Prigradske linije javnog saobraćaja – predlozi i rešenja
- Začetnik teme Matt
- Datum pokretanja
По мом мишљењу 461 само,мора остати мало нека јача линија на Шумицама мислим на 351.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.265
- Pohvaljen
- 13.050
Ne može bre Vrčin sve da dobije, prošlo je simino vreme aloee 
352, 354 i 461, uz pojačanje 352 i 354 sa intervalom od 60 minuta. Ako ne može da vozi Lasta jer nema buseve, nek daju te linije Kosmaju, pošto privatnici preuzimaju njihove linije.
352, 354 i 461, uz pojačanje 352 i 354 sa intervalom od 60 minuta. Ako ne može da vozi Lasta jer nema buseve, nek daju te linije Kosmaju, pošto privatnici preuzimaju njihove linije.
Треба 5 јаких линија 351-355,ово остало типа 350,352А 354А,354Б,355А,355Б,355Л,356,361Б,361Л,362,363,363Л,366,366А треба поукидати и пребацити поласка на 351-355 са новим трасама да иједно место не буде запостављено.3 линије на Шумице,а 2 на нови БАС или обрнуто, свеједно.Ne može bre Vrčin sve da dobije, prošlo je simino vreme aloee
352, 354 i 461, uz pojačanje 352 i 354 sa intervalom od 60 minuta. Ako ne može da vozi Lasta jer nema buseve, nek daju te linije Kosmaju, pošto privatnici preuzimaju njihove linije.
Pa treba da se staviš u mod razmišljanja ivih iz DJP ili onog ko odlučuje, pa će tako i doći logični zaključak zašto je tako, iako je isti antilogičan po običnog čoveka. Dakle, po njihovom zaključku 560E ne pravi gužvu, dok 581 pravi i zato ne staje na Sajmu.
Ja bih ostavio da staje na Čukaričkoj padini, a uveo da staje na Sajmu pod obavezno. Ranije sam predlagao i pisao SJP da se stajalište na Mostu na Adi, donji nivo, koristi za linije koje ga već koriste, plus 55, 91, 92, 551, 581 i 860, kako bi dobile vezu sa 94, čime bi se dobila dodatna veza sa NBG, plus potpuno nova veza sa Dedinjem, Banjicom, Kanarevim brdom i Miljakovcem. Dobio sam odgovor da ne postoji potreba za time pošto linije već staju na Adi Ciganliji (stajalište pre skretanja u Radničku).
Таман да путујем 60 на сат од Умчара до АутокомандеNe može bre Vrčin sve da dobije, prošlo je simino vreme aloee
352, 354 i 461, uz pojačanje 352 i 354 sa intervalom od 60 minuta. Ako ne može da vozi Lasta jer nema buseve, nek daju te linije Kosmaju, pošto privatnici preuzimaju njihove linije.
Od Lazarevca mozes 581 do Vidikovca (Stanica Knezevac) pa na 59 do navedenih naselja.
Od Zeleznika mozes 54 (koja je nazalost retka)do Miljakovca.
Cak i sa 91,92,551 i 860 mogu da presedaju na 54,al onda moraju opet kod Miljakovca da se preseda.
Od Banovog brda ima 49 i 50, od Zarkova 50,ali za 50 je mana sto je solo,a puna putnika.
Djole Pevcanin
Advanced
- Učlanjen(a)
- 16.11.2016.
- Poruke
- 3.327
- Pohvaljen
- 2.845
По њима 581 ће правити гужву а не прави гужву 860 азбука која стаје на сваких 10 минута и конвоји зглобних линија.
Ниђе везе.
Послато са Mi 9T помоћу Тапатока
Ниђе везе.
Послато са Mi 9T помоћу Тапатока
Busloverbk
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 29.11.2023.
- Poruke
- 392
- Pohvaljen
- 319
čini mi se da su Lazarevčani pre par godina tražili stanicu kod Sajma, međutim ćorak.
Dugacka linija,zaglavi se u guzvama,negde zadrzava semafor do 2 min.Bus ide na svakih 15 min u spicu,van na 20-25 min.
Zaglavi se u Ugrinovackoj kad se spusti niz raskrsnicu sa Tosinim bunarom.Semafor kod West 65 gde skrece ka Delti drzi semafor i jos jedan semafor koji vodi ka starom buvljaku.
