Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.346
- Pohvaljen
- 48.112
Moje mišljenje je da nema koga da podseća. Nije vredno te ružnoće. Ljudi će da vide zgradu, pomisliće na bombardovanje na par sekundi, i onda će da idu dalje. To važi i za ovdašnje ljude i za strance. Niko se za par godina neće opterećivati i koncentrisati nad sudbinom ružnih ruina iz rata 1999.
Proći će slično kao ona spomen-rupčaga na Kosančićevom vencu. Niti kršten spomenik, niti replika, već nešto između. Obiđe je par stranaca, obiđe je poneka grupa đaka, i to je to.
Lično smatram da u korenu držanja spomen-rupčage na K. vencu, i u korenu ovih ideja o držanju ruina u Nemanjinoj (sa ili bez ožiljnog tkiva) leži naopak deo srpskog mentaliteta, koji se sastoji delom od zlopamtila, delom od te neke sklonosti ka inatu. Te ideje da ako dovoljno dugo budemo držali ruševine po gradu, naši ljudi će postati sve bolji i sve veće patriote, a turisti će iz godine u godinu sve više plakati nad sudbinom Beograda i Srbije, te apelovati tamo kod kuće da se isprave sve te nepravde. Možda zvuči čudno isprva, ali dovoljno je samo pogledati postove nekih ljudi na forumu (recimo na temi Izbori) i videti da u osnovi leži ta premisa ''mora ceo svet da zna i ima da se inatim dok ne isteram pravdu!'' A pravde u međunarodnim odnosima, pa i istoriji - nema. Ima samo fokus na ono šta može da se uradi ovde i sada. A deo ljudi bi ovde i sada da žive u prošlosti, okruženi ruinama ili ožiljcima.
Isti ti ljudi ćute kada se ruše savršeno funkcionalna a lepa kulturna blaga, a sutra će da nariču kada se bude rušila napuštena propala fabrika iz koje još samo cigle nisu povađene.
Ne znam, meni je sve to... No dobro, razumem da ne misle svi isto.
Proći će slično kao ona spomen-rupčaga na Kosančićevom vencu. Niti kršten spomenik, niti replika, već nešto između. Obiđe je par stranaca, obiđe je poneka grupa đaka, i to je to.
Lično smatram da u korenu držanja spomen-rupčage na K. vencu, i u korenu ovih ideja o držanju ruina u Nemanjinoj (sa ili bez ožiljnog tkiva) leži naopak deo srpskog mentaliteta, koji se sastoji delom od zlopamtila, delom od te neke sklonosti ka inatu. Te ideje da ako dovoljno dugo budemo držali ruševine po gradu, naši ljudi će postati sve bolji i sve veće patriote, a turisti će iz godine u godinu sve više plakati nad sudbinom Beograda i Srbije, te apelovati tamo kod kuće da se isprave sve te nepravde. Možda zvuči čudno isprva, ali dovoljno je samo pogledati postove nekih ljudi na forumu (recimo na temi Izbori) i videti da u osnovi leži ta premisa ''mora ceo svet da zna i ima da se inatim dok ne isteram pravdu!'' A pravde u međunarodnim odnosima, pa i istoriji - nema. Ima samo fokus na ono šta može da se uradi ovde i sada. A deo ljudi bi ovde i sada da žive u prošlosti, okruženi ruinama ili ožiljcima.
Isti ti ljudi ćute kada se ruše savršeno funkcionalna a lepa kulturna blaga, a sutra će da nariču kada se bude rušila napuštena propala fabrika iz koje još samo cigle nisu povađene.
Ne znam, meni je sve to... No dobro, razumem da ne misle svi isto.