Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Moje mišljenje je da nema koga da podseća. Nije vredno te ružnoće. Ljudi će da vide zgradu, pomisliće na bombardovanje na par sekundi, i onda će da idu dalje. To važi i za ovdašnje ljude i za strance. Niko se za par godina neće opterećivati i koncentrisati nad sudbinom ružnih ruina iz rata 1999.

Proći će slično kao ona spomen-rupčaga na Kosančićevom vencu. Niti kršten spomenik, niti replika, već nešto između. Obiđe je par stranaca, obiđe je poneka grupa đaka, i to je to.

Lično smatram da u korenu držanja spomen-rupčage na K. vencu, i u korenu ovih ideja o držanju ruina u Nemanjinoj (sa ili bez ožiljnog tkiva) leži naopak deo srpskog mentaliteta, koji se sastoji delom od zlopamtila, delom od te neke sklonosti ka inatu. Te ideje da ako dovoljno dugo budemo držali ruševine po gradu, naši ljudi će postati sve bolji i sve veće patriote, a turisti će iz godine u godinu sve više plakati nad sudbinom Beograda i Srbije, te apelovati tamo kod kuće da se isprave sve te nepravde. Možda zvuči čudno isprva, ali dovoljno je samo pogledati postove nekih ljudi na forumu (recimo na temi Izbori) i videti da u osnovi leži ta premisa ''mora ceo svet da zna i ima da se inatim dok ne isteram pravdu!'' A pravde u međunarodnim odnosima, pa i istoriji - nema. Ima samo fokus na ono šta može da se uradi ovde i sada. A deo ljudi bi ovde i sada da žive u prošlosti, okruženi ruinama ili ožiljcima.

Isti ti ljudi ćute kada se ruše savršeno funkcionalna a lepa kulturna blaga, a sutra će da nariču kada se bude rušila napuštena propala fabrika iz koje još samo cigle nisu povađene.

Ne znam, meni je sve to... No dobro, razumem da ne misle svi isto.
 
Osim ako loša zgrada koja je postojala u tom obliku samo 20-tak godina - nije kulturno nasleđe.
Neko na ovom forumu i zgradu u kojo je izgorela Narodna biblioteka takođe nazivaju "kulturnim nasleđem".
Tako da, to je vrlo relativan pojam, a za poletak - relevantna intitucija treba da objekat proglasi. Ne ti ja, Pantograf, Pera, Mika, Laza.
A ovo ne postoju u tom obliku već 80 godina, postojalo je 20-tak. Da je srednjevekovni manastir od koje je ostalo samo metar kamena koji štrči iznad trave, shvatio bih. Ali ovo je - pošta, tj fasada zgrade pošte. I osim toga - loš primer svog stila. i loš primer konkretnog autora. Pa čovek je pravio - poštu, da izgleda kao što su izgledale njegoev - crkve. Bizarno.
Hajde da se jednom odvojimo od toga da sve što je naše (srpsko) - mora po definiciji da bude i kvalitetno? Jer ako prihvatimo da po difoltu jeste, propašćemo.
Pa eno i Nemci rekonstruisaše nešto što nije postojalo 80 godina, pa teraju dalje..Isto rade i Mađari.

Kažeš Korunović pravio poštu da liči na crkvu, što je bizarno.. Pa bolje i to nego što ju je Krat dizajnirao- da liči na fabriku sijalica iz predgrađa Novosibirska, što je još bizarnije.

Nego, je l' smo postigli konsenzus da je on hteo više svetla u zgradi, a zaziđivao je prozore i da je hteo bolju provetrenost, a ugrađivao svetlarnike koji se ne otvaraju?

Isto kao što su posle rata nove vlasti "poboljšavale funkcionalnost" dvorova u Kralja Milana, tj. kralja Tita (i to preimenovanje nije bilo ideološko) tako što su skidali i prekrajali kupole, skidali ukrase sa fasada, heraldičke motive, a unutrašnjost "oplemenili" sivim mermerom i vitražima sa motivima NOB-a.

I to sve u doba najveće posleratne bede..I to sve samo zarad poboljšanja funkcionalnosti, taman posla da je bilo ikakvih ideoloških motiva..

Nema svrhe više da raspravljamo, kad se nećemo složiti..
 
Novi gradski Izbori, nova vlast, prođoše i izgubljeno vreme ovog glavnog gradskog lgbt arhitekte, koji se kudikamo pojavljivao i pričao o ovoj rekonstrukciji, zamajavao i lagao o nekim rokovima čisto da nam prođe vreme
 
Vox, već smo pričali o tim dvorovima na drugoh temi, mislio sam da je tamo sve objašnjeno.