A ipak Strela uvodi te linije,tako da frke nece biti.Nadamo se da ce nove linije postovati red voznje.
Meni je ok.Cak predlog moj,mozda nisam pisao ,linije iz Cente,Opova produziti do Zemuna backe preko Pupina.
Liniju 111 produziti isto,s time da u oba smera svraca u SC Kovilovo ili da postoji neki polasci(oznaceni sa zvezdicom) koji bi samo svracali tu.
Ne bi bilo frke produziti 105L.Ni njenu funkciju do Borce nesto ne kapiram,ali naravno da sa tim produzenjemtreba da svraca na terminus Borca 3.
Moje misljenje.Postujem tudje
Aleki37
Intermediate
105L je uvedena jer je 105 bila nepouzdana i retka, pa je stanovnicima Ovče bilo korisnije da imaju frekventnu liniju kojom bi se dobacili do 95. Koliko sam shvatio po onom ugovoru, neće svraćati skroz do terminusa, ali će i dalje ulaziti u naselje.
@Nikola03
Pitanje je bilo retoričko, jer si spomenuo da mogu sa svih linija koje sam naveo da presedaju na druge linije i tako se dobace do naselja koje sam pomenuo i da (indirektno) nije ni potrebno uvoditi stajalište na mostu na Adi.
@Aleki37
Linija 105L je uvedena i zbog toga što dosta Ovčanaca gravitira ka Borči. Inače, po planu, linija 105L će saobraćati od Ovče sadašnjom trasom sve do skretanja za okretnicu Borča III. Tu će linija umesto ka okretnici skrenuti desno i trasom linije 85 saobraćati do Zemuna.
Pitanje je bilo retoričko, jer si spomenuo da mogu sa svih linija koje sam naveo da presedaju na druge linije i tako se dobace do naselja koje sam pomenuo i da (indirektno) nije ni potrebno uvoditi stajalište na mostu na Adi.
@Aleki37
Linija 105L je uvedena i zbog toga što dosta Ovčanaca gravitira ka Borči. Inače, po planu, linija 105L će saobraćati od Ovče sadašnjom trasom sve do skretanja za okretnicu Borča III. Tu će linija umesto ka okretnici skrenuti desno i trasom linije 85 saobraćati do Zemuna.
Што се Гроцке тиче, мој предлог је следећи:
351 Шумице - Гроцка - Дражањ
352 Гроцка - Брестовик - Камендол - Умчари - БАС
354 Брестовик - Гроцка - Врчин - Шумице
362 Живковац - Дражањ - Мали Пожаревац - Шумице
461 БАС - Врчин (Равнице)
351 остаје једнако важан, врши посао главне линије на југу, с тим што бих укинуо силажење у Брестовик , увео кретање кроз Умчаре по предлогу @stf ,такође увео у будућности изградњом петље Болеч да се ту возило укључује што би додатно убрзало линију.
352 замишљен да врши више послова,
Спаја Брестовик са Гроцком,
Ствара везу аутопутем ка граду Камендолу, Пударцима и Умчарима и сама линија је замишљена у смислу тако да увек има путника у возилу.
354 бих оставио до Шумица из разлога што бих линијом 461 било могуће преседање у Врчину ко жели ка НБГ-у или Аутокоманди , такође полазна тачка је Брестовик из разлога што Брестовик добија директну линију ка граду (полазна је тачка)
Линију 362 сам замислио сам из следећих разлога
Живковац спојен са Умчарима и 351,
Генерално правац Дражањ-Умчари-Живковац, Живковац-Умчари-Дражањ је идеалан за возаче из разлога што нема неких тежих окретања у центру Умчара,
Живковац, Умчари и Дражањ имају преседачку везу у Малом Пожаревцу ка Сопоту и Младеновцу, такође ко жели ка Новом Београду и Аутокоманди може у Малом Пожаревцу преседати на 493 и 465
461 би била идеална до главне чиме би се уклопила у Ластин потез 400
351 Шумице - Гроцка - Дражањ
352 Гроцка - Брестовик - Камендол - Умчари - БАС
354 Брестовик - Гроцка - Врчин - Шумице
362 Живковац - Дражањ - Мали Пожаревац - Шумице
461 БАС - Врчин (Равнице)
351 остаје једнако важан, врши посао главне линије на југу, с тим што бих укинуо силажење у Брестовик , увео кретање кроз Умчаре по предлогу @stf ,такође увео у будућности изградњом петље Болеч да се ту возило укључује што би додатно убрзало линију.
