Preuređenje dunavske obale
- Začetnik teme Siniša
- Datum pokretanja
Banatska strana Dunava bi morala da bude novi pravac razvoja grada. Taj projekat je ogroman posao koji moze da se poredi sa izgradnjom Novog Beograda.Ta strana je trenutno u totalnom urbanistickom haosu, bez kanalizacije, a objekti koji su gradjeni tamo su gradjeni na mocvarnom zemljistu koje nije prethodno posuto dodatnim slojem zemlje i peska.
Cinjenica stoji da je to mozda jedan od vecih izazova za Beograd u buducnosti, ali je to jedino racionalno resenje.Treba krenuti od uredjenja obalskog dela i masivne izgradnje infastrukture u tom delu.Ako uzmemo u obzir cinjenicu da sa ovim brojem stanovnika Beogradu treba jos stotine hiljada stambenih jedinica zar nije to najbolje resenje?
Sirenje Beograda na levu obalu je dugorocna,skupa vizija razvoja grada, ali mislim da ce pre ili kasnije neko morati da to uzme u razmatranje jel se opcije u Beogradu smanjuju.Nedostatak osnovne infrastrukture na toj obali za sada odbija investitore.To znaci da Grad mora da ulozi dosta novca i omoguci dalji razvoj za sve stanovnike tog dela.Sa odgovarajucim ulaganjem tu bi se dobilo jako trazeno i relativno vredno zemljiste sa perspektivom da bude jedan od reprezentativnih delova grada.Ali ono sto je najvaznije Beograd bi otvorio novi pravac za rast za decenije koje dolaze. Sada kada se sve cesce govori o tome kako su kapaciteti Novog Beograda na izmaku zar nije to ono sto se trazi?
Cinjenica stoji da je to mozda jedan od vecih izazova za Beograd u buducnosti, ali je to jedino racionalno resenje.Treba krenuti od uredjenja obalskog dela i masivne izgradnje infastrukture u tom delu.Ako uzmemo u obzir cinjenicu da sa ovim brojem stanovnika Beogradu treba jos stotine hiljada stambenih jedinica zar nije to najbolje resenje?
Sirenje Beograda na levu obalu je dugorocna,skupa vizija razvoja grada, ali mislim da ce pre ili kasnije neko morati da to uzme u razmatranje jel se opcije u Beogradu smanjuju.Nedostatak osnovne infrastrukture na toj obali za sada odbija investitore.To znaci da Grad mora da ulozi dosta novca i omoguci dalji razvoj za sve stanovnike tog dela.Sa odgovarajucim ulaganjem tu bi se dobilo jako trazeno i relativno vredno zemljiste sa perspektivom da bude jedan od reprezentativnih delova grada.Ali ono sto je najvaznije Beograd bi otvorio novi pravac za rast za decenije koje dolaze. Sada kada se sve cesce govori o tome kako su kapaciteti Novog Beograda na izmaku zar nije to ono sto se trazi?
Pozdrav KiD
Slažem se s tobom u vezi leve obale Dunava. Nekad je, pre 30 i više godina, postojao plan uređenja leve obale kao i za Novi Beograd. Po tom planu trebao je biti izgrađen novi grad nazvan "Dunavgrad", ali od toga nije bilo ništa. Da bi se krenulo sa uređenjem, potrebno je obezbediti infrastrukturu, na prvom mestu mostove.
E sad da se bacim na saobraćaj desne obale (o čemu ja nego o saobraćaju
)
Zašto?
Zato što su izgrađene dve cevi tunela koje idu od Vukovog spomenika, a izlaze na onom delu Karaburme gde je trebala da se gradi lokoteretna stanica, od koje su odustali. Tuneli su završeni 1998. i treba samo itgraditi koloseke i električno napajanje. Ako se već odustalo od lokoteretne stanice, bar bi mogla linija Beovoza da bude izgrađena. Ako je već nešto izgrađen onda neka se to završi do kraja. Na slici sam zelenom bojom označio otprilike kako idu cevi tunela.
Pozdrav
Slažem se s tobom u vezi leve obale Dunava. Nekad je, pre 30 i više godina, postojao plan uređenja leve obale kao i za Novi Beograd. Po tom planu trebao je biti izgrađen novi grad nazvan "Dunavgrad", ali od toga nije bilo ništa. Da bi se krenulo sa uređenjem, potrebno je obezbediti infrastrukturu, na prvom mestu mostove.
E sad da se bacim na saobraćaj desne obale (o čemu ja nego o saobraćaju
)Ovo je sjajna ideja. Mnoge metropole, poput Budimpešte i Hamburga imaju vodeni prevoz. Nekad je slično bilo u Beogradu između Zemuna i Beograda. Moj poznanik kaže da je njegov otac, koji je 50-ih živeo u zemunu išao na fakultet brodom do pristaništa na Savi, a odatle "hvatao" tramvaj za fax. Na sajtu http://www.metronavodi.co.yu je nekad bila stranica posvećena ovoj ideji, ali je sada više nema. Srećom sačuvao sam planove, pa ih mogu postaviti ako želite.
Ne slažem se s tim. Nepotrebno!
Zašto?
Zato što su izgrađene dve cevi tunela koje idu od Vukovog spomenika, a izlaze na onom delu Karaburme gde je trebala da se gradi lokoteretna stanica, od koje su odustali. Tuneli su završeni 1998. i treba samo itgraditi koloseke i električno napajanje. Ako se već odustalo od lokoteretne stanice, bar bi mogla linija Beovoza da bude izgrađena. Ako je već nešto izgrađen onda neka se to završi do kraja. Na slici sam zelenom bojom označio otprilike kako idu cevi tunela.
Šta znači to "za turističke i sezonske potrebe"? Mislim da bi tih dva koloseka trebalo pretvoriti za javni gradski prevoz. Uopšte ne bi smetali, čak bi se lepo uklopili.
Pozdrav
Da ovo je stvarno dobra ideja.Postavi te planove baš me interesuje o čemu su razmišljaliSiniša":iwmtrbme je napisao(la):
Nisam znao za ove tunele do Karaburme.Prosto je neverovatno da to stoji tako od 1998 i da ovi iz ŽTP-a ništa nisu uradili po tom pitanju.Uz relativno malo ulaganja mogle bi da se naprave nove linije Beovoza recimo Novi Beograd-Karaburma i recimo Karaburma-Glavna Ž.Stanica
Pa evo ukratko, projektom metro na vodi autori smatraju da se žičarom i brodovima unapredi javni saobraćaj u Beogradu. Ne sviđa mi se to što autori misle da će žičara i brodovi u potpunosti zameniti tramvaje i trolejbuse. Linkovi
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/12/srpski/BG04011101.shtml
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/13/srpski/BG04011201.shtml
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/14/srpski/BG04011308.shtml
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/04/21/srpski/BG04042004.shtml
1.prva faza
2. završna faza
1.
