Робна кућа на Теразијама, мислим на изглед, је као и хотел Славија, постала део идентитета за оне који их довољно дуго знају. Али са друге стране заиста наружују најбитније тачке Београда. Прва је хладна и безлична, више личи на брану неке хидроакумулације, а хотел је успешнији као витко модерно здање, али они црни панели и какофонија Славије дају лошу слику. У случају хотела потребно је и решење у вези погледа на Храм, јер гледано од Теразија, та асиметрија врло жуља.
Тако да је једна преправка која би дала топлији и можда традиционалнији изглед - могуће решење. За робну кућу би било врло корисно да изгуби део који затвара Нушићеву, а посебно корисно за изглед и Теразија и самог утиска о Београду. И наравно повратак врта са водоскоком који је био ту до 1947.