Šta je novo?
Od:
Filteri

Poplave - Povlačenje vode, Obnova

10413422_246104125592211_58461311694305348_n.jpg
 
milcool":1r5nsttc je napisao(la):
Evo jedan interesantan članak, jedna od mogućnosti zašto se sve ovo desilo:
Kliknite za proširenje...
Јао избегосмо те баљезгарије на овом форуму за сада, нека тако и остане... Поплава је било и много пре него што је човек умео да запали ватру, биће их и у будуће... Погледајте само ове сателитске снимке, и колико су често реке мењале ток, такве ствари се обично дешавају након великих поплава.

Очигледно Шабац, позориште у Немањиној и драмске паузе нису довољне па мора мало народу да се скрене пажња на зле амере који су нам послали поплаве (мало им што сваке године шаљу себи урагане) :bash:
 
Михаило":1uouj5ia je napisao(la):
....мало им што сваке године шаљу себи урагане ...
Kliknite za proširenje...

Moram da priznam da me je ovo slatko nasmejalo :kk:
 
Данас су ми из фабрике кондиторских производа "Параћинка" Параћин послали неколико слика снимљених дан након поплаве и стања у фабрици. Вода им се повукла за 1 метар, а сада раде на асанацији и оспособљавању машина. Складиште готових производа уништено.

Двориште:




У једној од производних хала:


Складиште готових производа:
 
Михаило":2xn53liz je napisao(la):
milcool":2xn53liz je napisao(la):
Очигледно Шабац, позориште у Немањиној и драмске паузе нису довољне па мора мало народу да се скрене пажња на зле амере који су нам послали поплаве (мало им што сваке године шаљу себи урагане) :bash:
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
Nisam uopste vernik sto se tice haarp-a i ostalih conpiracy teorija i nisam procitao tekst sa linka i ne bih zeleo da sirimo ovu temu, ali nisam ni od onih koje ce tek tako apriori odbacivati stvari posmatrane iz drugog ugla. To sto se po svetu a tako i u SAD dogadjaju potpuno prirodne nepogode kao sto su uragani i poplave ne mora znaciti da ih nije moguce i vestacki izazvati. Nije lose u zivotu ponekad biti i malo "caknut" pa dozvoliti sebi da se razmisli i o stvarima koje na prvu loptu mogu delovati apsurdno. Jer opet svako od nas ce verovati da je nesto bas tako, ali opet malo je onoga u sta mozemo biti 100% sigurni da nije ili jeste bas tako.
 
Михаило":2z21krbp je napisao(la):
milcool":2z21krbp je napisao(la):
Evo jedan interesantan članak, jedna od mogućnosti zašto se sve ovo desilo:
Kliknite za proširenje...
мало им што сваке године шаљу себи урагане
Kliknite za proširenje...
Ово се десило јер се дешава једном у стотинак година ...
 
24.5
VODA IZ OBRENOVCA BI SE MOGLA POVUĆI ZA PET DANA

Voda iz Obrenovca bi mogla da se povuče za oko pet dana, a već od nedelje se može očekivati povlačenje vodostaja reke Save, rečeno je danas na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije. Direktor Srbijavoda Goran Puzović najavio je da se u petak na subotu može očekivati da Dunav i Sava budu na vrhuncu, a od nedelje blago povlačenje reke Save, istakavši da taj poplavni talas nije tako veliki kako smo predvideli.

On je kazao da još treba ojačati nasipe oko Termoelektrane u Obrenovcu da bi se izbegao svaki rizik i da će situacija biti praćena 24 sata od nadležnih službi.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... Strazevice
 
POPLAVE Ukinuta vanredna situacija, stradale 33 osobe
Agencije, RAS | 23. 05. 2014. - 07:08h izmena vesti 12:16h | Komentara: 13 - ostavite komentar

U poplavljenim regionima Srbije noć je protekla mirno, ali uz dalju pripravnost zbog najavljenog vrha poplavnog talasa. U Šapcu se Sava, kako izveštava RTS, nalazi u opadanju, ali opasnost od probijanja bedema na kritičnim tačkama i dalje postoji.