2.
Tuneli postoje i to je činjenica, ali nije samo železnica tu kriva. Tačno je da železnicu boli k.... za Beovoz, ali Grad se nekoliko puta obavezao da će pomoći u završetku beogradskog čvora i Beovoza; obećanje je prekršeno. Beovoz je siroče koga niko neće, a mogao bi dosta da pomogne u javnom gradskom saobraćaju.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/12/srpski/BG04011101.shtml
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/13/srpski/BG04011201.shtml
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/14/srpski/BG04011308.shtml
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/04/21/srpski/BG04042004.shtml
1.prva faza
2. završna faza
1.
2.
Tuneli postoje i to je činjenica, ali nije samo železnica tu kriva. Tačno je da železnicu boli k.... za Beovoz, ali Grad se nekoliko puta obavezao da će pomoći u završetku beogradskog čvora i Beovoza; obećanje je prekršeno. Beovoz je siroče koga niko neće, a mogao bi dosta da pomogne u javnom gradskom saobraćaju.
Pozdrav i tebi Sinisa,
Slazem se da beovoz ima neiskoriscen potencijal.
Mozda bi i moglo da se govori o nekakvom prosirenju linija Beovoza, ali ni jedan prevoz u gradu ne moze da funkcionise ako taj voz prolazi na svakih 20 minuta.Zbog toga ovaj voz koji ti ustedi vreme na putu ti potrosi vreme na cekanju sldeceg(osim ako ne pratis red voznje).
Mislim da bi sjajno bilo ako bi se Beovoz produzio recimo do Aerodroma 'Nikola Tesla'. Trenutno prevoz do aerodroma je veliki problem za mnoge delove grada.Iako je Beovoz u relativno dobrom stanju, njegove linije su nedovoljno diversifikovane a red voznje je uzasan.Kao takav on ce biti jos dugo nedovoljno koriscen, a samim tim i ekonomski neisplativ.Takodje je neophodno da se Beovoz integrise u GSP. Na taj nacin bi voz bio dostupan mnogo vecem broju ljudi(kroz mesecne karte).
Ako se nastavi ovakav odnos trenutne gradske vlasti prema tom resursu ne bi me iznenadilo i da ostanemo bez njega za par godina.Posle stotina milliona investiranih u tunele i podzemne stanice mi imamo sistem koji umire i gradski prevoz koji je na ivici kolapsa u saobracajnom spicu.Zasto?
Slazem se da beovoz ima neiskoriscen potencijal.
Mozda bi i moglo da se govori o nekakvom prosirenju linija Beovoza, ali ni jedan prevoz u gradu ne moze da funkcionise ako taj voz prolazi na svakih 20 minuta.Zbog toga ovaj voz koji ti ustedi vreme na putu ti potrosi vreme na cekanju sldeceg(osim ako ne pratis red voznje).
Mislim da bi sjajno bilo ako bi se Beovoz produzio recimo do Aerodroma 'Nikola Tesla'. Trenutno prevoz do aerodroma je veliki problem za mnoge delove grada.Iako je Beovoz u relativno dobrom stanju, njegove linije su nedovoljno diversifikovane a red voznje je uzasan.Kao takav on ce biti jos dugo nedovoljno koriscen, a samim tim i ekonomski neisplativ.Takodje je neophodno da se Beovoz integrise u GSP. Na taj nacin bi voz bio dostupan mnogo vecem broju ljudi(kroz mesecne karte).
Ako se nastavi ovakav odnos trenutne gradske vlasti prema tom resursu ne bi me iznenadilo i da ostanemo bez njega za par godina.Posle stotina milliona investiranih u tunele i podzemne stanice mi imamo sistem koji umire i gradski prevoz koji je na ivici kolapsa u saobracajnom spicu.Zasto?
U planu je da se Beovoz poveže s aerodromom, potraži članak na ovom sajtu, bilo je o tome pisano.
Da Beovoz je totalno neiskorišćen i trebalo bi napraviti neke nove produžetke, ali ako ikada bude došlo do ulaganja, najviše će para otići na kupovinu novih vozila.
Problem je što Beovoz ide svakih 20 minuta, ali je još veći što on stalno kasni u proseku 15 minuta.
Bilo je nekih nagoveštaj da će za Kotež izgraditi manji Beovoz krak; tu sam vest samo jednom čuo i nikad više.
Možda je, za sada najjeftinje rešenje boljeg povezivanja leve i desne obale Dunava putem brodova; npr. da se urade glavne linije Dorćol-Krnjača i Crvenka-Zemun.
Da Beovoz je totalno neiskorišćen i trebalo bi napraviti neke nove produžetke, ali ako ikada bude došlo do ulaganja, najviše će para otići na kupovinu novih vozila.
Problem je što Beovoz ide svakih 20 minuta, ali je još veći što on stalno kasni u proseku 15 minuta.
Bilo je nekih nagoveštaj da će za Kotež izgraditi manji Beovoz krak; tu sam vest samo jednom čuo i nikad više.
Možda je, za sada najjeftinje rešenje boljeg povezivanja leve i desne obale Dunava putem brodova; npr. da se urade glavne linije Dorćol-Krnjača i Crvenka-Zemun.
dragan
Professional
"Usvajanjem ovog koncepta područje Marina Dorćol - Ada Huja oslobađa se lučkih, robnotransportnih i skladišnih funkcija, odnosno železnice, i stvara se mogućnost za gradnju sadržaja višeg reda - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta."
Gradski arhitekta je verovatno mislio na izmenu-dopunu GUP-a,tj. promenu namene parcela :
Sada te parcele koriste razne firme koje imaju svoje objekte u kojima obavljaju posao,nap. "AD Luka Beograd", "AD Avalaada", "Srbijasume",toplana i mnoge druge.One su prakticno i vlasnici parcela, dok imaju objekte na njima.
Znaci, da bi se gradilo nesto drugo, mora prvo da se izmeste te firme uz njihovu saglasnost da predju na drugu lokaciju.To će da bude izuzetno skupo i trajace dosta vremena dok se dogovore o tome.
