GRADONAČELNIK KOJI JE BRANIO OBRENOVAC 1981: Najgore je dizati paniku! (VIDEO) (FOTO) U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf nekadašnji gradonačelnik Obrenovca Života Stanojević, koji je grad odbranio od nezapamćene poplave pre 33 godine, poredi katastrofu koja je zadesila grad tada i ovu danas i otkriva šta je savetovao sadašnje čelnike
GRADONAČELNIK KOJI JE BRANIO OBRENOVAC 1981: Najgore je dizati paniku!
Do 15. maja ove godine, najgora poplava koja je zadesila Obrenovac bila je ona koja je grad učinila potpuno neprepoznatljivim u noći 17. marta 1981. godine. Obrenovac je tada prema rečima svedoka izgledao onakvim kakvim ga ovih dana gledamo… Pust, tužan, potopljen do vrhova kuća.
U to vreme na čelu odbrane Obrenovca stajao je gradonačelnik Života Stanojević, o čijem se efikasnom delovanju godinama pričalo. Ova poslednja, kako kaže, nezapamćena poplava, zatekla ga je u stanu.
Dva dana je bio zarobljen, nije imao struje, ni vode. Stan je napustio kroz prozor, spustivši se konopcem u čamac Gorske službe. S ekipom Telegrafa razgovara iz sela Beljina, koje se nalazi na nekih 26 kilometara od Obrenovca.
- Srećom, stan mi nije poplavljen, jer se nalazi na trećem spratu. Prvi sprat zgrade je totalno potopljen. Da nije bilo momaka iz Gorske službe ko zna šta bi sa svima nama bilo – počinje priču za Telegraf Stanojević.
Odmah na početku povlači paralelu između poplave koja je zadesila grad 1981. i one s kojom se bori ovih dana.
- I tada, baš kao i ovog puta, najvažnije je bilo da se u prvi mah (prilikom prvog udara), kad je voda iz Kolubare probila nasip i počela da nadire, spreči panika i ljudi ubede da ostanu u svojim domovima. Ja sam to izveo tako što sam tadašnjem direktoru Komunalnog preduzeća rekao da izađe s cisternama da pere ulice. Istog trenutka kad su ljudi videli cisterne prestali su da se pakuju i razmišljaju o samoinicijativnoj evakuaciji. Prva asocijacija je bila: “Čim oni peru ulice, znači da je sve u redu”! Tako smo dobili mir i stabilnost u gradu i bili smo spremni da intervenišemo – seća se Stanojević.
Odbrana grada počela je nakon što je, uprkos naporima angažovanih timova, Kolubara odnela 30 metara nasipa u Velikom Polju, uputivši se do tada neviđenom brzinom ka Obrenovcu.
Vodeći se jedinim postojećim planom za odbranu od poplava inženjera Đorđevića iz 1962. Stanojević je naredio evakuaciju naselja Šljivica. Isto je, kaže, savetovao i sadašnjem predsedniku opštine Obrenovac Miroslavu Čučkoviću kad ga je tokom poplavnog naleta pozvao za savet.
- Više od 1.000 porodica preseljeno je u Obrenovac kako bi voda poplavila tu, kako smo je nazvali, “prvu kasetu”. Pustili smo da plavi 800 hektara, između ostalog i Vašarište i hotel… Sve do Save. Onda smo pustili da plavi i “drugu kasetu”, takozvanu Baru… Bio je to jedini način da ugrabimo vreme za izgradnju “zečjih nasipa” i preusmerimo vodu da u potpunosti ne poplavi Obrenovac – objašnjava Stanojević, dodajući da je u odbrani učestvovalo 11.000 ljudi.
- Sećam se kako se u Belom Polju neka Romkinja popela na topolu. Neće nikako da siđe. Čak ni kad smo spasilačkim čamcima prišli tik uz drvo. Nakon bezuspešnog ubeđivanja, jedan od meštanina reče: “Sad gledajte kako će da siđe”. Uze neku testeru, pa stane kao da seče topolu… Kad je to videla, žena poče na sav glas da zapomaže: “Evo, silazim odmah”! Spašavali smo ljude kako smo umeli i znali – kaže Života.
Nakon što je dobrom organizacijom zaustavljen i drugi udar i smirena situacija, Obrenovac je čekao oporavak od nastale štete. Tri i po meseca trajao je intenzivni oporavak. Glavni zadatak je bio da se ispumpa voda, na čemu su radile ozbiljne kompanije sa svojim mehanizacijama. Za svega šest sati napravljeno je 150 metara savskog nasipa kako bi se sprečilo da Sava poplavi vodovod.
Nakon te 1981. izgrađeno je oko 74 kilometara nasipa i 320 kilometara kanala na kapacitet takozvanih “100-godišnjih voda”. Ništa od toga, međutim, u međuvremenu nije održavano kako treba.
- Svih ovih godina nasipi, kanali, čitav sistem odbrane grada nije obnavljan! Nakon što prođe ceo ovaj haos treba da se utvrdi šta se zaista dogodilo. Glavni zadatak je da se ispumpa sva ova voda. Ne sme se čekati da padnu Kolubara i Tamnava… Drugi važan zadatak su čišćenje i sprečavanje širenja zaraze – priča Stanojević, uz napomenu da je Obrenovac tako postavljen grad da ga je oduvek plavila voda.
- Kod “100-godišnjih voda” Sava dostiže i pet metara iznad nivoa ulice. Zamislite kakva je onda situacija sa “1.000-godišnjim vodama”! Obrenovac je grad koji mora da se brani! Tako je oduvek bilo i biće – završava priču za Telegraf Života Stanojević.
(Katarina Vuković)
www.telegraf.rs
