Čisto da objasnim za ljude koje zanima pravna materija oko zakupa stana i vođenje akademske rasprave uz uvažavanje činjenica i sagovornika, bez želje da nastavljam diskusiju sa onima kojima su niski porivi odlucujući motiv za ulazak u diskusije
️
Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) ne zahteva nikakvu formu za zaključenje ugovora o zakupu, što znači da se isti može zaključiti i usmeno.
Prema
Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada (ZSOZ), ugovor o zakupu stana mora biti zaključen u pisanoj formi. Ugovor zaključuju vlasnik stana, kao zakupodavac, i lice kome se stan daje u zakup, kao zakupac.
ZSOZ je posebni zakon u odnosu na ZOO, što znači da u meri u kojoj se razlikuje od ZOO
derogira njegovu primenu.
Međutim, u nedostatku (opšteg dela) gradanskog zakonika naše opšte odredbe građanskog prava su razbacane po ostalim zakonima među kojima je ako ne i najvažniji izvor građanskog prava ZOO što je od izuzetnog značaja za
tumačenje odredbi iz Zakona o stanovanju.
ZOO propisuje da ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz
cilja propisa kojim je određena forma ne proizlazi šta drugo.
ZOO dalje propisuje da se ugovor, za čije se zaključenje zahteva pisana forma, smatra punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, potpuno ili pretežno, svoje ugovorne obaveze, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi drugačije.
Dalje navodim tekst advokata uz priloženi link ka celom pravnom mišljenju oko zakupa stana.
"Budući da fizička lica najčešće ne zaključuju pisani ugovor o zakupu stana, već se o tome usmeno dogovaraju, postavlja se pitanje punovažnosti isplaćenih zakupnina i korišćenja stanova na osnovu ovih dogovora?
Prvo, cilj Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (kojim je forma ugovora o zakupu stana propisana) u pogledu zakupa stana je pravno uređenje i omogućavanje stanovanja u zakupljenom stanu. Da bi se to ostvarilo,
nije neophodno postojanje pisanog ugovora.
Drugo, obavezna pisana forma predviđena je u
interesu ugovarača, radi eventualnog dokazivanja u parničnom postupku (npr. po tužbi za isplatu zakupnine). Međutim, i druga dokazna sredstva mogu biti od koristi u utvrđivanju činjenica u takvom postupku (npr. svedoci, zakupodavčev oglas za izdavanje stana).
Treće,
utvrđivanje poreza na zakup znatno je lakše realizovati na osnovu pisanog ugovora, u kome bi iznos zakupnine bio jasno utvrđen.
Stoga deluje da zakup stana može isključivo biti realizovan na osnovu pisanog ugovora.
Međutim, to bi značilo da usmeni ugovor o zakupu, u celosti ili pretežno izvršen, ne proizvodi dejstvo, pa samim tim ne bi bilo moguće naplatiti porez na zakup na osnovu isplaćene zakupnine. Prednost, dakle, treba dati oporezivanju, dok se i u ovom slučaju i drugim dokaznim sredstvima može utvrditi iznos naplaćene zakupnine."
Pravni portal, pravna pomoć, besplatna pravna pomoć, besplatna pravna pomoc, pravna pomoc, pravne informacije, LAWLife, LAWLife portal za pravo i privredu, Pravo, Privreda, Advokat, Advokati, Ius, Pravnik, Pravnici, Sud, Pravda, Pravosuđe, Advokatura, Intervju, Pravna Komora Srbije, Biznis...
lawlife.rs
Moje mišljenje je identično koje je izneo uvaženi kolega Miloš Radosavljević u svom autorskom tekstu i stajem iza celog napisanog teksta.
Za punovažnost ugovornog odnosa se ne zahteva posebna forma, još manje overa kod notara te advokat pravilno zaključuje da je u pitanju
forma ad probationem. Što znaci da je forma samo dokazna, a ne i bitna koja bi bila od značaja za postojanje i punovažnost pravnog odnosa.
Ovo tim pre što poreska obaveza kod zakupa stana postoji i bez postojanja pisanog ugovora o zakupu, što kod recimo kupoprodaje nije slučaj. Obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava ne može nastati bez punovažnog ugovora o kupoprodaji, dok kod zakupa porez postoji i bez ugovora jer i zakup postoji bez ugovora.
Dalje, za one što kao papagaji ponavljaju "obavezan je ugovor" kad je nešto obavezno u pravu, neispunjavanje obaveze mora biti ili kažnjivo ili barem radnja suprotna obavezi ne bi proizvodila (identično, očekivano) pravno dejstvo koje bi obaveza stvarala.
Ako zakup bez ugovora nije kažnjiv i videli smo da proizvodi puno pravno dejstvo (samo je dokazivanje otežano) onda nema obaveze.
Da zaključimo, pisani ugovor nije obavezan ali je poželjan. Zakup stana sklopljen usmenim putem proizvodi pravno dejstvo i propisana forma Zakonom o stanovanju je forma ad probationem (forma propisana u cilju lakšeg dokazivanja a ne radi postojanja punovažnog ugovora tzv. forma ad solemnitatem koja se zahteva kod kupoprodaje.)
"pod uslovom da su ugovorne strane potpuno ili pretežno ispunile svoje ugovorne obaveze, (kod neoročenog zakupa ugovor je ispunjen samom predajom stvari, tj. samim ulaskom u posed stanara jer se ne zna koliko će ugovor trajati, prvom isplaćenom ratom kod neoročenog, komutativnog ugovora uz prethodnu predaju predmeta prestacije, tj. ulazak u posed stana, ugovorna obaveza je u potpunosti ispunjena PRIM. NOKIJA)
i usmeni ugovor o zakupu stana biće punovažan."
I kad imaš tu rečenicu kao zadnju u celom tekstu pravne analize, može u ZSOZ da piše OVOLIKIM SLOVIMA DA JE PISANA FORMA OBAVEZNA, ona zparavo kad sve oravno raščlanimo nije obavezna. Mnogi će reći paradoksalno i što ne usklade te zakone, nego jedan ima primat u odnosu na dijametralno suprotni drugi, ali ovaj drugi govori kako ćemo tumačiti taj koji ima primat... i kako ja kao običan čovek mogu da razumem šta piše a ne da za svako malo konsultujem advokata. To sve stoji kao primedba zakonodavcu.
Jer da je pravo samo jezičko tumačinje normi a ne i ciljno onda bi na temi o pravopisu mogao da pitaš lingviste za savet. I zaista oni kada bi pročitali odredbu Zakon o stanovanju, rekli bi piše da je obavezno. Kad ono pravnim tumačenjem potpuno obrnuto od onoga što piše.
Moj primer, samim tim što sa stanarkom imam prepisku na viberu odakle se vidi koliko mi je i kad dugovala, da sam redovno preuzimao stanarine, da nemamo oročen zakup, da imam fotografije plaćenih računa i sl. u slučaju spora ja sve to mogu da koristim potpuno jednako kao i ona i potpuno imamo punovažan zakup. Za sud zakup postoji, naša prava i obaveze postoje. Poreska obaveza postoji i sve ostalo da ne ponavljam.
Kod kupoprodaje ugovor je obavezan i od tog ugovora zavisi punovažnost pravnog posla. Bitna forma/ ad solemnitatem.
Kod zakupa, zakup postoji i mimo ugovora, a ako ugovora ima, forma je dokazna/ ad probationem. Niti treba overa kod notara, samo stranke stave na papir uz kafu da bude jasnije šta žele tim odnosom koji stvaraju...
Naravno bolje je kod advokata i sigurnije je sa overenim potpisima, al to nije obaveza.