Urbanisti samo mogu da daju novu namenu zemljista, kako bi neki investitor mogao da pocne pregovore sa ovim firmama,pogotovu sa Lukom, koja je od izuzetnog znacaja za Bgd. jer ga povezuje sa Roterdamom i Konstancom.
Gradski arhitekta je verovatno mislio na izmenu-dopunu GUP-a,tj. promenu namene parcela :
Sada te parcele koriste razne firme koje imaju svoje objekte u kojima obavljaju posao,nap. "AD Luka Beograd", "AD Avalaada", "Srbijasume",toplana i mnoge druge.One su prakticno i vlasnici parcela, dok imaju objekte na njima.
Znaci, da bi se gradilo nesto drugo, mora prvo da se izmeste te firme uz njihovu saglasnost da predju na drugu lokaciju.To će da bude izuzetno skupo i trajace dosta vremena dok se dogovore o tome.
Urbanisti samo mogu da daju novu namenu zemljista, kako bi neki investitor mogao da pocne pregovore sa ovim firmama,pogotovu sa Lukom, koja je od izuzetnog znacaja za Bgd. jer ga povezuje sa Roterdamom i Konstancom.
dragan
Professional
Dejan Racić,dir.Delta Invest:
Prema ovom tekstu DELTA ima nameru da nešto radi na lokaciji Luke Bgd., ali se negovori da li će izmestiti ili zatvoriti ( ukinuti ) Luku Beograd-što je neverovatno.
.Gradnja nove biće veoma skupa,jer treba NASUTI TEREN ,IZGRADITI PRUGU, PUTEVE i "BAZEN" za brodove Nove Luke Bgd. na levoj, pančevačkoj obali Dunava, gde je i predviđena GUP-om.:
Prema ovom tekstu DELTA ima nameru da nešto radi na lokaciji Luke Bgd., ali se negovori da li će izmestiti ili zatvoriti ( ukinuti ) Luku Beograd-što je neverovatno.
.Gradnja nove biće veoma skupa,jer treba NASUTI TEREN ,IZGRADITI PRUGU, PUTEVE i "BAZEN" za brodove Nove Luke Bgd. na levoj, pančevačkoj obali Dunava, gde je i predviđena GUP-om.:
dragan
Professional
27.12.2006, BEOGRAD
POČELE PRIPREME ZA IZGRADNJU NOVE LUKE NA DUNAVU
Direkcija za gradjevinsko zemljiste i izgradnju Beograda
Nova luka u Beogradu
Direkcija je objavila javni poziv za izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za novo mehanizovano teretno pristanište u Beogradu. Studija treba da predstavi sve aspekte opravdanosti izgradnje nove luke u Beogradu na levoj obali Dunava, nizvodno od Pančevačkog mosta.
Jedan od osnovnih urbanističkih i planskih ciljeva izraženih u GUP-u je orijentacija Beograda ka Dunavu, koji je jedan od dva najznačajnija saobraćajna koridora u našoj zemlji, Koridora VII i Koridora X. Prema rešenjima iz važećih planskih dokumenata predviđena je izgradnja novog međunarodnog pristaništa u Beogradu i Direkcija realizaciju ovog projekta započinje finansiranjem izrade Prethodne studije opravdanosti.
Sadašnja Luka „Beograd“ ima ograničene mogućnosti prostornog širenja, s obzirom na blizinu centru grada, a problematična je i njena povezanost sa magistralnim pravcima. Lokacija i kapacitet novog pristaništa treba da obezbede moderne vidove pretovara tereta i kontejnera, što podrazumeva izgradnju multimodalnog transportnog terminala. Pored toga neophodni su i prateći sadržaji u pogledu uskladištenja, otpreme i distribucije proizvoda na ovoj lokaciji.
Projekcija rasta rečnog saobraćaja i zahtevi u vezi s njegovim razvojem na dunavskom međunarodnom plovnom putu, direktno određuju karakteristike novog pristaništa i terminala u Beogradu. Budući objekti, oprema i infrastruktura treba da obezbede povezivanje plovnog puta sa magistralnim drumskim i železničkim koridorima, kao i sa avio-saobraćajem.
Generalni urbanistički plan Beograda je na površini od oko 600 hektara nizvodno od Pančevačkog mosta predvideo izgradnju rečne luke, industrijske zone i slobodne zone. Ova velika površina koja se prostire duž Pančevačkog puta sa leve i desne strane u koridoru od oko 1,5 kilometar i u dužini od oko pet kilometara, omogućava koncentraciju transportnih i proizvodnih kapaciteta na jednom mestu.
POČELE PRIPREME ZA IZGRADNJU NOVE LUKE NA DUNAVU
Direkcija za gradjevinsko zemljiste i izgradnju Beograda
Nova luka u Beogradu
Direkcija je objavila javni poziv za izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za novo mehanizovano teretno pristanište u Beogradu. Studija treba da predstavi sve aspekte opravdanosti izgradnje nove luke u Beogradu na levoj obali Dunava, nizvodno od Pančevačkog mosta.
Jedan od osnovnih urbanističkih i planskih ciljeva izraženih u GUP-u je orijentacija Beograda ka Dunavu, koji je jedan od dva najznačajnija saobraćajna koridora u našoj zemlji, Koridora VII i Koridora X. Prema rešenjima iz važećih planskih dokumenata predviđena je izgradnja novog međunarodnog pristaništa u Beogradu i Direkcija realizaciju ovog projekta započinje finansiranjem izrade Prethodne studije opravdanosti.
Sadašnja Luka „Beograd“ ima ograničene mogućnosti prostornog širenja, s obzirom na blizinu centru grada, a problematična je i njena povezanost sa magistralnim pravcima. Lokacija i kapacitet novog pristaništa treba da obezbede moderne vidove pretovara tereta i kontejnera, što podrazumeva izgradnju multimodalnog transportnog terminala. Pored toga neophodni su i prateći sadržaji u pogledu uskladištenja, otpreme i distribucije proizvoda na ovoj lokaciji.
Projekcija rasta rečnog saobraćaja i zahtevi u vezi s njegovim razvojem na dunavskom međunarodnom plovnom putu, direktno određuju karakteristike novog pristaništa i terminala u Beogradu. Budući objekti, oprema i infrastruktura treba da obezbede povezivanje plovnog puta sa magistralnim drumskim i železničkim koridorima, kao i sa avio-saobraćajem.