352 замишљен да врши више послова,
Спаја Брестовик са Гроцком,
Ствара везу аутопутем ка граду Камендолу, Пударцима и Умчарима и сама линија је замишљена у смислу тако да увек има путника у возилу.
354 бих оставио до Шумица из разлога што бих линијом 461 било могуће преседање у Врчину ко жели ка НБГ-у или Аутокоманди , такође полазна тачка је Брестовик из разлога што Брестовик добија директну линију ка граду (полазна је тачка)
Линију 362 сам замислио сам из следећих разлога
Живковац спојен са Умчарима и 351,
Генерално правац Дражањ-Умчари-Живковац, Живковац-Умчари-Дражањ је идеалан за возаче из разлога што нема неких тежих окретања у центру Умчара,
Живковац, Умчари и Дражањ имају преседачку везу у Малом Пожаревцу ка Сопоту и Младеновцу, такође ко жели ка Новом Београду и Аутокоманди може у Малом Пожаревцу преседати на 493 и 465
461 би била идеална до главне чиме би се уклопила у Ластин потез 400
Bespotrebno je cak 4 linije preko mosta. Upravo zato sto je 85 predugackabi neredovna skratiti do Backe sa sa tim kracim povezati naselja preko.dunava. Dovoljno je neki liniju iz Padinske skele.produziti do Zemuna (102,107,109 ili 110 uz bolji takt) a sa druge strane produziti 111 ili 105L (preimenovati u 103). Ako je potrebna veza MZ Reva sa Zrenjaninskim putem, dovoljno je do Koteza ili Borce taj 112. Ovo streli odgovara da vrte prazni i nabijaju kilometrazu ali nema potrebe.
Karlo del Ponte
Advanced
Vezano za ukidanje prigradskih linija u centru, to može izazvati transportnu katastrofu i revolt. Hajde da razmotrimo varijante:
1) Novi Beograd: opšte produženje vremena putovanja, silovanje autobusa 95. Bilo bi moguće produžiti recimo 35 do Bloka 42 i sve zglobovi, ali opet je prelaženje iz zglobnog autobusa na zglobni autobus. Ako 581 i 860 i ostavimo preko Sajma, idu na Gazelu kuda nikada nisu išli, i humanitarna katastrofa se deli na Novi Beograd i Sajam. Vezano za pojačanje BG:VOZ, pojačali bi ga 100 puta da su hteli. Mogu namerno napraviti Zemun-Lazarevac, Zemun-Mladenovac sa Stedlerima, kako bi oslobodili po neki RVR da pojačaju Ovča-Resnik i Ovča-Batajnica, ali ne pada im napamet. Da su mislili bar o nečemu, imali bi bar Ovča-Batajnica ceo dan na pola sata.
2) Sajam/podnožje Gazele: Nema suvišnih prelazaka Gazele, dobra presedanja za sve pravce osim ka samom centru grada. Veza sa tramvajem zakukuljena zamumuljena.
3) Prokop: dobro sa strane univerzalne presedačke tačke, haba za desnu obalu, ali čak i da se napravi nekoliko predlaganih preusmerenja (autobusi 46, 51, 96, 70, spuštanje trolejbusa 40 i 41) opet nedostaje makar tramvaj kao masovniji prevoz.
4) Autokomanda: jako čvorište, ali opet ka centru problematično.
Odnosno, bez nekog ozbiljnijeg sistema masovnog prevoza, pa makar i celovitog BRT u najgorem slučaju, ovo je put ka kolapsu.
1) Novi Beograd: opšte produženje vremena putovanja, silovanje autobusa 95. Bilo bi moguće produžiti recimo 35 do Bloka 42 i sve zglobovi, ali opet je prelaženje iz zglobnog autobusa na zglobni autobus. Ako 581 i 860 i ostavimo preko Sajma, idu na Gazelu kuda nikada nisu išli, i humanitarna katastrofa se deli na Novi Beograd i Sajam. Vezano za pojačanje BG:VOZ, pojačali bi ga 100 puta da su hteli. Mogu namerno napraviti Zemun-Lazarevac, Zemun-Mladenovac sa Stedlerima, kako bi oslobodili po neki RVR da pojačaju Ovča-Resnik i Ovča-Batajnica, ali ne pada im napamet. Da su mislili bar o nečemu, imali bi bar Ovča-Batajnica ceo dan na pola sata.
