Ali zato doba zlatno da zlatnije ne može biti.