Generalni urbanistički plan Beograda je na površini od oko 600 hektara nizvodno od Pančevačkog mosta predvideo izgradnju rečne luke, industrijske zone i slobodne zone. Ova velika površina koja se prostire duž Pančevačkog puta sa leve i desne strane u koridoru od oko 1,5 kilometar i u dužini od oko pet kilometara, omogućava koncentraciju transportnih i proizvodnih kapaciteta na jednom mestu.
dragan
Professional
Pošto će da se gradi nova Luka, mogli bi da izgradimo i novo Pristanište, da se nebrukamo više.
Novo Pristanište Beograd ( po mojoj ideji )treba da se izgradi na samom ušću:
...
GUP-om je predviđena "zelena površina",park.Nisu "videli" potencijal ove lokacije.
Taj prostor koristi Vojska ( Rečna mornarica ) kojoj uopšte nije mesto u centru grada.I neki splavovi, bez dozvola za rad.
Tu se nalazi sva infrastruktura zato što je to bila luka za titovu jahtu "Šumadinka",koja je prodana.
Mesto je idealno, jer mogu da se naprave vezovi i na Konjskom ostrvu ( 300m ), a ono poveže mostovima ili pontonom sa obalom.
Turisti bi imali mnogo bolji doživljaj u parku i pogledu na Kališ, a pogotovu kad se izgradi Hotel "Dunav" na samom špicu,gde sad nema ni keja ( opet moja ideja )
Vojsci treba oduzeti pravo korišćenja i napraviti idejni projekat za Novo Pristanište Bgd. na 4-5ha ( N.Bgd.) i Konjskom ostrvu ( Zemun ), kao za marinu Dorćol.
Strani investitori će se "potući" na tenderu za ovu lokaciju , koja je jedinstvena na Dunavu.
..Hotel "Dunav" može da se izgradi na špicu u sadašnjem vrbaku iza broda.Sa terasa hotela i staklene bašte na krovu, turisti bi imali izvanredan pogled.
[/
Novi hotel "Dunav" bio bi idealan za goste Centra "Ušće" .Mogli bi pešaka na posao
Novo Pristanište Beograd ( po mojoj ideji
)treba da se izgradi na samom ušću:...GUP-om je predviđena "zelena površina",park.Nisu "videli" potencijal ove lokacije.
Taj prostor koristi Vojska ( Rečna mornarica ) kojoj uopšte nije mesto u centru grada.I neki splavovi, bez dozvola za rad.
Tu se nalazi sva infrastruktura zato što je to bila luka za titovu jahtu "Šumadinka",koja je prodana.
Mesto je idealno, jer mogu da se naprave vezovi i na Konjskom ostrvu ( 300m ), a ono poveže mostovima ili pontonom sa obalom.
Turisti bi imali mnogo bolji doživljaj u parku i pogledu na Kališ, a pogotovu kad se izgradi Hotel "Dunav" na samom špicu,gde sad nema ni keja ( opet moja ideja
)Vojsci treba oduzeti pravo korišćenja i napraviti idejni projekat za Novo Pristanište Bgd. na 4-5ha ( N.Bgd.) i Konjskom ostrvu ( Zemun ), kao za marinu Dorćol.
Strani investitori će se "potući" na tenderu za ovu lokaciju , koja je jedinstvena na Dunavu.
..Hotel "Dunav" može da se izgradi na špicu u sadašnjem vrbaku iza broda.Sa terasa hotela i staklene bašte na krovu, turisti bi imali izvanredan pogled.
Novi hotel "Dunav" bio bi idealan za goste Centra "Ušće" .Mogli bi pešaka na posao
dragan
Professional
ADA HUJA - Novo lice budućeg Beograda
-Ada Huja je priobalni teren s desne strane Dunava i pruža se od marine "Dorćol" do vrha poluostrva, u dužini od oko 7 km. Danas je ovo devastirana privredna zona, smeštena na raskršću međunarodnih koridora i predstavlja potencijal Beograda, čiju ekskluzivnost određuje blizina centra grada - samo 1,2 km od zgrade Parlamenta.
-U Urbanističkom zavodu Beograda stvara se "Program za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje" i pokrenuta je anketna prostorno-programska provera lokacije. Pozvane timove su sačinjavali: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Društvo urbanista Beograda, Društvo arhitekata Beograda, Klub arhitekata, Akademija arhitekture Srbije.
-Svi angažovani timovi prepoznali su imperative grada u budućnosti: povećanu tražnju za opremljenim priobalnim lokacijama, potiskivanje industrije usled porasta cene zemljišta, pooštravanje ekoloških standarda, porast tražnje za ekskluzivnim lokacijama za stanovanje. Radovi jasno korespondiraju s tendencijom beogradskog urbanizma - "silaskom grada na reke".
-Tim Arhitektonskog fakulteta vidi prioritete u transformaciji objekata Luke Beograd u novi trgovačko-poslovni, zabavni i turistički centar regionalnog nivoa. Istočni krak Ade Huje razvija se delom kao novi, ekskluzivni stambeno-poslovni deo Beograda, a delom kao rekreativno područje.
-Tim Društva urbanista Beograda predlaže generisanje novog urbanog identiteta područja - Vilingrada. Urbana regeneracija se temelji na novim funkcijama i tehnologijama, svojstvenim ekološko-futurističkoj viziji grada. Težište turističke ponude Beograda baziralo bi se na strateškom potencijalu Dunava, posebno u domenu nautičkog turizma.
-Tim Društva arhitekata Beograda ima nameru da lokaciju promoviše u urbani park koji će Beograd odvesti na Dunav i tamo uspostaviti novi, relaksirani gradski centar. Naznake sportsko-rekreativnih sadržaja, koji su se već spontano razvili na ovom području, obogaćuju se i postaju dominantni. Planiraju su intervencije ritmičnim uvođenjem vode u kopno.
-Tim Kluba arhitekata sagledava potez Kalemegdan - Ada Huja kao "izlog" Beograda. Rad uključuje i rešenje saobraćaja kreativnim pristupom (iskorišćavanje reke u funkciji gradskog prevoza). Duž srednje zone područja smeštene su poslovno-stambene funkcije, sa koncentracijom komercijalnih sadržaja oko Pančevačkog mosta.