2) Sajam/podnožje Gazele: Nema suvišnih prelazaka Gazele, dobra presedanja za sve pravce osim ka samom centru grada. Veza sa tramvajem zakukuljena zamumuljena.
3) Prokop: dobro sa strane univerzalne presedačke tačke, haba za desnu obalu, ali čak i da se napravi nekoliko predlaganih preusmerenja (autobusi 46, 51, 96, 70, spuštanje trolejbusa 40 i 41) opet nedostaje makar tramvaj kao masovniji prevoz.
4) Autokomanda: jako čvorište, ali opet ka centru problematično.
Odnosno, bez nekog ozbiljnijeg sistema masovnog prevoza, pa makar i celovitog BRT u najgorem slučaju, ovo je put ka kolapsu.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.265
- Pohvaljen
- 13.050
Генрално смисленије него постојеће стање, мада не видим чему то упорно форсирање Врчина на овом форуму у односу на сва остала насеља, поготово што и данас имају најбољи превоз на целом ластином делу потеза. Уосталом, Врчин и Гроцка имају подједнак број становника (преко 8000) а Гроцка је ипак административни центар општине у односу на Врчин.
Дакле, смисленије ми је да 354 иде на БАС, а 461 на Шумице, па Врчинци нека преседају на 354 уместо обрнуто. Јер, по твом предлогу, 354 покрива Брестовик (1045 становника), Гроцку ( 8154 становника), Заклопачу (2125 становника) и отприлике 1/5 Врчина (1/5 од 8601 је 1720). Дакле 461 покрива 6881 становника а 354 покрива 13044 становника. И то у случају да се 354 не завлачи до центра Врчина него директ на АП. Ако се завлачи до центра, разлика је још драстричнија.
Свакако, једна од те две линије би ишла на БАС, разлог зашто 461? Па из разлога што има добар такт и свакако би имала бољи такт од 354 (ја сам је замислио на бар 60 минута, јер је све мање од тога је теже извести с обзиром да знамо колико сада често иду 354 (А,Б)).
Пошто је Врчин овде више пута споменут у постовима и предлозима линија, ред је да се огласим. На овом форуму не мислим да се Врчин нешто форсира у односу на околна насеља, као и у односу на грочанска насеља. Пошто је насеље Врчин поређено са насељем Гроцком, испод ћу написати нешто за шта сматрам да је објективно, па ћу онда прећи на субјективно:
1. Најпре Врчин и Гроцка немају исти број становника ни по званичном попису, нити су га икад имали. Када се говори о броју становника, треба узети у обзир и ободне делове насеља, чији становници немају пријављено ни боравиште ни пребивалиште у Врчину. Дакле, стваран број становника је већи.
2. Даље, јесте Гроцка административно средиште, али у последњим деценијама све више губи на значају као центар, сем у формалном смислу. Постоје сведочења многих приватних предузетника да нису успели у Гроцкој да одрже своје радње ни пар месеци због слабог промета, док у Врчину није било тих проблема.
3. У вези са тим, Врчин се већ профилише као приградско насеље Београда, између осталог и због свог доброг географског положаја, са индустријском зоном која се убрзано развија, док је Гроцка индустријски мртво место, које умногоме гравитира ка Смедереву, коме је ближе него Београду.
4. Ка Гроцкој једино још гравитирају: само насеље Гроцка, јужна насеља општине и делимично Заклопача. И ово је неповратан процес. Зато је општина Гроцка у садашњем облику једноставно неодржива.
5. Што се тиче превоза, тачно је да Врчин има нешто бољи превоз у односу на околину, али и ово је наравно далеко од идеалног! Али и тај сада бољи превоз нам није дошао тек тако, постојимо ми који смо године труда улажили да тако буде. Тако да, због свега напред наведеног и још много разлога, потребно је даље развијати и побољшавати линији градског превоза ка Врчину.