Funckionalnost rekonstrusiane pošte je dokazana kroz praksu proteklom periodu, tu nemam šta da ja dokazujem.



A što se tiče tih primera u Nemačkoj, Mađarskoj... 1 - zar te zgrade ne potiču iz 19, možda i 18. veka (dakle nastankom, ne samo stilom) 2 - da li su postojale u tom obliku samo 20-30 godina ili mnogo, mnogo duže, 3 - da li su uspele u svom stilu, ili su pobačaj poput Korunovićeve pošte, i
4 - po meni najbitnije - da li dopuštaš mogućnost da oni ovim rekonstrukcijama zapravo pokušavaju da naprave reviziju istorije, da izbrišu iz sećanja budućih gerenarcija događaje i povode koji su doveli da se tim zgradama promeni izgled - mračnu prošlost njihovih nacija, nacizam, fašizam?
 
4 - po meni najbitnije - da li dopuštaš mogućnost da oni ovim rekonstrukcijama zapravo pokušavaju da naprave reviziju istorije, da izbrišu iz sećanja budućih gerenarcija događaje i povode koji su doveli da se tim zgradama promeni izgled - mračnu prošlost njihovih nacija, nacizam, fašizam?
A šta si konkretno mislio pod ovim?
Koja rekonstrukcija - ona posle rata kojom smo od prvobitne dobili sadašnju zgradu.... ili rekonstrukcija ove sadašnje nazad ka originalu?
Ko su to "oni"?
Čija prošlost je nacizam i fašizam?
 
A zašto ti citiraš samo ono što ti odgovara, a ne ceo pasus?
 
Ma, Relja misli na rekonstrukcije po Mađarskoj i Nemačkoj..

Brisali oni istoriju ili ne, u Berlinu sa kupole vidikovca obnovljenog Rajhstaga vide ovaj džinovski spomenik ubijenim Jevrejima, pa i da hoće da zaborave - ne mogu:

Holocaust-Mahnmal_dpa.jpg
 
Da.

Ovo je jedan spomenik, na jednom mestu... može i da se zaobiđe, da se - ignoriše (kao i neki spomenici kod nas, zar ne? :) ) mikrolokacija...
Ne isključujem ni mogućnot da se njihov odnos prema ovome vremenom pretvori u - sprdnju. Svet je i ovako poludeo.

A ako "resetuju" fasade tako da se vrate na izgled iz perioda pre 1943, to će svakako doprineti da se ublaži značaj "ružne prošlosti" u svesti nekih novih generacija.
 
Kaju se oni javno, ali šta u sebi misle..

Inače, ima po Berlinu dosta muzeja, spomenika i sačuvanih ruševina:

Jevrejski muzej:
05.jpg

Spomenik ubijenim Jevrejima:
The-Holocaust-Memorial-–-Berlin.jpg

Spomenik-Vilhelmova crkva:
640px-Berlin_Eiermann_Memorial_Church.jpeg

itd...
 
I šta je onda zaključak?
Imali smo primere potpune rekonstukcije, imamo primere zadržavanja novih fasada/građevina na mestu srušene/oštećene, imamo primere adaptacije ruševina.

Zaključak može jedino da bude da - pravila nema (i kako ga uopšte može biti, ko će to da proglasi za obavezujući zakon?).
Svaki primer je - priča za sebe, tako da ta poređenja "a evo kako to rade npr - Singapurtjani :) " ne znače ama baš - ništa.
 
Pun je Beograd primera koji podsećaju na ružnu prošlost, tako da nema potrebe da i ova zgrada ostane u postojećem stanju samo zbog toga.
Na kraju krajeva, u BG nema adekvatnog spomenika genocidu sprovedenom nad našim narodom u 20tom veku.
Zamislite nešto slično ovome u Berlinu, a negde u centru Beograda... a zamislite isto negde u centru Zagreba... :)

Ne znam gde je više nemoguće izvesti takav poduhvat - ovde ili tamo kod komšija...
 
Dap, definitivno je u toku podela teme duž linije četnici - partizani. Ja taman mislio Srbi prerasli to, kad ono prc.

Čast pojedinim forumašima koji su u stanju da učestvuju i diskutuju a da se ne priklanjaju nijednoj od tih škola misli.
 
Poslednja izmena:
I šta je onda zaključak?
Imali smo primere potpune rekonstukcije, imamo primere zadržavanja novih fasada/građevina na mestu srušene/oštećene, imamo primere adaptacije ruševina.