-Akademija arhitekture Srbije koncipira područje Dunavski amfiteatar kao svojevrstan pandan Savskom amfiteatru na suprotnoj strani grada. Okosnicu transformacije predstavlja istorijsko-geografska matrica "tri Beograda" (šumadijski, sremski i banatski). Dunav se tretira kao "vodeni bulevar" u centralnoj zoni Beograda. Mare Janakova.
http://www.danas.co.yu/20061230/biznis1.html#1
-Ada Huja je priobalni teren s desne strane Dunava i pruža se od marine "Dorćol" do vrha poluostrva, u dužini od oko 7 km. Danas je ovo devastirana privredna zona, smeštena na raskršću međunarodnih koridora i predstavlja potencijal Beograda, čiju ekskluzivnost određuje blizina centra grada - samo 1,2 km od zgrade Parlamenta.
-U Urbanističkom zavodu Beograda stvara se "Program za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje" i pokrenuta je anketna prostorno-programska provera lokacije. Pozvane timove su sačinjavali: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Društvo urbanista Beograda, Društvo arhitekata Beograda, Klub arhitekata, Akademija arhitekture Srbije.
-Svi angažovani timovi prepoznali su imperative grada u budućnosti: povećanu tražnju za opremljenim priobalnim lokacijama, potiskivanje industrije usled porasta cene zemljišta, pooštravanje ekoloških standarda, porast tražnje za ekskluzivnim lokacijama za stanovanje. Radovi jasno korespondiraju s tendencijom beogradskog urbanizma - "silaskom grada na reke".
-Tim Arhitektonskog fakulteta vidi prioritete u transformaciji objekata Luke Beograd u novi trgovačko-poslovni, zabavni i turistički centar regionalnog nivoa. Istočni krak Ade Huje razvija se delom kao novi, ekskluzivni stambeno-poslovni deo Beograda, a delom kao rekreativno područje.
-Tim Društva urbanista Beograda predlaže generisanje novog urbanog identiteta područja - Vilingrada. Urbana regeneracija se temelji na novim funkcijama i tehnologijama, svojstvenim ekološko-futurističkoj viziji grada. Težište turističke ponude Beograda baziralo bi se na strateškom potencijalu Dunava, posebno u domenu nautičkog turizma.
-Tim Društva arhitekata Beograda ima nameru da lokaciju promoviše u urbani park koji će Beograd odvesti na Dunav i tamo uspostaviti novi, relaksirani gradski centar. Naznake sportsko-rekreativnih sadržaja, koji su se već spontano razvili na ovom području, obogaćuju se i postaju dominantni. Planiraju su intervencije ritmičnim uvođenjem vode u kopno.
-Tim Kluba arhitekata sagledava potez Kalemegdan - Ada Huja kao "izlog" Beograda. Rad uključuje i rešenje saobraćaja kreativnim pristupom (iskorišćavanje reke u funkciji gradskog prevoza). Duž srednje zone područja smeštene su poslovno-stambene funkcije, sa koncentracijom komercijalnih sadržaja oko Pančevačkog mosta.
-Akademija arhitekture Srbije koncipira područje Dunavski amfiteatar kao svojevrstan pandan Savskom amfiteatru na suprotnoj strani grada. Okosnicu transformacije predstavlja istorijsko-geografska matrica "tri Beograda" (šumadijski, sremski i banatski). Dunav se tretira kao "vodeni bulevar" u centralnoj zoni Beograda. Mare Janakova.
http://www.danas.co.yu/20061230/biznis1.html#1
dragan
Professional
Projekat 3.BGD predstavlje na Bijenalu u VenecijiNo1":2vdpa4x4 je napisao(la):
dragan
Professional
To su studije u "Projektu Beograd".
Scenario razvoja Bgd.napravila je grupa od 100tinak mladih stručnjaka ( među kojima je 20tak stranih arh.) okupljena u org."PROJEKT BEOGRAD" i prezentovala na Bijenalu arh.u Veneciji 2006g.
.
Scenario razvoja Bgd.napravila je grupa od 100tinak mladih stručnjaka ( među kojima je 20tak stranih arh.) okupljena u org."PROJEKT BEOGRAD" i prezentovala na Bijenalu arh.u Veneciji 2006g.
.
dragan
Professional
Марина „Дорћол” у новом руху
Уређење овог скрајнутог простора, међутим, бар када је реч о марини и њеном окружењу, почиње сасвим сигурно на пролеће. Нови градски кварт, осим ексклузивног стамбеног и пословног простора, добиће обновљену марину са везовима за 150 чамаца, нови клуб за наутичаре и сервисе за ремонт пловила.
Компанија „Енгел марина Дорћол”, део фирми „Engel East Europe”, регистроване у Холандији (која тренутно гради у Мађарској, Чешкој, Бугарској и Пољској) и „Capital investment and consultancy”, регистоване у нашој земљи, уложиће више од 160.000.000 евра за његово уређење.
Простор од око 140.000 квадрата, каже Дејвид Ериксон, власник компаније „Capital investment and consultancy”, укључује зелене површине, шеталишта, паркинге, гараже и седам купола за 600 станова и канцеларије. Није искључена могућност да се под њиховим сводовима, око марине нађу хотел, ресторани и пабови. У засебном наткривеном делу комплекса може се очекивати доста малих елитних продавница и супермаркет за снабевање будућих станара, али не и шопинг мол у правом смислу те речи.
– Обновићемо кран који је некада возио угаљ до старе централе и црпну станицу која се тамо налази. Тај простор ће бити коришћен као галерија да би показали историју овог места које је швајцарска фирма „Light and Craft” подигла 1932.године. Град ће саградити нови мост за пешаке преко постојећих колосека. Прошириће,такође, и подвожњак како би што више аутомобила, бициклиста и пешака могли убудуће да га користе – објашњава Ериксон, који сматра да је ово највећа појединачна инвестиција те врсте у Србији.
Неимар, како је прецизирано уговором са Дирекцијом за грађевинско земљиште, најпре ће уредити марину, обалоутврду, паркинг, шеталиште и инфраструктуру, а потом их предати граду на коришћење.
Ceo čl.na :
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=16497
Уређење овог скрајнутог простора, међутим, бар када је реч о марини и њеном окружењу, почиње сасвим сигурно на пролеће. Нови градски кварт, осим ексклузивног стамбеног и пословног простора, добиће обновљену марину са везовима за 150 чамаца, нови клуб за наутичаре и сервисе за ремонт пловила.
Компанија „Енгел марина Дорћол”, део фирми „Engel East Europe”, регистроване у Холандији (која тренутно гради у Мађарској, Чешкој, Бугарској и Пољској) и „Capital investment and consultancy”, регистоване у нашој земљи, уложиће више од 160.000.000 евра за његово уређење.