Е сад, нешто субјективно. Корисник који се потписује са stf и који је, колико сам разумео сада/био у општинској власти је само јавно написао оно што многи у Гроцкој мисле везано за Врчин, и то је нешто је до сада доста кочило развој насеља. Чак је дао себи за право да рачуна да би нека линија "покривила петину становништва" итд. Дакле, не схватају да се ради о суштински другачијим насељима, са другим потребама итд. Према томе, дезинтаграција општине у овом облику је једино решење. Врчин се одавно већ удаљио у смислу гравитирања од Гроцке и грочанских насеља и то је непровратан процес. Како имам доста година, и сам могу да посведичим вишедецинијском маћехинском односу општине Гроцка према Врчину, са пар ретких, добрих, изузетака. Зато, иако сам староседалац, никада нисам ни насеље Гроцка ни општину Гроцка доживљавао као свој завичај, већ као место где мора да се иде да се нешто нпр. административно заврши. Као и већина мојих суграђана и ја сам лично много више везан за Вождовац и нарочито за вождовачка, авалска насеља.
1. Најпре Врчин и Гроцка немају исти број становника ни по званичном попису, нити су га икад имали. Када се говори о броју становника, треба узети у обзир и ободне делове насеља, чији становници немају пријављено ни боравиште ни пребивалиште у Врчину. Дакле, стваран број становника је већи.
2. Даље, јесте Гроцка административно средиште, али у последњим деценијама све више губи на значају као центар, сем у формалном смислу. Постоје сведочења многих приватних предузетника да нису успели у Гроцкој да одрже своје радње ни пар месеци због слабог промета, док у Врчину није било тих проблема.
3. У вези са тим, Врчин се већ профилише као приградско насеље Београда, између осталог и због свог доброг географског положаја, са индустријском зоном која се убрзано развија, док је Гроцка индустријски мртво место, које умногоме гравитира ка Смедереву, коме је ближе него Београду.
4. Ка Гроцкој једино још гравитирају: само насеље Гроцка, јужна насеља општине и делимично Заклопача. И ово је неповратан процес. Зато је општина Гроцка у садашњем облику једноставно неодржива.
5. Што се тиче превоза, тачно је да Врчин има нешто бољи превоз у односу на околину, али и ово је наравно далеко од идеалног! Али и тај сада бољи превоз нам није дошао тек тако, постојимо ми који смо године труда улажили да тако буде. Тако да, због свега напред наведеног и још много разлога, потребно је даље развијати и побољшавати линији градског превоза ка Врчину.
Е сад, нешто субјективно. Корисник који се потписује са stf и који је, колико сам разумео сада/био у општинској власти је само јавно написао оно што многи у Гроцкој мисле везано за Врчин, и то је нешто је до сада доста кочило развој насеља. Чак је дао себи за право да рачуна да би нека линија "покривила петину становништва" итд. Дакле, не схватају да се ради о суштински другачијим насељима, са другим потребама итд. Према томе, дезинтаграција општине у овом облику је једино решење. Врчин се одавно већ удаљио у смислу гравитирања од Гроцке и грочанских насеља и то је непровратан процес. Како имам доста година, и сам могу да посведичим вишедецинијском маћехинском односу општине Гроцка према Врчину, са пар ретких, добрих, изузетака. Зато, иако сам староседалац, никада нисам ни насеље Гроцка ни општину Гроцка доживљавао као свој завичај, већ као место где мора да се иде да се нешто нпр. административно заврши. Као и већина мојих суграђана и ја сам лично много више везан за Вождовац и нарочито за вождовачка, авалска насеља.
Убо си суштину, исту ову реченицу сам чуо од пријатеља који су по Калуђерици, Винчи и Болечу.
Ја сам увек више гравитирао ка Младеновцу него ка Гроцкој као и доста мојих суграђана тако да се разумемо
Karlo del Ponte
Advanced
Znam da ta neka vrsta antagonizma postoji, ali to je sa hrišćanske strane greh, a sa praktične prepuštanje politici "zavadi pa vladaj". U tehničko-planerskom smislu, to je povezano sa nedostatkom dobrih urbanističkih i prostornih planova. U vrlo grubim crtama, u Opštini Grocka je odavno trebalo da budu definisane zone:
1) Grocka: opštinski centar, administracija, obrazovanje, turizam.
2) Vrčin: transport, skladišta, trgovina, industrija, međugradski prevoz putnika i vozom i autobusom,
3) Kaluđerica, Vinča: planska stambena zona, očekivano širenje grada
4) Boleč, Leštane, Zaklopača (neke sam izostavio, treba detaljnije) poljoprivredna zona sa ograničenjem širenja naselja. Baš ta podunavska mikroklima je dragocen voćarski resurs.