Zaključak može jedino da bude da - pravila nema (i kako ga uopšte može biti, ko će to da proglasi za obavezujući zakon?).
Svaki primer je - priča za sebe, tako da ta poređenja "a evo kako to rade npr - Singapurtjani :) " ne znače ama baš - ništa.
Pa, nisam ovde kačio mađarske i nemačke rekonstrukcije da bi se prela vuna o ratnim memorijalima, nego zato što se ovde najava građenja zgrade iz temelja dočekala na nož kao bljakčina i kičeraj..

A onda vidimo da se to radi i u Evropi i tamo je to normalno..Zašto ne bi bilo i ovde?
 
Pa, nisam ovde kačio mađarske i nemačke rekonstrukcije da bi se prela vuna o ratnim memorijalima, nego zato što se ovde najava građenja zgrade iz temelja dočekala na nož kao bljakčina i kičeraj..

A onda vidimo da se to radi i u Evropi i tamo je to normalno..Zašto ne bi bilo i ovde?
A zašto si ti onda uopšte spominjao i kačio fotografije memomorijala i skretao sa teme kada ih ja nisam ni spominjao, već sam pričao o njihovim skrivenim motivima za resetovanje fasada zgrada posle toliko godina? Žulja to njih mnogo. Vrate zgrade na staro, i buduće generacije ne vide nešto što je nastalo 1950-60tih, nego izgleda kao da Hitlera nije ni bilo... onda se kao zapuste spomenici žrtvama... i to tako ide....
 
Moje mišljenje je da nema koga da podseća. Nije vredno te ružnoće. Ljudi će da vide zgradu, pomisliće na bombardovanje na par sekundi, i onda će da idu dalje. To važi i za ovdašnje ljude i za strance. Niko se za par godina neće opterećivati i koncentrisati nad sudbinom ružnih ruina iz rata 1999.

Bombardovanje te zgrade je deo njene arhitekture, i to joj se ne može oduzeti. Mislim da ćemo se složiti da arhitektura prevazilazi estetiku i da je nešto dublje i uzvišenije od toga. Genius loci je između ostalog i to bombardovanje. Zanemarujući to, zanemarujemo i duh tog mesta, što znači da zanemarujemo i samu arhitekturu kao takvu, što je apsurdno.
Ova tvoja rečenica "Ljudi će da vide zgradu, pomisliće na bombardovanje na par sekundi, i onda će da idu dalje." onda može da se primeni na bilo šta u vezi arhitekture, jer dovodi u pitanje njenu potrebu i smisao, što nikako nije dobro. Je l' onda treba pustiti građevinske inženjere da sami projektuju zgrade?

Nemoj pogrešno da me shvatiš, ja ne želim da neko plače nad sudbinom Beograda, ali ne može se jednom mestu oduzeti ono što mu duhom pripada. Zapravo može, ali onda dobijamo arhitektonski beznačajne, neprihvatljive projekte kao što je Beograd na vodi.
 
Uh, bukvalno jedino od tri ponudjene opcije (rusenje, komplet obnova, zakrpa) s kojom ne mogu da se slozim.
Ali dobro, nekad ce se desiti i da se ne slazemo.

A ko zna, mozda i delimicna rekonstrukcija (ja bih je nazvao zakrpa ali da ne ispadnem nabusit) ispadne bolje nego sto zamisljam, pa promenim stav
 
A zašto si ti onda uopšte spominjao i kačio fotografije memomorijala i skretao sa teme kada ih ja nisam ni spominjao, već sam pričao o njihovim skrivenim motivima za resetovanje fasada zgrada posle toliko godina? Žulja to njih mnogo. Vrate zgrade na staro, i buduće generacije ne vide nešto što je nastalo 1950-60tih, nego izgleda kao da Hitlera nije ni bilo... onda se kao zapuste spomenici žrtvama... i to tako ide....
Pa ti se me pitao šta mislim o tome zbog čega zgrade obnavljaju, da li žele da potisnu sećanje na rat.

A ja ti pokazao da npr. u Berlinu obnove Rajhstag, ali sa prozora istog gledaju spomenik ubijenim Jevrejima.. Isto kao što i mi možemo da obnovimo npr. Generalštab, a pored da napravimo spomenik žrtvama NATO bombardovanja.

Ne mora, a po meni i ne treba, srušena zgrada da nas podseća na rat, nego primeren spomenik na tom ili drugom mestu.
 