Простор од око 140.000 квадрата, каже Дејвид Ериксон, власник компаније „Capital investment and consultancy”, укључује зелене површине, шеталишта, паркинге, гараже и седам купола за 600 станова и канцеларије. Није искључена могућност да се под њиховим сводовима, око марине нађу хотел, ресторани и пабови. У засебном наткривеном делу комплекса може се очекивати доста малих елитних продавница и супермаркет за снабевање будућих станара, али не и шопинг мол у правом смислу те речи.
– Обновићемо кран који је некада возио угаљ до старе централе и црпну станицу која се тамо налази. Тај простор ће бити коришћен као галерија да би показали историју овог места које је швајцарска фирма „Light and Craft” подигла 1932.године. Град ће саградити нови мост за пешаке преко постојећих колосека. Прошириће,такође, и подвожњак како би што више аутомобила, бициклиста и пешака могли убудуће да га користе – објашњава Ериксон, који сматра да је ово највећа појединачна инвестиција те врсте у Србији.
Неимар, како је прецизирано уговором са Дирекцијом за грађевинско земљиште, најпре ће уредити марину, обалоутврду, паркинг, шеталиште и инфраструктуру, а потом их предати граду на коришћење.
Ceo čl.na :
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=16497
dragan
Professional
Kao što sam već napisao, na tolikom prostoru biće imovinsko-pravnih problema :
Luka vodi sporove i protiv firmi koje nisu na njenoj lokaciji
Mišković tužio i Grad Beograd
BEOGRAD - "Luka Beograd" prodata je septembra 2005. godina firmi "Vorldfajn" iz Luksemburga za 40- tak miliona evra da bi se tek sada, kada je nekoliko firmi ušlo u sudski spor, ispostavilo da je pravi vlasnik u stvari "Delta", kompanija Miroslava Miškovića.
Ovih dana Miškovićeva kompanija pokušava da izbaci nekoliko firmi koje imaju poslovne i skladišne objekte na ovoj lokaciji iako su investirali i zajedno sa troškovima legalizacije, kako kažu, platili od 100.000 do pola miliona evra. Reč je o malim, najčešće porodičnim preduzećima, koja su nakon 1991. godine sklopila sa Lukom ugovore o pružanju i korišćenju lučko skladišnih usluga jer je ovo preduzeće bilo korisnik građevinskog zemljišta na katastarskoj parceli 7/6 gde se ove firme nalaze.
Grad Beograd je, kako tvrde vlasnici nekoliko firmi, 2003. godine oduzeo Luci ovu parcelu, pošto je nije privela nameni. Nebojša Popović, direktor "Fud produkta" kaže da je ovo preduzeće na osnovu ugovora koji je 1991. godine sklopljen sa Lukom izgradila sopstvenim sredstvima kancelarijski i skladišni prostor od 315 kvadratnih metara, koji u tom momentu nije imao građevinsku dozvolu. "Luci smo redovno plaćali zakup do 2003. godine, ukupno oko 120.000 evra, sve dok ovo preduzeće nije izgubilo pravo korišćenja zemljišta.
Posle je katastarska parcela na kojoj su naši, kao i objekti još nekoliko preduzeća, ponovo prešla u nadležnost Grada, čime je stvorena mogućnost da ih legalizujemo. "Fud projekt" je kao i ostala preduzeća to uradio, platio je sve nadoknade Direkciji za građevinsko zemljište i na osnovu pravosnažnog rešenja opštine Palilula dobio građevinsku i upotrebnu dozvolu. Pravno je sve čisto, ali nas je Luka 2005. godine, uoči prodaje ovoga preduzeća, tužila zbog neispunjenja ugovora tražeći naše iseljenje.
Mi smo prestali da plaćamo zakup pošto smo postali vlasnici objekta. I pored toga Luka je dobila spor pred Trgovinskim sudom, pa ispada da treba da plaćamo zakup na sopstveni objekat - objašnjava direktor "Fud projekta" i dodaje da su se žalili Višem trgovinskom sudu.
"Luka Beograd" je tužila i Grad Beograd, tvrde vlasnici ovih firmi, zbog oduzimanja parcele 7/6 od 14 hektara i taj spor se vodi kod Okružnog suda.
Popović kaže da im rukovodstvo Luke na sve načine otežava rad. - Prošle godine ukinuli su nam telefonske linije, pa smo za uvođenje optičkog kabla dali 14.000, a zajedno čak 50.000 evra. Spremni smo da se dogovorimo da nam daju drugi odgovarajući prostor ili novčanu nadoknadu - ističe Popović.
ASTRONOMSKA CENA KVADRATA
Prostor Luke je zbog novog Urbanističkog plana koji predviđa na ovoj lokaciji gradnju poslovnog i stambenog prostora postao zlata vredan. Vlasnik "Ekola" kaže da je dobio više ponuda da proda objekat čiji je vanknjižni vlasnik, po ceni od 3.000 evra po kvadratu. Procena je da je kupac "Luke Beograd" napravio izvrstan posao jer će zbog novog Generalnog urbanističkog plana i selidbe Luke na drugu stranu Dunava, cena kvadrata na ovoj lokaciji biti astronomska.
Vlasnici firmi koje imaju isti problem kažu da Luka, odnosno "Delta" ne poštuje odluke državnih organa, odnosno gradske opštine koja im je dala u zakup na 99 godina zemljište na kojem su im objekti. Luka je već pokušala 29. decembra prinudno da iseli firmu "Ekoli". Vlasnik ovog preduzeća Zoran Račić kaže da je Luka raskinula sa njima ugovor 29. novembra, posle čega je zakazala iseljenje. "Tražili smo zaštitu policije zato što smo legalni vlasnici objekta, ali se službenici Luke zakazanog dana nisu ni pojavili. Ako smatraju da su u pravu neka nas tuže", kaže Račić i dodaje da volja pojedinca ne sme biti jača od države. Po njegovim rečima razumljiva je želja Luke da zadrži svih 200.000 kvadratnih metara atraktivnog građevinskog zemljišta, ali ne po svaku cenu i tamo gde za to nema pravnog osnova.
Kompanija "Delta", uprkos čvrstom obećanju, nekoliko dana nije bila u stanju da objasni zašto se sudi sa pojedinim firmama. Z. Mihajlović
Pozajmljeno sa SSC-a by Galeb
Luka vodi sporove i protiv firmi koje nisu na njenoj lokaciji
Mišković tužio i Grad Beograd
BEOGRAD - "Luka Beograd" prodata je septembra 2005. godina firmi "Vorldfajn" iz Luksemburga za 40- tak miliona evra da bi se tek sada, kada je nekoliko firmi ušlo u sudski spor, ispostavilo da je pravi vlasnik u stvari "Delta", kompanija Miroslava Miškovića.