Umesto toga, dobili smo beogradocentrični grad sa predgrađima. Dva koloseka do Vrčina za prigradski saobraćaj, koji su za Nemačku, Austriju, Francusku... normalni za očekivanu atraktivnu razvojnu zonu, nemamo ni u najambicioznijim planovima.
Kako je tema javni prevoz, ovo se odražava i na javni prevoz. U ovoj vrsti plana, Vrčin i Grocka bi imali frekventnu autobusku vezu zbog svega pomenutog, a u Vrčinu bi bila vezana presedanja na objedinjenom terminalu vezanom i za železničko stajalište, kao u Holandiji.
1) Grocka: opštinski centar, administracija, obrazovanje, turizam.
2) Vrčin: transport, skladišta, trgovina, industrija, međugradski prevoz putnika i vozom i autobusom,
3) Kaluđerica, Vinča: planska stambena zona, očekivano širenje grada
4) Boleč, Leštane, Zaklopača (neke sam izostavio, treba detaljnije) poljoprivredna zona sa ograničenjem širenja naselja. Baš ta podunavska mikroklima je dragocen voćarski resurs.
Umesto toga, dobili smo beogradocentrični grad sa predgrađima. Dva koloseka do Vrčina za prigradski saobraćaj, koji su za Nemačku, Austriju, Francusku... normalni za očekivanu atraktivnu razvojnu zonu, nemamo ni u najambicioznijim planovima.
Kako je tema javni prevoz, ovo se odražava i na javni prevoz. U ovoj vrsti plana, Vrčin i Grocka bi imali frekventnu autobusku vezu zbog svega pomenutog, a u Vrčinu bi bila vezana presedanja na objedinjenom terminalu vezanom i za železničko stajalište, kao u Holandiji.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.265
- Pohvaljen
- 13.050
Као неко ко није староседелац, нити рођен у Гроцкој, на мене се не може применити тај гајени антагонизам и неко бесмислено ривалство међу насељима, мерење чији је већи и тако даље. Због специфичне позиције унутар општинске администрације у претходних 10 година сам уздуж и попреко прешао сваки засеок сваке Месне заједнице општине, завлачио се тамо гсе се ни староседеоци не завлаче и самим тим имам основу за прилично реално сагледавање стања и потенцијала свих насеља, па ћуи на основу тога одговорити Шумадинцу.
1. Врчини Гроцка су два насеља која се једина у целој општини могу међусобно поредити. Оба насеља поседују огромне површине под викенд засеоцима те оба насеља имају у пракси већи број становника него што званична статистика каже. И та викенд насеља се и у Врчину и у Гроцкој даље шире.
2. Што се тиче мале привреде и услужних делатности, у Гроцкој постоји много већи број радсњи различитих услуга те је и конкуренција далеко већа и много је теже за нову радњу да се задржи на тржишту, док је у Врчину ситуација лакша због мање конкуренције.
3. Од када се изградио ауто пут од тада се прича о убрзаном индустријском развоју Врчина који никад да се деси. Једно завучено Лештане има јачу привредну зону која се развија далеко брже. Једноставно, џаба Врчину географска позиција када је планирана инд зона исувише уситњена са парцелама којима су власници дигли цене као да је Манчестер.
4. Становништво општине Гроцка као ободне општине метрополитен подручја је оријентисано према свим околним местима и то је добро и пожељно и није негативна појава како се покушава представити. Добро је да постоје алтернативе а не да си осуђен да гравитираш ка једној тачци. Слажем се да је Врчин место које не треба да буде у општини Гроцка, али не треба да буде ни део Вождовца, већ и сам Вождовац треба поделити на градски и приградски део, односно формирати чувену општину Авалски венац која би окупила та авалска села у једну општину. Али ту се опет поставља питање шта би тој општини био урбани центар јер тако нешто на том потезу не постоји будући да су авалска села разбацаног шумадијског типа.
На крају, градски превоз се планира према важећим бројкама и статистици а не имагинарним претпоставкама. Званичне бројке кажу да линија 354 опслужује већи број путника од линије 461 и то је чињеница. Ти непријављени становници, односно бивши викендаши који су се из града преселили у викендице али нису пребацили пребивалиште постоје у великом броју, али не само у Врчину, него и у Гроцкој, те тај аргумент можемо одмах избрисати.
