mića spasić":3akvclmt je napisao(la):
Blago nama, Evropska unija će nam pomoći :o , samo su se malo preračunali, obećevaju nam kule i gradove, a daj bože da nam pošalju barem tarabe(umesto ograda). Obećali milijardu evra, a poslaće možda 10 miliona.
Evo linka pa pročitajte...
http://ruskarec.ru/politics/2014/05/15/ ... 30611.html
Postavlja se pitanje koliko smo i mi sami krivi zbog toga, kako npr. napraviti projekte zaštite od erozija i bujica kad nam je nekoliko stotina inžinjera iz te oblasti nezaposleno u struci (nego moraju na razne načine da se snalaze preživljavajući radeći po prodavnicima,buticima itd).Evo jednog interesantnog teksta koji sve govori:
Srbija platila 22 miliona evra penala za neiskorišćene kredite
Tanjug | 30. mart 2014. 17:34 | Komentara: 8
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... ne-kredite (ceo tekst)
---------
Za kredite koji su nam odobreni, ali nisu iskorišćeni, država je od 2009. do kraja 2013. platila gotovo 22 miliona evra na ime penala, dok je za poslednjih desetak godina Srbiji odobreno više od pet milijardi evra kredita, a zbog nedostataka projekata iskoristila je tek trećinu.
Na neiskorišćena sredstva plaća penale, a Tanjugu je u Ministarstvu finansija rečeno da za poslednje četiri godine taj izdadak iznosi tačno 21,98 miliona evra, pri čemu je za kaznene provizije direktno iz budžeta izdvojeno 14,92 miliona evra, dok je indirektno, mahom preko javnih preduzeća, plaćeno 7,51 milion evra.
Takođe, prema podacima ministarstva, Srbiji je u poslednjih desetak godina za različite projekte odobreno oko 5,05 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćena tek trećina, odnosno 1,49 milijardi evra.
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov tvrdi da je najvažniji razlog što se krediti ne povlače -
nedostatak projekata.
"Morala bi da postoji saglasnost o tome u šta će se ulagati, kao i konkretan i detaljan investicioni plan. U Srbiji, najčešće, nema ni jednog ni drugog. I u javnom i privatnom sektoru se dosta improvizuje i menjaju se, diskreciono, ciljevi i namene kredita", rekao je Gligorov za Tanjug.
On je dodao da Srbiji takođe nedostaju administrativne sposobnosti i preduzimljivost, jer krediti međunarodnih institucija, pored preciznog plana, obično podrazumevaju i zahtevnu dokumentaciju.
Ovaj ekonomista upozorava da takva praksa može dovesti do ozbiljnih posledica, jer bi međunarodne institucije mogle da smanje obim kredita za Srbiju. "Ako se računa da je takozvana moć apsorpcije u Srbiji mala, onda bi i kreditori mogli da zaključe da nema smisla odobravati tolika sredstva, koja bi se mogli bolje utrošiti na drugom mestu", poručuje Gligorov.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, rekao je Tanjugu da bi situaciju trebalo dobro razmotriti, "posebno imajući u vidu da su mnogi od kreditora institucije poput Svetske banke, Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)"...
Neophodno je da Srbija počne da radi na tome da poveća kapacitet da absorbuje odobrene zajmove, kazao je on, posebno imajući u vidu da su to mahom pozajmice koje se odobravaju po povoljnijim uslovima, nego što su standardni tržišni.
"Morate da radite na projektima i da budete sposobni da zaista iskoristite te kredite. To znači i da morate da imate dovoljno pravih ljudi koji bi pripremili i primenili projekte", poručuje Janmat.
Podaci ministarstva ipak ukazuju da Srbija iz godine u godinu, umesto da povećava, sve manje koristi kredite - u prilog tome podatak da su izdvajanja za penale od 2009. do kraja 2013. porasla gotovo četiri puta.
U 2009, prema tim podacima, trošak za penale bio je 2,06 miliona evra, 2,13 miliona u 2010, 4,47 miliona u 2011, zatim 5,57 miliona u 2012, dok je u 2013. za penale plaćeno čak 7,73 miliona evra.
----------