Ovih dana Miškovićeva kompanija pokušava da izbaci nekoliko firmi koje imaju poslovne i skladišne objekte na ovoj lokaciji iako su investirali i zajedno sa troškovima legalizacije, kako kažu, platili od 100.000 do pola miliona evra. Reč je o malim, najčešće porodičnim preduzećima, koja su nakon 1991. godine sklopila sa Lukom ugovore o pružanju i korišćenju lučko skladišnih usluga jer je ovo preduzeće bilo korisnik građevinskog zemljišta na katastarskoj parceli 7/6 gde se ove firme nalaze.
Grad Beograd je, kako tvrde vlasnici nekoliko firmi, 2003. godine oduzeo Luci ovu parcelu, pošto je nije privela nameni. Nebojša Popović, direktor "Fud produkta" kaže da je ovo preduzeće na osnovu ugovora koji je 1991. godine sklopljen sa Lukom izgradila sopstvenim sredstvima kancelarijski i skladišni prostor od 315 kvadratnih metara, koji u tom momentu nije imao građevinsku dozvolu. "Luci smo redovno plaćali zakup do 2003. godine, ukupno oko 120.000 evra, sve dok ovo preduzeće nije izgubilo pravo korišćenja zemljišta.
Posle je katastarska parcela na kojoj su naši, kao i objekti još nekoliko preduzeća, ponovo prešla u nadležnost Grada, čime je stvorena mogućnost da ih legalizujemo. "Fud projekt" je kao i ostala preduzeća to uradio, platio je sve nadoknade Direkciji za građevinsko zemljište i na osnovu pravosnažnog rešenja opštine Palilula dobio građevinsku i upotrebnu dozvolu. Pravno je sve čisto, ali nas je Luka 2005. godine, uoči prodaje ovoga preduzeća, tužila zbog neispunjenja ugovora tražeći naše iseljenje.
Mi smo prestali da plaćamo zakup pošto smo postali vlasnici objekta. I pored toga Luka je dobila spor pred Trgovinskim sudom, pa ispada da treba da plaćamo zakup na sopstveni objekat - objašnjava direktor "Fud projekta" i dodaje da su se žalili Višem trgovinskom sudu.
"Luka Beograd" je tužila i Grad Beograd, tvrde vlasnici ovih firmi, zbog oduzimanja parcele 7/6 od 14 hektara i taj spor se vodi kod Okružnog suda.
Popović kaže da im rukovodstvo Luke na sve načine otežava rad. - Prošle godine ukinuli su nam telefonske linije, pa smo za uvođenje optičkog kabla dali 14.000, a zajedno čak 50.000 evra. Spremni smo da se dogovorimo da nam daju drugi odgovarajući prostor ili novčanu nadoknadu - ističe Popović.
ASTRONOMSKA CENA KVADRATA
Prostor Luke je zbog novog Urbanističkog plana koji predviđa na ovoj lokaciji gradnju poslovnog i stambenog prostora postao zlata vredan. Vlasnik "Ekola" kaže da je dobio više ponuda da proda objekat čiji je vanknjižni vlasnik, po ceni od 3.000 evra po kvadratu. Procena je da je kupac "Luke Beograd" napravio izvrstan posao jer će zbog novog Generalnog urbanističkog plana i selidbe Luke na drugu stranu Dunava, cena kvadrata na ovoj lokaciji biti astronomska.
Vlasnici firmi koje imaju isti problem kažu da Luka, odnosno "Delta" ne poštuje odluke državnih organa, odnosno gradske opštine koja im je dala u zakup na 99 godina zemljište na kojem su im objekti. Luka je već pokušala 29. decembra prinudno da iseli firmu "Ekoli". Vlasnik ovog preduzeća Zoran Račić kaže da je Luka raskinula sa njima ugovor 29. novembra, posle čega je zakazala iseljenje. "Tražili smo zaštitu policije zato što smo legalni vlasnici objekta, ali se službenici Luke zakazanog dana nisu ni pojavili. Ako smatraju da su u pravu neka nas tuže", kaže Račić i dodaje da volja pojedinca ne sme biti jača od države. Po njegovim rečima razumljiva je želja Luke da zadrži svih 200.000 kvadratnih metara atraktivnog građevinskog zemljišta, ali ne po svaku cenu i tamo gde za to nema pravnog osnova.
Kompanija "Delta", uprkos čvrstom obećanju, nekoliko dana nije bila u stanju da objasni zašto se sudi sa pojedinim firmama. Z. Mihajlović
Pozajmljeno sa SSC-a by Galeb
dragan
Professional
Na proleće počinje izgradnja kompleksa marine "Dorćol"
Zablistaće novi gradski centar
Strani investitori uložiće više od 160 miliona evra. Biće izgrađeno oko 140.000 kvadrata sa 600 stanova. Dozvola za gradnju u martu. Glavni izvođač radova tek treba da bude angažovan. U kompleksu će biti pet kula sa stanovima, parkovi, šetališta, restorani, kafei... U budućnosti i izmeštanje železnice sa Dorćola
Marina "Dorćol", iako nadomak centra, decenijama je tavorila kao da je u zabačenom delu Beograda. Ali, već od proleća ovaj prostor kraj Dunava dobiće novo ruho. Postaće mesto stanovanja, kupovine, odmora i relaksacije, na koje će Beograđani uvek rado dolaziti.
Izgradnja kompleksa "Marine" će trajati između tri i pet godina, a odvijaće se u četiri faze. Ukupna vrednost radova je više od 160 miliona evra. Izgradićemo oko 140.000 kvadrata, a od toga je više od 600 stanova. Osim toga ovde će, okružene zelenilom, šetalištem, parkovima i velikim parkingom, biti i poslovne prostorije, restorani, kafei, lokali i hotel - kaže Dejvid Erikson, biznis menadžer kompanije "Engel Marina Dorćol". Ova kompanija je deo firmi "Engel Ist Jurop N. V." i "Kapital investment end Konsaltansi" koje su investitori. Prema Eriksonovim rečima, glavni izvođač radova tek treba da bude angažovan, a on će potom pozvati lokalne izvođače i inženjere.