1. Врчини Гроцка су два насеља која се једина у целој општини могу међусобно поредити. Оба насеља поседују огромне површине под викенд засеоцима те оба насеља имају у пракси већи број становника него што званична статистика каже. И та викенд насеља се и у Врчину и у Гроцкој даље шире.
2. Што се тиче мале привреде и услужних делатности, у Гроцкој постоји много већи број радсњи различитих услуга те је и конкуренција далеко већа и много је теже за нову радњу да се задржи на тржишту, док је у Врчину ситуација лакша због мање конкуренције.
3. Од када се изградио ауто пут од тада се прича о убрзаном индустријском развоју Врчина који никад да се деси. Једно завучено Лештане има јачу привредну зону која се развија далеко брже. Једноставно, џаба Врчину географска позиција када је планирана инд зона исувише уситњена са парцелама којима су власници дигли цене као да је Манчестер.
4. Становништво општине Гроцка као ободне општине метрополитен подручја је оријентисано према свим околним местима и то је добро и пожељно и није негативна појава како се покушава представити. Добро је да постоје алтернативе а не да си осуђен да гравитираш ка једној тачци. Слажем се да је Врчин место које не треба да буде у општини Гроцка, али не треба да буде ни део Вождовца, већ и сам Вождовац треба поделити на градски и приградски део, односно формирати чувену општину Авалски венац која би окупила та авалска села у једну општину. Али ту се опет поставља питање шта би тој општини био урбани центар јер тако нешто на том потезу не постоји будући да су авалска села разбацаног шумадијског типа.
На крају, градски превоз се планира према важећим бројкама и статистици а не имагинарним претпоставкама. Званичне бројке кажу да линија 354 опслужује већи број путника од линије 461 и то је чињеница. Ти непријављени становници, односно бивши викендаши који су се из града преселили у викендице али нису пребацили пребивалиште постоје у великом броју, али не само у Врчину, него и у Гроцкој, те тај аргумент можемо одмах избрисати.
Poslednja izmena:
Karlo del Ponte
Advanced
Dolazimo do toga da u stvari imamo jako glup zakon o zemljištu. Dok u demokratiji (Holandija) i diktaturi (Belorusija), država ima monopol na konverziju zemljišta, u Srbiji se njiva prodaje za plac ili kuću, a plac sa kućama za gradnju zgrade, njiva manje od hektara daje na fizičku deobu za tri sina naslednika... Pa posle slabo vodosnabdevanje, slaba struja, a u urbanističkom i prostornom smislu haos. Država jedino što može nasilno je gradnja drumske i železničke infrastrukture, ali ne može industrijsku zonu da napravi na taj način. Tako tu ima i čvorište autoputeva i pruga, a ako i kupiš skupo njivu od seljačine za svoje skladište, nemaš vodovod, kanalizaciju sa prečišćavanjem otpadnih voda, železničku stanicu za pretovare, javni parking za kamione, lokalnu carinsku zonu, glavni industrijski bulevar koji nije autoput... Za luku možeš po PPPPN, a za industrijsku zonu ne možeš. Jedino ako bi industrijsku zonu podrazumevao pod: objekti ili sistemi od nacionalnog interesa.
U tim uslovima Vojvodina pobeđuje po otvaranju novih privrednih zona, ne zbog bilo čega drugog nego zbog vrlikih parcela i toga što su veliki poljoprivredni kombinati pali u ruke bogataša sa vezama u vlasti. Namerno neću reći "tajkuna", zato što se taj pogrdan naziv razvlači, iako slične spekulacije postoje i na "razvijenom zapadu" bez te vrste pogrdnih izraza.
Kakve to veze ima sa prevozom? Evo grubi plan toga o čemu sam govorio.
U tim uslovima Vojvodina pobeđuje po otvaranju novih privrednih zona, ne zbog bilo čega drugog nego zbog vrlikih parcela i toga što su veliki poljoprivredni kombinati pali u ruke bogataša sa vezama u vlasti. Namerno neću reći "tajkuna", zato što se taj pogrdan naziv razvlači, iako slične spekulacije postoje i na "razvijenom zapadu" bez te vrste pogrdnih izraza.
Kakve to veze ima sa prevozom? Evo grubi plan toga o čemu sam govorio.
Treba linija Vrcin Avalski put -Autoput-Umcari-Brestovik-Grocka.