12:20 - Vanredna situacija ostaje u ugroženim opštinama
Vanredna situacija je i dalje u gradovima Šabac, Sremska Mitrovica i opštinama Krupanj, Mali Zvornik, Koceljeva, Vladimirce, Obrenovac, Ljig, Ub, Lajkovac, Osečina, Mionica, Paraćin, Svilajnac, Smederevska Palanka, Kosjerić, Trstenik, Bajina Bašta i Šid.

12:17 - Ukinuta vanredna situacija
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/467814 ... e-33-osobe
 
Prvih sto miliona dolara od Svetske banke za sanaciju stiže u junu
Suzana Lakić | 22. 05. 2014. - 23:10h | Komentara: 15
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4677 ... ize-u-junu

Prvih 100 miliona dolara za sanaciju posledica od poplava moguće je dobiti od Svetske banke do kraja juna.
Kompletna pomoć međunarodne zajednice trebalo bi da stigne do kraja septembra.

Svetska banka je spremna da nam odobri kredit od maksimalno 300 miliona dolara. Prvih 100 miliona po kamati od oko jedan odsto za obnovu infrastrukture moguće je dobiti po hitnom postupku za manje od mesec dana. Na drugi zajam od 150 do 200 miliona koji se može koristiti i za obnovu kuća, trebalo bi sačekati bar do septembra, kažu za “Blic” u Svetskoj banci.

U ovoj instituciji objašnjavaju da Vlada sa sanacijom može početi i ranije. Kako, kažu, SB daje mogućnost da se 40 odsto svakog kredita koristi pre odobravanja. To bi u praksi značilo da bi ova finansijska institucija novac za urađen posao Srbiji nadoknadila retroaktivno, a Vlada bi, dok ta sredstva ne stignu, morala da se snađe.

Deo novčane pomoći iz EU, od ukupno očekivanih 130 miliona evra, Srbija može dobiti najranije u julu. Prvo bi stiglo stotinak miliona od Fonda solidarnosti, a potom i pomoć iz tamošnjih IPA (pretpristupnih) fondova. Izvor “Blica” kaže da Srbija u ovoj godini može računati na novac iz IPA fondova koji nije iskorišćen u prethodne tri godine.

- To je oko 25 miliona evra ukupno za prethodne tri godine - kaže naš sagovornik koji je u Vladi Srbije godinama radio na poslovima sa IPA fondovima.

On objašnjava da i ovaj novac, čak i po najhitnijem postupku, nije moguće dobiti pre septembra. Minimalno pola godine duže bilo bi potrebno za novac za 2014. Naš sagovornik kaže da u evropskim fondovima postoje striktna pravila i u hitnim situacijama i da vreme oduzima međunarodna organizacija koju treba angažovati kao posrednika za upravljanje novcem.

Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, kaže da bi se novac iz EU koristio za sanaciju puteva, mostova i ostale infrastrukture, dok bi se za obnovu privatnih kuća našli drugi izvori.

Ministar finansija Lazar Krstić je obećao da će se najveći deo obezbediti iz budžeta u kome za sanacije od poplava ima 17 miliona evra. To je nedovoljno, pa će se rebalansom u jul obezbediti dodatna sredstva.
 
Da se osvrnem na prethodni tekst koji sam postavio:
"Svetska banka je spremna da nam odobri kredit od maksimalno 300 miliona dolara. Prvih 100 miliona po kamati od oko jedan odsto za obnovu infrastrukture moguće je dobiti po hitnom postupku za manje od mesec dana. Na drugi zajam od 150 do 200 miliona koji se može koristiti i za obnovu kuća, trebalo bi sačekati bar do septembra, kažu za “Blic” u Svetskoj banci."
Znači kredit, pa još jedan kredit za obnovu kuća u septembru (obnavljati kuće tokom jeseni i zime :bash: )

"U ovoj instituciji objašnjavaju da Vlada sa sanacijom može početi i ranije. Kako, kažu, SB daje mogućnost da se 40 odsto svakog kredita koristi pre odobravanja. To bi u praksi značilo da bi ova finansijska institucija novac za urađen posao Srbiji nadoknadila retroaktivno, a Vlada bi, dok ta sredstva ne stignu, morala da se snađe." :?