Osim izraelskog arhitekte Ramija Vimera, kao specijalni konsultanti u oblikovanju i konačnom izgledu marine učestvuju ugledni profesori Beogradskog univerziteta Branislav Mitrović i Ratko Salatić i još nekoliko arhitekata. Inače, prostor oko marine "Dorćol" je veliki potencijal Beograda i logična je spona grada sa rekom. S obe strane reke, trenutno su razmeštena skladišta i magacini, a prostor priobalja je prugom odvojen od zaleđa.
U generalnom urbanističkom planu Beograda predviđeno je izmeštanje železnice sa Dorćola, ali kada će se to i dogoditi, još je neizvesno. Pre nekoliko godina bio je raspisan, podsećamo, anketni konkurs za uređenje ovog zapuštenog prostora kraj Dunava. Tada se iskristalizovala ideja da bi ovde trebalo sagraditi novi gradski centar.
Dejvid Erikson napominje da će na ovom mestu biti sagrađeno pet kula
sa stanovima koji gledaju na Dunav i marinu.
Dobijanje dozvole za gradnju očekujemo u martu tako da još uvek nismo zvanično registrovali kupce stanova. Međutim, oko 25 odsto od planirane gradnje je već rezervisano, jer će se graditi u fazama. Cene još nisu formirane, ali s obzirom da je ovo jedinstvena lokacija na nekoliko minuta od centra grada, zainteresovani kupci stanova ne pitaju za cenu kvadrata - ističe naš sagovornik.
- U jednoj od kula biće oko 11.000 kvadrata poslovnog prostora. U drugoj, na prostoru od 14.000 kvadrata, biće smešteni apartmani i hotel - istakao je Erikson i dodao da će kafei biti pored vode i uz marinu. Što se tiče prodavnica one neće biti poput klasičnog tržnog centra, veli sagovornik.
- U marini "Dorćol" kada se izgradi, neće moći da pristaju turistički brodovi jer je marina mala za brodove duže od 15 metara. Jahte iz stranih zemalja koje su u prolazu trebalo bi da se parkiraju unutar marine ili van nje, u dogovoru sa rukovodstvom marine koje će Grad imenovati - kaže Dejvid Erikson.
Privatni i javni interes
Izgradnja kompleksa marine "Dorćol" je svojevrsni poduhvat gde se ujedinjuju privatni i javni interes. Naime, ivestitor će obnovljenu crpnu stanicu i kran, šetališta, parkove, parkinge i infrastrukturu po okončanju gradnje predati Gradu Beogradu na korišćenje..
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/01/19/srpski/BG07011803.shtml
Zablistaće novi gradski centar
Strani investitori uložiće više od 160 miliona evra. Biće izgrađeno oko 140.000 kvadrata sa 600 stanova. Dozvola za gradnju u martu. Glavni izvođač radova tek treba da bude angažovan. U kompleksu će biti pet kula sa stanovima, parkovi, šetališta, restorani, kafei... U budućnosti i izmeštanje železnice sa Dorćola
Marina "Dorćol", iako nadomak centra, decenijama je tavorila kao da je u zabačenom delu Beograda. Ali, već od proleća ovaj prostor kraj Dunava dobiće novo ruho. Postaće mesto stanovanja, kupovine, odmora i relaksacije, na koje će Beograđani uvek rado dolaziti.
Izgradnja kompleksa "Marine" će trajati između tri i pet godina, a odvijaće se u četiri faze. Ukupna vrednost radova je više od 160 miliona evra. Izgradićemo oko 140.000 kvadrata, a od toga je više od 600 stanova. Osim toga ovde će, okružene zelenilom, šetalištem, parkovima i velikim parkingom, biti i poslovne prostorije, restorani, kafei, lokali i hotel - kaže Dejvid Erikson, biznis menadžer kompanije "Engel Marina Dorćol". Ova kompanija je deo firmi "Engel Ist Jurop N. V." i "Kapital investment end Konsaltansi" koje su investitori. Prema Eriksonovim rečima, glavni izvođač radova tek treba da bude angažovan, a on će potom pozvati lokalne izvođače i inženjere.
Osim izraelskog arhitekte Ramija Vimera, kao specijalni konsultanti u oblikovanju i konačnom izgledu marine učestvuju ugledni profesori Beogradskog univerziteta Branislav Mitrović i Ratko Salatić i još nekoliko arhitekata. Inače, prostor oko marine "Dorćol" je veliki potencijal Beograda i logična je spona grada sa rekom. S obe strane reke, trenutno su razmeštena skladišta i magacini, a prostor priobalja je prugom odvojen od zaleđa.
U generalnom urbanističkom planu Beograda predviđeno je izmeštanje železnice sa Dorćola, ali kada će se to i dogoditi, još je neizvesno. Pre nekoliko godina bio je raspisan, podsećamo, anketni konkurs za uređenje ovog zapuštenog prostora kraj Dunava. Tada se iskristalizovala ideja da bi ovde trebalo sagraditi novi gradski centar.
Dejvid Erikson napominje da će na ovom mestu biti sagrađeno pet kula
sa stanovima koji gledaju na Dunav i marinu.
Dobijanje dozvole za gradnju očekujemo u martu tako da još uvek nismo zvanično registrovali kupce stanova. Međutim, oko 25 odsto od planirane gradnje je već rezervisano, jer će se graditi u fazama. Cene još nisu formirane, ali s obzirom da je ovo jedinstvena lokacija na nekoliko minuta od centra grada, zainteresovani kupci stanova ne pitaju za cenu kvadrata - ističe naš sagovornik.
- U jednoj od kula biće oko 11.000 kvadrata poslovnog prostora. U drugoj, na prostoru od 14.000 kvadrata, biće smešteni apartmani i hotel - istakao je Erikson i dodao da će kafei biti pored vode i uz marinu. Što se tiče prodavnica one neće biti poput klasičnog tržnog centra, veli sagovornik.
- U marini "Dorćol" kada se izgradi, neće moći da pristaju turistički brodovi jer je marina mala za brodove duže od 15 metara. Jahte iz stranih zemalja koje su u prolazu trebalo bi da se parkiraju unutar marine ili van nje, u dogovoru sa rukovodstvom marine koje će Grad imenovati - kaže Dejvid Erikson.
Privatni i javni interes
Izgradnja kompleksa marine "Dorćol" je svojevrsni poduhvat gde se ujedinjuju privatni i javni interes. Naime, ivestitor će obnovljenu crpnu stanicu i kran, šetališta, parkove, parkinge i infrastrukturu po okončanju gradnje predati Gradu Beogradu na korišćenje..
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/01/19/srpski/BG07011803.shtml