Ali Vox, baš npr. Rajhstag nisu obnovili kakav je bio pre paljenja... I ovde su kao primeri nisu postavljane fotografije "modernizovanog" Rajhstaga, već primera potpune rekonstrukcije na prvobitan, originalni izgled... što ne znači da jednog dana neće doći trenutak da se i te poluvraćene fasade vrate na staro... jer - "očuvanje nasleđa" i "moderno s*anje".... tj revizija istorije, ali puzajućim tempom da ne bude puno otpora.
 
Ne, ja sam baš pre par strana pisao da su Rajhstagu pre 30 godina nakačili tu modernu kupolu kakva nije bila u originalu.. baš zbog ironičnih opaski da li će rekonstruisana pošta da ima podzemnu garažu i spa centar..

Pa sam rekao šta fali da ima takav moderan aneks sa unutrašnje strane, ako sa ulice vrate originalni izgled.. baš zbog primera Rajhstaga, gde su Nemci takvoj istorijskoj zgradi dozvolili tako vidlljivu modernizaciju, pa im ne smeta.. što bi npr. i nama smetao moderan aneks pošte, koji se čak i ne bi video sa ulice, a u kojoj bi bili sadržaji za novu funkciju.. pa bio to hotel, biblioteka, ili muzej.

Zgrade se prilagođavaju modernoj nameni, svuda u svetu, ali se vodi i računa o očuvanju suštine, tj. identiteta konkretnog objekta.
 
Ne, ja sam baš pre par strana pisao da su Rajhstagu pre 30 godina nakačili tu modernu kupolu kakva nije bila u originalu.. baš zbog ironičnih opaski da li će rekonstruisana pošta da ima podzemnu garažu i spa centar..

Pa sam rekao šta fali da ima takav moderan aneks sa unutrašnje strane, ako sa ulice vrate originalni izgled.. baš zbog primera Rajhstaga, gde su Nemci takvoj istorijskoj zgradi dozvolili tako vidlljivu modernizaciju, pa im ne smeta.. što bi npr. i nama smetao moderan aneks pošte, koji se čak i ne bi video sa ulice, a u kojoj bi bili sadržaji za novu funkciju.. pa bio to hotel, biblioteka, ili muzej.

Zgrade se prilagođavaju modernoj nameni, svuda u svetu, ali se vodi i računa o očuvanju suštine, tj. identiteta konkretnog objekta.

Tačno, prilagođavaju se modernoj nameni, ali nisu tek tako "nakačili tu modernu kupolu". Paralela između Fosterovog aneksa i aneksa pošte nije baš relevantna niti toliko površna tema. Fosterova kupola simbolizuje oko kao uvid javnosti u rad parlamenta i posredno učestvovanje u donošenju zakona. Oko glorifikuje transparentnost rada parlamenta.

chamber-view-German-dome-Bundestag-Reichstag.jpg

Koja je svrha i ideja aneksa pošte?
 
Poslednja izmena:
Vox - Samo, ja stvarno ne razumem da je toliko teško da se prihvati da su posle rata resursi bili ograničeni i da pored potpune PREkonstrukcije enterijera, što zbog velikih oštećenja, što zbog suštinske promene funcionalnosti objekta, nije uloženo u rekonstrukciju elemenata fasade... da, znam, reći ćeš: dvorovi... da, ali ovo nije zgrada vlade, predsedništva ili šta već, ovo je - pošta. I to pošta pored železničke stanice, parnih lokomitiva, crnog dima... I zgrada joše već ranije bila kritikovana, sa argumentima.
Sa inženjerskog i sa finansijskog stanovišta 1001% opravdana odluka.
I da je Krat samo zaoblio ugao fasade prema Savskom trgu, poput zgrade BIGZa, mislim da bi sve bilo doživljeno potpuno drugačije....
 
Гледе цивилизацијског односа према уништеним црквама и капелама на просторима бивше Југославије аутора М. Коруновића..


Црква у Марибору, срушена 1941. Није обновљена.

DSC_0108 - Copy.JPG


Црква у Цељу, срушена 1941. Није обновљена.

DSC_0138.JPG


Црква на Вису, срушена 1963. Није обновљена.

DSC_0142.JPG


Спомен капела на Зебрњаку, срушена 1941. Није обновљена.

DSC_0146.JPG


Спомен капела у Кучкову, срушена 1941. Није обновљена.

DSC_0105.JPG


Пирг манастира Св. Наума у Охриду, срушен 1941. Није обновљен.

DSC_0135 - Copy.JPG
 
Континуитет усташа, црвених усташа и на крају њихове деце.

Поларизација по свим цивилизацијским питањима је неминовна и убрзано захвата све сегменте савременог јудеохришћанског дела света.
 
Vrh