"Deo novčane pomoći iz EU, od ukupno očekivanih 130 miliona evra, Srbija može dobiti najranije u julu."
Znači 100-tak miliona evra "najranije u julu",koliko sam razumeo ovo ne bi bio kredit.

"Ministar finansija Lazar Krstić je obećao da će se najveći deo obezbediti iz budžeta u kome za sanacije od poplava ima 17 miliona evra. To je nedovoljno, pa će se rebalansom u julu obezbediti dodatna sredstva."
Kako stvari stoje rebalansom budžeta je potrebno obezbediti oko 600 miliona evra :?
 
Iskreno, da sam ja neko ko treba da da nekome neki novac, Srbiji ne bi dao ni dinara, ukoliko nije u stanju svaki dinar da opravda. ( to vazi i za druge zemlje, ali sa Srbiju sam siguran jer ovde zivim).
Svedoci smo zivota u korumpiranom drustvu, gde pomoci, krediti zavrsavju u privatnim dzepovima, a da se odgovorni nikada ne kazne, ili su kazne neprimerene delu, pa se stice dutisak da se kriminal-korupcija u Srbiji isplati. Kako da das nekome pare da popravlja nasipe, ili sredjuje infrastrukturu, kada taj isti ne vodi racuna o infrastrukturi, pa zida kuce po nasipima, sece sume koje cuvaju nasipe... ?!? Mislio sam da napisem jedno pismo i objasnim probleme sa kojima se obicni gradjanin ovde suocava kad je drzava bahata. To pismo sam mislio da prevedem na engleski, i prosledim svim ambasdama, gde bi objasnio kako se ponasa prema nasipu, obali uopste, kako zakoni ne vaze za sve , pa ih zamolio da prilikom davanja tih pomoci obrate paznju na takve slucajeve, a mozda i mogu da uslove pomoc sa nekim konkretnim potezima vlasti na sredjivanju haosa koji ovde vlada, obzirom da su nadlezne institucije nevoljne da se sa tim problemima suoce, ali su u stanju da kukaju da im trebaju pare, koje posle mi obicni gradjani, generacijama vracamo.
 
Gradonačelnik upozorava: Na pijacama Beograda preprodaja humanitarne pomoći

Gradonačelnik Siniša Mali naredio je danas vanrednu kontrolu svih gradskih pijaca zbog informacije da se na nekim od njih prodaje roba iz humanitarne pomoći.

"Oni koji zloupotrebljavaju humanitarnu pomoć i pokušavaju da se okoriste na taj način, biće procesuirani", ukazao je Mali na sednici Štaba za vanredne situacije Beograda.

Mali je naložio komunalnoj policiji, inspekciji i direktoru JKP "Gradske pijace" da sprovedu kontrolu.


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/46...jacama-Beograda-preprodaja-humanitarne-pomoci


Nalozio je komunalnoj policiji, direktoru JKP da poseti pijacu, pa oni to ne rade poslednjih 20 godina... jer da rade, ne bi se na pijaci prodavala roba bez deklaracije, porekla, placenog poreza, carine ali i roba kojoj nije mesto na pijaci.
 
Срећа па је извор потпуно објективан.
 
"Insajder" je otišao tamo gde je šteta, u okvirima cele zemlje, najveća:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=852054

Insajder: Kolubara-potopljeni basen
Izvor: B92

Ekipa Insajdera B92 obišla je kopove u rudarskom basenu Kolubara i naselja koja se nalaze u okolini.

Jedan od kopova, na kojem se proizvodi polovina uglja za Termoelektranu Nikola Tesla, potpuno je poplavljen. Drugi će biti saniran za nekoliko dana. Pogođena su bila i okolna naselja, u kojima žive uglavnom radnici Kolubare.

Slika sa lica mesta pokazuje zašto basene Kolubare porede sa Vlasinskim jezerom.

"Problem je nastao u onom momentu kada je bujica Kolubare svom svojom snagom probila svoju branu odnosno deo dolme koja usmerava Kolubaru kroz svoje korito. Reka je ovde bukvalno napravila novo korito", priča nam Milorad Grčić direktor RB Kolubara dok stoji na nasipu koji ranije nije postojao.

"Ovog nasipa nije bilo...Rudari Kolubare su negde oko 28 do 30 časova neprestano radili", dodaje Grčić.

Meštanin mesta Veliki Crljeni kaže nam da mu je kuća uništena, parket potpuno...

"Dva zamrzivača su uništena, evo vidite, pre deset dana smo zaklali dvadesetak pilića tovnih, to je sve otišlo u vražju mater...Ja radim ovde na Tamnavi zapad koji je sada potpuno poplavljen. Ništa se ne vidi, vide se samo bageri na površini koji su bili na višim mestima, moj bager se uopšte ne vidi..."

Naš sagovornik procenjuje da je kop u kojem je radio toliko poplavljen da preko njegovog bagera ima preko 10 metara vode.

"Išao sam da vidim sve to i muka me je uhvatila, zaplako sam se od muke, od toga živim...šta da vam kažem".

Milorad Blažić, pomoćnik upravnika kopa Polje D kaže da je voda iz reke nadirala tako brzo i tolikom količinom koju niko nije video do sada.

"Ja radim 30 godina ovde ja ovo nisam video, ima ljudi koji su duže ovde nisu videli ovoliliki sliv. To je bukvalno Nijagarini vodopadi sa svih strana...Znači spuštalo se sa odlagača, pravilo vododerine...voda se slivala sa kaskada i punila kop, i ova silna površina sada je veliko jezero".

Direktor Kolubare ističe da je očigledno da je na kopovima i u samom basenu urađen veliki posao, ali da se naravno nameće pitanje da li je sve što se desilo moglo da bude sprečeno.

"Mi smo to korito održavali maksimalno koliko je propisano, koliko je u našim mogućnostima. I mi sada odmah krećemo da radimo da ispumpavamo i praznimo, sa Institutom Jaroslav Černi odmah krećemo u projektovanje. Već smo pokrenuli taj deo priče i u najkraćem periodu ćemo uraditi sanaciju brane i ojačavanje", kaže Milorad Grčić.

On dodaje da će podić brane još više nego što su do sada bile na svim mestima gde im sturčnjaci Instituta kažu da bi trebalo da ih podignu.

Bojan Stević, zamenik predsednika opštine Lazarevac kaže da je zbog izlivanja reka 11 mesnih zajednica u seoskom delu Lazarevca bukvalno poplavljeno i da je voda bila visine od metar i po do čak dva metra.

"Sproveli smo hitnu evakuaciju građanstva i evakuisali smo negde oko 3.500 hiljade ljudi iz ovih 11 mesnih zajednica. To je 1100 domaćinstava....Veliki Crljeni su uz Vreoce i deo Šopića pretrpela najveću štetu, i u materijalnom smislu i u poljoprivrednom", dodaje Stević.
Kliknite za proširenje...
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Pe7EOrNz3WE[/youtube]
 
mića spasić":3akvclmt je napisao(la):
Blago nama, Evropska unija će nam pomoći :o , samo su se malo preračunali, obećevaju nam kule i gradove, a daj bože da nam pošalju barem tarabe(umesto ograda). Obećali milijardu evra, a poslaće možda 10 miliona.
Evo linka pa pročitajte...
http://ruskarec.ru/politics/2014/05/15/ ... 30611.html
Kliknite za proširenje...

Postavlja se pitanje koliko smo i mi sami krivi zbog toga, kako npr. napraviti projekte zaštite od erozija i bujica kad nam je nekoliko stotina inžinjera iz te oblasti nezaposleno u struci (nego moraju na razne načine da se snalaze preživljavajući radeći po prodavnicima,buticima itd).Evo jednog interesantnog teksta koji sve govori:

Srbija platila 22 miliona evra penala za neiskorišćene kredite
Tanjug | 30. mart 2014. 17:34 | Komentara: 8
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... ne-kredite (ceo tekst)
---------
Za kredite koji su nam odobreni, ali nisu iskorišćeni, država je od 2009. do kraja 2013. platila gotovo 22 miliona evra na ime penala, dok je za poslednjih desetak godina Srbiji odobreno više od pet milijardi evra kredita, a zbog nedostataka projekata iskoristila je tek trećinu.

Na neiskorišćena sredstva plaća penale, a Tanjugu je u Ministarstvu finansija rečeno da za poslednje četiri godine taj izdadak iznosi tačno 21,98 miliona evra, pri čemu je za kaznene provizije direktno iz budžeta izdvojeno 14,92 miliona evra, dok je indirektno, mahom preko javnih preduzeća, plaćeno 7,51 milion evra.

Takođe, prema podacima ministarstva, Srbiji je u poslednjih desetak godina za različite projekte odobreno oko 5,05 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćena tek trećina, odnosno 1,49 milijardi evra.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov tvrdi da je najvažniji razlog što se krediti ne povlače - nedostatak projekata. :dil:

"Morala bi da postoji saglasnost o tome u šta će se ulagati, kao i konkretan i detaljan investicioni plan. U Srbiji, najčešće, nema ni jednog ni drugog. I u javnom i privatnom sektoru se dosta improvizuje i menjaju se, diskreciono, ciljevi i namene kredita", rekao je Gligorov za Tanjug. :grand:

On je dodao da Srbiji takođe nedostaju administrativne sposobnosti i preduzimljivost, jer krediti međunarodnih institucija, pored preciznog plana, obično podrazumevaju i zahtevnu dokumentaciju. :grand:

Ovaj ekonomista upozorava da takva praksa može dovesti do ozbiljnih posledica, jer bi međunarodne institucije mogle da smanje obim kredita za Srbiju. "Ako se računa da je takozvana moć apsorpcije u Srbiji mala, onda bi i kreditori mogli da zaključe da nema smisla odobravati tolika sredstva, koja bi se mogli bolje utrošiti na drugom mestu", poručuje Gligorov.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, rekao je Tanjugu da bi situaciju trebalo dobro razmotriti, "posebno imajući u vidu da su mnogi od kreditora institucije poput Svetske banke, Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)"...

Neophodno je da Srbija počne da radi na tome da poveća kapacitet da absorbuje odobrene zajmove, kazao je on, posebno imajući u vidu da su to mahom pozajmice koje se odobravaju po povoljnijim uslovima, nego što su standardni tržišni.

"Morate da radite na projektima i da budete sposobni da zaista iskoristite te kredite. To znači i da morate da imate dovoljno pravih ljudi :dil: koji bi pripremili i primenili projekte", poručuje Janmat.

Podaci ministarstva ipak ukazuju da Srbija iz godine u godinu, umesto da povećava, sve manje koristi kredite - u prilog tome podatak da su izdvajanja za penale od 2009. do kraja 2013. porasla gotovo četiri puta.

U 2009, prema tim podacima, trošak za penale bio je 2,06 miliona evra, 2,13 miliona u 2010, 4,47 miliona u 2011, zatim 5,57 miliona u 2012, dok je u 2013. za penale plaćeno čak 7,73 miliona evra. :dil:
----------
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh